Израел — разлика између измена

| химна = -{[[Химна Израела|Ха-Тиква]]}-<br />{{small|({{јез-хеб|התקווה}})}}<br>{{small|({{јез-арап|العربية}})}} [[Датотека:Hatikvah instrumental.ogg|центар]]

'''Израел''' ({{јез-хеб|ישראל}}  — Исраел; {{јез-арап|إسرائيل}}  — Исраил), званично '''Држава Израел''' ({{јез-хеб|מדינת ישראל}}; {{јез-арап|دولة إسرائيل}}), [[Унитарна држава|унитарна]] је [[парламентарна република]] на [[Блиски исток|Блиском истоку]]. Подијељен је на шест административних округа, заузима површину од 20.770{{напомена|име=површина1}}/22.072{{напомена|име=површина2}} &nbsp;km²² и има влажну [[Средоземна клима|средоземну климу]]. Према подацима од 31. децембра 2022. има 9.656.000 становника.<ref name="становништво" />

[[Постиндустријско друштво|Постиндустијска је земља]] са [[Развијена земља|развијеном економијом]]. Обим номиналног [[Бруто домаћи производ |БДП]]-а према процјенама из 2023. износи 533,9 милијарди [[амерички долар|америчких долара]] или 55.540 америчких долара по глави становника.<ref name="IMF" /> На списку земаља према индексу хуманог развоја се налази на 22. мјесту са индексом 0,919.<ref name="HDI" /> Новчана јединица је [[нови израелски шекел]].

Савремена држава се зове „Држава Израел” ({{јез-хеб|מדינת ישראל}}  — ''Мединат Исраел'', {{јез-арап|دَوْلَة إِسْرَائِيل}}  — ''Даулат Исраил''). Разматрани су и други називи: ''Ерец Исраел'' (Земља Израела), [[Сион]] и [[Јудеја]]). У првом недјељама независности, влада нове државе изабрала је ријеч „Израелци” ({{јез-хеб|ישראלים}}  — ''исраелим'') за грађане земље. Први пут је званично поменута у говор првог израелског министра иностраних дјела [[Моше Шарета|Мошеа Шарете]].<ref>{{cite news |title=On the Move |url=http://www.time.com/time/magazine/article/0%2C9171%2C798687-2%2C00.html |access-date=13. 4. 2023 |work=TIME |date=31. 5. 1948 |archive-url=https://web.archive.org/web/20080406013437/http://www.time.com/time/magazine/article/0,9171,798687-2,00.html |archive-date=6. 4. 2008}}</ref>

Веза између Јевреја и [[Земља Израел|Земље Израела]] води се од библијског [[праотац|патријарха]] [[Аврам]]а. Према [[Библија|Библији]], Земља Израел је Јеврејима завјештана од Бога да би постала „Обећана земља”  — ту се налазе сва света мјеста јеврејског народа.<ref name="ЭЕЭ2">{{ЭЕЭ|11759|Земля Израиля (Эрец-Исраэль)}}</ref> Библијско предање о патријарху можда одражава миграцију ''Хебреја'' ([[хабиру]]) у 2. миленијуму п. н. е. и догађаји из доба инвазије [[Хикси|Хикса]] на Египат. Историја Аврама вјероватно одговара почетној етапи хебрејских миграција, а масовна сеоба се дешава око 13. вијека п. н. е, усљед чега је касна бронзана култура Ханана замијењена новом.<ref name="ЭЕЭ" /> Око 1200. године п. н. е. [[Филистејци]], од којих је изведен садашњи назив Палестина, продиру на обалу земље. Успостављањем краљевске власти међу Јеврејима и настанак [[Краљевство Израел (уједињено)|Израелске краљевине]], а касније и [[Краљевство Јудеја|Јудејске краљевине]], датира из 10. вијека п. н. е.<ref name="Кругосвет" />

[[Кратка јеврејска енциклопедија]] дијелу прву етапу арапске владавине Палестином у четири периода: освајање и развој земље (638—660), Омејиди (661—750), Абасиди (750—969) и [[Фатимиди]] (969—1099).<ref name="Eleven_Arabs" /> Крсташи су овдје основали Јерусалимску краљевину 1099. године. Међутим, већ 1187. [[Саладин]] је [[Пад Јерусалима (1187)|заузео Јерусалим]], а 1291. пало је посљедње крсташко утврђење  — [[Акра]].<ref>{{ЭЕЭ|15786|Земля Израиля (Эрец-Исраэль). Исторический очерк. Период крестоносцев (1099—12911099–1291)}}</ref>

Територију данашње Израела 1517. освојили су [[османски Турци]] предвођени султаном [[Селим I|Селимом I]]. Територије 400 година остала у саставу [[Османско царство|Османског царства]].<ref name="Britannica" />

У Османском царству, Јевреји, који су имали статус „[[зими]]”, уживали су релативну грађанску и религиозну слободу, али су били подложни ограничењима у низу дјелатности, а такође су били обавезни да плаћају [[Џизија|посебне порезе]].<ref>{{ЭЕЭ|14185|Турция}}</ref> Јевреји Палестине у то вријеме обезбјеђивали су средства за живот углавном у виду донација из иностранства ([[халука]]).<ref name="Eleven_Ottomans">{{ЭЕЭ|15788|Земля Израиля (Эрец-Исраэль). Исторический очерк. Период османского владычества (1517—19171517–1917)}}</ref>

Почетком 18. вијека учињен је један од најзначајнијих покушаја [[Алија (израз)|алије]] из Европе и обнове јеврејског религиозно-националног средишта у Јерусалиму. Овај покрет је предводио рабин [[Јехуда Хасид (кабалиста)|Јехуда Хасид]], који је у Јерусалим стигао 1700. са око хиљаду сљедбеника, из разних европских земаља. Међутим, Јехуда је изненада преминуо по доласка у земљу, а заједница се распала због дугова. Дуго послије тога, јеврејски досељеници из Европе насељавали су се углавном у другим светим градовима за јудаизам  — [[Хеброн]]у, [[Сафед]]у и Тиберијади. До 1800. године у Палестини није живјело више од 300 хиљада људи. Главна мјеста концентрације хришћана (око 25 хиљада) била су у Јерусалиму, [[Назарет]]у и [[Витлејем]]у. Јевреја (главном [[сефарди]]) било око 5000. Остало становништво су чинили муслимани, углавном [[сунизам|сунити]]. До 1880. Палестина је имала 450 хиљада становника, од тога 24 хиљаде Јевреја, који су углавном живјели у Јерусалиму (гдје су чинили више од половине становништва од 25.000), Сафеду (4000), Тиберијади (2500), као и у Хеброну, Јафи и [[Хаифа|Хајфи]]. Јерусалим је постао највећи град у регији.<ref name="Eleven_Ottomans" />

У Палестину је 1919—1923. (Трећа алија) стигло 40.000 Јевреја, углавном из источне Европе. Досељеници овог таласа били су обучени у пољопривреди и могли су да развију привреду. Мочваре [[Јизрелска долина|Јизрелске долине]] и долине Хефер су исушене, а земљиште оспособљено за пољопривреду. У овом периоду је основана федерација синдиката  — [[Хистадрут]]. Арапски протести против јеврејске имиграције прерасли су у [[Немири у Мандатној Палестини (1920)|погроме]], што је допринијело образовању јеврејске паравојне самоодбране („[[Хагана]]”).{{sfn|Scharfstein|1996|p=269}}

Успон [[нацизам|нацизма]] у [[Нацистичка Њемачка|Њемачкој]] 1930-их довео је до [[Пета алија|Пете алије]], током које је у Палестину дошло 250.000 [[Јеврејске избјеглице од нацизма|њемачких Јевреја]]. Овај период је окончао [[Арапска побуна у Палестини (1936—1939)|Арапском побуном 1936—1939.]] и објављивањем „[[Бијела књига 1939. године|Бијеле књиге]]” од стране Британије 1939, која је фактички поништила имиграцију Јевреја у Палестину. Друге земље су одбила да прихвате Јевреје који су бјежали од [[Катастрофа европског јеврејства|Катастрофе]], а забрана имиграције у Палестину за њих би могла бити смртна казна.<ref name="Aliya" /> Да би се заобишла забрана имиграције, створена је подземна организација [[Мосад ле Алија Бет]], која је помагала Јеврејима да нелегално дођу у Палестину и побјегну од Катастрофе.<ref>{{cite web |title=Aliyah Bet (1939—19481939-1948) |url=https://www.jewishvirtuallibrary.org/aliyah-bet-1939-1948 |website=www.jewishvirtuallibrary.org |publisher=Jewish Virtual Library |access-date=14. 4. 2023 |language=en}}</ref> На крају [[Други светски рат|Другог свјетског рата]], јеврејско становништво Палестине порасло је на 33% у поређењу са 11% из 1922. године.<ref>{{cite web |title=The Population of Palestine Prior to 1948 |url=http://www.mideastweb.org/palpop.htm |website=www.mideastweb.org |publisher=MidEast Web |access-date=14. 4. 2023}}</ref><ref>{{cite web |title=IV. Palestine: Arab/Jewish Population (1914—19461914 – 1946) // Population Statistics |url=https://israelipalestinian.procon.org/population-statistics/#graph3 |website=ProCon.org |publisher=Israeli-Palestinian |access-date=14. 4. 2023}}</ref>

Држава Израел је 11. маја 1949. призната као чланица Уједињених нација.<ref>{{cite web |title=Two hundred and seventh plenary meeting, held at Flushing Meadow, New York, on Wednesday, 11 May 1949 : : [General Assembly, 3rd session] = Deux cent septieme séance plénière, tenue à Flushing Meadow, New York, le mercredi 11 mai 1949 |url=https://digitallibrary.un.org/record/646509 |website=digitallibrary.un.org |publisher=United Nations Digitaly Library |access-date=14. 4. 2023 |language=en |date=11. 5. 1949}}</ref> Арапска држава није створена; умјето ње, [[Појас Газе]] је окупирао Египат, а већину територије [[Јудеја|Јудеје]] и [[Самарија|Самарије]], као и [[Источни Јерусалим]], који је требао да остане под контролом УН у оквиру већег Јерусалима, окупирао је, а затим и анектирао, Трансјордан.<ref name="ЭЕЭ_раздел" />

Прије избијања војних дејстава 1948. у Палестини је живјело око 750 хиљада Арапа.<ref name="ЭЕЭ_беженцы">{{ЭЕЭ|15544|Израиль и палестинская проблема: Война 1948 г. и проблема беженцев}}</ref> Током израелског рата за независност, стотине хиљада арапских становника Палестине{{напомена|име=|Према подацима УН, 720 хиљада Арапа је напустило Палестину, али процјене варирају од 400 хиљада до скоро милион у различитим изворима.<ref>{{cite web |title=Palestinian Refugee Factbox/Timeline –- IRIN News Article |url=https://www.un.org/unispal/document/auto-insert-199544/ |website=Question of Palestine |publisher=UNISPAL |access-date=14. 4. 2023}}</ref>}} напустило је своје домове који су се налазили на територији која је, према [[резолуцији УН]], додијељена јеврејској држави, и дио територије који је додијељен арапској држави. Већина арапских избјеглица населила се на остатку територије дефинисане резолуцијом за арапску државу, многи су емигрирали и у друге арапске земље. У Израелу је остало само око 160 хиљада Арапа.<ref name="ЭЕЭ_беженцы" />

Прве године постојања Израела обиљежила је масовна имиграција Јевреја који су преживјели Холокауст, као и оних који су, бјежећи од прогона, напустили арапске земље. Између 1948. и 1958. становништво Израела повећало се са 800 хиљада на 2 милиона.<ref>{{cite web |title=Population –- Statistical Abstract of Israel 2003 –- No.54 |url=https://www.cbs.gov.il/en/publications/Pages/2003/Population-Statistical-Abstract-of-Israel-2003-No54.aspx |publisher=Central Bureau of Statistics of Israel |access-date=14. 4. 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230308062314/https://www.cbs.gov.il/en/publications/Pages/2003/Population-Statistical-Abstract-of-Israel-2003-No54.aspx |archive-date=8. 3. 2023}}</ref><ref>{{cite web |title=Population, by Religion and Population Group |url=https://www.cbs.gov.il/he/publications/doclib/2003/2.%20shnaton%20population/st02_01.pdf |publisher=Israel Central Bureau of Statistics |access-date=14. 4. 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230308062314/https://www.cbs.gov.il/he/publications/doclib/2003/2.%20shnaton%20population/st02_01.pdf |archive-date=8. 3. 2023 |language=he |date=23. 9. 2003}}</ref> Неки од имиграната били су избјеглице и практично нису имали никакву личну имовину. Смјештени су у привремене шаторске логоре  — „[[мабарах]]”. До 1952. у овим шаторским градовима живјело је преко 200 хиљада имиграната. Потреба за рјешавањем ове кризе приморала је Давида Бет Гуриона да потпише [[Споразум о репарацијама између Израела и Савезне Републике Немачке|споразум са Њемачком о репарацијама]], што је изазвало масовне протесте Јевреја огорчених идејом сарадње са [[Западна Немачка|Њемачком]].{{sfn|Shindler|2001|pp=49–50}}

На [[Јом кипур|Јом Кипур]] 6. октобра 1973.  — свети дан у јеврејском календару, када су сви вјерујући Јевреји у синагогама  — Египат и Сирија су [[Јомкипурски рат|истовремено напали Израел]], изненадивши њену владу.<ref>{{cite news |title=1973: Arab states attack Israeli forces |url=http://news.bbc.co.uk/onthisday/hi/dates/stories/october/6/newsid_2514000/2514317.stm |access-date=15. 4. 2023 |work=On This Day. BBC |date=6. 10. 1973}}</ref> Упркос значајним губицима, напад је одбијен, а потом су израелске снаге пребациле борбена дејства на непријатељску територију прије него што је постигнут прекид ватре. Иако је [[Комисија Аграната|унутрашња истрага о околностима рата]] ослободила владу одговорности, незадовољство јавности приморало је премијер-министра [[Голда Меир|Голду Меир]] да поднесе оставку.<ref>{{ЭЕЭ|11742|Государство Израиль. Исторический очерк}}</ref>

Либанска [[шиизам|шиитска]] организација [[Хезболах]] је 12. јула 2006, уз подршку Сирије и [[Иран]]а, испалила неколико ракета на израелска насеља и напала положаје израелских трупа, заробивши два војника.<ref>{{cite news |title=Hezbollah Captures Two Israeli Soldiers |url=https://legacy.npr.org/programs/morning/transcripts/2006/jul/060712.gradstein.html |access-date=15. 4. 2023 |work=legacy.npr.org |date=12. 7. 2006}}</ref><ref>{{cite news |title=Day-by-day: Lebanon crisis –- week one |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/middle_east/5179434.stm |access-date=15. 4. 2023 |work=BBC |date=19. 7. 2006}}</ref> Ова дејства подстакла су [[Либански рат 2006.|Други либански рат]], у којем Израел није постигао значајно слабљење Хезболаха и прекинуо операцију након интервензије УН.<ref>{{cite journal |last1=Kerch |first1=Anthony A. |title=An Analysis of the Second Lebanon War and its Impact on United States Military Strategy |date=2010 |pages=10—12 |url=https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA603003.pdf |access-date=15. 4. 2023 |publisher=U.S. Marine Corps Command and Staff College, Marine Corps University |location=Quantico, VA |language=en}}</ref><ref>{{cite news |title=The Second Lebanon War – Objectives vs. Results |url=https://www.israeldefense.co.il/en/content/second-lebanon-war-%E2%80%93-objectives-vs-results |access-date=15. 4. 2023 |work=Israel Defense |date=4. 8. 2016 |language=en}}</ref>

Након окончања Другог свјетског рата, сукоб између палестинских Арапа и Јевреја је поново ескалирао. Након усвајања плана УН о подјели Палестине на двије државе у новембру 1947, мјесни сукоби су прерасли у [[Палестински рат 1947—1949.|рат пуног размјера]] који се завршио проглашавањем независности и побједом Израела. Истовремено се појавио и проблем [[Палестинске избјеглице|палестинских избјеглица]].<ref name="ЭЕЭ_беженцы" />

Пораз арапских држава у Шестодневном рату 1967. и израелско преузимање контроле над свим територијама које су била намијењене и арапској и јеврејској држави, довеле су до раста арапског радикализма и тероризма  — [[Палестинска ослободилачка организација]] (ПЛО) појачала је дјелатност, чије је сврха била проглашена „оружаном борбом као јединим путем за ослобођење отаџбине.”<ref>{{cite news |last1=Bennet |first1=James |title=The Interregnum |url=https://www.nytimes.com/2005/03/13/magazine/the-interregnum.html |access-date=15. 4. 2023 |work=The New York Times |date=13. 3. 2005}}</ref><ref>{{cite web |title=33: The Palestinian National Covenant |url=https://www.gov.il/en/Departments/General/33-the-palestinian-national-covenant-17-july-1968 |website=GOV.IL |publisher=Ministry of Foreign Affairs |access-date=15. 4. 2023 |language=en |date=17. 7. 1968}}</ref> Крајем 1960-их и почетком 1970-их, палестински терористи су покренули први талас напада на Израелце широм свијета. Једна од најистакнутијих терористичких напада не само током овог сукоба, него и уопштено, сматра се [[Минхенски масакр|киднаповање израелских спортиста]] на [[Летње олимпијске игре 1972.|Љетњим олимпијским играма 1972]]. у [[Минхен]]у, које су завршене њиховом смрћу.<ref>{{cite news |title=Самые громкие теракты в мире |url=https://ria.ru/20121023/905555515.html |access-date=15. 4. 2023 |work=РИА Новости |date=23. 10. 2012 |language=ru}}</ref> Након покушаја [[Јордански грађански рат|рушења јорданске монархије]] 1970. палестинске паравојне организације су протјеране из Јордана и своје дјелатности премјестиле у Либан. Палестинци су се активно умијешали у [[Либански грађански рат|грађански рат у Либану]] и створили енклаву у јужном дијелу земље са чије територије су вршили редовне терористичке нападе на Израел и велике акције [[међународни тероризам|међународног тероризма]]. То је изазвало [[Либански рат 1982.|инвазију израелске војске на Либан]] 1982. и протјеривање ПЛО из Либана у Тунис.<ref>{{cite news |last1=Гелаев |first1=Владимир |last2=Мухаматулин |first2=Тимур |title=Куфия и флаг |url=https://www.gazeta.ru/science/2014/05/28_a_6051189.shtml |access-date=15. 4. 2023 |work=Газета.Ru |date=28. 5. 2014 |language=ru}}</ref>

У јулу 2000, уз посредовање америчког предсједника Клинтона, у [[Кемп Дејвид|Кемп Дејвиду]]у су вођени [[Самит у Кемп Дејвиду (2000)|преговори]] између израелског премијера [[Ехуд Барак|Ехуда Барака]] и Јасера Арафата, који је био на челу ПНС. Током преговора Барак је предложио план за стварање палестинске државе на 97% територије Западне обале и Појаса Газе, али је Арафат то одбио.{{sfn|Gelvin|2005|p=240}} Након пропасти преговора, палестински Арапи су покренули [[Друга интифада|Другу интифаду]], а формални повод за њу била је посјети [[Храмовна гора|Храмовној гори]] лидера опозиције [[Аријел Шарон|Аријела Шарона]].<ref name="RIAN-Intifada">{{cite news |title=Первая и вторая палестинские интифады |url=https://ria.ru/20171212/1510785579.html |access-date=15. 4. 2023 |work=РИА Новости |date=12. 12. 2017 |language=ru}}</ref>

Према организацији за људска права „[[Бецелем]]”, од почетка Друге антифаде у септембру 2000. до децембра 2008. (почетак [[Операција Ливено олово|операције „Ливено олово”]]), израелске оружане снаге и цивили су убили више од 4900 Палестинаца,<ref>{{cite web |title=Fatalities before Operation „Cast"Cast Lead”Lead" |url=https://www.btselem.org/statistics/fatalities/before-cast-lead/by-date-of-event |publisher=B'Tselem |access-date=15. 4. 2023}}</ref> током операције „Ливено олово”  — скоро 1400 и након завршетка операције  — око 3350; у међусобној борби убијено је још око 700 Палестинаца.<ref>{{cite web |title=Fatalities during Operation Cast Lead |url=https://www.btselem.org/statistics/fatalities/during-cast-lead/by-date-of-event |publisher=B'Tselem |access-date=15. 4. 2023}}</ref> Према израелским подацима, током истог периода од почетка Друге интифаде, палестинска страна убила је више од 1300 Израелаца и држављана других земаља.<ref>{{cite web |title=Victims of Palestinian Violence and Terrorism since September 2000 |url=https://www.gov.il/en/departments/general/victims-of-palestinian-violence-and-terrorism |website=GOV.IL |access-date=15. 4. 2023 |language=en |date=27. 9. 2000}}</ref>

Током [[Избори за Палестински законодавни савјет 2006.|демократских избора]] за [[Палестински законодавни савјет]] 2006, побједио је покрет „[[Хамас]]”,<ref>{{cite news |title=Победа ХАМАС на выборах в Палестине. Реакция. Обобщение |url=https://ria.ru/20060127/43219865.html |access-date=15. 4. 2023 |work=РИА Новости |date=27. 1. 2006 |language=ru}}</ref> који су многе земље признале као [[тероризам|терористички]] покрет. Пошто је руководство Хамаса, кад је ступило на власт, одбило да призна споразуме које је ПНС раније закључила са Израелом и разоружа своје милитанте, ЕУ и САД су започеле [[Економске санкције против Палестинске народне самоуправе (2006—2007)|економски бојкот Хамасове владе]].<ref>{{cite news |title=США: палестинское эмбарго отменять рано |url=http://news.bbc.co.uk/hi/russian/international/newsid_5348000/5348190.stm |access-date=15. 4. 2023 |work=Би-би-си |date=15. 9. 2006}}</ref> У јуну 2007, као исход оружаног пуча, Хамас је преузео власт у Појасу Газе, саопштавајући намјеру да ту створи [[исламска држава|исламску државу]]. Као одговор, 14. јуна предсједник ПНС и лидер [[Фатах]]а [[Махмуд Абас]] најавио је распуштање владе, увео на територији аутономни режим ванредног стања и узео пуну власт у своје руке. Као резултат борбе за власт, Хамас је задржао своје позиције само у Појасу Газе, док су Абасове присталице задржале власт на Западној обали.<ref>{{cite news |title=Боевики „Хамас”"Хамас" добились господства в Секторе Газа |url=http://rus.newsru.ua/world/15jun2007/gospodstvo.html |access-date=15. 4. 2023 |work=NEWSru.ua |archive-url=https://web.archive.org/web/20090316045923/http://rus.newsru.ua/world/15jun2007/gospodstvo.html#2 |archive-date=16. 3. 2009}}</ref> Од тог тренутка, више пута је најављивано, укључујући 2012. и 2017, окончање сукоб између Хамса и руководства ПНС и образовање владе националног јединства,<ref>{{cite news |title=ФАТХ и ХАМАС договорились о формировании правительства национального единства |url=https://www.golosameriki.com/a/palestinian-politics-1st-update-2012-02-06-138782844/250585.html |access-date=15. 4. 2023 |work=ГОЛОС АМЕРИКИ |date=6. 2. 2012 |language=ru}}</ref> али контрадикције остају неријешене.<ref>{{cite news |title=ХАМАС и ФАТХ обменялись упреками - MigNews – новости Израиля и мира на русском языке |url=https://mignews.com/news/expert/070818_122140_46742.html |access-date=15. 4. 2023 |work=MIGNEWS.COM –- MigNews – новости Израиля и мира на русском языке |date=7. 8. 2018 |language=ru}}</ref>

У октобру 2007. Израел је Гојас Газе прогласио „непријатељском државном творевином” и започео дјелимичну [[Блокада Појаса Газе|економску блокаду]].<ref>{{cite news |title=Три пути для Газы: блокада, „зачистка”"зачистка" или прекращение обстрелов |url=https://www.newsru.co.il/mideast/04sep2007/gaza_101.html |access-date=15. 4. 2023 |work=NEWSru.co.il |date=4. 9. 2007 |language=ru}}</ref> Од тада Израел контролише ваздушни простор и приобална подручја Газе, као и кретање становника изван Појаса и трговину са остатком свијета,<ref>{{cite web |title=Gaza Blockade |url=https://www.ochaopt.org/theme/gaza-blockade |publisher=United Nations Office for the Coordination of Humanitarian Affairs –- occupied Palestinian territory |access-date=15. 4. 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190331102515/https://www.ochaopt.org/theme/gaza-blockade |archive-date=31. 3. 2019}}</ref> с изузетком „Филаделфијског коридора” на јужној граници Газе, који контролише Египат.<ref>{{cite news |title=Египет разместит на границе с сектором Газы 5.000 полицейских |url=https://txt.newsru.co.il/mideast/29oct2006/egypt.html |access-date=15. 4. 2023 |work=NEWSru.co.il |date=29. 10. 2006 |language=ru}}</ref><ref>{{cite news |title=Profile: Gaza Strip |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/middle_east/5122404.stm |access-date=15. 4. 2023 |work=BBC |date=6. 1. 2009}}</ref> Поред надземних баријера и патрола, граде се подземни зидови од више метара дубине, осмишљени да спријече копање тунела кроз које палестински милитанти улазе у Израел.<ref>{{cite news |title=Israel begins work on sea barrier to tighten Gaza Strip blockade |url=https://www.middleeasteye.net/news/israel-begins-work-sea-barrier-tighten-gaza-strip-blockade |access-date=15. 4. 2023 |work=Middle East Eye |date=28. 5. 2018 |language=en}}</ref> У оквиру блокаде Појаса Газе 2010, израелска морнарица је пресјела тзв. „[[Free Gaza Movement|Флотилу слободе]]” са [[Хуманитарна помоћ|хуманитарним товаром]] на [[Сукоб код обала Газе (2010)|улазу у територијалне воде]], што је изазвало оштру међународну реакцију.<ref>{{cite news |title=В Европе, Азии и Африке прошли массовые антиизраильские выступления |url=https://lenta.ru/news/2010/05/31/manifestations/ |access-date=16. 4. 2023 |work=Lenta.RU |date=1. 6. 2010 |language=ru}}</ref>

Унутарполитичка ситуација у Појасу Газе је крајње нестабилна  — под контролом Хамаса опстаје као одскочна даска за оружане нападе на израелску територију. Крајем 2008. и почетком 2009. Израел је извео велику операцију „Ливено олово” у Појасу Газе, која није довела до елиминације Хамасовог режима. Још двије велике војне операције у Појасу Газе  — „[[Операција Стуб слободе|Стуб слободе]]” (2012) и „[[Операција Заштитна ивица|Заштитна ивица]]” (2014)  — такође су завршиле само тактичким успјесима, не рјешавајући главни стратешки задатак елиминисања војног и политичког потенцијала „Хамаса”.<ref>{{cite journal |last1=Eiland |first1=Giora |title=Operation Cast Lead: Civil-Military Processes and Results of the Campaign |journal=Strategic Assesment |date=2009 |volume=11 |issue=4 |pages=7—12 |url=https://www.inss.org.il/publication/operation-cast-lead-civil-military-processes-and-results-of-the-campaign/ |access-date=16. 4. 2023}}</ref><ref>{{cite journal |last1=Siboni |first1=Gabi |editor1-last=Kurz |editor1-first=Anat |editor2-last=Brom |editor2-first=Shlomo |title=Operations Cast Lead, Pillar of Defense, and Protective Edge: A Comparative Review |journal=The Lessons of Operation Protective Edge |date=2014 |pages=27—36 |url=https://www.inss.org.il/publication/operations-cast-lead-pillar-of-defense-and-protective-edge-a-comparative-review/ |access-date=16. 4. 2023}}</ref>

У периоду 1989—1990- у Израел је стигло више од 200 хиљада репатријаната из Совјетског Савеза (само у децембру 1990. стигло је 35,6 хиљада људи). Репатријација је успорила почетком 1991, када је Израел био под ракетним ударима током [[Заливски рат|Заливског рата]]. Ипак, долазак Јевреја из Совјетског Савеза, а након његовог [[Распад Совјетског Савеза|распада]] из нових суверених држава, настављен је и од 1992. до 2000. у Израел је долазило у просјеку од 46 до 67 хиљада Јевреја из ових земаља и чланова њихових породица годишње. Укупно је више од милион репатрита из Совјетског Савеза и [[Заједница независних држава|Заједнице независних држава]] стигло у Израел током периода [[велика алија|Велике алије]]. Масовна репатријација из Совјетског Савеза и ЗНД акође се поклопила са операцијом „[[операција Соломон|Соломон]]”, која се одиграла у мају 1991, када је 15 хиљада [[етиопски Јевреји|етиопских Јевреја]] одведено у Израел за три дана. Од почетка 2000-их дошло је до смањења обима репатријације из земаља бившег Совјетског Савеза. Дакле, 2003. само 12,5 хиљада људи из ЗНД и [[Балтичке државе|балтичких земаља]] стигло је у Израел на стални боравак.<ref name="Aliya" /> Од 23 хиљаде репатрита које је Израел прихватио 2005, удио имиграната из земаља бившег Совјетског Савеза већ је био мањи од 50%.<ref>{{cite news |title=Репатриация из США и Франции растет, из СНГ –&#8211; сокращается |url=https://txt.newsru.co.il/israel/27dec2005/immigration.html |access-date=16. 4. 2023 |work=NEWSru.co.il |date=27. 12. 2005 |language=ru}}</ref> Ново повећање стопе репатријације, посебно из [[Русија|Русије]] и [[Украјина|Украјине]], наглашено је тек средином наредне деценије.<ref>{{cite news |title=Россияне и украинцы обогнали европейцев по темпам репатриации в Израиль |url=https://rus.delfi.lv/news/daily/abroad/rossiyane-i-ukraincy-obognali-evropejcev-po-tempam-repatriacii-v-izrail.d?id=46210023&all=true |access-date=16. 4. 2023 |work=rus.delfi.lv |date=13. 7. 2015 |language=ru}}</ref>

Један број репатрита не успијева да се настани у Израелу и напушта земљу. Према израелском листу „[[Харец]]” 2007, више од 100 хиљада репатрита вратиле се на стални боравак из Израела у земљи ЗНД, а само у Москви је живјело око 70 хиљада Израелаца.<ref>{{cite news |title=Россия возвращает своих эмигрантов: в Тель-Авиве открыт культурный центр, его возглавляет экс-разведчик КГБ |url=https://www.newsru.com/world/10dec2007/emigrant.html |access-date=16. 4. 2023 |work=NEWSru.com |date=10. 12. 2007 |language=ru}}</ref> Број репатрита који су напустили земљу средином друге деценије 21. вијека приближио се 35—40% оних који су ушли у Израел (2015.  — 8,5 односно 30 хиљада). Од 290 хиљада Израелаца који су напустили земљу између 1990. и 2014, говорници руског језика чинили су 38%.<ref>{{cite news |title=Репатрианты из Израиля |url=https://www.kommersant.ru/doc/3591450 |access-date=16. 4. 2023 |work=www.kommersant.ru |date=15. 4. 2018 |language=ru}}</ref>

Израел се налази у [[Југозападна Азија|југозападној]] [[Азија|Азији]], омеђен је [[Средоземно море|Средоземним морем]] на западу, [[Акапски залив|Акапским заливом]] [[Црвено море |Цреног мора]] на југу, са [[Либан]]ом и [[Сирија|Сиријом]] се граничи на сјеверу и сјевероистоку, са [[Египат|Египтом]] на југозападу, а на истоку међународно призната граница иде дуж тока ријеке [[Јордан (река)|Јордан]] и дуж [[Зелена линија (Израел)|Зелене линије]] из 1949. године.<ref name="krug_isra" />

* [[План УН за подјелу Палестине |Резолуција Генералне скупштине УН 181/11]] од 29. новембра 1947, коју арапске земље нису признале, остаје једини међународно-правни документ који регулише територију јеврејске државе.{{sfn|Баглая|Лейбо|Энтина|2004|p=}} Документ је предвиђао укључивање у јеврејску државу источне Галилеје, Јизрелске долине, већи дио приморске равнице, пустињу [[Негев]]; арапској држави  — западна Галилеја, планине Јудеје и Самирије (изузев [[Јерусалим]]а), дио приморске равнице од [[Ашдод]]а до границе с Египтом. Јерусалим и [[Витлејем]] требали су да постану територије под међународном контролом.<ref name="krug_isra" />

* Суверена територија Израела, настала је као исход [[Палестински рат 1947—1949.|рата за независност 1949]]. и призната дефакто од стране већине земаља свијета,<ref>{{cite web |title=«Дорожная карта» продвижения к постоянному урегулированию палестино-израильского конфликта в соответствии с принципом сосуществования двух государств на основе оценки выполнения сторонами своих обязательств |url=https://www.un.org/ru/documents/decl_conv/conventions/road_map.shtml |website=www.un.org |publisher=Декларации, конвенции, соглашения и другие правовые материалы |access-date=16. 4. 2023 |language=ru |date=7. 5. 2003}}</ref> износи приближно 27.770 &nbsp;km²², од чега је 2,71% покривено водом.<ref name="OECD" />

* Територија на коју је израелски суверенитет касније проширен, укључујући [[Источни Јерусалим]] и [[Голанска висораван|Голанску висораван]], износи 22.072 &nbsp;km²².<ref name="area" />

* Територија коју Израел тренутно контролише, укључујући земље под управом [[Палестинска Народна Самоуправа|Палестинске народне самоуправе]] (ПНС) на [[Западна обала|Западној обали]], окупиране током [[Шестодневни рат|Шестодневног рата]], износи 28.177 &nbsp;km²².<ref>{{cite web |title=Image 20 of Israel : a country study |url=https://www.loc.gov/resource/frdcstdy.israelcountrystu00metz_0/?sp=20&st=text |website=Library of Congress, Washington, D.C. 20540 USA |access-date=16. 4. 2023}}</ref>

* [[Израелска приобална равница|Приобална равница]] ширине 1—32 &nbsp;km са равном обалном линијом Средоземног мора, на сјеверу усложена ртом Кармел и [[Хаифски залив|Хаифским заливом]];<ref name="BRE">{{БРЭ|статья=Израиль|id=2003352|том=11|страницы=37|год=2008}}</ref>

* планине и брда [[Галилеја|Галилеје]] (укључујући и ланац [[Кармел]], који се простире југоситочно од [[Хаифа|Хаифе]] и највише тачке Галилејских планина  — врх [[Мерон]]), [[Јудеја|Јудеје]] и [[Самарија|Самарије]];

* [[рифт]] [[Јорданска долина|Јорданске долине]], који обухвата најнижу тачку на копну (403 m м испод нивоа мора);

Највећа ријека у земљи је [[Јордан (река)|Јордан]], дуга 322 &nbsp;km. Јордан тече од сјевера ка југу кроз [[Галилејско језеро]] и улива се у [[Мртво море]].<ref name="krug_isra" /> Јордан је једна од четири ријеке које не пресушују током љета, заједно са [[Кишон (ријека)|Кишоном]], која се код [[Хаифа|Хаифе]] улива у [[Средоземно море]]; ријека [[Александар (ријека)|Александар]],<ref>{{cite web |title=Restoration Resource Center Israel: Alexander River Restoration Project |url=https://www.ser-rrc.org/project/israel-alexander-river-restoration-project/ |website=www.ser-rrc.org |access-date=16. 4. 2023}}</ref> која се улива у Средоземно море сјеверно од [[Нетанја|Нетанје]] и ријека [[Јаркон]], која се улива у Средоземно море код [[Тел Авив]]а.<ref name="krug_isra" /><ref>{{cite web |last1=Gabbay |first1=Shoshana |title=Rehabilitation of Israel's Rivers |url=https://www.jewishvirtuallibrary.org/rehabilitation-of-israel-s-rivers#3 |website=www.jewishvirtuallibrary.org |access-date=16. 4. 2023}}</ref>

Галилејско језеро, дуго 21 &nbsp;km и широко 10 &nbsp;km, највеће је слатководно језеро у земљи. Површина језера је 166 &nbsp;km²².<ref name="krug_isra" /> Мртво море, са држајем соли од преко 330‰, једно је од најсланијих водених површина на свијету.<ref>{{cite web |last1=Chepkemoi |first1=Joyce |title=The World's Saltiest Bodies of Water |url=https://www.worldatlas.com/articles/the-world-s-most-saline-bodies-of-water.html |website=WorldAtlas |access-date=16. 4. 2023 |date=7. 6. 2019}}</ref> Ниво Мртвог мора опада због коришћења тока Јордана (са 395 &nbsp;m испод нивоа мора 1970. на 418 &nbsp;m 2006.).<ref name="BRE" />

У Израелу у просјеку годишње падне 6 &nbsp;km²² падавина. Подземне воде садрже значајне нечистоће бикарбоната, што их чини [[Тврдоћа воде|тврдим]]. Средином прве деценије 21. вијека, расположиви ресурси слатке воде процијењени су на око 1,8 &nbsp;km²² годишње. Ово је збир онога што су мале ријеке, потоци и извори (1,1 &nbsp;km²²), ријека Јаркон и њене притоке (0,215 &nbsp;km²²), 0,32 &nbsp;km²² које отпада на удио израелског дијела ријеке Јордан и 0,18 &nbsp;km²² који се добија сакупљањем кишнице, третман отпадних вода и десалинизацијом морске воде.

Прво постројење за десалинизацију боћате воде и воде из Мртвог мора, које је снабдијевало град Еилат, изграђено је 1974. године.<ref>{{cite web |title=Израиль (Государство Израиль) |url=http://geography.su/books/item/f00/s00/z0000048/st021.shtml |website=geography.su |access-date=16. 4. 2023}}</ref> Постојење у Ашкелону је прво постојење за десалинизација морске воде у Израелу. Налази се јужно од Ашкелона, недалеко од [[Трансизраелски нафтовод|нафтовода Еилат—Ашкелон]]. Капацитет постројења је 118 милион &nbsp;m²² воде годишње. Процес десалинизације је [[повратна осмоза]]. Постројење има сопствену електрану снаге 80 мегавата, која снабдијева електричном енергијом и установу, као и приватне купце.<ref>{{cite web |title=Ashkelon Desalination Plant |url=https://www.gov.il/en/departments/general/project-desalination-ashkelon |website=GOV.IL |access-date=16. 4. 2023 |language=en}}</ref>

Група компаније је 4. септембра 2001. побиједила на конкурсу<ref>{{cite news |title=מתקן ההתפלה הראשון יוצא לדרך |url=https://www.ynet.co.il/articles/0,7340,L-1084088,00.html |access-date=16. 4. 2023 |work=ynet |date=4. 9. 2001 |language=he}}</ref> за изградњу постројења за десалинизацију морске воде. Изградња је почела 2003. године, а постројење је почело с радом 4. октобра 2005. године. Почетни капацитет фабрике био је 100 милиона &nbsp;m²² годишње.

[[Велика руска енциклопедија]] карактерише климу Израела у цјелини као влажну [[Средоземна клима|средоземну]].<ref name="BRE" /> Међутим, близина мора на западу, огромна пустиња на југу и неколико планинских вијенаца стварају низ зона, чија се микроклима оштро разликује од просјека.<ref name="el11757" /> Дакле, у Галилеји годишње падне 1080 mmмм падавина, у околини [[Еилат]]а у просјеку има 20 mmмм падавина годишње, 700 mmмм падавина у планинама Јудеје и 100 mmмм на истоку Негева.<ref name="krug_isra" />

Температура у Израелу веома варира, посебно током зиме. У планинским предсјелима може бити хладно, понекад пада снијег. На планини [[Хермон]] често пада снијег зими, док у Јерусалиму обично падне најмање једна снијежна падавина годишње.{{sfn|Goldreich|2003|p=85}} Истовремено, у приобалној равници преовлађује средоземна клима са хладним, кишовитим зимама и дугим, топлим љетима. Екстремне температуре забиљежене су у јуну 1942. (54  °C у долини [[Бет Шеан]]) и фебруару 1950. (−13  °C у долини Бет Нетофа у доњој Галилеји);<ref name="el11757" /> највише температура од постојања државе (47  °C) забиљежена је на подручју града Бет Шеан.<ref name="BRE" /> Од маја до септембра падавине у Израелу су ријетке.<ref>{{cite web |title=Climate & Weather Averages in Tel Aviv, Israel |url=https://www.timeanddate.com/weather/israel/tel-aviv/climate |website=www.timeanddate.com |access-date=16. 4. 2023 |language=en}}</ref>

Упркос малој размјери земље, њено [[тло|земљиште]] карактерише велика разноликост. То је због њеног различитог поријекла, својства и природе [[ерозија|ерозије]] (вјетар и вода), матичних стијена ([[базалт]], разне [[седиментне стене|седиментне стијене]], пјешчане [[Дина (рељеф)|дине]], [[Алувијално земљиште|алувијум]] итд.), [[клима|климе]] (од сушне на југу до влажне на сјеверу) и топографија.<ref>{{cite web |title=Soils of Israel |url=https://ag.arizona.edu/OALS/soils/israel/israel.html |website=ag.arizona.edu |publisher=_Soils of Arid Regions of the U.S. and Israel |access-date=16. 4. 2023}}</ref> По цијелој земљи распоређено је претежно смеђе и сивосмеђе земљиште, на југу пустињска сиво-смеђа земљишта, а у приморској равници  — алувијална. Алувијална лијесна земљишта налазе се у сушном сјеверном Негеву због близини приобалне равнице.<ref name="Britannica" /> Већина земљишта у земљи је неплодна, укључујући и исход нерационалног коришћења земљишта. Од почетка 20. вијека ради се на обнављању земљишног покривача и повећању његове плодности.<ref name="el11757" />

У Израелу се спајају границе три биљна појаса: средоземног, ирано-туранског и сахаро-синдског. Земља има око 2600 биљних врста (250 ендемских) из 700 родова који припадају 115 породица.<ref name="el11757" /> У вријеме стицања независности, Јеврејски национални фонд је на територији Израела засадио 4,5 милиона стабала, а до 21. вијека у земљи се налазило више од 200 милиона стабала.<ref>{{cite web |title=Israel's Forests |url=https://www.gov.il/en/departments/general/israel-s-forests |website=GOV.IL |access-date=17. 4. 2023 |language=en |date=27. 10. 2021}}</ref> Од 6% површине земље покривене шумом, око {{frac|2|3}} су вјештачке површине.<ref name="BRE" /> У шумским засадима најчешће се саде [[алепски бор]], [[акација]] и [[еукалиптус]], док се за уређење насељених мјеста користе [[чемпрес]], [[канингамова казуарина|казуарина]], [[фикус]], [[тамариск]], [[олеандер]] и [[тршља]].<ref name="el11757" /> Природне шума су сачуване у планинским предјелима  — Галилеја, Самарија, јудејске планине и на гребену Кармелија; природна вегетација је такође очувана у пустињским предјелима.<ref name="krug_isra" />

Фауна Израела обухвата више од 100 врста [[Сисари|сисара]],<ref name="BRE" /> преко 600 врста [[Птице|птица]],<ref name="el11757" /> око 100 врста [[Гмизавци|гмизаваца]],<ref name="BRE" /> укључујући 30 врста [[Змије|змија]] и десетак врста [[Водоземци|водоземаца]],<ref>{{cite web |title=AmphibiaWeb Search |url=https://amphibiaweb.org/cgi-bin/amphib_query?query_src=aw_maps_geo-mide&rel-isocc=like&orderbyaw=Order&where-isocc=Israel |website=amphibiaweb.org}}</ref> као и хиљаде врста [[инсекти|инсеката]], укључујући више од стотину врста [[Лептири|лептира]].<ref name="krug_isra" /> Више од половине врста птица су станарице, док су остале селице. [[Делфин]]и и [[дугонг]]и се налазе у приобалним водама Израела.<ref name="el11757" />

У Израелу постоји око 400 [[Резерват природе|резервата природе]] и [[Национални парк|националних паркова]], који заједно чине око четвтине површине земље.<ref>{{cite web |title=Nature Reserves and National Parks |url=https://www.gov.il/en/Departments/General/nature-reserves-and-national-parks |website=GOV.IL |access-date=17. 4. 2023 |language=en |date=21. 10. 2021}}</ref> Под покровитељством Кабинета премијер-министра Израела образована је Управа за резервате природе, која заједно са [[Друштво за заштиту животне средине Израела|Друштвом за заштиту животне средине]] води послове везане за заштиту и обнову природних предјела.<ref>{{ЭЕЭ|11600|Заповедники}}</ref>

Загађење ваздуха остаје још један проблем: Израел је 2016. био тек на 136. мјесту на ''-{Environmental Performance Index}-'' према чистоћи ваздуха. Израел је такође ниско рангиран по таквом критеријуму, као што је заштита животне средине и угрожених врста.<ref name="aqua" /> Истовремено, Израел је једна од ријетких земаља у којој се биљежи пораст шумских површина.<ref>{{cite web |title=5th National Report (2009—20142009-2014) |url=https://chm.cbd.int/database/record?documentID=207501 |website=chm.cbd.int |publisher=Ministry of Environmental Protection |access-date=17. 4. 2023 |language=en |date=31. 3. 2016}}</ref>

[[Кнесет]] је једнодоми израелски парламент са 120 посланика.<ref name="cia" /> Политичке странке које су прошле [[изборни цензус]] (на изборима за 19. сазив Кнесета био је 3,25%<ref>{{cite web |title=Electoral Threshold |url=https://main.knesset.gov.il/en/about/lexicon/pages/electoralthreshold.aspx |website=main.knesset.gov.il |access-date=18. 4. 2023 |date=2023}}</ref>) заступљене су у парламенту сразмјерно резултатима општих избора према страначким листама. Парламентарни избори одржавају се сваке четири године или чешће, уз подршку просте већине посланика за одлуку о ванредним изборима.<ref>{{cite web |title=Electoral System in Israel |url=https://main.knesset.gov.il/en/about/lexicon/pages/electoralsystem.aspx |website=main.knesset.gov.il |access-date=18. 4. 2023 |date=2023}}</ref> У изузетним случајевима, Кнесет такође може одлучити да продужи свој мандат (нпр. избори за 8. сазив Кнесета одложени су због Јомкипурског рата).<ref>{{cite web |title=The Electoral System in Israel |url=https://www.gov.il/apps/elections/elections-knesset-15/heb/lexicon/esystem.html |website=www.gov.il |access-date=18. 4. 2023 |date=1999}}</ref>

Израел има тростепени правосудни систем. Нижи ниво су судови за прекршаје који се налазе у већини градова земље. Изнад њих су окружни судови који се налазе у шест израелских округа. Они разматрају жалбене предмете, а функционишу и као првостепена инстанција. Трећи и највиши ниво је Врховни суд, који се налази у Јерусалиму. Он има двоструку улогу, разматра жалбе и служи као првостепена инстанција  — Виши суд правде. Он обавља посљедњу улогу, разматрајући жалбе како грађана, тако и страних држављана, на одлуке државних органа.<ref name="judiciary">{{cite web |title=The Judiciary: The Court System |url=https://embassies.gov.il/MFA/AboutIsrael/state/Democracy/Pages/The%20Judiciary-%20The%20Court%20System.aspx#p |website=embassies.gov.il |access-date=18. 4. 2023}}</ref><ref>{{cite news |title=Court orders Israel to reroute part of West Bank barrier |url=https://www.reuters.com/article/us-palestinians-israel-barrier-sb-idUSTRE4BE4L020081215 |access-date=18. 4. 2023 |work=Reuters |date=15. 12. 2008 |language=en}}</ref>

Израелски правни систем комбинује [[англосаксонско право]], прописе из времена британског мандата и јеврејско, хришћанско и муслиманско религијско право.<ref name="cia" /> Заснива се на систему ''-{stare decisis}-'' (прецедената) и тзв. адверсарном систему, када странке излажу доказе суду. Парнице воде професионалне судије, а не порота. Бракови и разводи су под надлежношћу религијских судова: јеврејских, муслиманских, друзских и хришћанских. Специјални одбор Кнесета, чланови Врховног суда и израелска адвокатска комора имају овлашћење избора нових судија.<ref name="judiciary" /><ref name="CourtSys1">{{ЭЕЭ|11754|Государство Израиль. Судебная система}}</ref>

До 1922. основа правног система региона била је [[Маџала]]  — османска кодификација (1869—1876). С британским мандатом над Палестином 1922, османско право је постепено замијењено британским, а од 1948. израелским. Међутим, Маџала је коначно укинута тек 1984. посебним израелским законом.<ref>{{cite web |last1=Guberman |first1=Shlomo |title=Development of the Law in Israel- The First 50 Years |url=https://embassies.gov.il/MFA/AboutIsrael/Israelat50/Pages/Development%20of%20the%20Law%20in%20Israel-%20The%20First%2050%20Yea.aspx |website=embassies.gov.il |access-date=21. 4. 2023 |date=19. 6. 2000}}</ref> [[Закон о основама права (Израел)|Закон о основама права]] донијет је 1980, којим је коначно обезбјеђена независност израелског правног система од британског.{{sfn|Баглая|Лейбо|Энтина|2004|p=}}

Декларација о независности из 1948. одредила је 1. октобар те године као датум за усвајање израелског устава. Међутим, устав као јединствен документ највише правне снаге у Израелу не постоји, због неслагања о многим питањима у израелском друштву.<ref name="konst">{{cite web |title=Кнессет в системе власти the knesset Кнессет как учредительно – законодательный орган. Конституция |url=https://main.knesset.gov.il/ru/about/pages/basiclawsandconstitution.aspx |website=main.knesset.gov.il |publisher=Кнессет |access-date=21. 4. 2023}}</ref> Неки израелски научници сматрају да се Декларација о независности може смарати уставом, јер садржи списак политичких и грађанских права у облику у којем је забиљежено у низу демократских устава који су на снази у свијету,{{sfn|Баглая|Лейбо|Энтина|2004|p=}} међутим Врховни суд Израела је одлучио да Декларација о независности нема снагу уставног закона.<ref name="konst" /> Улогу приближну улози устава у израелским праву имају Основни закони Израела, посвећени различитим правним областима, усвојени појединачно од 1958. године.<ref>{{cite web |title=Основные законы Государства Израиль |url=https://main.knesset.gov.il/ru/activity/pages/basiclaws.aspx |website=main.knesset.gov.il |publisher=Кнессет |access-date=21. 4. 2023}}</ref>

До 1977. све израелске владе образовао је блок лијевог центра, обично уз учешће религијских странака. Од „изборног преврата” 1977, у политичкој арени се стално одвија супарништво између блокова „широке љевице” и „широке деснице”, концентрисаних око странака „[[Авода]]” и „[[Ликуд]]”, које заузимају позиције нешто ближе центру од својих савезника. Од 1984. до 1990, због изједначености снага оба блока, земљом су владале тзв. [[влада националног јединства|владе националног јединства]]. Увођењем систем непосредних избора за премијер-министра 1996, паралелно са парламентарним изборима, довело је до појачаног „страначког полиморфизма” и повећања броја малих секторских странака и листа у Кнесету, од којих су челници највећих странака почели више да зависе при образовању коалиција.{{sfn|Ханин|2014|p=20—24}} Покушај Аријела Шарона да створи нову „странку власти”, која би објединила умјерене десничарске и љевичарске лидере, није успио  — странка „[[Кадима]]”, основана за изборе 2006, брзо је прокоцкала свој кредибилитет и послије седам година имала потешкоћа да савлада изборни цензус.{{sfn|Ханин|2014|p=33—34}}

Израел је подијељен на 7 административних округа, под називом ''мехозот'' ({{јез-хеб|מחוזות}}, једнина ''мехоз'')  — [[Јерусалим (округ)|Јерусалим]], [[Јужни округ (Израел)|Јужни]], [[Северни округ (Израел)|Сјеверни]], [[Тел Авив (округ)|Тел Авив]], [[Хаифа (округ)|Хаифа]], [[Централни округ (Израел)|Централни]] и [[Јудеја и Самарија (округ)|Јудеја и Самарија]], чији је статус упитан на међународном нивоу. Окрузи су подијељени на 15 подокруга  — ''нафот'' ({{јез-хеб|נפות}}, једнина ''нафа''), који су даље подијељени на 50 рејона.<ref>{{cite web |title=Introduction to the Tables: Geophysical Characteristics |url=https://www.cbs.gov.il/he/publications/DocLib/2018/1.%20ShnatonGeophysicalCharacteristics/st_eng01.pdf |publisher=Israel Central Bureau of Statistics |access-date=19. 4. 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230308062735/https://www.cbs.gov.il/he/publications/DocLib/2018/1.%20ShnatonGeophysicalCharacteristics/st_eng01.pdf |archive-date=8. 3. 2023}}</ref> У статистичке сврхе издвајају се и четири урбане агломерације: Јерусалим (1,3 милиона становника), Тел Авив (3,9 милиона), Хаифа (око 940 хиљада) и Бер Шева (око 380 хиљада).<ref name="metropolitan area">{{cite web |title=Localities, population and density per sq. km., by metropolitan area and selected localities 2017 |url=https://www.cbs.gov.il/he/publications/DocLib/2018/2.%20ShnatonPopulation/st02_25.pdf |publisher=Israel Central Bureau of Statistics |access-date=19. 4. 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230308062735/https://www.cbs.gov.il/he/publications/DocLib/2018/2.%20ShnatonPopulation/st02_25.pdf |archive-date=8. 3. 2023}}</ref> У 15 градова у Израелу живи 100 хиљада или више становника. Највећи од њих према подацима из 2023. био је Јерусалим, са преко 800 хиљада становника; Тел Авив на другом мјесту (430 хиљада) и Хаифа на трећем (преко 265 хиљада).<ref>{{cite web |title=Population of Cities in Israel 2023 |url=https://worldpopulationreview.com/countries/cities/israel |website=worldpopulationreview.com |access-date=19. 4. 2023}}</ref>

! colspan="4"| Бр. становника (2021)<ref name="districts_pop">{{cite web |url=https://www.cbs.gov.il/he/publications/doclib/2022/2.shnatonpopulation/st02_17.pdf |title=Localities and Population, by Population Group, District, Sub-District and Natural Region |date=15 September 2022 |publisher=Israel Central Bureau of Statistics |access-date=21 February 2023}}</ref>

: {{note|jerusalemdistrict|а}} Укључујући 361.700 Арапа и 233.900 Јевреја у [[Источни Јерусалим|Источном Јерусалиму]], {{as of|2020|lc=y}}<ref name="jerusalem_pop">{{cite report |last1=Yaniv |first1=Omer |last2=Haddad |first2=Netta |last3=Assaf-Shapira |first3=Yair |date=2022 |title=Jerusalem Facts and Trends 2022 |url=https://jerusaleminstitute.org.il/wp-content/uploads/2022/05/2022-על-נתונייך-אנגלית-דיגיטל-1.pdf |publisher=Jerusalem Institute for Policy Research |page=25 |access-date=21 February 2023}}</ref>

: {{note|judeaandsamaria|б}} Само држављани Израела.

* -{A}-  — пуна грађанска и војно-полицијска контрола ПНС, 18% територије, више од 55% палестинског становништва Западне обале;

* -{B}-  — заједничка војна контрола ПНС и Израела и грађанска контрола ПНС, 21% територије и 41% становништва;

* -{C}-  — дјелимична грађанска и потпуна војна контрола Израела, 61% територије и 4% арапског становништва.{{sfn|Крылов|Махмутов|Федорченко|2012|p=11—12}}<ref name="GlobalSecurity" />

=== ЉудскаПрава правачовјека ===

Декларација о независности Израела прокламовала је да ће нова држава „бити утемељена на основама слободе, правде и мира… Оне ће остварити потпуну друштвену и политичку једнакост свих својих грађана без разлике религије, расе или пола. Обезбједиће слободу вјероисповијести, право на употребу матерњег језика, право на образовање и културу. Она… ће бити вјерна принципима Повеље Уједињених нација.”<ref name="KE_declar">{{ЭЕЭ|11392|Декларация Независимости Израиля}}</ref> Истовремено, од свог оснивања у Израелу, није постојао закон о правима човјека. Тек 1992. усвојена су два основна закона Израела  — о слободу занимања и о достојанству и слободи човјека, на основу којих је накнадно изграђена пуноправна повеља о правима.<ref>{{cite journal |last1=Sapir |first1=Gideon |title=Constitutional revolutions: Israel as a case-study |journal=International Journal of Law in Context |date=12. 2009 |volume=5 |issue=4 |pages=355–378 |doi=10.1017/S1744552309990218 |url=https://www.cambridge.org/core/journals/international-journal-of-law-in-context/article/abs/constitutional-revolutions-israel-as-a-casestudy/F2009E644BB42EF8A7FE530D95D9B00B |access-date=21. 4. 2023 |language=en |issn=1744-5531}}</ref> „Уставна револуција” у Израелу је у међународним академским круговима виђена као велико достигнуће људских права човјека; међутим, бројна дејства и закони израелска владе донијети током периода десничарско-религиозне коалиције на власти изазвале су критику и сумње да статус Израела као „једине демократијее на Блиском истоку” остаје стварност.<ref>{{cite journal |last1=Mordechay |first1=Nadiv |last2=Roznai |first2=Yaniv |title=A Jewish and (Declining) Democratic State? Constitutional Retrogression in Israel |journal=Maryland Law Review |date=1. 11. 2017 |volume=77 |issue=1 |pages=244 |url=https://digitalcommons.law.umaryland.edu/mlr/vol77/iss1/11/ |access-date=21. 4. 2023 |issn=0025-4282}}</ref>

Израелски званичници тврда је УН и организације за људска права човјека примјењују [[двоструки стандард|двоструке стандарде]] за Израел по питањима људских права човјека. Тврде да је Израел једина демократска држава на Блиском истоку, али већина критика у области људских права човјека усмјерена је против Израела.<ref>{{cite web |title=Текст обращения к участникам провокации в аэропорту им. Бен-Гуриона |url=http://mfa.gov.il/MFARUS/PressRoom/2012/Pages/Letter_to_anti-Israeli_activists.aspx |website=mfa.gov.il |access-date=22. 4. 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160305164333/http://mfa.gov.il/MFARUS/PressRoom/2012/Pages/Letter_to_anti-Israeli_activists.aspx |archive-date=5. 3. 2016 |date=8. 4. 2012}}</ref><ref>{{cite web |title=Посол Израиля в ООН - о ситуации на Ближнем Востоке |url=https://mfa.gov.il/MFARUS/PressRoom/2015/Pages/Israeli-ambassador-in-UN-on-the-situation-at-the-Middle-East.aspx |website=mfa.gov.il |access-date=22. 4. 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160305164339/https://mfa.gov.il/MFARUS/PressRoom/2015/Pages/Israeli-ambassador-in-UN-on-the-situation-at-the-Middle-East.aspx |archive-date=5. 3. 2016}}</ref><ref>{{cite web |title=Ответы премьер-министра Израиля на вопросы ведущего CNN в Давосе |url=https://mfa.gov.il/MFARUS/PressRoom/2016/Pages/PM-Netanyahu-interview-with-CNN-host-Fareed-Zakaria.aspx |website=mfa.gov.il |access-date=22. 4. 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160305164328/https://mfa.gov.il/MFARUS/PressRoom/2016/Pages/PM-Netanyahu-interview-with-CNN-host-Fareed-Zakaria.aspx |archive-date=5. 3. 2016 |date=24. 1. 2016}}</ref> Према политикологу [[Мичел Бард|Мичелу Барду]], израелски закон забрањује произвољна хапшења и штити права оптужених, а правосуђе је независно од владе; он такође негира постојање политичких затвореника у Израелу.{{sfn|Бард|2007|p=1—3|loc=17. Права человека в Израиле и на территориях}}

Од септембра 2020. Израел одржава дипломатске односе са 164 од 192 чланице Уједињених нација и има преко [[Списак дипломатских мисија Израела|107 дипломатских мисија]].<ref>{{cite web |title=Diplomatic Missions |url=https://embassies.gov.il/Pages/IsraeliMissionsAroundTheWorld.aspx |website=embassies.gov.il |access-date=22. 4. 2023}}</ref> Само двије чланице [[Арапска лига|Арапске лиге]] већ дуже вријеме имају успостављене редовне односе са Израелом  — Египат од 1979. и Јордан од 1994. године. Чак је и промјена режима у Египту и долазак Муслиманске браће на власт довела само до пада нивоа дипломатских односа између двије земље, али не и до њиховог раскида.<ref>{{cite news |title=Египет впервые за три года направил посла в Израиль – DW – 303.01. јануар 2016 |url=https://www.dw.com/ru/египет-впервые-за-три-года-направил-посла-в-израиль/a-18956233 |access-date=22. 4. 2023 |work=dw.com |date=3. 1. 2016 |language=ru}}</ref> [[Мауританија]] је успоставила пуноправне дипломатске односе 1999, али је у јануару 2009. најавила замрзавање политичких и економских односа са Израелом због израелске [[Операција Ливено олово|операције у Појасу Газе]].<ref>{{cite news |title=Иерусалим: Иран „выкупил”"выкупил" за 10 млн долларов посольство Израиля в Мавритании |url=https://www.newsru.co.il/world/08mar2009/iran_005.html |access-date=22. 4. 2023 |work=NEWSru.co.il |date=8. 3. 2009 |language=ru}}</ref> Још двије чланице Арапске лиге, [[Мароко]] и [[Тунис]], имале су дипломатске односа са Израелом до 2000, али су почетком [[Друга интифада|Друге интифаде]] привремено суспендовани; истовремено је затворена израелска трговинска мисија у [[Оман]]у.<ref>{{cite web |title=ISRAEL AMONG THE NATIONS: Middle East & North Africa |url=https://embassies.gov.il/london/AboutIsrael/Amongthenations/Pages/ISRAEL%20AMONG%20THE%20NATIONS-%20Middle%20East%20-%20North%20Afri.aspx |website=embassies.gov.il |access-date=22. 4. 2023}}</ref> У августу 2020. [[Уједињени Арапски Емирати]] су објавили пуно нормализацију односа са Израелом, а убрзо затим и [[Бахреин]].<ref>{{cite news |title=ОАЭ и Бахрейн подписали соглашения о нормализации отношений с Израилем |url=https://www.interfax.ru/world/727094 |access-date=22. 4. 2023 |work=Interfax.ru |date=15. 9. 2020 |language=ru}}</ref> Према израелском закону, [[Ирак]], [[Иран]], [[Либан]], [[Сирија]], [[Саудијска Арабија]] и [[Јемен]] су непријатељске државе и израелским грађанима није дозвољено да посјећују ове земље без посебне дозволе министарства унутрашњих послова.<ref>{{cite news |title=Опубликованы рекомендации Штаба по борьбе с террором для израильтян, выезжающих за границу в период праздников |url=https://mkisrael.co.il/articles/2016/09/20/opublikovany-rekomendacii-shtaba-po-borbe-s-terrorom-dlya-izrailtyan-vyezzhayushhikh-za-granicu-v-period-prazdnikov.html |access-date=22. 4. 2023 |work=mkisrael.co.il |date=20. 9. 2016 |language=ru}}</ref> Израел је од 1995. члан Средоземног дијалога, који стимулише интеракцију између седам средоземних земаља и чланица [[НАТО]].<ref>{{cite web |title=NATO Update –- Week of 8-14 March 2000 |url=https://www.nato.int/docu/update/2000/0308/eng.htm |website=www.nato.int |access-date=22. 4. 2023 |date=13. 9. 2001}}</ref>

Најближи савезници Израела су Сједињене Државе, Уједињено Краљевство, Њемачка и Индија. Сједињене Државе су признале Израел дефакто већ дан послије проглашења независности  — 15. маја 1948,<ref name="BRE" /> а Израел је временом добио статус [[главни савезник изван НАТО|главног савезника САД изван НАТО]].<ref>{{cite news |last1=Fisher |first1=Dan |title=U.S. Is Granting Israel Non-NATO Ally Status : Move Should Bring Strategic and Economic Gains, Shamir Says; Egypt Gets Same Rating |url=https://www.latimes.com/archives/la-xpm-1987-02-16-mn-2391-story.html |access-date=22. 4. 2023 |work=Los Angeles Times |date=16. 2. 1987}}</ref> Амбасада САД у Израелу је 2018. премјештена у Јерусалим, што је навело бројне латиноамеричке земље да слиједе њен примјер; прије тога, више од деценије, није постојала ниједна страна у Јерусалиму.<ref>{{cite news |title=U.S. Embassy Move to Jerusalem: Everything You Need to Know |url=https://www.haaretz.com/israel-news/2018-05-14/ty-article/.premium/everything-you-need-to-know-about-the-u-s-embassy-in-jerusalem/0000017f-e10e-d568-ad7f-f36f6c7f0000 |access-date=22. 4. 2023 |work=Haaretz |date=14. 5. 2018 |language=en}}</ref> Блиске везе између Израела и Њемачке укључујућу интеракције у науци, образовању, војним партнерствима и блиским економским везама.<ref>{{cite web |title=German-Israeli Relations |url=https://www.theisraelproject.org/german-israeli-relations |website=theisraelproject.org |publisher=The Israel Project |access-date=22. 4. 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190710154730/https://www.theisraelproject.org/german-israeli-relations |archive-date=10. 7. 2019 |date=25. 1. 2012}}</ref><ref>{{cite news |title=Historic Visit |url=https://www.dw.com/en/german-chancellor-merkel-begins-much-anticipated-visit-to-israel/a-3195540 |access-date=22. 4. 2023 |work=dw.com |agency=DW |date=16. 3. 2008 |language=en}}</ref> Индија је започела пуне дипломатске односе 1992. и од тада подстиче војну и културну сарадњу са Израелом.<ref>{{cite web |title=History & Overview of India-Israel Relations |url=https://www.jewishvirtuallibrary.org/history-and-overview-of-india-israel-relations |website=www.jewishvirtuallibrary.org |access-date=22. 4. 2023}}</ref> Уједињено Краљевство одржава пуне дипломатске односе са Израелом од проглашења независности и имају међусобно јаке трговинске везе.<ref>{{cite web |title=United Kingdom Virtual Jewish History Tour |url=https://www.jewishvirtuallibrary.org/united-kingdom-virtual-jewish-history-tour#11 |website=www.jewishvirtuallibrary.org |access-date=22. 4. 2023}}</ref>

Израелски министар одбране [[Бени Ганц|Бени Ганц]] је 24. новембра 2021. саопштио да је потписао меморандум о разумијевању у области одбране са мароканским министром-делегатом при предсједнику владе за питања националне одбране Абделатифом Лудити у Рабату.<ref>{{cite news |title=Израиль и Марокко подписали меморандум о взаимопонимании в области обороны - ТАСС |url=https://tass.ru/mezhdunarodnaya-panorama/13009607 |access-date=22. 4. 2023 |work=TACC |date=24. 11. 2021}}</ref>

[[Израелске одбрамбене снаге]] (ЦАХАЛ) чине [[израелска копнена војска|копнена војска]], [[Израелске ваздушне снаге|ратно ваздухопловство]] и [[Израелска ратна морнарица|ратна морнарица]]. Образоване су 1949. током Рата за независност од паравојних јединица, углавном [[Хагана|Хагане]], чије је образовање претходило проглашењу независности.<ref>{{cite web |title=History: 1948 |url=http://dover.idf.il/IDF/English/about/History/40s/1948/default.htm |website=dover.idf.il |publisher=Israel Defense Forces - צבא ההגנה לישראל |access-date=24. 4. 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20141027110105/http://dover.idf.il/IDF/English/about/History/40s/1948/default.htm |archive-date=27. 10. 2014}}</ref> ЦАХАЛ такође користи информације [[Управа војне службе Израела|Војне службе]] (АМАН), која сарађује са [[Мосад]]ом и [[Шабак]]ом.{{sfn|Henderson|2003|p=97}} Оружане снаге Израела се сматрају једним од најбољих у свијету како по степену обучености припадника,<ref name="brit_armed">{{Britannica|296740|Israel. Armed Forces}}</ref> тако и по техничкој опремљености.<ref>{{cite news |last1=Katz |first1=Yaakov |title=Why Israel has the most technologically advanced military on Earth |url=https://nypost.com/2017/01/29/why-israel-has-the-most-technologically-advanced-military-on-earth/ |access-date=24. 4. 2023 |date=29. 1. 2017}}</ref><ref>{{cite news |last1=Allen |first1=T. S. |title=Here Is How Israel's Military Dominates the Battlefield |url=https://nationalinterest.org/blog/the-buzz/here-how-israels-military-dominates-the-battlefield-24679 |access-date=24. 4. 2023 |work=The National Interest |date=27. 2. 2018 |language=en}}</ref>

Већина Израелаца се регрутује у војску у доби од осамнаест година. Мушкарци служе три године (од 2020. у неборбеним јединицама  — 2,5 године<ref name="Gelman">{{cite news |last1=Гельман |first1=Захар |title=Резервисты – главная мощь израильских вооруженных сил / Армии / Независимая газета |url=https://nvo.ng.ru/forces/2017-02-10/1_936_rezerv.html |access-date=24. 4. 2023 |work=nvo.ng.ru |date=10. 2. 2017}}</ref>), а жене двије.<ref>{{cite web |last1=Lorch |first1=Netanel |title=The Israel Defense Forces |url=https://embassies.gov.il/MFA/AboutIsrael/state/Pages/The%20Israel%20Defense%20Forces.aspx |website=embassies.gov.il |access-date=24. 4. 2023 |date=31. 5. 1997}}</ref> По завршетку војне службе, израелски мушкарци одлазе у резервни састав и сваке године пролазе кроз вишенедјељну обуку у резервном саставу ([[резервна служба (Израел)|милуим]]), док не напуне 40 година (за одређене чинове и специјалности, максимална старост за милуим достиже 42 и 49 година). Већина жена је ослобођена службе у резерви.<ref name="Gelman" /> Израелски муслимани (осим [[Друзи у Израелу|Друза]]), хришћани и ученици [[јешива]] (јеврејских религиозних образовних институција) ослобођени су војне службе;<ref name="EJE_Military">{{ЭЕЭ|11734|Израиль. Государство Израиль. Вооружённые силы Израиля}}</ref> покушаји да се ове привилегије укину већ дуже вријеме.{{sfn|Stendel|1996|pp=191–192}}<ref>{{cite news |last1=Kershner |first1=Isabel |title=Israel’s Military Exemption for Ultra-Orthodox Is Ruled Unconstitutional |url=https://www.nytimes.com/2017/09/12/world/middleeast/israel-ultra-orthodox-military.html |access-date=24. 4. 2023 |work=The New York Times |date=13. 9. 2017}}</ref> Од 2015. око 1700 муслиманских добровољаца служило је у Цахалу, углавном [[Негевски бедуини|бедуина]].<ref name="MFA_Muslims">{{cite web |title=Behind the Headlines: Facts and Figures –- Islam in Israel |url=https://embassies.gov.il/UnGeneva/NewsAndEvents/Pages/Facts-and-Figures-Islam-in-Israel.aspx |website=embassies.gov.il |access-date=24. 4. 2023 |date=9. 6. 2016}}</ref> Грађани ослобођени војне службе могу обављати [[Шерут Леуми]] (алтернативну службу) као волонтери у болници, школама и другим установа социјалне заштите.<ref>{{cite journal |last1=Bar-Tura |first1=Maggie |last2=Fleischer |first2=Nicole |title=Civic Service in Israel |journal=Nonprofit and Voluntary Sector Quarterly |date=12. 2004 |volume=33 |issue=4 |pages=51–63 |doi=10.1177/0899764004269742 |url=https://journals.sagepub.com/doi/10.1177/0899764004269742 |access-date=24. 4. 2023 |language=en |issn=0899-7640}}</ref> Са пуним резервним саставом, Хацал може достићи 800 хиљада припадника,<ref name="Шульман">{{cite journal |last1=Шульман |first1=Александр |title=Военная логистика Израильской армии |journal=Военно-промышленный курьер |date=2008 |volume=6 |url=http://militaryarticle.ru/voenno-promishlennii-kurer/2008-vpk/2397-voennaja-logistika-izrailskoj-armii |access-date=24. 4. 2023 |archive-date=24. 04. 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230424214758/http://militaryarticle.ru/voenno-promishlennii-kurer/2008-vpk/2397-voennaja-logistika-izrailskoj-armii |url-status= }}</ref> што је упоредиво са величином оружаних снага сусједних арапских државама,<ref name="EJE_Military" /> а по броју оклопних возила Израел превазилази све европске чланице [[НАТО]]-а.<ref name="Шульман" />

Од проглашења независности, Израел је потрошио значајан удио свог БДП-а на одбрану. Нпр. 1984. такви трошкови су износили 24% БДП-а.<ref>{{cite news |last1=Seitz |first1=Charmaine |title=Israel's Defense Budget: The Business Side of War |url=https://mediamonitors.net/israels-defense-budget-the-business-side-of-war/ |access-date=24. 4. 2023 |work=Media Monitors Network (MMN) |date=31. 1. 2001}}</ref> Овај удио је пао на 5% према подацима из 2021, међутим, и даље је остао велики  — по овом показатељу Израел се налази на једанаестом мјесту на свијету, упоредо са Јорданом и изнад Русије и Сједињених Држава.<ref name="cia" />

Израел није потписник [[Уговор о неширењу нуклеарног оружја|Уговора о неширењу нуклеарног оружја]] и води политику неизвјесности у погледу посједовања нуклеарних бојевих глава.<ref>{{cite news |last1=Nasr |first1=Joseph |title=Israel rejects call to join anti-nuclear treaty |url=https://www.reuters.com/article/us-israel-nuclear-treaty/israel-rejects-call-to-join-anti-nuclear-treaty-idUSTRE64S1ZN20100529 |access-date=24. 4. 2023 |work=Reuters |date=29. 5. 2010 |language=en}}</ref> Према експертима из [[Стокхолмски институт за истраживање мира|Стокхолмског института за истраживање мира]], Израел је 2022. имао приближно 90 бојевих глава.{{sfn|SIPRI Yearbook|2022}} Према другим процјенама, број бојевих глава је већи  — до 200 или чак 400.<ref>{{cite news |last1=Gross |first1=Judah Ari |title=In leaked emails, Colin Powell says Israel has 200 nukes |url=https://www.timesofisrael.com/in-leaked-emails-colin-powell-says-israel-has-200-nukes/ |access-date=24. 4. 2023 |work=www.timesofisrael.com |date=15. 9. 2016}}</ref> Стручњаци за оружје вјерују да Изрел има пуноправну „[[нуклеарна тријада|нуклеарну тријаду]]” за испоруку бојевих глава до циља.<ref name="Последняя_надежда">{{cite news |last1=Есин |first1=В. |title=Ядерная программа Израиля |url=https://www.atomic-energy.ru/smi/2013/10/24/44638 |access-date=24. 4. 2023 |work=www.atomic-energy.ru |date=24. 10. 2013 |language=ru}}</ref>

Израелске службе безбједности су: „[[Шабак]]” (или „Шин Бет”)  — општа служба безбједности Израела, „[[Управа војне службе Израела|Аман]]”  — војна служба Израела, и „[[Мосад]]”  — одјељење за обавјештајне и специјалне задатке, политичка обавјештајна служба Израела.<ref>{{cite journal |last1=Kahana |first1=Ephraim |title=Reorganizing Israel's Intelligence Community |journal=International Journal of Intelligence and CounterIntelligence |date=1. 7. 2002 |volume=15 |issue=3 |pages=415–428 |doi=10.1080/08850600290101686 |url=https://www.tandfonline.com/doi/abs/10.1080/08850600290101686?journalCode=ujic20 |access-date=24. 4. 2023 |issn=0885-0607}}</ref><ref name="secret">{{cite web |title=Israel Intelligence Agencies |url=https://www.jewishvirtuallibrary.org/israel-intelligence-agencies |website=www.jewishvirtuallibrary.org |access-date=24. 4. 2023}}</ref>

Шабак се бави контраобавјештајним дјелатностима и одговоран за унутрашњу безбједност. Његови задаци обухватају сузбијање шпијунаже, одавања државних тајни, тероризма и политичке субверзије.<ref>{{cite web |title=Core Values |url=https://www.shabak.gov.il/english/about/Pages/values.aspx |website=www.shabak.gov.il |publisher=Israeli Security Agency |access-date=24. 4. 2023 |date=2017}}</ref> Шабаку је повјерена заштита премијер-министра Израела и других чланова владе, објеката одбрамбене индустрије, израелске имовине у иностранству; такође надгледа општу безбједност националног авио-превозника „[[Ел Ал]]”.<ref name="secret" />

Аман, као орган управе [[војна обавјештајна служба|војне обавјештајне службе]] у Цахалу, бави се ваздушним и [[Јединица 8200|радиоелектронским]] обавјештајним пословима, прикупља информације уз помоћ војних аташеа у различитим земљама и јединица специјалних снага које дјелују иза непријатељских линија. Аман је одговоран за припрему дневних националних брифинга премијер-министра и владе, студије случаја о сусједним арапским државама и процјењује вјероватноћу избијања војних дејстава.<ref name="secret" />

Мосад је спољна обавјештајна служба<ref>{{cite web |title=About Us |url=https://www.mossad.gov.il/eng/about/Pages/default.aspx |website=www.mossad.gov.il |access-date=24. 4. 2023}}</ref> и бави се прикупљањем и анализом обавјештајних информација, као и тајним специјалним операцијама изван Израела.<ref name="secret" />

[[Паритет куповне моћи]] БДП Израела за 2023, према Свјетској банци, износио је 533,9 милијарде америчких долара  — 48. у свијету<ref name="IMF" /> и 5. у југозападној Азији (послије Турске, Саудијске Арабије, Ирана и Уједињених Арапских Емирата).<ref>{{cite web |title=Report for Selected Countries and Subjects |url=https://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2014/01/weodata/weorept.aspx?sy=2014&ey=2016&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&pr1.x=35&pr1.y=14&c=911%2C419%2C449%2C453%2C423%2C456%2C915%2C463%2C429%2C433%2C186%2C436%2C439%2C466%2C443%2C474%2C446&s=PPPGDP&grp=0&a= |website=International Monetary Fund |access-date=14. 5. 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190403085813/https://www.imf.org/external/pubs/ft/weo/2014/01/weodata/weorept.aspx?sy=2014&ey=2016&scsm=1&ssd=1&sort=country&ds=.&br=1&pr1.x=35&pr1.y=14&c=911%2C419%2C449%2C453%2C423%2C456%2C915%2C463%2C429%2C433%2C186%2C436%2C439%2C466%2C443%2C474%2C446&s=PPPGDP&grp=0&a= |archive-date=3. 4. 2019}}</ref> Структура израелске привреде има карактеристике [[постиндустријско друштво|постиндустријског друштва]], са доминантном улогом услужног сектора у БДП.<ref name="BRE" /> У обиму БДП учешће [[индустрија|индустријске]] производње за 2017. износило је 26,5%, [[сектор услуга|услуга]] 69,5% и [[пољопривреда|пољопривреде]] 2,4%. Укупно радно способно становништво  — 4,186 милиона, процијењена стопа [[незапосленост]]и од 5,.0% (78. у свијету).<ref name="cia" /><ref>{{cite web |title=Unemployment rate |url=https://www.cia.gov/the-world-factbook/field/unemployment-rate/country-comparison |website=www.cia.gov |publisher=The World Factbook |access-date=14. 5. 2023}}</ref>

Израел се сматра једном од најразвијенијих земаља [[југозападна Азија|југозападне Азије]] у смислу економског и индустријског развоја. Земља се налази на 49. мјесту (од 180) на ранг-листи [[Светска банка|Свјетске банке]] о лакоћи пословања, према извјештају из 2018.<ref>{{cite web |title=Ranking of economies –- Doing Business –- World Bank Group |url=http://www.doingbusiness.org/rankings |website=web.archive.org |access-date=15. 5. 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180212142047/http://www.doingbusiness.org:80/rankings |archive-date=12. 2. 2018 |date=6. 2017}}</ref> и 16. (од 137) у [[Индекс глобалне конкурентности|Индексу глобалне конкурентности]] [[Свјетски економски форум|Свјетског економског форума]] из 2017. године.<ref>{{cite web |title=Global Competitiveness Index 2017—20182017-2018 –- Reports –- World Economic Forum |url=http://reports.weforum.org/global-competitiveness-index-2017-2018/countryeconomy-profiles/ |website=web.archive.org |publisher=World Economic Forum |access-date=14. 5. 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20180109145305/http://reports.weforum.org/global-competitiveness-index-2017-2018/countryeconomy-profiles/#economy=ISR |archive-date=9. 1. 2018}}</ref> Од 2017, ''-{[[Forbes]]}-'' је рангирао Израел на 24. мјесто од 161 земље у свијету по пословању.<ref>{{cite news |title=Best Countries for Business |url=https://www.forbes.com/best-countries-for-business/list/#tab:overall |access-date=15. 5. 2023 |work=Forbes |language=en}}</ref>

Израел је 2004. био на првом мјесту по броју предузећа у индексу ''-{[[Nasdaq|NASDAQ]]}-'' међу земљама изван Сјеверне Америке,<ref>{{cite news |title=NASDAQ APPOINTS ASAF HOMOSSANY AS NEW DIRECTOR FOR ISRAEL |url=https://ir.nasdaq.com/news-releases/news-release-details/nasdaq-appoints-asaf-homossany-new-director-israel |access-date=15. 5. 2023 |work=Nasdaq |date=6. 2. 2005}}</ref> 2014. је био на другом мјесту послије Кине на списку свих ''-{NASDAQ}-'' предузећа изван Сједињених Држава.<ref>{{cite news |last1=Rabinovitch |first1=Ari |title=Nasdaq expects increase in IPOs from Israeli firms |url=https://www.reuters.com/article/us-nasdaq-israel-idUSBREA4A04320140511?irpc=932 |access-date=15. 5. 2023 |work=Reuters |date=11. 5. 2014 |language=en}}</ref> Од 2018. Израел је остао једина блискоисточна држава уврштена на ''-{NASDAQ}-'': свих 98 предузећа са Блиског истока имало је сједиште у Израелу.<ref>{{cite web |title=Companies in Middle East –- NASDAQ.com |url=https://www.nasdaq.com/screening/companies-by-region.aspx?region=Middle+East&pagesize=100 |website=NASDAQ |access-date=15. 5. 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181030035500/https://www.nasdaq.com/screening/companies-by-region.aspx?region=Middle+East&pagesize=100 |archive-date=30. 10. 2018}}</ref> Израел је 2010. примљен у [[Организација за економску сарадњу и развој|Организацију за економску сарадњу и развој]], која обухвата социо-економски најразвијеније земље свијета.<ref>{{cite web |last1=Марьясис |first1=Д. А. |title=О некоторых экономических итогах 2009 г. и вступлении Израиля в Организацию экономического сотрудничества и развития (ОЭСР) |url=http://www.iimes.ru/?p=10180 |publisher=Институт Ближнего Востока |access-date=15. 5. 2023 |language=ru-RU |date=24. 2. 2010}}</ref>

Израел је свјетски лидер у очувању воде и технологијама геотермалне енергије.<ref>{{cite news |last1=Ginsburg |first1=Mitch |title=A Hotter Holy Land |url=http://pqasb.pqarchiver.com/jrep/access/1271587481.html?dids=1271587481:1271587481&FMT=ABS&FMTS=ABS:FT&date=May+28,+2007&author=Mitch+Ginsburg&pub=The+Jerusalem+Report&edition=&startpage=13&de/ |access-date=15. 5. 2023 |work=The Jerusalem Report |date=28. 5. 2007 |archive-url=https://web.archive.org/web/20130731004011/http://pqasb.pqarchiver.com/jrep/access/1271587481.html?dids=1271587481:1271587481&FMT=ABS&FMTS=ABS:FT&date=May+28,+2007&author=Mitch+Ginsburg&pub=The+Jerusalem+Report&edition=&startpage=13&de/ |archive-date=31. 07. 2013 |url-status=live }}</ref> Напредне технологије у софтверу, телекомуникацијама, природним наукама чине Израел аналогним са [[Силицијумска долина|Силицијумском долином]] у Сједињеним Државама.<ref>{{cite news |last1=Kumar |first1=Rishi |title=Israel keen on IT tie-ups |url=http://www.thehindubusinessline.com/businessline/2001/01/11/stories/151139ue.htm |access-date=15. 5. 2023 |work=The Hindu Business Line |date=10. 1. 2001 |archive-url=https://web.archive.org/web/20070403040110/http://www.thehindubusinessline.com:80/businessline/2001/01/11/stories/151139ue.htm |archive-date=3. 4. 2007}}</ref><ref>{{cite news |title=Punching above its weight |url=https://www.economist.com/business/2005/11/10/punching-above-its-weight |access-date=15. 5. 2023 |work=The Economist |date=10. 11. 2005}}</ref> Међу предузећима која су изградила своје прве стране центре за истраживање и развој у Израелу су ''-{[[Intel]]}-'',<ref>{{cite news |last1=Karawitz |first1=Avi |title=Intel to expand Jerusalem R&D; |url=https://www.jpost.com/Business/Business-News/Intel-to-expand-Jerusalem-R-and-D |access-date=15. 5. 2023 |work=Business –- Jerusalem Post |date=27. 2. 2007 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181013172406/https://www.jpost.com/Business/Business-News/Intel-to-expand-Jerusalem-R-and-D |archive-date=13. 10. 2018}}</ref> ''-{[[Microsoft]]}-''<ref>{{cite web |title=About Microsoft Israel R&D Center –- Who we are |url=https://www.microsoftrnd.co.il/whoweare |website=www.microsoftrnd.co.il |access-date=15. 5. 2023}}</ref> и ''-{[[Apple Inc.|Apple]]}-''.<ref>{{cite news |title=Apple to open R&D center in Israel: report |url=https://www.reuters.com/article/us-apple-israel-rd-idUSTRE7BE0KT20111215 |access-date=15. 5. 2023 |work=Reuters |date=15. 12. 2011 |language=en}}</ref> Амерички милијардер [[Ворен Бафет]] је 2006. купио већински удио у израелском предузећу ''-{[[Iscar]]}-'' за 4 милијарде долара, што је била његова прва аквизиција изван Сједињених Држава, а остатак је купио седам година касније.<ref>{{cite news |last1=Rolnik |first1=Guy |title=Warren Buffett Buys Out Israeli Tool Firm Iscar for $2 Billion |url=https://www.haaretz.com/israel-news/business/2013-05-02/ty-article/.premium/warren-buffett-completes-iscar-takeover/0000017f-e016-d3ff-a7ff-f1b69a7d0000 |access-date=15. 5. 2023 |work=Haaretz |date=2. 5. 2013 |language=en}}</ref>

Истовремено се изражавају сумње у самодовољност израелске привреде, укључујући субвенције и помоћ из иностранства  — прије свега из Сједињених Држава.<ref>{{cite news |last1=Freilich |first1=Chuck |title=How Long Could Israel Survive Without America? |url=https://www.newsweek.com/how-long-could-israel-survive-without-america-636298 |access-date=15. 5. 2023 |work=Newsweek |date=14. 7. 2017 |language=en}}</ref> Израел предњачи у укупној помоћи добијеној од Сједињених Држава послије Другог свјетског рата. Земља је 2023. добила 3,8 милијарди долара од Сједињених Држава, укључујући 3,3 милијарде долара за неодређене трошкове одбране.<ref>{{cite web |last1=Sharp |first1=Jeremy M. |title=U.S. Foreign Aid to Israel |url=https://sgp.fas.org/crs/mideast/RL33222.pdf |publisher=Congressional Research Service |access-date=15. 5. 2023 |date=1. 3. 2023}}</ref> Почетком 2010-их, удио америчке помоћи у буџету за одбрану Израела износи је до 22%.<ref>{{cite journal |last1=Дегтерев |first1=Д. А. |last2=Степкин |first2=Е. А. |title=Американская помощь Израилю: истоки, структура, динамика |journal=Вестник МГИМО-Университета |date=2013 |volume=3 |issue=30 |pages=92–99 |doi=10.24833/2071-8160-2013-3-30-92-99 |url=https://www.vestnik.mgimo.ru/jour/article/view/1335 |access-date=15. 5. 2023 |language=ru |issn=2541-9099}}</ref>

Израелска индустрија производи високотехнолошке производе, као и производе од [[папир]]а и [[Дрво (материјал)|дрвета]], [[калијумска ђубрива|калијумска]] и [[фосфорна ђубрива]], [[натријум-хидроксид]] и друге хемикалије, лијекове, грађевински материјал, [[пластика|пластику]], брушене [[дијамант]]е, [[текстил]], обућу, храну, пиће и [[Дуван (производ)|дуван]]. Раст индустријске производње у 2021. износио је 6,05%.<ref name="cia" />

Израел углавном извози сировине, оружје, средства за производњу, необрађене дијаманте, [[гориво]], жито, робу широке потрошње.<ref name="cia" /> Према Институту Блиског истока, 23,6% израелско извора у 2016. били су брушени дијаманти, 19,7% рачунарска, електронска и оптичка опрема, 12,4% хемијски производи и 11,5% одбрамбени производи.<ref>{{cite web |last1=Чернин |first1=В. |title=Данные об объеме экспорта израильской оборонной промышленности в 2016 году |url=http://www.iimes.ru/?p=33646 |publisher=Институт Ближнего Востока |access-date=15. 5. 2023 |language=ru-RU |date=30. 3. 2017}}</ref> Земља је 2017. била пета у свијету по извозу наоружања и одбрамбених технологија, послије Сједињених Држава, Русије, Француске и Њемачке.<ref name="SIPRI">{{cite news |title=SIPRI: Израиль – пятый в мире экспортер оружия |url=http://goldameir.institute/2018/03/sipri-izrail-pyatyj-v-mire-eksporter-oruzhiya/ |access-date=15. 5. 2023 |work=Goldameir Institute |date=15. 3. 2018 |language=ru-RU}}</ref> Пет година раније у Израелу је било 1006 предузећа и 312 самосталних предузетника у области извора одбрамбене технологије.<ref>{{cite news |last1=Cohen |first1=Gili |title=6,800 Arms Exporters Working in Israel, State Documents Reveal |url=https://www.haaretz.com/2013-07-15/ty-article/.premium/6-800-arms-exporters-working-in-israel-state-documents-reveal/0000017f-e0c3-df7c-a5ff-e2fb77250000 |access-date=15. 5. 2023 |work=Haaretz |date=15. 7. 2013 |language=en}}</ref>

Израел у потпуности обезбјеђује сопствене потребе за електричном енергијом. Према Свјетској књизи факата ЦИА, по процјени из 2020. инсталирани производни капацитет је 18,993 милиона кВ, док је по процјени из 2019. потрошено је 59, 192 милијарде кВт/ч. Продато је 6,243 милијарде кВ/ч електричне енергије.<ref name="cia" />

Дуги низ година, [[Електропривреда Израела]] је имала монопол у области снабдијевања електричном енергијом. Од 2013. почела је производња електричне енергије у индустријским размјерама у приватни електранама, чији је удио у укупној производњи достигао 29% до 2016, међутим у првим годинама струју су могли да продају потрошачу само преко посредника.<ref>{{cite news |last1=גוטמן |first1=ליאור |title=תחנות כוח פרטיות כבר מייצרות 29% מהחשמל בישראל |url=https://www.calcalist.co.il/local/articles/0,7340,L-3696029,00.html |access-date=15. 5. 2023 |work=כלכליסט - www.calcalist.co.il |date=20. 8. 2016}}</ref> Након више од 20 година припремних процеса, 2018. је потписан споразум о отварању тржишта електричне енергије за потрошаче конкуренцији, што би требало да омогући смањење цијене електричне енергије за потрошаче.<ref>{{cite news |title=В рамках реформы «Хеврат Хашмаль» получила доступ на рынок интернета |url=https://news.israelinfo.co.il/72244 |access-date=15. 5. 2023 |work=Новости Израиля |date=17. 5. 2018 |language=ru}}</ref>

Око 80% пољопривредне производње отпада на два типа газдинстава  — [[кибуц]]е и [[мошав]]е (задружна села са мјешовитим типом привређивања.<ref name="BRE" /> Најважније гране пољопривреде су: производња [[цитруси|цитруса]], [[поврће|поврћа]], [[памук]]а, [[говедина|говедине]], [[живина|живине]] и [[млеко|млијека]].<ref name="cia" />

Укупна производња млијека у Израелу 2010. износила је 1,304 милијарде литара,<ref name="Cows">{{cite news |title=Israeli cows outperform their foreign counterparts |url=https://www.jpost.com/National-News/Israeli-cows-outperform-their-foreign-counterparts |access-date=14. 5. 2023 |work=The Jerusalem Post {{!}} JPost.com |date=7. 6. 2011}}</ref> а 2014. 1,523 милијарде литара. Просјечна израелска крава производи 12.083 литра млијека (подаци из 2014.),<ref>{{cite news |title=Израильские коровы давали в 2014 году в среднем по 12 тыс. л молока |url=https://milknews.ru/analitika-rinka-moloka/rinok-moloka-v-mire/rinok-moloka-v-mire_1337.html |access-date=14. 5. 2023 |work=milknews.ru |date=20. 5. 2015}}</ref> што је више од просјечне млијечности америчке краве (9331  кг годишње) и европске краве (6139  кг према подацима из 2009.).<ref name="Cows" /> Рекордни годишњи принос млијека у Израелу је 18.900 литара са 5% млијечне масти.<ref>{{cite news |title="היא מאוד מתרגשת", אמרה הרפתנית הגאה כשהפרה "שקופית" התעטפה בסרט הניצחון |url=https://www.haaretz.co.il/misc/2005-02-14/ty-article/0000017f-db71-d3ff-a7ff-fbf18a700000 |access-date=14. 5. 2023 |work=הארץ |date=14. 2. 2005 |language=he}}</ref> Упркос забрани свињског меса у јудаизму и исламу, двије преовлађујуће религије у Израелу, [[Свињарство|свињогојство]] постоји у индустријском обиму у земљи; крда кибуца Мизра и Лахав су почетком 2010-их износила до 10 хиљада грла.{{sfn|Забутый|2012|p=9}}

Туризам је важан дио израелске привреде. У израелском туристичком бизнису запослено је око 195 хиљада људи  — 6% од укупног броја запослених.<ref name="Tourism2013">{{cite news |title=Израиль: доходы от туризма - 40 миллиардов - MigNews – новости Израиля и мира на русском языке |url=https://mignews.com/news/travel/izrail-dokhody-ot-turizma-40-milliardov.html |access-date=14. 5. 2023 |work=MIGNEWS.COM –- MigNews – новости Израиля и мира на русском языке |date=9. 1. 2014 |language=ru}}</ref> Почетком 21. вијека око 3% БДП Израела настало је у области туризма и рекреативних услуга. Основне компоненте међународног туризма у Израелу су посјете рођацима (око трећине свих посјета Израелу), рекреација и разгледање, [[ходочашће]], пословни туризам и лијечење.<ref name="BRE" /> Јерусалим је нарочито популаран међу страним туристима, којег посјећује 75% од укупног броја посјетилаца,<ref name="Tourism2013" /> значајно интересовања изазивају љековити извори Мртвог мора и Тиберијадског језера.<ref name="krug_isra" /> Истовремено, Арапско-израелски сукоб, који остаје неријешен, дјелује као фактор који кочи раст међународног туризма.<ref name="BRE" />

Према подацима из 2017. Израел је посјетило 3,6 милиона туриста, а узимајући у обрзир једнодневне посјете  — више од 3,8 милиона (укључујући скоро 780 хиљада из САД, више од 300 хиљада из Русије и Француске и више од 200 хиљада из Њемачке), приходи од туризма износили су 20 милијарди шекела.<ref>{{cite web |title=Израильский туризм 2017 - итоги года |url=https://embassies.gov.il/tashkent/NewsAndEvents/Pages/Tourism-2017.aspx |website=embassies.gov.il |access-date=14. 5. 2023 |date=1. 2. 2018}}</ref> Истовремено, упоредив број израелских држављана годишње путује у иностранство.<ref name="krug_isra" />

Укупна дужина пруга 2019. је 1384 &nbsp;km. Дужина аутопутева је по подацима из 2017. била 19.555 &nbsp;km (сви асфалтирани), од чега су 449 &nbsp;km брзи путеви.<ref name="cia" /> Саобраћај се одвија десном страном пута, а жељезнички лијевом (резултат снажног британског утицаја крајем 19. и почетком 20. вијека).<ref>{{cite web |title=Железнодорожная сеть Израиля: планы и перспективы развития |url=http://www.iimes.ru/?p=16563 |publisher=Институт Ближнего Востока |access-date=15. 5. 2023 |language=ru-RU |date=18. 1. 2013}}</ref> У земљи се по подацима из 2021. налазе 42 аеродрома, од којих су 33 асфалтирана, а 9 неасфалтираних, као и 3 хелидрома.<ref name="cia" /> Међународне летове примају три аеродрома: [[аеродром Бен Гурион Тел Авив]], [[аеродром Еилат]] и [[аеродром Хаифа]].<ref>{{cite web |title=Аэропорты Израиля для международных рейсов |url=https://aviationtoday.ru/aeroporty/aeroporty-izrailya-mezhdunarodnyx-rejsov.html |website=AviationToday.Ru |access-date=15. 5. 2023 |language=ru |date=16. 6. 2017}}</ref> [[Ел Ал]], основан 1948, највећа је израелска авио-компанија.<ref name="BRE" /> Укупна дужина гасовода је 763 &nbsp;km, а нафтовода 442 &nbsp;km. Четири главне морске луке налазе се у Ашдоду, Хадери, Еилату и Хаифи.<ref name="cia" /> Од 2007. у Хаифи се налази прва приватна лука у земљи.<ref>{{cite news |title=В первый частный порт в Израиле прибывает первое судно |url=https://www.newsru.co.il/finance/06sep2007/port305.html |access-date=15. 5. 2023 |work=NEWSru.co.il |date=6. 9. 2007 |language=ru}}</ref>

Највећи дио жичаних комуникационих услуга у Израелу 2016. пружиле су два предузећа ([[Безек]] и ''-{[[Hot Telecommunications Systems]]}-''), а услуге мобилне комуникације пружало је 5 предузећа.<ref>{{cite news |title=התחרות מתגברת - ועדיין בזק גרפה 70% מהרווחים בשוק התקשורת |url=https://www.themarker.com/technation/2018-04-01/ty-article/0000017f-e169-d568-ad7f-f36bd3120000 |access-date=22. 5. 2023 |work=TheMarker |date=1. 4. 2018}}</ref> Од 2017, у земљи је било 10,54 милиона претплатника мобилне телефоније (1,27 претплатника на сваког становника Израела) и 3,24 милиона претплатника фиксне телефоније.<ref name="cia" /> Сви телефонски бројеви у Израелу су седмоцифрени, којима претходни мјесни код (02  — Јерусалим, 04  — Хаифа, 09  — [[Шарон (равница)|Шарон]] итд.) или код мобилног телефона (050, 052 итд.).<ref>{{cite web |title=Numbering plan for telephony services, accompanying services and and value added services in Israel |url=https://www.gov.il/en/Departments/policies/number_policy |website=GOV.IL |language=en |date=15. 2. 2023}}</ref>

Поштанске услуге у Израелу обавља државно предузеће „Доар Исраел” (Пошта Израела; у марту 2006. Поштанска управа при Министарству комуникација  — „Решут ха-доар”  — преображена је у државно предузеће), као и приватне поштанске агенције и курирска предузећа. Државни монопол на масовне пошиљке укинут је 2007, као дио поштанске реформе, али „Доар Исраел” и даље контролише већину поштанског тржишта.{{sfn|Williams|2012|p=50—53}} Прелазак на самодовољоност довео је до смањења особља и општег погоршавања пословања предузећа, а 2018. објављен је пројекат његове дјелимичне приватизације.<ref>{{cite news |title=С израильской почтой нехорошо – ее будут приватизировать |url=https://archive.9tv.co.il/news/2018/01/16/252921.html |access-date=22. 5. 2023 |work=Девятый канал |date=16. 1. 2018}}</ref>

Иако је трговина хартијама од вриједности у Тел Авиву почела већ 1935, прије оснивања Државе Израел, прва (и од 2010-их једина) платформа за трговање хартијама од вриједности у Израелу  — [[Телавивска берза]]  — основана је 1953. године.<ref>{{cite web |last1=Кудрявцева |first1=А. И. |title=Функции и организация Тель-Авивской фондовой биржи |url=http://www.iimes.ru/?p=25348 |publisher=Институт Ближнего Востока |access-date=22. 5. 2023 |language=ru-RU |date=29. 7. 2015}}</ref>

Количина готовине у оптицају у Израелу на крају 2019. била је око 87,2 милијарде шекела.<ref>{{cite web |title=The Currency Department’s Annual Report for 2019 {{!}} בנק ישראל - הבנק המרכזי של מדינת ישראל |url=https://www.boi.org.il/en/communication-and-publications/regular-publications/the-currency-department-s-annual-report/the-currency-department-s-annual-report-for-2019/ |website=www.boi.org.il |access-date=22. 5. 2023 |language=en |date=11. 3. 2021}}</ref> Употреба [[Кредитна картица|кредитних картица]], међународних и мјесних, кредитног предузећа „Исракарт”, које се не могу користити у иностранству или при онлајн куповини, широко је распрострањена (издато је око 500 хиљада таквих картица).<ref>{{cite news |title=Банк „Апоалим”"Апоалим" выведет из обращения кредитные карты „Исракарт”"Исракарт" |url=https://www.vesty.co.il/articles/0,7340,L-5335354,00.html |access-date=22. 5. 2023 |work=Vesty |date=26. 8. 2018 |language=ru}}</ref> Банка Израела је, у оквиру своје усклађености са међународним безбједносним стандардима, обавезала сва предузећа у земљи да од 2019. користе терминале који могу да учитају ''-{[[EMV]]}-'' чипове.<ref>{{cite news |title=Израиль переходит на новую систему кредитных карт: теперь как в Европе |url=https://www.vesty.co.il/articles/0,7340,L-5337376,00.html |access-date=22. 5. 2023 |work=Vesty |date=29. 8. 2018 |language=ru}}</ref>

Између 2002. и 2013, осам израелских држављана добило је Нобелове награде у научним дисциплинама.<ref>{{cite news |last1=Rome |first1=Henry |title=Israel’s twelve Nobel laureates |url=https://www.jpost.com/National-News/Israels-twelve-Nobel-laureates-328320 |access-date=28. 9. 2023 |work=The Jerusalem Post {{!}} JPost.com |date=10. 10. 2013}}</ref> Израел је међу свјетским лидерима по броју научника и инжењера,<ref>{{cite news |last1=Krieger |first1=Matthew |title=Israel leads world in per capita scientists and engineers –- Business –- Jerusalem Post |url=https://www.jpost.com/Business/Business-News/Israel-leads-world-in-per-capita-scientists-and-engineers |access-date=28. 9. 2023 |work=The Jerusalem Post |date=5. 12. 2007 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190331211352/https://www.jpost.com/Business/Business-News/Israel-leads-world-in-per-capita-scientists-and-engineers |archive-date=31. 3. 2019}}</ref> научних публикација<ref>{{cite news |last1=Skop |first1=Yarden |title=Israel's Scientific Fall From Grace: Study Shows Drastic Decline in Publications per Capita |url=https://www.haaretz.com/2013-09-02/ty-article/.premium/israeli-scientific-studies-declining/0000017f-df8e-db5a-a57f-dfee87e50000 |access-date=28. 9. 2023 |work=Haaretz |date=2. 9. 2013 |language=en}}</ref> и регистрованих патената по глави становника,<ref>{{cite web |last1=Weinreb |first1=Gali |title=Israel down to 5th worldwide in patents per capita |url=https://en.globes.co.il/en/article-israel-down-to-5th-worldwide-in-per-capita-patents-1001251618 |website=Globes |access-date=28. 9. 2023 |language=en |date=28. 8. 2018}}</ref> као и по удјелу БДП-а у инвестиција у истраживање и развој.<ref>{{cite web |title=Israel Edges Out South Korea to Become Global Leader in Research and Development |url=https://www.enago.com/academy/israel-edges-out-south-korea-to-become-global-leader-in-research-and-development/ |website=Enago Academy |access-date=28. 9. 2023 |date=1. 5. 2017}}</ref>

Израеска војна обавјештајна служба АМАН издвојила је 1981. године 5 милиона долара за истраживање свемирских летјелица и ракате-носача.<ref name="Вокруг Света">{{cite journal |last1=Афанасьев |first1=Игорь |title=Взлет против правил |journal=Вокруг Света |date=1. 5. 2008 |url=https://www.vokrugsveta.ru/vs/article/6236/ |access-date=29. 9. 2023 |language=RU}}</ref> Исте године је премијер Бегин одобио стварање израелског свемирског програма, а 1983. је основана [[Израелска свемирска агенција]], на чијем челу је био физичар [[Јувал Нејман]]. Израел је 19. септембра 1988. лансирао свој први [[Вештачки сателит|сателит]] „[[Офек]]-1” са [[Космодром|лансирног мјеста]] [[Палмахим (авиобаза)|Палмахим]] ({{јез-хеб|פלמחים}}), користећи тростепену ракету-носач „[[Шавит]]” сопствене производње.{{sfn|Ортенберг|2009|p=}} Лансиран 1995, „Офек-3” је постао први израелски извиђачки сателит,<ref name="Вокруг Света" /> касније су лансирани извиђачки сателити „Офек-5”, „Офек-7” и „Офек-9”.{{sfn|Ортенберг|2009|p=}} Уређаје за даљинску детекцију „[[EROS-А1|Ерос]]” развијене на основу програма „Офек”, истовремено користи израелско војно одјељење и користи се за снабдијевање висококвалитетним подацима међународног тржишта геопросторних података.<ref name="Вокруг Света" />

Низ израелских комуникационих сателита „[[Амос (сателит)|Амос]]” (од {{јез-енгл|Afro-Mediterranean Orbital System}}) развијало је домаће предузеће ''-{[[Israel Aerospace Industries]]}-'' (са изузетком шестог сателита у низу, који је развијен у Русији). Сателитима, чије је стварање дјелимично финансирала држава (удио државних инвестиција се не отркива), управља предузеће ''-{[[Spacecom]]}-'', са сједиштем у Рамат Гану.<ref>{{cite news |last1=Halon |first1=Eytan |title=Israel to subsidize new home-grown communications satellite |url=https://www.jpost.com//Israel-News/Israel-to-subsidize-new-home-grown-communications-satellite-566410 |access-date=29. 9. 2023 |work=The Jerusalem Post {{!}} JPost.com |date=3. 9. 2018 |language=ru}}</ref> Први сателит у низу, направљен уз учешће француских и њемачких стручњака, у функцији је од 1996. године.{{sfn|Ортенберг|2009|p=457—61457-61}}

* скоро 900 хиљада из афричких земаља  — прије свега из Магреба, укључујући преко 480 хиљада из Марока, као и више од 135 хиљада из Етиопије;

У погледу густине насељености (412 људи по &nbsp;km²²), Израел је 2022. био на 31. мјесту у свијету.<ref>{{cite web |title=Israel Population 201 |url=https://worldpopulationreview.com/countries/israel-population |publisher=worldpopulationreview.com |access-date=22. 5. 2023 |date=2023}}</ref>

Највећа израелска општина, по броју становника и површини, јесте Јерусалим са 966.210 становника на површини од 125 &nbsp;km²².<ref name="Israelpopulations" /> Статистике израелских власти о Јерусалиму укључују становништво и подручје Источног Јерусалима, који је широко признат као дио [[Палестинске територије|Палестинских територија]] под окупацијом Израела.<ref>{{cite journal |last1=Roberts |first1=Adam |title=Prolonged Military Occupation: The Israeli-Occupied Territories Since 1967 |journal=American Journal of International Law |date=1. 1990 |volume=84 |issue=1 |pages=44–103 |doi=10.2307/2203016 |url=https://www.cambridge.org/core/journals/american-journal-of-international-law/article/abs/prolonged-military-occupation-the-israelioccupied-territories-since-1967/64980E372F5C87D54795B84618185BC6 |access-date=30. 5. 2023 |language=en |issn=0002-9300 |quote=Although East Jerusalem and the Golan Heights have been brought directly under Israeli law, by acts that amount to annexation, both of these areas continue to be viewed by the international community as occupied, and their status as regards the applicability of international rules is in most respects identical to that of the West Bank and Gaza.}}</ref> [[Тел Авив]] и [[Хаифа]] су сљедеће најнасељенији градови у Израелу, са 467.875 и 282.832 становника.<ref name="Israelpopulations">{{cite web |url=https://www.cbs.gov.il/en/settlements/Pages/default.aspx?mode=Yeshuv|title=Regional Statistics|publisher=Israel Central Bureau of Statistics|access-date=22 February 2023}}</ref> [[Бнеј Брак]] (претежно насељен [[Хареди]]тима) град је са највећом густином становништва у Израелу и [[Списак градова по густини насељености|један од десет градова са највећом густином становништва]] на свијету.<ref>{{cite web | url=https://worldpopulationreview.com/world-city-rankings/population-density-by-city | title=Population Density by City}}</ref>

Израел има шеснаест градова са преко 100.000 становника. Укупно, постоји 77 мјесних заједница којима је Министарство унутрашњих послова додијелило статус [[Градски савјет (Израел)|„општине” (или „града”)]],<ref>{{cite web |title=Statistical Abstract of Israel 2018 –- No. 69 Subject 2 –- Table No. 22 |url=http://www.cbs.gov.il/reader/shnaton/templ_shnaton_e.html?num_tab=st02_22&CYear=2018 |publisher=Central Bureau of Statistics of Israel |access-date=30. 5. 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181017082054/http://www.cbs.gov.il/reader/shnaton/templ_shnaton_e.html?num_tab=st02_22&CYear=2018 |archive-date=17. 10. 2018 |date=4. 9. 2018}}</ref> од којих су [[списак израелских насеља|четири на Западној обали]].<ref>{{cite web | url=https://www.science.co.il/municipal/Cities.php | title=List of Cities in Israel}}</ref> Планирана су још два града: [[Касиф (Израел)|Касиф]], [[Нови градови|планирани град]] који ће бити изграђен у Негеву, и [[Хариш]], првобитно мањи град који се изграђује у велики град од 2015. године.<ref>{{cite news|url=https://www.timesofisrael.com/as-harish-rises-some-wonder-if-it-can-break-suburban-mold/ |title=New town Harish harbors hopes of being more than another Pleasantville |work=The Times of Israel |access-date=2. 7. 2018 |date=25. 8. 2015}}</ref>

У оквиру мандатне Палестине, коју је Уједињено Краљевство добило од Друштва народа 1922, као службени језици на мандатној територији одобрени су [[арапски језик|арапски]], [[енглески језик|енглески]] и [[хебрејски језик|хебрејски]].<ref>{{cite web |title=The Palestine Mandate |url=https://avalon.law.yale.edu/20th_century/palmanda.asp |website=avalon.law.yale.edu |publisher=The Avalon Project |access-date=26. 5. 2023}}</ref> Језичка политика мандатних власти била је много мање драстична него у традиционалним британским колонијама; свакодневни живот није захтијевао познавање познавање енглеског мјесног становништва  — изузетак су били људи који су се налазили на функцијама или служили у оружаним снагама.{{sfn|Reshef|2008|p=}} У арапским и јеврејским школама Палестине подстицана је настава на одговарајућим језицима,<ref>{{cite journal |last1=Schneider |first1=Suzanne |title=Monolingualism and Education in Mandate Palestine |journal=Jerusalem Quarterly |date=2013 |volume=52 |pages=68—74 |url=https://www.palestine-studies.org/sites/default/files/jq-articles/JQ-52-Schneider-Monolingualism_and_Education_in_Mandate_Palestine_1_0.pdf |access-date=27. 5. 2023 |publisher=Institute for Palestine Studies}}</ref> а енглески као обавезан предмет је уведен тек од петог разреда.{{sfn|Reshef|2008|p=}}

Након оснивања Израела, енглески је изгубио свој званични статус, ако је задржао неке од својих формалних функција (нпр. чак и у 21. вијеку натписи на новчаницама и поштанским маркицама у Израелу се дуплирају на овом језику, а Министарство унутрашњих послова Израела објављује енглески превод усвојених закона).{{sfn|Reshef|2008|p=}} Хебрејски је постао први државни језик Израела, а арапски други.{{sfn|Котик-Фридгут|2000|p=192}} Међутим, у пракси језици немају једнак статус.<ref>{{cite journal |last1=Алексеева |first1=Мария |title=Проблема языка и национальная идентичность в современном Израиле |url=https://lomonosov-msu.ru/archive/Lomonosov_2007/03/maria-alexeeva@inbox.ru.doc.pdf |access-date=27. 5. 2023}}</ref> За увођење арапских натписа на путоказе и називе улица често је био потребан посебан судски налог; адресе на меморандумима приватних предузећа и владиних агенција често су штампане само на хебрејском и енглеском.{{sfn|Котик-Фридгут|2000|p=199}} Од 2018, [[Основни закон: Израел — национална држава јеврејског народа]] проглашава хебрејски јединим државним језиком, али говори о „посебном статусу” арапског језика.<ref>{{cite web |title=Исторический день: Кнессет принял „Основной"Основной закон: Израиль - государство еврейского народа”народа" |url=https://main.knesset.gov.il/ru/news/pressreleases/pages/pr2393_pg.aspx |publisher=Официальный сайт кнессет |access-date=27. 5. 2023 |date=19. 7. 2018}}</ref>

Држава Израел је основана првенствено као „национални дом” цијелог јеврејског народа и дефинисана је у Декларацији о независности као „[[јеврејска држава]]”.<ref name="KE_declar" /> Израелски [[Закон о повратку]] даје право свим Јеврејима, као и појединцима јеврејског поријекла, да добију држављанство земље.<ref>{{cite web |title=Israel's Law of Return |url=https://www.jewishvirtuallibrary.org/israel-s-law-of-return |website=www.jewishvirtuallibrary.org |access-date=1. 6. 2023}}</ref> Одредба закона у којој се Израел наводи као [[национална држава]] јеврејског народа понавља се у истоименом [[Основни закон: Израел — национална држава јеврејског народа|Основном закону]] усвојеном 2017. године. Истовремено, Израел је демократска држава, у којој, по закону, све остале религиозне и етничке групе имају једнака права са Јеврејима.<ref>{{cite web |title=The Jewish State and the Rights of Minorities |url=https://knesset.gov.il/constitution/ConstP20_eng.htm |access-date=1. 6. 2023 |language=en}}</ref><ref>{{cite news |title=Israel's AG: Nation-state law does not harm fundamental rights of minorities {{!}} The Times of Israel |url=https://www.timesofisrael.com/ag-says-nation-state-law-does-not-harm-fundamental-rights-of-minorities/ |access-date=1. 6. 2023 |work=www.timesofisrael.com |date=4. 9. 2018}}</ref>

Према подацима ''-{[[Pew Research Center]]}-'', у Израелу је 2016. било 73,5% Јевреја  — 33,1% [[Хилони]], 24,3% [[Масортим||Масорти]], 8,8% [[Религијски ционизам|Дати]] и 7,3% [[Хареди]]  — 18,1% [[Ислам у Израелу|муслимана]], 1,9% [[хришћанство у Израелу|хришћана]] и 1,6% [[Друзи у Израелу|Друза]]. 4,8% становника се није изјаснила да ли припада одређеној деноминацији.<ref name="PRC" />

Муслимани су највећа религијска мањина у Израелу  — око 1,5 милиона средине 2010-их, од чега је скоро 70% на сјеверу земље (у Галилеји и Хаифи). Муслимани (претежно сунити) већином су израелски Арапи. Удио муслимана у земљи од успостављања Израела порастао је скоро 10 пута. У Израелу имао више од 400 [[џамија]], укључујући више од 70 у Јерусалиму, а око 300 [[имам]]а и [[мујезин]]а прима плату од државе.<ref name="MFA_Muslims" />

Израел је религиозно подијељено друштво  — религиозне и свјетовне групе образују одвојене друштвене свијетове са врло мало блиских пријатеља и мјешовитих бракова изван своје групе. Истраживање 2014—2015. показало је да велика већина вјерујућих Јевреја, муслимана, хришћана и Друза обично има блиске пријатеље који припадају њиховој сопственој религиозној заједници. Скоро сви Јевреји, муслимани, хришћани и Друзи ступају у брак или имају [[Нерегистровани брак|ванбрачне везе]] са припадницима своје религиозне групе. Унутрашње групе израелског Јевреја су такође изоловане једна од друге по религиозним линијама  — нпр. 95% харедима има супружника који је такође ултраортодоксан, а 93% нерелигиозних Јевреја има нерелигиозног супружника/партнера.<ref>{{cite web |last1=Mitchell |first1=Travis |title=11. Intergroup marriage and friendship |url=https://www.pewresearch.org/religion/2016/03/08/intergroup-marriage-and-friendship/ |website=Pew Research Center's Religion & Public Life Project |access-date=1. 6. 2023 |date=8. 3. 2016}}</ref>

Поред бахаи вјере, Израел је дом кључних светих мјеста за [[Аврамске религије|аврамовске религије]]  — ислама, јудаизма и хришћанства. Главно светилишта јудаизма је Храмовна гора која се налази у Јерусалиму; Зид плача уз њега добио је велики обредни значај. Култни статус за Јевреје имају [[Пећина Патријарха]] у Хеброну, [[Рахилин гроб]] код Витлејема и гробови вјероучитеља у Галилеји. Света мјеста за хришћане су мјеста повезана са догађајима из [[Нови завет|Новог завјета]]  — наводно [[Пећина Рождевства|мјесто рођења Исуса Христа]] у [[Витлејем]]у, [[храм Васкрсења Христовог|храм Гроба Господњег]] у Јерусалиму, [[базилика Благовјештења]] у [[Назарет]]у, појединачно објекти у [[Јерихон]]у и на [[Галилејско језеро|Генезаретском језеру]]. Светост Јерусалима за муслимане повезана је са причом о [[Исра и Мираџ|чудесном путовању пророку Мухамеда до најдаље џамије и његовом узнесењу на небо]]. Већина исламских светилишта у Израелу и на Западној обали поклапа се са мјестима која поштују Јевреји и хришћани.<ref>{{ЭЕЭ|13726|Святые места в Эрец-Исраэль}}</ref>

[[Основни закон: Израел — национална држава јеврејског народа|Основним законом]] одређен је званичан статус за [[јеврејски календар]] у Израелу, који се не поклапа по трајању са [[грегоријански календар|грегоријанским]] календарском годином. Према овом календару, [[Шабат]] има статус празника, исти календар се користи за одређивање датума религиозних и великог дијела нерелигиозних државних празника и дана сјећања (укључујући [[Дан независности Израела|Дан независности]], [[Дан Катастрофе]] и [[Дан сјећања (Израел)|Дан сјећања]]). Религиозне мањине задржавају право на дане одмора на дане сопствених религиозних празника.<ref>{{cite web |last1=Adelman |first1=Howard |title=Part II: The Jewish Nation-State Law in Israel |url=http://jspacecanada.ca/images/nationstatelaw.pdf |publisher=JSpace Canada |access-date=1. 6. 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190331110058/http://jspacecanada.ca/images/nationstatelaw.pdf |archive-date=31. 3. 2019}}</ref><ref name="NationStateAnalysis">{{cite web |title=Analysis: Israel's Nation-State Law –- CIJA –- The Centre for Israel and Jewish Affairs |url=https://cija.ca/analysis-israels-nation-state-law/ |publisher=Canadian Jewish Advocacy |access-date=1. 6. 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220314011720/https://cija.ca/analysis-israels-nation-state-law/ |archive-date=14. 3. 2022 |date=2. 8. 2018}}</ref>

Према подацима [[Централни статистички биро Израела|Централног статистичког бироа Израела]], земаља је 2016. била на 11. мјесту у свијету по очекиваном трајању живота (8. од 2010. до 2013). Просјечан животни вијек био је 82,5 година (84,2 године за жене и 80,7 за мушкарце). Према новом показатељу као што је очекивано трајање здравог живота, Израелци су били испред европског просјека за 3—4 године (65,1 : 61,8 година за жене и 65,4 : 61,4 за мушкарце).<ref>{{cite news |last1=Grave-Lazi |first1=Lidar |title=Israel 11th among OECD in life expectancy |url=https://www.jpost.com/Israel-News/Israel-11th-among-OECD-in-life-expectancy-517736 |access-date=27. 7. 2023 |work=The Jerusalem Post {{!}} JPost.com |date=12. 12. 2017}}</ref> Од 1970, очекивани животни вијек у Израелу се повећао за 10,3 године, у поређењу са просјеком [[Организација за економску сарадњу и развој|ОЕСР]]-а за 10 година. Остали показатељи  — проценат становништва са прекомјерном масом (53%) и гојазношћу (17%), удио пушача међу одраслом популацијом (19,4%), морталитет у првих 30 дана након можданог удара (6,8%)  — у Израелу били су слични процесима ОЕСР-а, а потрошња алкохола је знатно нижа (2,6 литара по глави становника годишње наспрема 9 литара). Болнички пријеми због респираторних болести и срчане инсуфицијенције опадају, али су и даље виши од просјека ОЕСР-а, док су пријеми због дијабетеса мањи (Израел је 6. од 37.).<ref>{{cite news |title=OECD о здравоохранении в Израиле {{!}} Madan |url=http://madan.org.il/ru/news/oecd-o-zdravoohranenii-v-izraile |access-date=27. 7. 2023 |work=madan.org.il |date=14. 11. 2017 |language=ru}}</ref> Смртност дјеце у Израелу је једна од најнижих у свијету. Према процјенама у Свјетској књизи факата ЦИА, Израел је 2023. био на 196. мјесту од 227 земаља са 3,49 смртних случајева на 1000 новорођенчади;<ref name="cia" /> међутим, према подацима из 2008—2011, смртност новорођенчади међу арапском популацијом (6,78 на 1000 новорођенчади) остаје знатно већа него међу осталим етничким групама (2,72).<ref>{{cite web |title=משרד הבריאות מפרסם דו"ח תמותת תינוקות בישראל לשנים 2008—20112008- 2011 |url=https://www.health.gov.il/NewsAndEvents/SpokemanMesseges/Documents/infant_mortality-2008-2011.pdf |access-date=27. 7. 2023 |date=25. 11. 2014}}</ref>

Издаци на образовање 2014. износили су 5,7% БДП Израела.<ref name="cia" /> Главни регулаторни документи у овој области су Закон о обавезном образовању и Закон о државном образовању усвојени 1949. и 1953. године.<ref name="BRE" /> Државни закон о образовању, усвојен 1953, успоставио је пет типова школа: државне секуларне, државне религијске, ултраортодоксне, опште школе у насељима и арапске школе. Државне секуларне школе, највећа група школа, похађа већина јеврејских и других неарапских ученика у Израелу.<ref>{{cite web |last1=Parker |first1=Franklin |title=Religious Compromise in Israeli Schools since 1953. |url=https://files.eric.ed.gov/fulltext/ED308134.pdf |publisher=Education Resources Information Center, National Institute of Education |access-date=28. 9. 2023 |language=en |date=10. 10. 1984}}</ref>

[[Датотека:Technion Computer Science Faculty.jpg|мини|десно|Технион  — Израелски технолошки институт је универзитет у Хаифи.]]

Образовање у Израелу је обавезно за дјецу од 3<ref>{{cite news |title=27 лет спустя: правительство приняло Закон об обязательном образовании с трехлетнего возраста |url=https://archive.9tv.co.il/news/2012/01/08/117828.html |access-date=28. 9. 2023 |work=Девятый канал |date=8. 1. 2012}}</ref> до 18 година.<ref>{{cite news |title=Knesset Raises School Dropout Age to 18 |url=https://www.haaretz.com/2007-07-18/ty-article/knesset-raises-school-dropout-age-to-18/0000017f-def4-db5a-a57f-defed0890000 |access-date=28. 9. 2023 |work=Haaretz |date=18. 7. 2007 |language=en}}</ref> Школско образовање подијељено је на три нивоа: основна школа (1—6 разреда), прелазна школа (7—9 разреда), средња школа (10—12 разреда). Посљедњи разред се завршава полагањем матурског сертификата (''багрут''), који даје могућност уласка у високошколске установе. За добијање сертификата потребно је познавање основних предмета  — математике, ТАНАХ-а, хебрејског језик, израелске и опште књижевности, енглеског језика, историје и друштвених наука.<ref>{{cite book |title=Образование |date=2019 |publisher=Департаментом информации и публикаций Министерства алии и интеграции |location=Иерусалим |edition=9 |url=https://www.gov.il/BlobFolder/generalpage/education_guides/ru/edu_ru.pdf |access-date=28. 9. 2023 |language=ru}}</ref> У муслиманским, хришћанским и друским школама, испит из Торе је замијењен испитом из исламског, хришћанског или друског насљеђа.<ref>{{cite web |title=Israeli BAGRUT |url=http://ww3.bibl.u-szeged.hu/oseas/bagrut.html |website=bibl.u-szeged.hu |access-date=28. 9. 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20220218192822/http://ww3.bibl.u-szeged.hu/oseas/bagrut.html |archive-date=18. 2. 2022}}</ref> Израелску матуру положило је 52,7% матураната 2015. године.<ref>{{cite news |title=Минпрос опубликовал данные о получении аттестата зрелости |url=https://www.newsru.co.il/israel/22jul2015/minpros_706.html |access-date=28. 9. 2023 |work=NEWSru.co.il |date=22. 7. 2015 |language=ru}}</ref> Према подацима из 2004, у просјеку образовање израелске дјеце траје дуже од образовања дјеце у другим земљама југозападне Азије и изједначено је са јапанском дјевом на другом мјесту у Азији, а испред њих су само дјеца из Јужне Кореје<ref>{{cite book |title=Global Education Digest 2004: Comparing Education Statistics Across the World |date=2004 |publisher=UNESCO Institute for Statistics |location=Montreal |pages=75—77 |url=https://uis.unesco.org/sites/default/files/documents/global-education-digest-2004-comparing-education-statistics-across-the-world-en_0.pdf |access-date=28. 9. 2023}}</ref> (међутим, како показује студија из 2017, дужина образовања у Израелу не утиче позитивно на продуктивност рада, која је у то вријеме била једна од најнижих међу развијеним земљама).<ref>{{cite news |last1=Grave-Lazi |first1=Lidar |title=‘Israelis study for many years, but the quality of education is low’ |url=https://www.jpost.com/Israel-News/Israelis-study-for-many-years-but-the-quality-of-education-is-low-517883 |access-date=28. 9. 2023 |work=The Jerusalem Post {{!}} JPost.com |date=13. 12. 2017}}</ref><ref>{{cite news |last1=Ben-David |first1=Dan |title=The Education System That’s Endangering Israel’s Future |url=https://www.haaretz.com/opinion/2018-09-02/ty-article-opinion/.premium/the-education-system-thats-endangering-israels-future/0000017f-edca-d639-af7f-eddf3f410000 |access-date=28. 9. 2023 |work=Haaretz |date=2. 9. 2018 |language=en}}</ref> Процјена писмености Израелаца старијих од 15 година из 2011. године била је 97,8%.<ref name="cia" />

* [[Бијели град (Тел Авив)|Бијели град]] [[Тел Авив]]а (у [[Интернационални стил|стилу]] [[Баухаус]]а) (2003);<ref>{{cite web |title=White City of Tel-Aviv –&ndash; the Modern Movement |url=https://whc.unesco.org/en/list/1096 |website=UNESCO World Heritage Centre |access-date=30. 9. 2023 |language=en}}</ref>

* Библијски [[тел]]ови  — [[Мегидо]], [[Хазор]] и [[Бершева]] (2005);<ref>{{cite web |title=Biblical Tels –- Megiddo, Hazor, Beer Sheba |url=https://whc.unesco.org/en/list/1108 |website=UNESCO World Heritage Centre |access-date=30. 9. 2023 |language=en}}</ref>

* [[Пут тамјана — пустињски градови у Негеву]] (2005);<ref>{{cite web |title=Incense Route –- Desert Cities in the Negev |url=https://whc.unesco.org/en/list/1107 |website=UNESCO World Heritage Centre |access-date=30. 9. 2023 |language=en}}</ref>

* [[Бахајска светишта]] у Хаифи и Западној Галилеји (2008);<ref>{{cite web |title=Bah&aacute;’i&rsquo;i Holy Places in Haifa and the Western Galilee |url=https://whc.unesco.org/en/list/1220 |website=UNESCO World Heritage Centre |access-date=30. 9. 2023 |language=en}}</ref>

* [[Нахал -Меарот|Споменици антропогенезе]] на планини Кармел (2012);<ref>{{cite web |title=Sites of Human Evolution at Mount Carmel&#x3a; The Nahal Me’arotMe&rsquo;arot &#x2f; Wadi el-Mughara Caves |url=https://whc.unesco.org/en/list/1393 |website=UNESCO World Heritage Centre |access-date=30. 9. 2023 |language=en}}</ref>

* Некропола Беит Шеарим (2015).<ref>{{cite web |title=Necropolis of Bet She’arimShe&rsquo;arim&#x3a; A Landmark of Jewish Renewal |url=https://whc.unesco.org/en/list/1471 |website=UNESCO World Heritage Centre |access-date=30. 9. 2023 |language=en}}</ref>

[[Књижевност Израела]] је првенствено [[поезија]] и [[проза]] на [[хебрејски језик|хебрејском]]. Мањи број књига је објављен на другим језицима, као што су [[арапски језик|арапски]], [[јидиш (језик)|јидиш]] и [[руски језик|руски]].<ref name="Eleven_Culture">{{ЭЕЭ|11744|Государство Израиль. Культура}}</ref> Према закону, два примјерка свих штампаних издања у Израелу морају бити послата у [[Национална библиотека Израела|Националну библиотеку Израела]] [[Хебрејски универзитет у Јерусалиму|Хебрејског универзитета у Јерусалиму]]. Од 2001. овај закон се примјењује и на копије аудио и видео записа и других формата издања.<ref>{{cite web |title=Legal Deposit |url=https://www.nli.org.il/en/at-your-service/who-we-are/depositing#law |website=www.nli.org.il |publisher=The National Library of Israel |access-date=30. 9. 2023 |language=en}}</ref> Најпознатији аутори књижевних дјела на хебрејском су пјесми [[Хаим Нахман Бјалик]], добитник [[Нобелова награда за књижевност|Нобелове награде за књижевност]] [[Шмуел Јосиф Агнон]], а међу писцима наредних генерација су [[Ханох Бартов]], [[Моше Шамир]], романописци [[Аврам Б. Јехошуа]] и [[Амос Оз]].<ref name="krug_isra" /> Познати израелске аутори на другим језицима су [[Емил Хабиби]] (арапски), [[Велвл Чернин]] (јидиш), [[Игор Губерман]], [[Дина Рубина]] и [[Ана Горенко]] (руски).<ref name="BRE" /> Од 2000. дјела израелских арапских аутора укључена су у наставне планове и програме државних школа.<ref name="brit_arts">{{Britannica | id=296740 | title=The arts of Israel }}</ref>

У Израелу је заступљена како традиционална јеврејска музика (укључујући [[хазан|синагогалну]], [[Хасидизам|хасидску]] и [[клезмер]]ску) и музика страног поријекла, тако и савремени жанрови  — нарочито [[џез]] и [[Рок музика|рок]].{{sfn|Broughton|Ellingham|Trillo|1999|p=365–369}}<ref name="worldmusic">{{cite web |title=Israel |url=http://worldmusic.nationalgeographic.com/worldmusic/view/page.basic/country/content.country/israel_36 |website=worldmusic.nationalgeographic.com |publisher=National Geographic World Music |access-date=30. 9. 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20120210070052/http://worldmusic.nationalgeographic.com/view/page.basic/country/content.country/israel_36 |archive-date=10. 2. 2012 |language=en}}</ref> Важну улогу у популарној музици првих година државности имале су тзв. „[[Музика Израела#Пјесме Земље Израела|пјесме Земље Израела]]”, а касније, јачањем традиције источних заједница у мјесној култури, „[[музика мизрахит|мизрахи]]” стил у поп и етно року.<ref name="worldmusic" />

Од 1973. Израел скоро сваке године [[Израел на Песми Евровизије|учествује]] на музичком фестивалу [[Песма Евровизије]]. Израелски пјевачки су четири пута побјеђивали на овом такмичењу, а 2019. Израел је био по трећи пут земља домаћин такмичења.<ref>{{cite web |last1=Mitchell |first1=Robert |title=Eurovision Song Contest Set for Tel Aviv in 2019 |url=https://variety.com/2018/music/news/eurovision-song-contest-tel-aviv-2019-1202942020/ |website=Variety |access-date=30. 9. 2023 |language=en |date=14. 9. 2018}}</ref> Израелски фестивал и Фестивал камерне музике се редовно одржавају у Јерусалиму, а фестивал „Џез на Црном мору” и фестивал класичне музике у Еилату, ref name="BRE" /> фестивал клезмерске музике у [[Сафед]]у и фестивал литургијске музике у [[Абу Гош]]у (код Јерусалима).<ref>{{cite web |last1=Ashkenazy |first1=Daniella |title=Festivals and Fairs in Israel |url=https://embassies.gov.il/MFA/AboutIsrael/Israelat50/Pages/Festivals%20and%20Fairs%20in%20Israel.aspx |website=embassies.gov.il |access-date=30. 9. 2023 |language=en |date=5. 7. 1999}}</ref>

Крајем 19. вијека у Палестини настају аматерске позоришне групе. Прва професионална трупа основана је 1920.  — „Хебрејско позориште у Земљи Израела”<ref name="BRE" /> (постојало до 1927), а од 1932. у Палестини стално ради позориште „[[Позориште Хабима|Хабима]]”. Након оснивања Израела, Хабиму и друга репетоарска позоришта субвенционише држава и градски савјети.<ref name="Eleven_Culture" /> Израелске кореографске групе, укључујући трупе „[[Бат Шева (ансамбл)|Бат Шева]]”, „Инбал” и „Бат Дор”, стекле су широку и међународну славу.<ref name="krug_isra" /><ref name="BRE" />

Музеј Холокауста „Јад Вашем” је највећа свјетска архива штампаног, фотографисаног и филмског материјала посвећена страшној страници свјетске историје.<ref>{{cite web |title=Коллекции и базы данных онлайн |url=https://www.yadvashem.org/ru/collections.html |website=yadvashem.org |publisher=Яд ва-Шем |access-date=10. 10. 2023}}</ref> [[Музеј јеврејског народа]] у кампусу Универзитета у Тел Авиву је интерактивни музеј посвећен историји јеврејских заједница широм свијета.<ref>{{cite web |title=Plan Your Visit {{!}} ANU |url=https://www.anumuseum.org.il/plan-your-visit/ |website=anumuseum.org |publisher=Museum of the Jewish People |access-date=10. 10. 2023}}</ref><ref>{{ЭЕЭ|10594|Бет ха-тфуцот}}</ref> [[Музеј лијепих умјетности у Тел Авиву|Музеј лијепих умјетности]] у Тел Авиву, [[Музеј умјетности у Хаифи|Музеј умјетности]] и придружени [[Музеј јапанске умјетности Тикотина]] у Хаифи и [[Музеј умјетности Негев]] у Бершеби имају богате збирке опште или тематске ликовне умјетности.<ref name="krug_isra" /> Први сеоски музеј у земљи, отворен 1938. у кибуцу Еин Харод, такође је умјетнички,<ref name="Eleven_Culture" /> који се сада сматра највећим у сјеверном Израелу.<ref>{{cite web |title=Мишкан ЛеОманут, Эйн Харод |url=http://www.ilmuseums.com/museum_rus.asp?id=183 |publisher=Il Museum's |access-date=10. 10. 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160307035221/http://www.ilmuseums.com/museum_rus.asp?id=183 |archive-date=7. 3. 2016}}</ref>

Израелска штампа и емитери одликују се разноликошћу политичких, религијских и економских погледа и језика који се користе.<ref name="Эпштейн">{{cite journal |last1=Эпштейн |first1=Александр (Алек) Давидович |editor1-last=Вяткин |editor1-first=А. Р. |title=Государство еврейских диаспор: этнолингвистическое многообразие израильских СМИ |journal=Диаспоры : Независимый научный журнал |date=09. 2006 |volume=3 |pages=223—260223-260 |url=https://elibrary.domrz.ru/absopac/index.php?url=/notices/index/IdNotice:281488/Source:default# |access-date=12. 10. 2023 |language=ru}}</ref> Већина великих новина основана је прије проглашења државе. Нпр. ''[[Харец]]'' је основан 1919, ''-{[[The Jerusalem Post]]}-'' 1932. (на енглеском) а ''[[Јединот ахронот]]'' 1939. године.<ref name="The press in Israel">{{cite web |title=The press in Israel |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/middle_east/4969714.stm |publisher=BBC News |access-date=12. 10. 2023 |date=8. 5. 2006}}</ref> Ове новине остале су популарне и у 21. вијеку. Главна издања такође укључују дневни лист на хебрејском ''[[Марив]]'', основан 1948. и бесплатне новине на хебрејском ''[[Ислаел хајом]]'', основане 2007, које су средином 2010. постале најраспрострањеније дневне новине у земљи.<ref>{{cite news |title=TGI: 'ישראל היום' מבסס שליטה ומגרד את ה-40%, 'הארץ' ו'מעריב' נחלשים |url=https://www.ice.co.il/media/news/article/278753 |access-date=12. 10. 2023 |work=Ice |date=20. 7. 2011 |language=he}}</ref>

У 21. вијеку у Израелу изрази преко хиљаду периодичних издања, од којих је већина доступна на интернету.<ref name="MFA-SMI">{{cite web |title=Средства массовой информации |url=https://embassies.gov.il/ashgabad/AboutIsrael/Culture/Pages/media.aspx |website=embassies.gov.il |access-date=12. 10. 2023 |language=ru |date=26. 4. 2022}}</ref> Већина новина излази на хебрејском и арапском језику, постоји и секторска штампа  — посебно на језицима као што су руски, њемачки<ref>{{cite web |title=The Printed Media: Israel's Newspapers |url=https://www.gov.il/en/departments/general/the-printed-media-israels-newspapers |website=gov.il |access-date=12. 10. 2023 |language=en |date=24. 8. 2021}}</ref><ref>{{cite web |title=כל העיתונים בישראל |url=https://www.m.earthnewspapers.com/%d7%9b%d7%9c-%d7%94%d7%a2%d7%99%d7%aa%d7%95%d7%a0%d7%99%d7%9d-%d7%91%d7%99%d7%a9%d7%a8%d7%90%d7%9c/ |website=m.earthnewspapers.com |access-date=12. 10. 2023 |language=he}}</ref> и јидиш.<ref>{{cite web |title=Israel’s Yiddish Romance |url=http://www.eretz.com/NEW/Yiddish.shtml |website=www.eretz.com |publisher=ERETZ Magazine |access-date=12. 10. 2023 |language=en}}</ref>

У 21. вијеку, радио станица ''[[Кол Исраел]]'' емитује програм на осам тематских канала, емитујући и у иностранству. Емисије се воде на 17 језика. Постоје још двије радио станице у Израелу којима управљај Израелске одбрамбене снаге (''[[Галеј ЦАХАЛ]]'' и ''[[Галгапац]]'')<ref name="MFA-SMI" /> и више од десет приватних страница.<ref name="bbc1" />

У извјештају из 2017, [[Репортери без граница]] су открили да израелски новинари уживају слободу да отворено изразе своје мишљење, што је ријеткост на Блиском истоку.<ref name="bbc1" /> Организација је 2005. описала израелске медије као „традиционално јаке и независне”,<ref name="The press in Israel" /> а Израел се према подацима из 2023. налази на 97. мјесту према ранг-листи слободе медија у свијету организације; главна притужба се односи на власт која угрожава слободу медија.<ref>{{cite web |title=Israel |url=https://rsf.org/en/country/israel |website=rsf.org |publisher=RSF |access-date=12. 10. 2023 |language=en |date=26. 4. 2023}}</ref>

* {{cite book |last1=Newman |first1=David |title=Boundaries in Flux: The 'Green Line' Boundary Between Israel and the West Bank –- Past, Present and Future |date=1995 |publisher=IBRU |isbn=978-1-897643-25-9 |url=https://books.google.com/books?id=-a7TjPuwRhkC |access-date=18. 10. 2023 |ref=harv |language=en}}

* {{cite book |last1=Liebreich |first1=Fritz |title=Britain's Naval and Political Reaction to the Illegal Immigration of Jews to Palestine, 1945—19481945-1948 |date=2005 |publisher=Routledge |isbn=978-0-7146-5637-3 |url=https://books.google.com/books?id=3tO_swEACAAJ |access-date=16. 4. 2023 |ref=harv |language=en}}

* {{cite book |last1=Ортенберг |first1=Фред |title=Израиль в космосе: двадцатилетний опыт (1988—20081988-2008) |date=2009 |publisher=Ф. Ортенберг |url=https://epizodyspace.ru/bibl/ortenberg/izrail/izrail-v-kosmose-2009.pdf |access-date=29. 9. 2023 |ref=harv |language=ru}}

* {{cite book |last1=Крылов |first1=А. В. |last2=Махмутов |first2=Т. А. |last3=Федорченко |first3=А. В. |title=Политические системы современных государств: Энциклопедический справочник: В 4 томах |volume=2: Азия |date=2012 |publisher=Аспект Пресс |pages=72—9272-92 |access-date=18. 10. 2023 |ref=harv |language=ru |chapter=Государство Израиль |chapter-url=https://mgimo.ru/upload/iblock/bae/baeb9b4309e90c29edb6b9d05e711f70.pdf}}