|
}}
'''''Рашомон''''' ({{lang-ja|羅生門|транслит=Rashōmon}}) је јапански[[јапан]]ски {{ill|en|џидаигеки|Jidaigeki}} филм направљен [[1950]]. године у режији [[Акира Куросава|Акире Куросаве]], у сарадњи са {{ill|en|Казуо Мијагава|Kazuo Miyagawa|Казуом Мијагавом}}. Главне улоге тумаче [[Тоширо Мифуне]], [[Мачико КиоКјо]] и [[Масајуки Мори]], као особе које на различите начине описују убиство самураја у шуми. Сценарио се заснива двемана краткимкраткој причамапричи [[Рјуносуке Акутагава|Рјуносукеа Акутагаве]] ''У честару'', док се наслов и место радње заснива на другој причи истог аутора, ''Рашомон''.
Филм је познат по приповедачкој техници где различити ликови дају субјективне, различите и контратикторне верзије истог догађаја. Иако су све верзије делимично исте, сваки сведок је мењао причу лагањем да би се приказао у најбољем светлу. {{ill|en|Рашомон ефекат|Rashomon effect}} је назван по овом филму.
Један од најпознатијих и општеприхваћених филмских режисера, Јапанац [[Акира Куросава]] добитник многих изузетних награда и признања, снимио је 1950 године филм ''Рашомон''. Представља једно од најбољих филмских остварења икада а говори, између осталог, и о једној великој људској мани: кукавичлуку.
Рашомон је први јапански филм који је остварио светску популарност и сматра се једним од најбољих филмова свих времена. Добио је [[Златни лав|Златног лава]] на [[Венецијански филмски фестивал|Венецијанском филмском фестивалу]] [[1951]]. године и почасног [[Оскар]]а [[1952]]. године.
== Име филма ==
Само име ''Рашомон'' би се могло превести као ''Врата живота ухваћених у мрежу''. У почетку, званични превод имена филма на енглески језик је био ''Врата пакла''. Међутим, након што је 1953. године јережисер {{ill|en|Теиносуке Кинугаса|Teinosuke Kinugasa}} снимио филм под насловом ''Jikoku no mon'', што се на енглески дословно преводи у ''{{ill|en|Врата пакла''|Gate -of паHell је(film)}} тиме({{lang-ja|地獄門|транслит=Jigokumon}}), име Куросавиног филма је прихваћено у свомоблику директне транскрипције јапанског оригиналног оригиналуимена.
== Сценарио ==
Сценарио филма су заједнички писали {{ill|en|Шинобу Хашимото|Shinobu Hashimoto|Хашимото}} и Куросава, а заснован је на две приповетке анонимног писца из 12. века, из антологије Конђаку''[[Збирка Моногатариприча из давнина]]'' ({{lang-ja|今昔物語集|транслит=Конџаку моногатаришу}}), које је литерарно обрадио [[Рјуносуке Акутагава]] ({{ill|en|Рашомон|Rashōmon (short story)|''Рашомон''}} и {{ill|en|У честару|In a Grove|''У честару''}}). иДаље нагледано, краткојприча причи''У честару'' је такође заснована на елементима приповетке [[Емброуз Бирс|Емброуза Бирса]] {{ill|en|Пут месечине|The Moonlit Road|''Пут А. Бирсамесечине''}} ({{lang-en|The MoonlightMoonlit Road}}). У шпици филма се каже да је радња филма заснована само на приповетци ''У честару''.
== Радња ==
Радња филма одвија се у [[Јапан]]у, код старих градских врата града Кјото ''Рађомон{{ill|en|Раџомон|Rajōmon}}'', градских врата спољашњег зида града, преименованим у ''Рашомон'' у Акутагавиној краткој причи. Ту се сусрећу један дрвосеча, свештеник и случајни пролазник ([[КичиђироКичиџиро Уеда]]), коме они препричавају један догађај. Дрвосеча ([[Такаши Шимура]]) и свештеник ([[Минору Чијаки]]) су ужаснути оним што су чули на суду о убиству једног самураја три дана претходно у шуми, на путу између Јамашине и Секијаме. Дрвосеча и свештеник су били сведоци на суђењу. Наиме, злогласни бандит ТађомаруТаџомару ([[Тоширо Мифуне]]) је тада убио једног самураја ([[Масуки Мори]]) и узео му мач и коња, након што му је силовао жену ([[Мачико Кио]]). Дрвосеча је судији рекао да је он нашао леш самураја у шуми и одмах о томе обавестио полицију. На месту убиства је нашао само женски шешир са велом, самурајску капу и комаде ужета. На питање да ли је нашао нож и мач убијеног, одговорио је да није. Свештеник је само рекао да је на том истом путу у то време срео самураја који је водио коња на коме је јахала самурајева жена. Трећи сведок је полицајац који је ухватио разбојника пре два дана. Каже да га је нашао на обали реке где лежи превијајући се у грчевим≥а у песку. Полицајац га је везао, нашао код њега мач и лук и стреле, а мало даље је био коњ који је био власништво убијеног. Полицајац је био мишљења да је коњ збацио разбојника са себе и тиме осветио свога господара. Бандит је био изнервиран полицајчевом тврдњом о освети. Рекао је да је тај дан био ожеднио па је пио воду на потоку у коме је, по његовом мишљењу, била распаднута змија отровница, што је изазвало несносне грчеве у његовом трбуху.
Бандит се обраћа невидљивом судији и каже да зна да ће бити обешен, и да више нема шта да изгуби, па ће говорити истину. Три дана претходно, бандит је одмарајући се у шуми, приметио једног човека, самураја, и његову жену која је јахала коња кога је самурај водио. Жена је на глави имала шешир и вео, па ТађомаруТаџомару није могао да јој види лице, у први мах. Касније је успео да јој види лице и био је очаран њеном лепотом. Хтео је да је има, тј. да је силује. Одлучивши да не чека ни тренутак, ТађомаруТаџомару је пришао човеку, наговорио га да пође с њим дубље у шуму да би му показао скровиште даље у шуми, пуно нађеног блага у некој рушевини. Одвевши га даље од жене, која је сама остала с коњем, ТађомаруТаџомару је напао човека с леђа, савладао га и везао за дрво. Везаног га је оставио у шуми и отишао до његове жене, рекао јој да је њеног мужа ујела змија. Видевши мужа свезаног, жена је потегла нож покушавајући да убије бандита. Бандит је савладао жену и силовао је. Жена је рекла да она не може да живи од срамоте која јој је учињена и тражи да један од њих двојице мора умрети а она ће поћи за оним који преживи. ТађомаруТаџомару је у борби убио њеног мужа, а кад се осврнуо, жене нигде није било. Узео је мач убијеног и коња. Мач је дао за пиће у некој крчми у граду. На питање шта је било са ножем којим је жена напала бандита, бандит је рекао да је нож био веома вредан, опточен бисерима и да је то био његов велики пропуст што није узео нож.
Свештеник је рекао да је полиција нашла жену у манастиру и довела пред судију. У свом сведочењу жена је рекла да је, након што ју је силовао бандит, бандит се наругао везаном мужу, узео његов мач и отишао. Жена је пришла мужу али он ју је дочекао презирним погледом. Жена је пресекла конопац којим је био везан њен муж и понудила му нож тражећи да је он убије, али да је не гледа са тим презиром у очима. Казала је да се је тада онесвестила, а кад је дошла себи, видела је мртвог мужа са ножем у грудима. Покушала је да се убије тако што се је бацила у језерце, али јој то није успело. Казала је за себе да је она тада била само немоћна и јадна жена, неспособна да ишта учини.
== Место филма у светској кинематографији ==
Рашомон је један од најзначајнијих филмова у свету до данас. Куросава је овим филмом се показао филмској публици као креативан уметник, а тиме у свету постао признат и слављен. Славу и признања која је достигао овим филмом Куросава никад није достигао у својој земљи. Рашомон је први јапански филм који је постигао светски успех. На Венецијанском фестивалу је 1951. године награђен златним лавим, а следеће године је добио почасног оскара Америчке филмске академије. Јапанска влада није била одобрила да "Рашомон" иде на Венецијански фестивал. Уместо тога филма је био предложен један филм - редитеља ЈасуђироЈасуџиро Озуа. "Рашомон" је уједно и први филм који уводи непоузданог наратора у наративну кинематографију.
''Рашомон'' су 1960-1961 адаптирали, за америчку и британску телевизију, Сидни Ламет и Рудолф Картије са западним глумцима уместо Јапанаца. Мартин Рит је према ''Рашомону'' 1964. године направио вестерн ''Револт'' ({{lang-en|The Outrage}}) а Бриџет Фонда серијал ''Гвоздени лавиринт'' ({{lang-en|Iron Maze}}) 1991. године.
== Награде и признања ==
* Плава врпца (1951), Јапан: Најбољи сценарио: Акира Куросава и [[Шинобу Хашимото]]
* Маиничи филм награда (1951), Јапан: Најбоља глумица: [[Мачико Кио]]
* Златни лав Венецијанског филског фестивала (1951): Акира Куросава
* National Board of Review САД (1951): Најбољи редитељ и најбољи страни филм - Акира Куросава, Рашомон
|
