Вакуум — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: по захтеву Садка
може се писати и вакум умјесто вакуум
ознака: враћена измена
Ред 1:
[[Датотека:Magdeburg.jpg|мини|250п|Један од значајних приказа особености вакуума приказао је [[1654]]. године Ото вон Герике са Магдебуршким коњима, који нису могли раставити металну вакуумску куглу.]]
[[Датотека:Kolbenluftpumpe hg.jpg|мини|250п|Пумпа за демонстрирање вакуума]]
[[Датотека:Apollo Command Service Module in vacuum chamber.jpg|мини|250px|десно|Велика [[vacuumВакумска chamberкомора|вакуумска комора]]]]
'''Вакуум''' је({{abbr|ткђ.|такође}} '''вакум''') јест [[простор]] без [[хемијска супстанца|супстанце]].<ref name="британика 2">{{cite book |editor1-last=Мишић |editor1-first=Милан |title=Енциклопедија Британика. В-Ђ |date=2005 |publisher=Народна књига : Политика |location=Београд |isbn=86-331-2112-3 |pages=12}}</ref> Сама реч „вакуум“ потиче од латинске речи -{vacuus}- што значи празан. [[Притисак]] у идеалном вакууму је по дефиницији нула, али сматра се да је апсолутни вакуум теоријски немогуће достићи. Највећи познати вакуум се налази у интергалактичким деловима [[космос]]а и он се процењује да износи око <math>10^{-14}</math> -{Pa}-. Поред апсолутног вакуума, под вакуумом се често подразумева простор који је много ређи од ваздуха, односно простор у ком је [[притисак]] много нижи од [[Атмосферски притисак|атмосферског притиска]] који износи око <math>10^6</math>-{Pa}-.<ref name="chambers">{{Cite book|title=Modern Vacuum Physics|last = Chambers|first=Austin| year=2004|publisher=CRC Press|isbn=978-0-8493-2438-3|location=Boca Raton|oclc=55000526}}</ref> Физичари често разматрају резултате идеалних тестова који се одвијају у ''перфектном'' вакууму, који они понекад једноставно назива „вакуумом” или '''слободним простором''', и користе термин '''парцијалног вакума''' за описивање стварног несавршеног вакуума попут оног који се може остварити у [[лабораторија|лабораторији]] или у [[Свемир (космологија)|свемиру]]. У инжењерству и примењеној физици с друге стране, вакуум се односи на било који простор у коме је притисак нижи од атмосферског притиска.<ref>{{cite book|last=Harris |first=Nigel S. | year=1989 |title=Modern Vacuum Practice |publisher=McGraw-Hill |isbn=978-0-07-707099-1 | pages = 3 }}</ref>
 
'''Вакуум''' је [[простор]] без [[хемијска супстанца|супстанце]].<ref name="британика 2">{{cite book |editor1-last=Мишић |editor1-first=Милан |title=Енциклопедија Британика. В-Ђ |date=2005 |publisher=Народна књига : Политика |location=Београд |isbn=86-331-2112-3 |pages=12}}</ref> Сама реч „вакуум“ потиче од латинске речи -{vacuus}- што значи празан. [[Притисак]] у идеалном вакууму је по дефиницији нула, али сматра се да је апсолутни вакуум теоријски немогуће достићи. Највећи познати вакуум се налази у интергалактичким деловима [[космос]]а и он се процењује да износи око <math>10^{-14}</math> -{Pa}-. Поред апсолутног вакуума, под вакуумом се често подразумева простор који је много ређи од ваздуха, односно простор у ком је [[притисак]] много нижи од [[Атмосферски притисак|атмосферског притиска]] који износи око <math>10^6</math>-{Pa}-.<ref name="chambers">{{Cite book|title=Modern Vacuum Physics|last = Chambers|first=Austin| year=2004|publisher=CRC Press|isbn=978-0-8493-2438-3|location=Boca Raton|oclc=55000526}}</ref> Физичари често разматрају резултате идеалних тестова који се одвијају у ''перфектном'' вакууму, који они понекад једноставно назива „вакуумом” или '''слободним простором''', и користе термин '''парцијалног вакума''' за описивање стварног несавршеног вакуума попут оног који се може остварити у [[лабораторија|лабораторији]] или у [[Свемир (космологија)|свемиру]]. У инжењерству и примењеној физици с друге стране, вакуум се односи на било који простор у коме је притисак нижи од атмосферског притиска.<ref>{{cite book|last=Harris |first=Nigel S. | year=1989 |title=Modern Vacuum Practice |publisher=McGraw-Hill |isbn=978-0-07-707099-1 | pages = 3 }}</ref>
 
''Квалитет'' парцијалног вакуума се односи на степен у коме он приступа перфектном вакууму. Ако је све остало једнако, нижи [[притисак]] гаса је индикација већег квалитета вакуума. На пример, типични [[усисивач]] производи довољно [[suction|сукције]] да редукује ваздушни притисак за око 20%.<ref>{{cite book|last=Campbell |first=Jeff | year=2005 |isbn=978-1-59486-274-8 |title=Speed cleaning |url=https://books.google.com/books?id=hqegeIz9dyQC&pg=PA97| pages = 97 }} Note that 1 inch of water is ≈0.0025 [[Atmosphere (unit)|atm]].</ref> Вакууми знатно већег квалитета су оствариви. Коморе [[Ultra-high vacuum|ултра високог вакуума]], које се често срећу у хемији, физици и инжењерству, оперишу испод једног билионитог дела (10<sup>−12</sup>) атмосферског притиска (100&nbsp;-{nPa}-), и могу да досегну око 100 честица/-{cm}-<sup>3</sup>.<ref name="Gabrielse">{{cite journal|doi=10.1103/PhysRevLett.65.1317| title = Thousandfold improvement in the measured antiproton mass| journal = Physical Review Letters| volume = 65| issue = 11| year=1990| last=Gabrielse | first = G.| last2=Fei | first2 = X.| last3=Orozco | first3 = L.| last4=Tjoelker | first4 = R.| last5=Haas | first5 = J.| last6=Kalinowsky | first6 = H.| last7=Trainor | first7 = T.| last8=Kells | first8 = W.|bibcode = 1990PhRvL..65.1317G | url = http://cds.cern.ch/record/493773/files/cm-p00043126.pdf| pages = 1317}}</ref> [[Свемир (космологија)|свемир]] је вакуум још већег квалитета, са еквивалентом од само неколико атома водоника по кубном метру просечног интергалактичког простора.<ref name="tadokoro">{{cite journal|last=Tadokoro | first=M. | title=A Study of the Local Group by Use of the Virial Theorem | journal=Publications of the Astronomical Society of Japan | volume=20 | year=1968 | bibcode=1968PASJ...20..230T | pages = 230 }} This source estimates a density of {{val|7|e=-29|u=g/cm³}} for the [[Local Group]]. An [[atomic mass unit]] is {{val|1.66|e=-24|u=g}} {{val|1,66|e=-24|u=g}}, for roughly 40 atoms per cubic meter.</ref> Према модерном разумевању, чак и кад би сва материја могла да се уклони из запремине, она још увек не би била „празна” услед [[vacuum fluctuations|вакуумских флуктуација]], [[Тамна енергија|тамне енергије]], пролаза [[Гама зрачење|гама зрака]], [[Космичко зрачење|космичких зрака]], [[neutrino|неутрина]], и других феномена [[Квантна физика|квантне физике]]. У изучавању [[електромагнетизам]]а у 19. веку, сматрало се да је вакуум испуњен са медијумом званим [[Етар (физика)|етар]]. У модерној физици елементарних честица, [[vacuum state|стање вакуума]] се сматра [[Основно стање|основним стањем]] [[Field (physics)|поља]].
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Вакуум