Коперникански обрт — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: исправљена преусмерења.
ознака: враћена измена
Ред 76:
[[Имануел Кант]] у својој [[Критика чистог ума|Критици чистог ума]] (издање из 1787.) повлачи паралелу између "коперниканске револуције" и [[Епистемологија|епистемологије]] његове нове [[Трансцендентална филозофија|трансценденталне филозофије]].<ref>{{Cite book|title=Ermanno Bencivenga (1987), Kant's Copernican Revolution.}}</ref> Кантово поређење налази се у Предговору Другог издања Критике чистог ума (издање из 1787.; озбиљније ревизије Првог издања из 1781.). Кант тврди да, баш као што је Коперник прешао са претпоставке да се небеска тела крећу око непокретног посматрача на претпоставку о покретном посматрачу, [[метафизика]] треба да на линији Коперника пређе са претпоставке да знање мора да се подреди објектима на претпоставку да објекти морају да се уклопе у наше [[Априори|априорно]] знање.<ref>{{Cite book|title=Immanuel Kant (1929) [1787]. "Preface". Critique of Pure Reason. Translated by Norman Kemp Smith. Palgrave Macmillan. {{ISBN|1-4039-1194-0}}. Archived from the original on 2009-04-16}}</ref>
 
И даље није постигнут консензус око адекватности Кантове аналогије.<ref>{{Cite book|title=Engel, M., Kant's Copernican Analogy: A Re-examination, Kant-Studien, 54. {{pagecite book|author= |title= |year=1963|isbn=|pages=243}}. According to Victor Cousin: "Copernicus, seeing it was impossible to explain the motion of the heavenly bodies on the supposition that these bodies moved around the earth considered as an immovable centre, adopted the alternative, of supposing all to move round the sun. So Kant, instead of supposing man to move around objects, supposed on the contrary, that he himself was the centre, and that all moved round him." Cousin, Victor, The Philosophy of Kant. London: John Chapman, 1854, стр. 21}}</ref>
 
== Метафоричка употреба ==
На Кантовом трагу, фраза "коперниканска револуција" почела је да се користи у 20. веку за било коју [[Промена парадигме|промену парадигме]], на пример када говоримо о [[Зигмунд Фројд|фројдовској]] [[Психоанализа|психоанализи]]<ref>{{Cite book|title="By defining hysteria as an illness whose symptoms were produced by a person's unconscious ideas, Freud started what can be called a 'Copernican Revolution' in the understanding of mental illness — which put him into opposition both to the Parisian Charcot and to the German and Austrian scientific community." José Brunner, Freud and the Politics of Psychoanalysis (2001), стр. 32}}</ref> или [[Постмодернизам|постмодерној]] [[Критичка теорија|критичкој теорији]].<ref>{{Cite book|title="Jacques Lacan's formulation that the unconscious, as it reveals itself in analytic phenomena, 'is structured like a language', can be seen as a Copernican revolution (of sorts), bringing together Freud and the insights of linguistic philosophers and theorists such as Roman Jakobson." Ben Highmore, Michel de Certeau: Analysing Culture. {{pagecite book|author= |title= |year=2006|isbn=|pages=64}}.}}</ref>
 
== Референце ==