Википедија

Израел — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 8:
| застава = Flag of Israel.svg
| грб = Coat of arms of Israel.svg
| химна = -{[[Химна Израела|Ха ТикваНада]]}-<br>{{small|({{јез-хеб|התקווה}})}} [[Датотека:Hatikvah instrumental.ogg|центар]]
| мото =
| службени језик = [[Хебрејски језик|хебрејски]] (државни језик), [[Арапски језик|арапски]] (посебан статус)
Ред 60:
}}
 
'''Израел''' ({{јез-хеб|ישראל}}, ''Исраел''; {{јез-арап|إسرائيل}}, ''Исраил''), званично '''Држава Израел''' ({{јез-хеб|מדינת ישראל}}, ''Мединат Исраел''; {{јез-арап|دولة إسرائيل}}, ''Даулат Исраил''), [[Унитарна држава|унитарна]] је [[парламентарна република]] на [[Блиски исток|Блиском истоку]]. Подијељен је на шест административних округа, заузима површину од 20.770{{напомена|име=површина1}}/22.072{{напомена|име=површина2}}&nbsp;km км<sup>2</sup> и има влажну [[Средоземна клима|средоземну климу]]. Према подацима од 31. децембра 2022. има 9.656.000 становника.<ref name="становништво" />
 
Налази се на Блиском истоку, на источној обали [[Средоземно море|Средоземног мора]]. Граничи се на сјеверу са [[Либан]]ом, на сјевероистоку са [[Сирија|Сиријом]], на истоку са [[Јордан]]ом и [[Западна обала|Западном обалом]] и на југозападу са [[Египат|Египтом]] и [[Појас Газе|Појасом Газе]]. Главни град је [[Јерусалим]].{{напомена|име=главни град}} Државни језик је [[хебрејски језик|хебрејски]], док [[арапски језик|арапски]] има посебан статус.
Ред 154:
Прије избијања војних дејстава 1948. у Палестини је живјело око 750 хиљада Арапа.<ref name="ЭЕЭ_беженцы">{{ЭЕЭ|15544|Израиль и палестинская проблема: Война 1948 г. и проблема беженцев}}</ref> Током израелског рата за независност, стотине хиљада арапских становника Палестине{{напомена|име=|Према подацима УН, 720 хиљада Арапа је напустило Палестину, али процјене варирају од 400 хиљада до скоро милион у различитим изворима.<ref>{{cite web |title=Palestinian Refugee Factbox/Timeline - IRIN News Article |url=https://www.un.org/unispal/document/auto-insert-199544/ |website=Question of Palestine |publisher=UNISPAL |access-date=14. 4. 2023}}</ref>}} напустило је своје домове који су се налазили на територији која је, према резолуцији УН, додијељена јеврејској држави, и дио територије који је додијељен арапској држави. Већина арапских избјеглица населила се на остатку територије дефинисане резолуцијом за арапску државу, многи су емигрирали и у друге арапске земље. У Израелу је остало само око 160 хиљада Арапа.<ref name="ЭЕЭ_беженцы"/>
 
Израелске власти су одбиле дадопустити пустеповратак избјеглицеизбјеглица у њихова пријашња мјеста боравка након рата, а земљу и некретнине избјеглицама конфисковала је Држава Израел. У арапском свијету ови догађаји су познати као „[[Накба]]” ({{јез-арап|النكبة|превод=Катастрофа}}). Истовремено, противјеврејске демонстрације и насилни погроми избили су у Египту, Ираку, [[Мутавеклијско краљевство Јемен|Јемену]], [[Савезничка управа Либије|Либији]] и Сирији. Као исход, преко 800 хиљада Јевреја је протјерано или избјегло из арапских земаља у новостворену јеврејску државу.<ref>{{cite web |title=General progress report and supplementary report of the United Nations Conciliation Commission for Palestine covering the period from 11 December 1949 to 23 October 1950 |url=https://digitallibrary.un.org/record/704900 |website=digitallibrary.un.org |publisher=United Nations Digital Library |access-date=14. 4. 2023 |language=en |date=1951}}</ref> Овај процес, према изралском виђењу, треба посматати као масовну размјену становништва у регији, јер је мјесто 600 хиљада Арапа у Израелу заузело 820 хиљада јеврејских избјеглица. Међутим, главна тачка спора у арапско-израелском сукобу била је судбина само арапских избјеглица.{{sfn|Reveron|Murer|2006|p=15}}<ref>{{ЭЕЭ|15544|Государство Израиль. Израиль и палестинская проблема}}</ref>
 
Прве године постојања Израела обиљежила је масовна имиграција Јевреја који су преживјели Холокауст, као и оних који су, бјежећи од прогона, напустили арапске земље. Између 1948. и 1958. становништво Израела повећало се са 800 хиљада на 2 милиона.<ref>{{cite web |title=Population - Statistical Abstract of Israel 2003 - No.54 |url=https://www.cbs.gov.il/en/publications/Pages/2003/Population-Statistical-Abstract-of-Israel-2003-No54.aspx |publisher=Central Bureau of Statistics of Israel |access-date=14. 4. 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230308062314/https://www.cbs.gov.il/en/publications/Pages/2003/Population-Statistical-Abstract-of-Israel-2003-No54.aspx |archive-date=8. 3. 2023}}</ref><ref>{{cite web |title=Population, by Religion and Population Group |url=https://www.cbs.gov.il/he/publications/doclib/2003/2.%20shnaton%20population/st02_01.pdf |publisher=Israel Central Bureau of Statistics |access-date=14. 4. 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230308062314/https://www.cbs.gov.il/he/publications/doclib/2003/2.%20shnaton%20population/st02_01.pdf |archive-date=8. 3. 2023 |language=he |date=23. 9. 2003}}</ref> Неки од имиграната били су избјеглице и практично нису имали никакву личну имовину. Смјештени су у привремене шаторске логоре — „[[мабарах]]”. До 1952. у овим шаторским градовима живјело је преко 200 хиљада имиграната. Потреба за рјешавањем ове кризе приморала је Давида Бет Гуриона да потпише [[Споразум о репарацијама између Израела и Савезне Републике Немачке|споразум са Њемачком о репарацијама]], што је изазвало масовне протесте Јевреја огорчених идејом сарадње са [[Западна Немачка|Њемачком]].{{sfn|Shindler|2001|pp=49–50}}
Ред 166:
Израел се 1956. придружио британско-француском савезу како би повратио контролу над [[Суецки канал|Суецким каналом]], који је Египат национализовао. Након заузимања [[Синајско полуострво|Синајског полуострва]] током [[Суецка криза|Суецке кризе]], Израел је био приморан да се повуче под притиском [[Сједињене Америчке Државе|Сједињених Држава]] и [[Совјетски Савез|Совјетског Савеза]] у замјену за гаранције за пролаз израелских бродова кроз Суецки канал и њихов излазак у [[Црвено море]].<ref>{{cite web |title=The Suez Crisis |url=http://history.sandiego.edu/GEN/20th/suez.html |publisher=University of San Diego |access-date=15. 4. 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181106220612/http://history.sandiego.edu/GEN/20th/suez.html |archive-date=6. 11. 2018 |language=en}}</ref>
 
Египат, Јордан и Сирија су 1967. распоредиле своје трупе на границе са Израелом, протјерали [[Снаге Уједињених нација за ванредне ситуације|мировне снаге УН]] и блокирали израелским бродовима улазак у Црвено море и Суецки канал. Египатски предсједник [[Гамал Абдел Насер|Насер]] је у радио говору позвао арапске државе да одбаце Израел у море.<ref>{{cite news |last1=Колесников |first1=Андрей |title=Политэкономия: Шесть дней вечной войны |url=https://www.vedomosti.ru/opinion/articles/2007/06/06/politjekonomiya-shest-dnej-vechnoj-vojny |access-date=15. 4. 2023 |work=Ведомости |date=6. 6. 2007 |language=ru}}</ref> Ова дејства су дала [[Casus belli|повод]] руководству Израела да крене у превентивни напад и започне рат у историји познат као [[Шестодневни рат]].{{sfn|Smith|2006|p=126|loc=«Nasser, the Egyptian president, decided to mass troops in the Sinai… casus belli by Israel.»}} Израел је рату однијео убједљиву и брзу побједу, заузимањезаузимајући Синајско полуострваполуострво, ПојасаПојас Газе, ЗападнеЗападну обалеобалу, ИсточногИсточни ЈерусалимаЈерусалим и [[Голанска висораван|ГоланскеГоланску висоравнивисораван]].<ref>{{cite web |title=ИЮНЬСКАЯ ВОЙНА 1967 {{!}} Энциклопедия Кругосвет |url=https://www.krugosvet.ru/enc/istoriya/iyunskaya-voyna-1967 |website=www.krugosvet.ru |publisher=Энциклопедия «Кругосвет» |access-date=15. 4. 2023 |language=ru}}</ref>
 
[[Датотека:Golda Meir 03265u.jpg|мини|десно|Премијер-министар Израела [[Голда Меир]] 1973. године.]]
 
На [[Јом кипур|Јом Кипур]] 6. октобра 1973. — свети дан у јеврејском календару, када су сви вјерујући Јевреји у синагогама — Египат и Сирија су [[Јомкипурски рат|истовремено напали Израел]], изненадивши њенуизраелску владу.<ref>{{cite news |title=1973: Arab states attack Israeli forces |url=http://news.bbc.co.uk/onthisday/hi/dates/stories/october/6/newsid_2514000/2514317.stm |access-date=15. 4. 2023 |work=On This Day. BBC |date=6. 10. 1973}}</ref> Упркос значајним губицима, напад је одбијен, а потом су израелске снаге пребациле борбена дејства на непријатељску територију прије него што је постигнут прекид ватре. Иако је [[Комисија Аграната|унутрашња истрага о околностима рата]] ослободила владу одговорности, незадовољство јавности приморало је премијер-министра [[Голда Меир|Голду Меир]] да поднесе оставку.<ref>{{ЭЕЭ|11742|Государство Израиль. Исторический очерк}}</ref>
 
Египатски предсједник [[Анвар ел Садат]] посјетио је Израел 1978. године. Овај догађај био је први корак ка признању Израела као државе од стране шефа арапске државе.{{sfn|Bregman|2002|pp=171–174}} Садат и израелски премијер-министар [[Менахем Бегин]] су 26. марта 1979. потписали [[Египатско-израелски мировни споразум]], по коме је Израел вратио Синајско полуострво Египту и обавезао се да ће започети преговоре о стварању [[Палестинска Народна Самоуправа|палестинске аутономије]].<ref name="Peace Treaty between Israel and Egypt">{{cite web |title=Peace Treaty between Israel and Egypt March 26, 1979 |url=http://www.mfa.gov.il/mfa/foreignpolicy/peace/guide/pages/israel-egypt%20peace%20treaty.aspx |publisher=Israel Ministry of Foreign Affairs |access-date=15. 4. 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160530104548/http://www.mfa.gov.il/mfa/foreignpolicy/peace/guide/pages/israel-egypt%20peace%20treaty.aspx |archive-date=30. 5. 2016 |language=en}}</ref>
 
ИзралеИзраел је 1982. интервенисао у [[Либански грађански рат|грађанском рату у Либану]], како би уништио базе [[Палестинска ослободилачка организација|Палестинске ослободилачке организације]] (ПЛО) у којима су се припремалиприпремани напади на Израел. Ова операција је назвала „Галилејски мир”, али је касније добила незваничан назив [[Либански рат 1982.|Први либански рат]].<ref>{{cite news |title=Комиссия решила назвать Вторую Ливанскую войну Второй Ливанской войной |url=https://www.newsru.co.il/israel/21mar2007/second503.html |access-date=15. 4. 2023 |work=NEWSru.co.il |date=21. 3. 2007 |language=ru}}</ref> Руководство и милитанти ПЛО били су приморани да напусте Либан, а 1985. Израел је повукао трупе са већег дијела територије ове земље, осим тампон зоне, која је остала под израелском контролом до 2000. године.<ref>{{cite news |title=Ливано-израильское противостояние. История конфликта |url=https://ria.ru/20060713/51314200.html |access-date=15. 4. 2023 |work=РИА Новости |date=13. 7. 2006 |language=ru}}</ref>
 
[[Израелско-јордански мировни споразум]] потписан је 1994, чиме је Јордан постао друга арапска земља која је нормализовала односе са Израелом.{{sfn|Harkavy|Neuman|2001|p=270}}
 
Либанска [[шиизам|шиитска]] организација [[Хезболах]] је 12. јула 2006, уз подршку Сирије и [[Иран]]а, испалила неколико ракета на израелска насеља и напала положаје израелских трупа, заробивши два војника.<ref>{{cite news |title=Hezbollah Captures Two Israeli Soldiers |url=https://legacy.npr.org/programs/morning/transcripts/2006/jul/060712.gradstein.html |access-date=15. 4. 2023 |work=legacy.npr.org |date=12. 7. 2006}}</ref><ref>{{cite news |title=Day-by-day: Lebanon crisis - week one |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/middle_east/5179434.stm |access-date=15. 4. 2023 |work=BBC |date=19. 7. 2006}}</ref> Ова дејства подстакла су [[Либански рат 2006.|Други либански рат]], у којем Израел није постигао значајно слабљење Хезболаха и прекинуо операцију након интервензијеинтервенције УН.<ref>{{cite journal |last1=Kerch |first1=Anthony A. |title=An Analysis of the Second Lebanon War and its Impact on United States Military Strategy |date=2010 |pages=10—12 |url=https://apps.dtic.mil/sti/pdfs/ADA603003.pdf |access-date=15. 4. 2023 |publisher=U.S. Marine Corps Command and Staff College, Marine Corps University |location=Quantico, VA |language=en}}</ref><ref>{{cite news |title=The Second Lebanon War – Objectives vs. Results |url=https://www.israeldefense.co.il/en/content/second-lebanon-war-%E2%80%93-objectives-vs-results |access-date=15. 4. 2023 |work=Israel Defense |date=4. 8. 2016 |language=en}}</ref>
 
==== Однос са палестинским Арапима ====
Након окончања Другог свјетског рата, сукоб између палестинских Арапа и Јевреја је поново ескалирао. Након усвајања плана УН о подјели Палестине на двије државе у новембру 1947, мјесни сукоби су прерасли у [[Палестински рат 1947—1949.|рат пуногпуних размјера]], који се завршио проглашавањем независности и побједом Израела. Истовремено се појавио и проблем [[Палестинске избјеглице|палестинских избјеглица]].<ref name="ЭЕЭ_беженцы"/>
 
[[Датотека:Fadayun attack Tel Mond.jpg|мини|десно|Послије напада, Тел Монд 1956. године.]]
Ред 187:
Од 1949. до 1967. на Израел су палестински милитанти ([[фидаи]]ни) вршили константне нападе с територије које су окупирали Египат и Јордан, усљед чега је убијено више од 450 грађана.{{sfn|Gilbert|2005|p=58}}<ref>{{cite web |title=Terrorism deaths in Israel-1920-1999 |url=https://embassies.gov.il/MFA/FOREIGNPOLICY/Terrorism/Palestinian/Pages/Terrorism%20deaths%20in%20Israel%20-%201920-1999.aspx |website=embassies.gov.il |publisher=Israeli Missions Around The World |access-date=15. 4. 2023 |language=en |date=1. 1. 2000}}</ref>
 
Пораз арапских држава у Шестодневном рату 1967. и израелско преузимање контроле над свим територијама које су била намијењене и арапској и јеврејској држави, довеле су до раста арапског радикализма и тероризма — [[Палестинска ослободилачка организација]] (ПЛО) појачала је дјелатност, чије је сврха била проглашена „оружаном борбом као јединим путем за ослобођење отаџбине.”<ref>{{cite news |last1=Bennet |first1=James |title=The Interregnum |url=https://www.nytimes.com/2005/03/13/magazine/the-interregnum.html |access-date=15. 4. 2023 |work=The New York Times |date=13. 3. 2005}}</ref><ref>{{cite web |title=33: The Palestinian National Covenant |url=https://www.gov.il/en/Departments/General/33-the-palestinian-national-covenant-17-july-1968 |website=GOV.IL |publisher=Ministry of Foreign Affairs |access-date=15. 4. 2023 |language=en |date=17. 7. 1968}}</ref> Крајем 1960-их и почетком 1970-их, палестински терористи су покренули први талас напада на Израелце широм свијета. Једна од најистакнутијих терористичких напада не само током овог сукоба, него и уопштено, сматра се [[Минхенски масакр|киднаповање израелских спортиста]] на [[Летње олимпијске игре 1972.|Љетњим олимпијским играма 1972]]. у [[Минхен]]у, које су завршене њиховом смрћу.<ref>{{cite news |title=Самые громкие теракты в мире |url=https://ria.ru/20121023/905555515.html |access-date=15. 4. 2023 |work=РИА Новости |date=23. 10. 2012 |language=ru}}</ref> Након покушаја [[Јордански грађански рат|рушења јорданске монархије]] 1970., палестинске паравојне организације су протјеране из Јордана и своје дјелатности су премјестиле у Либан. Палестинци су се активно умијешали у [[Либански грађански рат|грађански рат у Либану]] и створили енклаву у јужном дијелу земље са чије територије су вршили редовне терористичке нападе на Израел и велике акције [[међународни тероризам|међународног тероризма]]. То је изазвалодовело до [[Либански рат 1982.|инвазијуинвазије израелске војске на Либан]] 1982. и протјеривање ПЛО из Либана у Тунис.<ref>{{cite news |last1=Гелаев |first1=Владимир |last2=Мухаматулин |first2=Тимур |title=Куфия и флаг |url=https://www.gazeta.ru/science/2014/05/28_a_6051189.shtml |access-date=15. 4. 2023 |work=Газета.Ru |date=28. 5. 2014 |language=ru}}</ref>
 
Повећана трвења између израелских власти и становништва територија 1987. дала су подстицај за почетак [[Прва интифада|Прве интифаде]] (устанак против израелске власти). Током интифаде, од новембра 1987. до августа 1993, 157у израелскихтерористичким цивиланападима страдало је постала157 суизраелских жртве терористичких нападацивила, а још 4195 израелских држављана је повријеђено. Како је саопштила прес-служба ЦАХАЛ, погинуло је 66 израелских војника, а 4918 је рањено. У истих шестошест година, израелске службе безбједности су убиле 808 Палестинаца, а 16.824 је рањено.<ref>{{cite news |title=The Intifada |url=https://www.ynetnews.com/articles/0,7340,L-3687541,00.html |access-date=15. 4. 2023 |work=Ynetnews |date=16. 3. 2009 |language=en}}</ref> Током [[Заливски рат|Заливског рата]] 1991, многи палестински Арапи су подржали [[Садам Хусеин|Садама Хусеина]] и поздрављали ирачке ракете испаљене на територију Израела.{{sfn|Mowlana|Gerbner|1992|p=111}}<ref>{{cite news |last1=Haberman |first1=Clyde |title=After 4 Years, Intifada Still Smolders |url=https://www.nytimes.com/1991/12/09/world/after-4-years-intifada-still-smolders.html |access-date=15. 4. 2023 |work=The New York Times |date=9. 12. 1991}}</ref>
 
[[Датотека:Bill Clinton, Yitzhak Rabin, Yasser Arafat at the White House 1993-09-13.jpg|мини|лево|[[Јицак Рабин]], [[Бил Клинтон]] и [[Јасер Арафат]] на свечаности потписивања [[Споразум из Осла|споразума из Осла]], 13. септембар 1993. године.]]
Ред 195:
У октобру 1991, након пораза Ирака, у Мадриду је одржана [[Мадридска конференција (1991)|међународна конференција о Блиском истоку]], којој су први пут присуствовали представници Палестинаца који су регуларно боравили на Западној обали и у Појасу Газе. Након што је Јицак Радбин постао израелски премијер 1992, Израел је заговарао политику компромиса са својим арапским сусједима.{{sfn|Bregman|2002|p=236}}<ref>{{cite web |title=End of the Cold War to 2001 |url=https://www.bc.edu/content/dam/files/research_sites/cjl/texts/cjrelations/resources/education/Israel_Palestine/cold_war_ends.htm |website=www.bc.edu |access-date=15. 4. 2023}}</ref> Већ 1993. у Вашингтону су, у присуству Рабина, лидера ПЛО [[Јасер Арафат|Јасера Арафата]] и [[Бил Клинтон|Била Клинтона]], потписани [[Споразум из Осла|мировни споразуми]] према којима је створена [[Палестинска Народна Самоуправа|Палестинска народна самоуправа]], која је преузела контролу над дијелом Западне обале и Појасом Газе.<ref>{{cite web |title=Declaration of Principles on Interim Self-Government Arrangements (Oslo Accords) {{!}} UN Peacemaker |url=https://peacemaker.un.org/israelopt-osloaccord93 |website=peacemaker.un.org |access-date=15. 4. 2023 |date=13. 9. 1993}}</ref><ref>{{cite web |title=Declaration of Principles On Interim Self-Government Arrangements (The Oslo Accords) |url=https://www.jewishvirtuallibrary.org/declaration-of-principles |website=www.jewishvirtuallibrary.org |access-date=15. 4. 2023 |date=13. 9. 1993}}</ref> Као одговор, ПЛО се обавезао да ће признати Израел и зауставити терористичке дјелатности.<ref>{{cite web |title=ДВУСТОРОННИЕ ПЕРЕГОВОРЫ |url=http://mfa.gov.il/MFARUS/ForeignRelations/PeaceProcess/Pages/BilateralPalestinians.aspx |publisher=Министерство иностранных дел Израиля |access-date=15. 4. 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160304133545/http://mfa.gov.il/MFARUS/ForeignRelations/PeaceProcess/Pages/BilateralPalestinians.aspx |archive-date=4. 3. 2016 |language=ru |date=2013}}</ref>
 
Подршка израелског друштва мировни споразумима почела је да опада као резултатзбог низа терористичких напада који су почели већ 1994. године. Јицак Рабин је [[убиство Јицака Рабина|убијен]] 1995. године.<ref>{{cite news |last1=Harel |first1=Amos |title=Why the Oslo Peace Process Went Into Deep Freeze |url=https://www.haaretz.com/israel-news/oslo-accords-25-years/2018-09-07/ty-article/.premium/why-the-olso-peace-process-went-into-deep-freeze/0000017f-e30c-d7b2-a77f-e30fe8f70000 |access-date=15. 4. 2023 |work=Haaretz |date=7. 9. 2018 |language=en}}</ref> Упркос губиткагубитку повјерење у процес у Ослу, крајем 1990-их, премијер [[Бенјамин Нетанјаху]] је повукао трупе из Хеброна{{sfn|Bregman|2002|p=257}} и потписао „[[Меморандум из Вај Ривера]]”, који је Палестинцима дао већа права на самоуправу.<ref>{{cite web |title=Wye River Memorandum {{!}} UN Peacemaker |url=https://peacemaker.un.org/israelopt-wyerivermemorandum98 |website=peacemaker.un.org |date=23. 10. 1998}}</ref>
 
У јулу 2000, уз посредовање америчког предсједника Клинтона, у [[Кемп Дејвид|КемпКемпу Дејвиду]] су вођени [[Самит у Кемп Дејвиду (2000)|преговори]] између израелског премијера [[Ехуд Барак|Ехуда Барака]] и Јасера Арафата, који је био на челу ПНС. Током преговора Барак је предложио план за стварање палестинске државе на 97% територије Западне обале и Појаса Газе, али је Арафат то одбио.{{sfn|Gelvin|2005|p=240}} Након пропасти преговора, палестински Арапи су покренули [[Друга интифада|Другу интифаду]], а формални повод за њу била је посјети [[Храмовна гора|Храмовној гори]] лидера опозиције [[Аријел Шарон|Аријела Шарона]].<ref name="RIAN-Intifada">{{cite news |title=Первая и вторая палестинские интифады |url=https://ria.ru/20171212/1510785579.html |access-date=15. 4. 2023 |work=РИА Новости |date=12. 12. 2017 |language=ru}}</ref>
 
Шарон је постао премијер Израела 2001. године. У августу—септембру 2005. спровео је [[Израелско повлачење из Газе|план једностраног повлачења]] из Појаса Газе, што је резултовало уништење десетине јеврејских насеља и протјеривањем више од 7000 људи. Такође је почео да грани „[[Израелска безбједносна ограда|безбједносну ограду]]” између израелске територије и Западне обале.<ref>{{cite news |last1=Urquhart |first1=Conal |title=Jewish settlers join 50-mile-long protest at plan to quit Gaza |url=https://www.theguardian.com/world/2004/jul/26/israel |access-date=15. 4. 2023 |work=The Guardian |date=26. 7. 2004}}</ref><ref>{{cite news |title=West Bank barrier route disputed, Israeli missile kills 2 |url=http://www.usatoday.com/news/world/2004-07-29-west-bank_x.htm |access-date=15. 4. 2023 |work=USATODAY.com |date=29. 7. 2004 |archive-url=https://web.archive.org/web/20090604173611/http://www.usatoday.com:80/news/world/2004-07-29-west-bank_x.htm |archive-date=4. 6. 2009 |language=en}}</ref>
Ред 203:
Након операције „[[операција Одбрамбени зид|Одбрамбени зид]]” коју су извеле израелске снаге у прољеће 2002, којом је у великој мјери елиминисана терористичка инфраструктура, размјере Друге интифаде су се смањиле. Свој организовани карактер изгубио је и због смјене лидера: 2004. израелско ваздухопловство је уништило вође [[исламизам|исламског]] [[Исламски фундаментализам|фундаменталистичког]] покрета „[[Хамас]]а” [[Ахмед Јасин|Ахмеда Јасина]] и [[Абдел Азиз Рантиси|Абдела Рантисија]], а у новмебру исте године умире и Јасер Арафат.<ref name="RIAN-Intifada" /><ref>{{cite news |title=Ясир Арафат совсем умер |url=https://www.kommersant.ru/doc/537268 |access-date=15. 4. 2023 |work=www.kommersant.ru |date=30. 12. 2004 |language=ru}}</ref> Истовремено, [[Палестински ракетни напади на Израел|ракетни и минобацачки напади]] на град [[Сдерот]] и сусједне кибуце из дефакто независног Појаса Газе постали су редовна појава.<ref>{{cite web |last1=Сурикова |first1=Эстер |title=Ни размежевания, ни мира: Израиль и Сектор Газа пять лет спустя |url=http://www.iimes.ru/?p=11174 |publisher=Институт Ближнего Востока |access-date=15. 4. 2023 |language=ru-RU |date=16. 8. 2010}}</ref><ref>{{cite news |title=Ракетные обстрелы города Сдерот: погибла женщина, пятеро раненых |url=https://www.newsru.co.il/arch/mideast/15nov2006/qassam4.html |access-date=15. 4. 2023 |work=NEWSru.co.il |date=15. 11. 2006 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190301074516/https://www.newsru.co.il/arch/mideast/15nov2006/qassam4.html |archive-date=1. 3. 2019}}</ref>
 
Према организацији за људска права „[[Бецелем]]”, од почетка Друге антифадеинтифаде у септембру 2000. до децембра 2008. (почетак [[Операција Ливено олово|операције „Ливено олово”]]), израелске оружане снаге и цивили су убили више од 4900 Палестинаца,<ref>{{cite web |title=Fatalities before Operation "Cast Lead" |url=https://www.btselem.org/statistics/fatalities/before-cast-lead/by-date-of-event |publisher=B'Tselem |access-date=15. 4. 2023}}</ref> током операције „Ливено олово” — скоро 1400 и након завршетка операције — око 3350; у међусобној борби убијено је још око 700 Палестинаца.<ref>{{cite web |title=Fatalities during Operation Cast Lead |url=https://www.btselem.org/statistics/fatalities/during-cast-lead/by-date-of-event |publisher=B'Tselem |access-date=15. 4. 2023}}</ref> Према израелским подацима, током истог периода од почетка Друге интифаде, палестинска страна убила је више од 1300 Израелаца и држављана других земаља.<ref>{{cite web |title=Victims of Palestinian Violence and Terrorism since September 2000 |url=https://www.gov.il/en/departments/general/victims-of-palestinian-violence-and-terrorism |website=GOV.IL |access-date=15. 4. 2023 |language=en |date=27. 9. 2000}}</ref>
 
Током [[Избори за Палестински законодавни савјет 2006.|демократских избора]] за [[Палестински законодавни савјет]] 2006, побједиопобиједио је покрет „[[Хамас]]”,<ref>{{cite news |title=Победа ХАМАС на выборах в Палестине. Реакция. Обобщение |url=https://ria.ru/20060127/43219865.html |access-date=15. 4. 2023 |work=РИА Новости |date=27. 1. 2006 |language=ru}}</ref> који су многе земље признале као [[тероризам|терористички]] покрет. Пошто је руководство Хамаса, кад је ступило на власт, одбило да призна споразуме које је ПНС раније закључила са Израелом и разоружа своје милитанте, ЕУ и САД су започеле [[Економске санкције против Палестинске народне самоуправе (2006—2007)|економски бојкот Хамасове владе]].<ref>{{cite news |title=США: палестинское эмбарго отменять рано |url=http://news.bbc.co.uk/hi/russian/international/newsid_5348000/5348190.stm |access-date=15. 4. 2023 |work=Би-би-си |date=15. 9. 2006}}</ref> У јуну 2007, као исход оружаног пуча, Хамас је преузео власт у Појасу Газе, саопштавајући намјеру да ту створи [[исламска држава|исламску државу]]. Као одговор, 14. јуна предсједник ПНС и лидер [[Фатах]]а [[Махмуд Абас]] најавио је распуштање владе, увео на територији аутономни режим ванредног стања и узео пуну власт у своје руке. Као резултат борбе за власт, Хамас је задржао своје позиције само у Појасу Газе, док су Абасове присталице задржале власт на Западној обали.<ref>{{cite news |title=Боевики "Хамас" добились господства в Секторе Газа |url=http://rus.newsru.ua/world/15jun2007/gospodstvo.html |access-date=15. 4. 2023 |work=NEWSru.ua |archive-url=https://web.archive.org/web/20090316045923/http://rus.newsru.ua/world/15jun2007/gospodstvo.html#2 |archive-date=16. 3. 2009}}</ref> Од тог тренутка, више пута је најављивано, укључујући 2012. и 2017, окончање сукоб између Хамса и руководства ПНС и образовање владе националног јединства,<ref>{{cite news |title=ФАТХ и ХАМАС договорились о формировании правительства национального единства |url=https://www.golosameriki.com/a/palestinian-politics-1st-update-2012-02-06-138782844/250585.html |access-date=15. 4. 2023 |work=ГОЛОС АМЕРИКИ |date=6. 2. 2012 |language=ru}}</ref> али контрадикције остају неријешене.<ref>{{cite news |title=ХАМАС и ФАТХ обменялись упреками - MigNews – новости Израиля и мира на русском языке |url=https://mignews.com/news/expert/070818_122140_46742.html |access-date=15. 4. 2023 |work=MIGNEWS.COM - MigNews – новости Израиля и мира на русском языке |date=7. 8. 2018 |language=ru}}</ref>
 
У октобру 2007. Израел је Гојас Газе прогласио „непријатељском државном творевином” и започео дјелимичну [[Блокада Појаса Газе|економску блокаду]].<ref>{{cite news |title=Три пути для Газы: блокада, "зачистка" или прекращение обстрелов |url=https://www.newsru.co.il/mideast/04sep2007/gaza_101.html |access-date=15. 4. 2023 |work=NEWSru.co.il |date=4. 9. 2007 |language=ru}}</ref> Од тада Израел контролише ваздушни простор и приобална подручја Газе, као и кретање становника изван Појаса и трговину са остатком свијета,<ref>{{cite web |title=Gaza Blockade |url=https://www.ochaopt.org/theme/gaza-blockade |publisher=United Nations Office for the Coordination of Humanitarian Affairs - occupied Palestinian territory |access-date=15. 4. 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190331102515/https://www.ochaopt.org/theme/gaza-blockade |archive-date=31. 3. 2019}}</ref> с изузетком „Филаделфијског коридора” на јужној граници Газе, који контролише Египат.<ref>{{cite news |title=Египет разместит на границе с сектором Газы 5.000 полицейских |url=https://txt.newsru.co.il/mideast/29oct2006/egypt.html |access-date=15. 4. 2023 |work=NEWSru.co.il |date=29. 10. 2006 |language=ru}}</ref><ref>{{cite news |title=Profile: Gaza Strip |url=http://news.bbc.co.uk/2/hi/middle_east/5122404.stm |access-date=15. 4. 2023 |work=BBC |date=6. 1. 2009}}</ref> Поред надземних баријера и патрола, граде се подземни зидови од више метара дубине, осмишљени да спријече копање тунела кроз које палестински милитанти улазе у Израел.<ref>{{cite news |title=Israel begins work on sea barrier to tighten Gaza Strip blockade |url=https://www.middleeasteye.net/news/israel-begins-work-sea-barrier-tighten-gaza-strip-blockade |access-date=15. 4. 2023 |work=Middle East Eye |date=28. 5. 2018 |language=en}}</ref> У оквиру блокаде Појаса Газе 2010, израелска морнарица је пресјела тзв. „[[Free Gaza Movement|Флотилу слободе]]” са [[Хуманитарна помоћ|хуманитарним товаром]] на [[Сукоб код обала Газе (2010)|улазу у територијалне воде]], што је изазвало оштру међународну реакцију.<ref>{{cite news |title=В Европе, Азии и Африке прошли массовые антиизраильские выступления |url=https://lenta.ru/news/2010/05/31/manifestations/ |access-date=16. 4. 2023 |work=Lenta.RU |date=1. 6. 2010 |language=ru}}</ref>
Ред 212:
 
=== Други важни догађаји у историји државе ===
Почетак 1960-их обиљежило је [[Хватање Адолфа Ајхмана|хватање]] једног од најстаријих нацистичких злочинаца [[Адолф Ајхман|Адолфа Ајхмана]], који се крио у [[Аргентина|Аргентини]], од стране израелске специјалне службе. Ајхман је био „архитекта” и спроводилац „[[Коначно решење|Коначног рјешења јеврејског питања]]” током Другог свјетског рата. Јавно суђење против њега постало је најважнија етапа у схватању размјера [[Катастофа европског јеврејства|Катастрофе европског јеврејства]] и изазвало је међународно негодовање.<ref>{{cite web |title=Adolf Eichmann |url=https://www.jewishvirtuallibrary.org/adolf-eichmann |website=www.jewishvirtuallibrary.org |publisher=Jewish Virtual Library |access-date=16. 4. 2023}}</ref> Смртна пресуда Ајхману била други и посљедња пресуда ове встеврсте извршена у Израелу ([[Мери Тобијански|војник]] који је прије њега погубљен пресудом [[пријеки суд|пријеког суда]] касније је [[Судска рехабилитација|рехабилитован]]).<ref>{{ЭЕЭ|13855|Смертная казнь}}</ref>
 
Важна прекретница у унутарполитичкој историји Израела били су избори за Кнесет 1977. године. Као исход, странка [[Ликуд]] предвођена [[Менахем Бегин|Менахемом Бегином]] освојила је већину, по први пут одузевши контролу над земљом блоку [[Марах]], чија је чланица била [[Израелска лабуристичка партија|Авода]], која је под разним називима била непрекидно на власти од оснивања Израела. Епоха доминације једне стране у израелској политици замијењена је периодом супарништва између лијевог и десног блока, који се разилазе по триглавнатри главна параметра (инострана политика, улога државе и тржишта у економији и односи између религије и државе).{{sfn|Ханин|2014|p=22}}
 
==== Масовна репатријација 1990-их ====
{{главни|Велика алија}}
 
Доласком на власти у Совјетском Савезу [[Михаил Горбачов|Михаила Горбачова]] о под притиском америчке владе, поједностављена је процедудапроцедура емиграција из Совјетског Савеза. МасовнаЧињеница репатријацијада изје Совјетскогод Савеза у Израел почела јеоктобра 1989. године.ограничен Упријем порастујеврејских бројаизбјеглица репатрираиз улогуСовјетског јеСавеза одигралау иСједињене чињеницаДржаве, датакође је одиграла октобра 1989. пријем јеврејског избјеглицаулогу у Совјетскиповећању Савез био ограничен у Сједињенимброја Државамарепатрита; томе су допринијеле и манифестације [[антисемитизам у Совјетском Савезу|антисемитизма]].<ref>{{ЭЕЭ|15421|Советский Союз. Евреи в годы перестройки }}</ref>
 
У периоду 1989—1990-. у Израел је стигло више од 200 хиљада репатријанатарепатрита из Совјетског Савеза (само у децембру 1990. стигло је 35,6 хиљада људи). Репатријација је успорила почетком 1991, када је Израел био под ракетним ударима током [[Заливски рат|Заливског рата]]. Ипак, долазак Јевреја из Совјетског Савеза, а након његовог [[Распад Совјетског Савеза|распада]] из нових суверених држава, настављен је и од 1992. до 2000. у Израел је годишње из ових земаља долазило у просјеку од 46 до 67 хиљада Јевреја из ових земаља и чланова њихових породица годишње. Укупно је више од милион репатрита, из Совјетског Савеза и [[Заједница независних држава|Заједнице независних држава]] стигло у Израел је током периода [[велика алија|Велике алије]] стигло више од милион репатрита. Масовна репатријација из Совјетског Савеза и ЗНД акођетакође се поклопила са операцијом „[[операција Соломон|Соломон]]”, која се одиграла у мају 1991, када је 15 хиљада [[етиопски Јевреји|етиопских Јевреја]] одведенопребачено у Израел за три дана. Од почетка 2000-их дошло је до смањења обима репатријације из земаља бившег Совјетског Савеза. Дакле, 2003. само 12,5 хиљада људи из ЗНД и [[Балтичке државе|балтичких земаља]] стигло је у Израел на стални боравак.<ref name="Aliya" /> Од 23 хиљаде репатрита које је Израел прихватио 2005, удио имиграната из земаља бившег Совјетског Савеза већ је био мањи од 50%.<ref>{{cite news |title=Репатриация из США и Франции растет, из СНГ &#8211; сокращается |url=https://txt.newsru.co.il/israel/27dec2005/immigration.html |access-date=16. 4. 2023 |work=NEWSru.co.il |date=27. 12. 2005 |language=ru}}</ref> Ново повећање стопе репатријације, посебно из [[Русија|Русије]] и [[Украјина|Украјине]], наглашено је тек средином наредне деценије.<ref>{{cite news |title=Россияне и украинцы обогнали европейцев по темпам репатриации в Израиль |url=https://rus.delfi.lv/news/daily/abroad/rossiyane-i-ukraincy-obognali-evropejcev-po-tempam-repatriacii-v-izrail.d?id=46210023&all=true |access-date=16. 4. 2023 |work=rus.delfi.lv |date=13. 7. 2015 |language=ru}}</ref>
 
Један број репатрита не успијева да се настани у Израелу и напушта земљу. Према израелском листу „[[Харец]]” 2007, више од 100 хиљада репатритарепатријаната вратилевратило се на стални боравак из Израела у земљи ЗНД, а само у Москви је живјело око 70 хиљада Израелаца.<ref>{{cite news |title=Россия возвращает своих эмигрантов: в Тель-Авиве открыт культурный центр, его возглавляет экс-разведчик КГБ |url=https://www.newsru.com/world/10dec2007/emigrant.html |access-date=16. 4. 2023 |work=NEWSru.com |date=10. 12. 2007 |language=ru}}</ref> Број репатрита који су напустили земљу средином друге деценије 21. вијека приближио се 35—40% оних који су ушли у Израел (2015. — 8,5 односно 30 хиљада). Од 290 хиљада Израелаца који су напустили земљу између 1990. и 2014, говорници руског језика чинили су 38%.<ref>{{cite news |title=Репатрианты из Израиля |url=https://www.kommersant.ru/doc/3591450 |access-date=16. 4. 2023 |work=www.kommersant.ru |date=15. 4. 2018 |language=ru}}</ref>
 
== Географија ==
Ред 231:
{{види још|Државна граница Израела}}
 
Израел се налази у [[Југозападна Азија|југозападној]] [[Азија|Азији]], омеђен је [[Средоземно море|Средоземним морем]] на западу, [[Акапски залив|Акапским заливом]] [[Црвено море |Цреног мора]] на југу, са [[Либан]]ом и [[Сирија|Сиријом]] се граничи на сјеверу и сјевероистоку, са [[Египат|Египтом]] на југозападу, а на истоку међународно призната граница иде дуж тока ријеке [[Јордан (река)|Јордан]] и дуж [[Зелена линија (Израел)|Зелене линије]] из 1949. године.<ref name="krug_isra" />
 
[[Датотека:Map of Israel, neighbours and occupied territories.svg|мини|десно|Политичка карта Израела, палестинских територија и Голанске висоравни, као и распоред мировних снага УН из јануара 2004. године.]]
Ред 238:
 
Постоји неколико опција за одређивање територије Израела:
* [[План УН за подјелу Палестине |Резолуција Генералне скупштине УН 181/11]] од 29. новембра 1947, коју арапске земље нису признале, остаје једини међународно-правни документ који регулише територију јеврејске државе.{{sfn|Баглая|Лейбо|Энтина|2004|p=}} Документ је предвиђао укључивање у јеврејску државу источне Галилеје, Јизрелске долине, већи дио приморске равнице, пустињу [[Негев]]; арапској држави — западна Галилеја, планине Јудеје и СамиријеСамарије (изузев [[Јерусалим]]а), дио приморске равнице од [[Ашдод]]а до границе с Египтом. Јерусалим и [[Витлејем]] требали су да постану територије под међународном контролом.<ref name="krug_isra" />
* Суверена територија Израела, настала је као исход [[Палестински рат 1947—1949.|рата за независност 1949]]. и призната дефакто од стране већине земаља свијета,<ref>{{cite web |title=«Дорожная карта» продвижения к постоянному урегулированию палестино-израильского конфликта в соответствии с принципом сосуществования двух государств на основе оценки выполнения сторонами своих обязательств |url=https://www.un.org/ru/documents/decl_conv/conventions/road_map.shtml |website=www.un.org |publisher=Декларации, конвенции, соглашения и другие правовые материалы |access-date=16. 4. 2023 |language=ru |date=7. 5. 2003}}</ref> износи приближно 27.770&nbsp;km км<sup>2</sup>, од чега је 2,71% покривено водом.<ref name="OECD" />
* Територија на коју је израелски суверенитет касније проширен, укључујући [[Источни Јерусалим]] и [[Голанска висораван|Голанску висораван]], износи 22.072&nbsp;km км<sup>2</sup>.<ref name="area" />
* Територија коју Израел тренутно контролише, укључујући земље под управом [[Палестинска Народна Самоуправа|Палестинске народне самоуправе]] (ПНС) на [[Западна обала|Западној обали]], окупиране током [[Шестодневни рат|Шестодневног рата]], износи 28.177&nbsp;km км<sup>2</sup>.<ref>{{cite web |title=Image 20 of Israel : a country study |url=https://www.loc.gov/resource/frdcstdy.israelcountrystu00metz_0/?sp=20&st=text |website=Library of Congress, Washington, D.C. 20540 USA |access-date=16. 4. 2023}}</ref>
 
[[Датотека:The boundary between Israel and Jordan at the Jordan River Valley.jpg|мини|лево|Граница Израела са Јорданом у долини ријеке Јордан.]]
Ред 247:
Египатско-израелска граница је успостављена дуж територије [[Британски мандат над Палестином|Мандатне Палестине]] и утврђена је [[Египатско-израелски мировни споразум|мировним споразумом]] од 26. марта 1979. године.<ref name="CampDavid">{{cite web |title=Кэмп дэвидский мирный процесс |url=http://www.middleeast.org.ua/palestina/5.htm |website=www.middleeast.org.ua |publisher=Информационный центр «Ближний Восток» |access-date=16. 4. 2023}}</ref> Израелско-јорданска граница је фиксирана [[Израелско-јордански мировни споразум|мировним споразумом]] од 26. октобра 1994. дуж граничне линије између Мандатне Палестине и Емирата Трансјордан уз неке мање разлике.<ref>{{cite web |last1=Панкратьев |first1=В.П. |title=Иордано-израильский мирный договор. |url=http://www.vostokoved.ru/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%82%D1%8C%D0%B8/iordanisrael.html |publisher=Центр исследований общих проблем современного востока ИВ РАН |access-date=16. 4. 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20200222192010/http://www.vostokoved.ru/%D0%A1%D1%82%D0%B0%D1%82%D1%8C%D0%B8/iordanisrael.html |archive-date=22. 2. 2020}}</ref><ref>{{cite news |title=Израиль передвигает границу с Иорданией |url=https://lenta.ru/news/2004/10/24/border/ |access-date=16. 4. 2023 |work=Lenta.RU |date=24. 10. 2004 |language=ru}}</ref>
 
Израел нема званичну границу са Либаном и Сиријом. „[[Плава линија (граница)|Плава линија]]” коју су признале УН радзвајараздваја Израел и Либан. Територија [[Фарме Шеба|Фарми Шеба]] је спорна.<ref>{{cite web |title=UNIFIL Background |url=https://unifil.unmissions.org/unifil-background |website=UNIFIL |access-date=16. 4. 2023 |language=en |date=9. 3. 2016}}</ref> Улогу границе између Израела и Сирија има „линија прекида ватре” успостављена на крају [[Јомкипурски рат|Јомкипурског рата]] (1973). УН су дуж ове линије образовале тампон зону.{{sfn|Городилов|Куликов|2018|p=433}}
 
=== Геологија и рељеф ===
[[Датотека:Gan Hashlosha National Park Pool1 200704.JPG|мини|десно|[[Национални парк Ган Хашлоша]] (Сахне).]]
Топографски, територија Израела се може подијелити на четири зоне:<ref name="krug_isra" />
* [[Израелска приобална равница|Приобална равница]] ширине 1—32&nbsp;km км са равном обалном линијом Средоземног мора, на сјеверу усложена ртом Кармел и [[Хаифски залив|Хаифским заливом]];<ref name="BRE">{{БРЭ|статья=Израиль|id=2003352|том=11|страницы=37|год=2008}}</ref>
* планине и брда [[Галилеја|Галилеје]] (укључујући и ланац [[Кармел]], који се простире југоситочнојугоисточно од [[Хаифа|Хаифе]] и највише тачке Галилејских планина — врх [[Мерон]]), [[Јудеја|Јудеје]] и [[Самарија|Самарије]];
* [[рифт]] [[Јорданска долина|Јорданске долине]], који обухвата најнижу тачку на копну (403 м испод нивоа мора);
* плато [[Негев]].
Ред 265:
Израелски потенцијални [[резервне нафте|извори нафете]] (изузев нафте из шкриљаца) процјењују се на 4,2 милијарде [[барел]]а.<ref>{{cite news |title=Под морским дном Израиля может находиться до 4,2 млрд барр. нефти — Все новости о нефти и газе в России и Мире на oilcapital.ru |url=https://oilcapital.ru/news/2010-08-30/pod-morskim-dnom-izrailya-mozhet-nahoditsya-do-4-2-mlrd-barr-nefti-928541 |access-date=16. 4. 2023 |work=oilcapital.ru |date=30. 8. 2010 |language=ru}}</ref> Резерве нафте из шкриљаца процијењене су на 250 милијарди барела, што је упоредиво са доказаним резервама нафте у [[Саудијска Арабија|Саудијској Арабији]].<ref>{{cite news |title=Может ли Израиль стать энергетическим гигантом? |url=https://inosmi.ru/20110405/168101593.html |access-date=16. 4. 2023 |work=ИноСМИ |date=5. 4. 2011 |language=ru}}</ref>
 
Од 2008. природни гас на мору се производи комерцијално,<ref>{{cite journal |last1=Якимова |first1=Е. |title=Принципы «газовой» дипломатии Израиля в отношении стран СНГ и Балтии |journal=Цайтшрыфт : часопіс для даследавання яўрейскай гісторыі, дэмаграфіі і эканомікі, літаратуры, мовы і этнаграфіі = Цайтшрифт : журнал по изучению еврейской истории, демографии и экономики, литературы, языка и этнографии |date=2013 |volume=8 |issue=3 |url=https://www.worldcat.org/title/794295159 |access-date=16. 4. 2023 |issn=2029-9486}}</ref> а његове укупне доказане резерве се процјењују на 1037 милијарде м³<sup>3</sup>.<ref>{{cite news |last1=Тюрин |first1=А. |title=Газ Восточного Средиземноморья: драма Кипра и успех Израиля, - |url=https://centrasia.org/newsA.php?st=1422773220 |access-date=16. 4. 2023 |work=centrasia.org |date=1. 2. 2015}}</ref>
 
Земља има непрофитабилна лежишта [[бакар|бакра]]. Врше се ископавања [[фосфорит]]а, [[сумпор]]а, [[манган]]а, [[кречњак]]а, [[мермер]]а. У водама Мртвог мора налазе се значајне количине [[калијумова со|калијумове соли]] и [[бром]]а.<ref name="krug_isra" />
Ред 271:
=== Воде ===
 
Водни ресурси земље су ограничени. Од почетка 21. вијека у Израелу је актунаакутна несташица воде.<ref>{{cite web |title=Решение проблемы нехватки воды в Израиле: Повторное Использование, Сбор и Восстановление Водных Ресурсов |url=https://ea.kkl-jnf.org/files/RUSSION_SITE/VODNIE_RESURSI.pdf |access-date=16. 4. 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190329231410/http://www.ea.kkl-jnf.org/files/RUSSION_SITE/VODNIE_RESURSI.pdf |archive-date=31. 3. 2019 |date=2012}}</ref> Према условима мировног споразума, Израел испоручује [[свјежа вода|свјежу воду]] Јордану, што се у сушним годинама претвара у недостатак свјеже воде за земљу снабдјевача.<ref>{{cite news |title=В Израиле дефицит воды достиг 2,5 миллиарда кубометров |url=https://ria.ru/20180826/1527257052.html |access-date=16. 4. 2023 |work=РИА Новости |date=26. 8. 2018 |language=ru}}</ref>
 
[[Датотека:20100923 mer morte13.JPG|мини|десно|Ријека Јордан, фотографисано 2010. године.]]
 
Највећа ријека у земљи је [[Јордан (река)|Јордан]], дуга 322&nbsp;km км. Јордан тече од сјевера ка југу кроз [[Галилејско језеро]] и улива се у [[Мртво море]].<ref name="krug_isra" /> Јордан је једна од четири ријеке које не пресушују током љета, заједно са [[Кишон (ријека)|Кишоном]], која се код [[Хаифа|Хаифе]] улива у [[Средоземно море]]; ријека [[Александар (ријека)|Александар]],<ref>{{cite web |title=Restoration Resource Center Israel: Alexander River Restoration Project |url=https://www.ser-rrc.org/project/israel-alexander-river-restoration-project/ |website=www.ser-rrc.org |access-date=16. 4. 2023}}</ref> која се улива у Средоземно море сјеверно од [[Нетанја|Нетанје]] и ријека [[Јаркон]], која се улива у Средоземно море код [[Тел Авив]]а.<ref name="krug_isra"/><ref>{{cite web |last1=Gabbay |first1=Shoshana |title=Rehabilitation of Israel's Rivers |url=https://www.jewishvirtuallibrary.org/rehabilitation-of-israel-s-rivers#3 |website=www.jewishvirtuallibrary.org |access-date=16. 4. 2023}}</ref>
 
Галилејско језеро, дуго 21&nbsp;km км и широко 10&nbsp;km км, највеће је слатководно језеро у земљи. Површина језера је 166&nbsp;km км<sup>2</sup>.<ref name="krug_isra"/> Мртво море, са држајемсадржајем соли од преко 330‰, једно је од најсланијих водених површина на свијету.<ref>{{cite web |last1=Chepkemoi |first1=Joyce |title=The World's Saltiest Bodies of Water |url=https://www.worldatlas.com/articles/the-world-s-most-saline-bodies-of-water.html |website=WorldAtlas |access-date=16. 4. 2023 |date=7. 6. 2019}}</ref> Ниво Мртвог мора опада због коришћења тока Јордана (са 395&nbsp;m м испод нивоа мора 1970. на 418&nbsp;m м 2006.).<ref name="BRE" />
 
У Израелу у просјеку годишње падне 6&nbsp;km км<sup>23</sup> падавина. Подземне воде садрже значајне нечистоће бикарбоната, што их чини [[Тврдоћа воде|тврдим]]. Средином прве деценије 21. вијека, расположиви ресурси слатке воде процијењени су на око 1,8&nbsp;km км<sup>23</sup> годишње. Ово је збир онога што су мале ријеке, потоци и извори (1,1&nbsp;km км<sup>23</sup>), ријека Јаркон и њене притоке (0,215&nbsp;km км<sup>23</sup>), 0,32&nbsp;km км<sup>23</sup> које отпада на удио израелског дијела ријеке Јордан и 0,18&nbsp;km км<sup>23</sup> који се добија сакупљањем кишнице, третман отпадних вода и десалинизацијом морске воде.
 
==== Десалинизација воде ====
{{види још|Постројење за десалинизацију у Еилату|Постројење за десалинизацију у Ашкелону}}
 
Прво постројење за десалинизацију боћатеслане воде и воде из Мртвог мора, које је снабдијевало град Еилат, изграђено је 19741961. године.<ref>{{cite web |title=Израиль (Государство Израиль) |url=http://geography.su/books/item/f00/s00/z0000048/st021.shtml |website=geography.su |access-date=16. 4. 2023}}</ref> Постојење у Ашкелону је прво постојење за десалинизација морске воде у Израелу. Налази се јужно од Ашкелона, недалеко од [[Трансизраелски нафтовод|нафтовода Еилат—Ашкелон]]. Капацитет постројења је 118 милион&nbsp;m м<sup>2</sup> воде годишње. Процес десалинизације је [[повратна осмоза]]. Постројење има сопствену електрану снаге 80 мегавата, која снабдијева електричном енергијом и установу, као и приватне купце.<ref>{{cite web |title=Ashkelon Desalination Plant |url=https://www.gov.il/en/departments/general/project-desalination-ashkelon |website=GOV.IL |access-date=16. 4. 2023 |language=en}}</ref>
 
Група компаније је 4. септембра 2001. побиједила на конкурсу<ref>{{cite news |title=מתקן ההתפלה הראשון יוצא לדרך |url=https://www.ynet.co.il/articles/0,7340,L-1084088,00.html |access-date=16. 4. 2023 |work=ynet |date=4. 9. 2001 |language=he}}</ref> за изградњу постројења за десалинизацију морске воде. Изградња је почела 2003. године, а постројење је почело с радом 4. октобра 2005. године. Почетни капацитет фабрике био је 100 милиона&nbsp;m м<sup>23</sup> годишње.
 
Друго постројење за десалинизацију морске воде пуштено је у погон 16. маја 2010. у граду [[Хадера]].<ref>{{cite web |last1=Safin |first1=Amir |title=Территория чистой воды » Израиль-первопроходец опреснительных технологий |url=http://www.cawater-info.net/all_about_water/?p=14714 |language=ru-RU |date=10. 11. 2017}}</ref><ref>{{cite news |title=Израиль запустил крупную станцию опреснения морской воды |url=https://ria.ru/20100517/235241979.html |access-date=16. 4. 2023 |work=РИА Новости |date=17. 5. 2010 |language=ru}}</ref>
Ред 312:
Фауна Израела обухвата више од 100 врста [[Сисари|сисара]],<ref name="BRE" /> преко 600 врста [[Птице|птица]],<ref name="el11757" /> око 100 врста [[Гмизавци|гмизаваца]],<ref name="BRE" /> укључујући 30 врста [[Змије|змија]] и десетак врста [[Водоземци|водоземаца]],<ref>{{cite web |title=AmphibiaWeb Search |url=https://amphibiaweb.org/cgi-bin/amphib_query?query_src=aw_maps_geo-mide&rel-isocc=like&orderbyaw=Order&where-isocc=Israel |website=amphibiaweb.org}}</ref> као и хиљаде врста [[инсекти|инсеката]], укључујући више од стотину врста [[Лептири|лептира]].<ref name="krug_isra" /> Више од половине врста птица су станарице, док су остале селице. [[Делфин]]и и [[дугонг]]и се налазе у приобалним водама Израела.<ref name="el11757"/>
 
У Израелу постоји око 400 [[Резерват природе|резервата природе]] и [[Национални парк|националних паркова]], који заједно чине око четвтине површине земље.<ref>{{cite web |title=Nature Reserves and National Parks |url=https://www.gov.il/en/Departments/General/nature-reserves-and-national-parks |website=GOV.IL |access-date=17. 4. 2023 |language=en |date=21. 10. 2021}}</ref> Под покровитељством Кабинета премијер-министра Израела образована је Управа за резервате природе, која заједно са [[Друштво за заштиту животне средине Израела|Друштвом за заштиту животне средине]] води послове везане за заштиту и обнову природних предјела.<ref>{{ЭЕЭ|11600|Заповедники}}</ref>
 
=== Екологија ===
Ред 363:
{{главни|Правни систем Израела}}
 
До 1922. основа правног система региона била је [[Маџала]] — османска кодификација (1869—1876). С британским мандатом над Палестином 1922, османско право је постепено замијењено британским, а од 1948. израелским. Међутим, Маџала је коначно укинута тек 1984. посебним израелским законом.<ref>{{cite web |last1=Guberman |first1=Shlomo |title=Development of the Law in Israel- The First 50 Years |url=https://embassies.gov.il/MFA/AboutIsrael/Israelat50/Pages/Development%20of%20the%20Law%20in%20Israel-%20The%20First%2050%20Yea.aspx |website=embassies.gov.il |access-date=21. 4. 2023 |date=19. 6. 2000}}</ref> [[Закон о основама права (Израел)|Закон о основама права]] донијет је 1980, којим је коначно обезбјеђена независност израелског правног система од британског.{{sfn|Баглая|Лейбо|Энтина|2004|p=}}
 
Декларација о независности из 1948. одредила је 1. октобар те године као датум за усвајање израелског устава. Међутим, устав као јединствен документ највише правне снаге у Израелу не постоји, због неслагања о многим питањима у израелском друштву.<ref name="konst">{{cite web |title=Кнессет в системе власти the knesset Кнессет как учредительно – законодательный орган. Конституция |url=https://main.knesset.gov.il/ru/about/pages/basiclawsandconstitution.aspx |website=main.knesset.gov.il |publisher=Кнессет |access-date=21. 4. 2023}}</ref> Неки израелски научници сматрају да се Декларација о независности може смарати уставом, јер садржи списак политичких и грађанских права у облику у којем је забиљежено у низу демократских устава који су на снази у свијету,{{sfn|Баглая|Лейбо|Энтина|2004|p=}} међутим Врховни суд Израела је одлучио да Декларација о независности нема снагу уставног закона.<ref name="konst"/> Улогу приближну улози устава у израелским праву имају Основни закони Израела, посвећени различитим правним областима, усвојени појединачно од 1958. године.<ref>{{cite web |title=Основные законы Государства Израиль |url=https://main.knesset.gov.il/ru/activity/pages/basiclaws.aspx |website=main.knesset.gov.il |publisher=Кнессет |access-date=21. 4. 2023}}</ref>
Ред 376:
 
Принципи [[Халаха]] су дјелимично утицали на имигрантско законодавство (нпр. [[Закон о повратку]]).<ref name="StatusQuo" />
 
=== Политичке странке ===
{{види још|Списак политичких странака у Израелу}}
Линија 473 ⟶ 474:
Иако остатак територије заузет 1967. Израел није анектирао, Израел оспорава њихову означавање као окупираних. Званичан став Израела је да су ове територије правно спорне, пошто раније нису припадале ниједној држави на свијету, а Израел их је стекао као исход одбрамбеног рата и има историјско право на њих, поткријепљено мандатом Друштва народа. Истовремено, Израел признаје претензије палестинских Арапа на ове територије и стога сматра да би суверенитет над овим територијама требало да се ријеши кроз мировне преговоре.<ref>{{cite web |title=Еврейские поселения в зеркале международного права |url=https://embassies.gov.il/tashkent/NewsAndEvents/Pages/Settlements.aspx |website=embassies.gov.il |access-date=20. 4. 2023 |date=6. 4. 2017}}</ref><ref>{{cite news |last1=Ayalon |first1=Danny |title=Danny Ayalon: Israel's Right in the 'Disputed' Territories |url=https://www.wsj.com/articles/SB10001424052748704103104574623662661962226 |access-date=20. 4. 2023 |work=WSJ |date=30. 12. 2009}}</ref> Сличан став имају бројни израелски и страни политичари и правници.<ref>{{cite news |last1=Ярден |first1=Элон |title=Юристы: Иудея и Самария принадлежат Израилю! |url=http://www.languages-study.com/elonyarden.html |access-date=20. 4. 2023 |work=www.languages-study.com |date=6. 4. 2000}}</ref><ref>{{cite web |last1=НЕТАНИЯГУ |first1=БЕНЬЯМИН |title=МЕСТО ПОД СОЛНЦЕМ |url=http://jhist.org/zion/netanjahu67.htm |website=jhist.org |access-date=20. 4. 2023}}</ref>
 
Након Шестодневног рата 1967, створен је покрет за [[Израелска насеља|обнову историјских јеврејских насеља]] у [[Јудеја|Јудеји]] и [[Самарија|Самарији]] (на Западној обали), као и у Појасу Газе. Њихово стварање је активно подстицала израелска влада, а 2015. (након њиховом повлачења из Појаса Газе 2005.) становништво насеља Јудеје и Самарије износило је 580 хиљада људи и расло је годишње за више од 4%.<ref name="Settlement_Stats">{{cite news |title=Statistics on Settlements and Settler Population |url=https://www.btselem.org/settlements/statistics |access-date=20. 4. 2023 |work=B'Tselem |date=1. 1. 2011}}</ref> УН сује постојање јеврејских насеља прогласилепрогласио нелегалним и супротним [[Женевске конвенције|Женевској конвенцији]].<ref>{{cite web |title=Israel’s Violations Risk Undermining International Legal System, Warns Statement Adopted by Bureau of Palestinian Rights Committee {{!}} UN Press |url=https://press.un.org/en/2009/gapal1142.doc.htm |website=press.un.org |access-date=20. 4. 2023 |date=15. 12. 2009}}</ref> Њихово постојање и даља изградња, једно је од најспорнијих питања у израелско-палестинском сукобу.
 
[[Датотека:West Bank barrier 0998.jpg|мини|десно|Сигурносна ограда на граници Западне обале.]]
Линија 499 ⟶ 500:
{{главни|Спољни односи Израела}}
 
Од септембра 2020. Израел одржава дипломатске односе са 164 од 192 чланице Уједињених нација и има преко [[Списак дипломатских мисија Израела|107 дипломатских мисија]].<ref>{{cite web |title=Diplomatic Missions |url=https://embassies.gov.il/Pages/IsraeliMissionsAroundTheWorld.aspx |website=embassies.gov.il |access-date=22. 4. 2023}}</ref> Само двије чланице [[Арапска лига|Арапске лиге]] већ дуже вријеме имају успостављене редовне односе са Израелом — Египат од 1979. и Јордан од 1994. године. Чак је и промјена режима у Египту и долазак Муслиманске браће на власт довела само до пада нивоа дипломатских односа између двије земље, али не и до њиховог раскида.<ref>{{cite news |title=Египет впервые за три года направил посла в Израиль – DW – 03.01.2016 |url=https://www.dw.com/ru/египет-впервые-за-три-года-направил-посла-в-израиль/a-18956233 |access-date=22. 4. 2023 |work=dw.com |date=3. 1. 2016 |language=ru}}</ref> [[Мауританија]] је успоставила пуноправне дипломатске односе 1999, али је у јануару 2009. најавила замрзавање политичких и економских односа са Израелом због израелске [[Операција Ливено олово|операције у Појасу Газе]].<ref>{{cite news |title=Иерусалим: Иран "выкупил" за 10 млн долларов посольство Израиля в Мавритании |url=https://www.newsru.co.il/world/08mar2009/iran_005.html |access-date=22. 4. 2023 |work=NEWSru.co.il |date=8. 3. 2009 |language=ru}}</ref> Још двије чланице Арапске лиге, [[Мароко]] и [[Тунис]], имале су дипломатске односа са Израелом до 2000, али су почетком [[Друга интифада|Друге интифаде]] привремено суспендовани; истовремено је затворена израелска трговинска мисија у [[Оман]]у.<ref>{{cite web |title=ISRAEL AMONG THE NATIONS: Middle East & North Africa |url=https://embassies.gov.il/london/AboutIsrael/Amongthenations/Pages/ISRAEL%20AMONG%20THE%20NATIONS-%20Middle%20East%20-%20North%20Afri.aspx |website=embassies.gov.il |access-date=22. 4. 2023}}</ref> У августу 2020. [[Уједињени Арапски Емирати]] су објавили пуно нормализацију односа са Израелом, а убрзо затим и [[Бахреин]].<ref>{{cite news |title=ОАЭ и Бахрейн подписали соглашения о нормализации отношений с Израилем |url=https://www.interfax.ru/world/727094 |access-date=22. 4. 2023 |work=Interfax.ru |date=15. 9. 2020 |language=ru}}</ref> Према израелском закону, [[Ирак]], [[Иран]], [[Либан]], [[Сирија]], [[Саудијска Арабија]] и [[Јемен]] су непријатељске државе и израелским грађанима није дозвољено да посјећују ове земље без посебне дозволе министарства унутрашњих послова.<ref>{{cite news |title=Опубликованы рекомендации Штаба по борьбе с террором для израильтян, выезжающих за границу в период праздников |url=https://mkisrael.co.il/articles/2016/09/20/opublikovany-rekomendacii-shtaba-po-borbe-s-terrorom-dlya-izrailtyan-vyezzhayushhikh-za-granicu-v-period-prazdnikov.html |access-date=22. 4. 2023 |work=mkisrael.co.il |date=20. 9. 2016 |language=ru}}</ref> Израел је од 1995. члан Средоземног дијалога, који стимулише интеракцију између седам средоземних земаља и чланица [[НАТО]].<ref>{{cite web |title=NATO Update - Week of 8-14 March 2000 |url=https://www.nato.int/docu/update/2000/0308/eng.htm |website=www.nato.int |access-date=22. 4. 2023 |date=13. 9. 2001}}</ref>
 
Иран је имао дипломатске односе са Израелом за вријеме владавине [[Пахлави]]ја,{{sfn|Abadi|2004|pp=37—9, 47}} али је послије [[Иранска револуција|Исламске револуције]] прекинуо све везе.{{sfn|Abadi|2004|pp=47—9}} Израел и Турска нису одржавали пуне дипломатске односе до 1991, иако су били у интеракцији од 1949, од тренутка када је Турска признала Израел.{{sfn|Abadi|2004|p=3}} Међутим, послије израелске операције у Појасу Газе 2009. и заробљавања „Флотиле слободе” 2010, односи са Турском су се нагло погоршали.<ref>{{cite news |title=Турецкий эксперт: Потеряв Турцию, Израиль встанет перед серьезной угрозой |url=https://news.am/rus/news/13300.html |access-date=22. 4. 2023 |work=news.am |date=1. 2. 2010 |language=ru}}</ref>
 
Најближи савезници Израела су Сједињене Државе, Уједињено Краљевство, Њемачка и Индија. Сједињене Државе су признале Израел дефакто већ дан послије проглашења независности — 15. маја 1948,<ref name="BRE" /> а Израел је временом добио статус [[главни савезник изван НАТО|главног савезника САД изван НАТО]].<ref>{{cite news |last1=Fisher |first1=Dan |title=U.S. Is Granting Israel Non-NATO Ally Status : Move Should Bring Strategic and Economic Gains, Shamir Says; Egypt Gets Same Rating |url=https://www.latimes.com/archives/la-xpm-1987-02-16-mn-2391-story.html |access-date=22. 4. 2023 |work=Los Angeles Times |date=16. 2. 1987}}</ref> Амбасада САД у Израелу је 2018. премјештена у Јерусалим, што је навело бројне латиноамеричке земље да слиједе њен примјер; прије тога, више од деценије, није постојала ниједна страна амбасада у Јерусалиму.<ref>{{cite news |title=U.S. Embassy Move to Jerusalem: Everything You Need to Know |url=https://www.haaretz.com/israel-news/2018-05-14/ty-article/.premium/everything-you-need-to-know-about-the-u-s-embassy-in-jerusalem/0000017f-e10e-d568-ad7f-f36f6c7f0000 |access-date=22. 4. 2023 |work=Haaretz |date=14. 5. 2018 |language=en}}</ref> Блиске везе између Израела и Њемачке укључујућу интеракције у науци, образовању, војним партнерствима и блиским економским везама.<ref>{{cite web |title=German-Israeli Relations |url=https://www.theisraelproject.org/german-israeli-relations |website=theisraelproject.org |publisher=The Israel Project |access-date=22. 4. 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20190710154730/https://www.theisraelproject.org/german-israeli-relations |archive-date=10. 7. 2019 |date=25. 1. 2012}}</ref><ref>{{cite news |title=Historic Visit |url=https://www.dw.com/en/german-chancellor-merkel-begins-much-anticipated-visit-to-israel/a-3195540 |access-date=22. 4. 2023 |work=dw.com |agency=DW |date=16. 3. 2008 |language=en}}</ref> Индија је започела пуне дипломатске односе 1992. и од тада подстиче војну и културну сарадњу са Израелом.<ref>{{cite web |title=History & Overview of India-Israel Relations |url=https://www.jewishvirtuallibrary.org/history-and-overview-of-india-israel-relations |website=www.jewishvirtuallibrary.org |access-date=22. 4. 2023}}</ref> Уједињено Краљевство одржава пуне дипломатске односе са Израелом од проглашења независности и имају међусобно јаке трговинске везе.<ref>{{cite web |title=United Kingdom Virtual Jewish History Tour |url=https://www.jewishvirtuallibrary.org/united-kingdom-virtual-jewish-history-tour#11 |website=www.jewishvirtuallibrary.org |access-date=22. 4. 2023}}</ref>
 
Израел је придружени члан [[Европска унија|Европске уније]] од 1995. године.<ref name="BRE" /> Због свог географског положаја и политичког устројства, Израел је важан учесника у пројекту [[Унија за Медитеран]] и Барселонском процесу евросредоземне сарадње.<ref>{{cite web |last1=Мохова |first1=И. М. |title=Французская инициатива Средиземноморского Союза |url=http://www.iimes.ru/?p=7456 |publisher=Институт Ближнего Востока |access-date=22. 4. 2023 |language=ru-RU |date=27. 8. 2008}}</ref>
 
Израелски министар одбране [[Бени Ганц|Бени Ганц]] је 24. новембра 2021. саопштио да је потписао меморандум о разумијевању у области одбране са мароканским министром-делегатом при предсједнику владе за питања националне одбране Абделатифом Лудити у Рабату.<ref>{{cite news |title=Израиль и Марокко подписали меморандум о взаимопонимании в области обороны - ТАСС |url=https://tass.ru/mezhdunarodnaya-panorama/13009607 |access-date=22. 4. 2023 |work=TACC |date=24. 11. 2021}}</ref>
 
=== Војска и службе безбједности ===
Линија 514 ⟶ 515:
[[Датотека:Badge of the Israeli Defense Forces 2022 version.svg|150px|мини|десно|Амблем Израелских одбрамбених снага.]]
 
[[Израелске одбрамбене снаге]] (ЦАХАЛЦахал) чине [[израелска копнена војска|копнена војска]], [[Израелске ваздушне снаге|ратно ваздухопловство]] и [[Израелска ратна морнарица|ратна морнарица]]. Образоване су 1949. током Рата за независност од паравојних јединица, углавном [[Хагана|Хагане]], чије је образовање претходило проглашењу независности.<ref>{{cite web |title=History: 1948 |url=http://dover.idf.il/IDF/English/about/History/40s/1948/default.htm |website=dover.idf.il |publisher=Israel Defense Forces - צבא ההגנה לישראל |access-date=24. 4. 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20141027110105/http://dover.idf.il/IDF/English/about/History/40s/1948/default.htm |archive-date=27. 10. 2014}}</ref> ЦАХАЛ Цахал такође користи информације [[Управа војне службе Израела|Војне службе]] (АМАНАман), која сарађује са [[Мосад]]ом и [[Шабак]]ом.{{sfn|Henderson|2003|p=97}} Оружане снаге Израела се сматрају једним од најбољих у свијету како по степену обучености припадника,<ref name="brit_armed">{{Britannica|296740|Israel. Armed Forces}}</ref> тако и по техничкој опремљености.<ref>{{cite news |last1=Katz |first1=Yaakov |title=Why Israel has the most technologically advanced military on Earth |url=https://nypost.com/2017/01/29/why-israel-has-the-most-technologically-advanced-military-on-earth/ |access-date=24. 4. 2023 |date=29. 1. 2017}}</ref><ref>{{cite news |last1=Allen |first1=T. S. |title=Here Is How Israel's Military Dominates the Battlefield |url=https://nationalinterest.org/blog/the-buzz/here-how-israels-military-dominates-the-battlefield-24679 |access-date=24. 4. 2023 |work=The National Interest |date=27. 2. 2018 |language=en}}</ref>
 
Већина Израелаца се регрутује у војску у доби од осамнаест година. Мушкарци служе три године (од 2020. у неборбеним јединицама — 2,5 године<ref name="Gelman">{{cite news |last1=Гельман |first1=Захар |title=Резервисты – главная мощь израильских вооруженных сил / Армии / Независимая газета |url=https://nvo.ng.ru/forces/2017-02-10/1_936_rezerv.html |access-date=24. 4. 2023 |work=nvo.ng.ru |date=10. 2. 2017}}</ref>), а жене двије.<ref>{{cite web |last1=Lorch |first1=Netanel |title=The Israel Defense Forces |url=https://embassies.gov.il/MFA/AboutIsrael/state/Pages/The%20Israel%20Defense%20Forces.aspx |website=embassies.gov.il |access-date=24. 4. 2023 |date=31. 5. 1997}}</ref> По завршетку војне службе, израелски мушкарци одлазе у резервни састав и сваке године пролазе кроз вишенедјељну обуку у резервном саставу ([[резервна служба (Израел)|милуим]]), док не напуне 40 година (за одређене чинове и специјалности, максимална старост за милуим достиже 42 и 49 година). Већина жена је ослобођена службе у резерви.<ref name="Gelman" /> Израелски муслимани (осим [[Друзи у Израелу|Друза]]), хришћани и ученици [[јешива]] (јеврејских религиозних образовних институција) ослобођени су војне службе;<ref name="EJE_Military">{{ЭЕЭ|11734|Израиль. Государство Израиль. Вооружённые силы Израиля}}</ref> покушаји да се ове привилегије укину трају већ дуже вријеме.{{sfn|Stendel|1996|pp=191–192}}<ref>{{cite news |last1=Kershner |first1=Isabel |title=Israel’s Military Exemption for Ultra-Orthodox Is Ruled Unconstitutional |url=https://www.nytimes.com/2017/09/12/world/middleeast/israel-ultra-orthodox-military.html |access-date=24. 4. 2023 |work=The New York Times |date=13. 9. 2017}}</ref> Од 2015. око 1700 муслиманских добровољаца служило је у Цахалу, углавном [[Негевски бедуини|бедуина]].<ref name="MFA_Muslims">{{cite web |title=Behind the Headlines: Facts and Figures - Islam in Israel |url=https://embassies.gov.il/UnGeneva/NewsAndEvents/Pages/Facts-and-Figures-Islam-in-Israel.aspx |website=embassies.gov.il |access-date=24. 4. 2023 |date=9. 6. 2016}}</ref> Грађани ослобођени војне службе могу обављати [[Шерут Леуми]] (алтернативну службу) као волонтери у болници, школама и другим установа социјалне заштите.<ref>{{cite journal |last1=Bar-Tura |first1=Maggie |last2=Fleischer |first2=Nicole |title=Civic Service in Israel |journal=Nonprofit and Voluntary Sector Quarterly |date=12. 2004 |volume=33 |issue=4 |pages=51–63 |doi=10.1177/0899764004269742 |url=https://journals.sagepub.com/doi/10.1177/0899764004269742 |access-date=24. 4. 2023 |language=en |issn=0899-7640}}</ref> Са пуним резервним саставом, Хацал може достићи 800 хиљада припадника,<ref name="Шульман">{{cite journal |last1=Шульман |first1=Александр |title=Военная логистика Израильской армии |journal=Военно-промышленный курьер |date=2008 |volume=6 |url=http://militaryarticle.ru/voenno-promishlennii-kurer/2008-vpk/2397-voennaja-logistika-izrailskoj-armii |access-date=24. 4. 2023 |archive-date=24. 04. 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20230424214758/http://militaryarticle.ru/voenno-promishlennii-kurer/2008-vpk/2397-voennaja-logistika-izrailskoj-armii |url-status= }}</ref> што је упоредиво са величином оружаних снага сусједних арапских државама,<ref name="EJE_Military" /> а по броју оклопних возила Израел превазилази све европске чланице [[НАТО]]-а.<ref name="Шульман" />
 
[[Датотека:Arrow anti-ballistic missile launch.jpg|мини|усправно|десно|Ракета „[[Хец (противракетни комплекс)|Хец]]”, пробно лансирање.]]
 
Од проглашења независности, Израел је потрошиоиздваја значајан удио свог БДП-а на одбрану. Нпр. 1984. такви трошкови су износили 24% БДП-а.<ref>{{cite news |last1=Seitz |first1=Charmaine |title=Israel's Defense Budget: The Business Side of War |url=https://mediamonitors.net/israels-defense-budget-the-business-side-of-war/ |access-date=24. 4. 2023 |work=Media Monitors Network (MMN) |date=31. 1. 2001}}</ref> Овај удио је пао на 5% према подацима из 2021, међутим, и даље је остао велики — по овом показатељу Израел се налази на једанаестом мјесту на свијету, упоредо са Јорданом и изнад Русије и Сједињених Држава.<ref name="cia"/>
 
[[Датотека:Merkava4-pic001.jpg|мини|лево|Тенк „[[Меркава]]-4”, произведен у Израелу.]]
Линија 526 ⟶ 527:
Израелска војска је наоружава углавном високотехнолошким оружјем произведеним како у Израелу, тако и у другим земљама. Сједињене Државе су најважнији страни спонзор Хацала; тако ће за деценију од 2019. до 2028. планирала америчка војна помоћ Израел бити 38 милијарди долара.<ref>{{cite news |last1=Spetalnick |first1=Matt |title=U.S., Israel sign $38 billion military aid package |url=https://www.reuters.com/article/us-usa-israel-statement/u-s-israel-sign-38-billion-military-aid-package-idUSKCN11K2CI |access-date=24. 4. 2023 |work=Reuters |date=14. 9. 2016 |language=en}}</ref> Израелско-амерички војни пројектил, ракета „[[Хец (противракетни комплекс)|Хец]]” ({{јез-хеб|חץ|превод=стријела}}) један је од ријетких антибалистичких система те врсте.<ref>{{cite news |last1=KATZ |first1=YAAKOV |title='Arrow can fully protect against Iran' |url=https://www.jpost.com/Israel/Arrow-can-fully-protect-against-Iran |access-date=24. 4. 2023 |work=The Jerusalem Post {{!}} JPost.com |date=30. 3. 2007}}</ref>
 
Од Јомкипурског рата, Израел је развијао сопствени извиђачки [[вештачки сателит|сателитски систем]]. Успјех програм „[[Офек]]” омогућио је Израелу да самостални лансира сателите.<ref>{{cite journal |last1=Zorn |first1=E. L. |title=Israel's Quest for Satellite Intelligence |journal=Expanding The Horizon |date=2001 |url=https://apps.dtic.mil/sti/citations/ADA524044 |access-date=24. 4. 2023 |language=en}}</ref><ref>{{cite news |last1=KATZ |first1=YAAKOV |title=Analysis: Eyes in the sky |url=https://www.jpost.com/Israel/Analysis-Eyes-in-the-sky |access-date=24. 4. 2023 |work=The Jerusalem Post {{!}} JPost.com |date=11. 6. 2007}}</ref> Израел производи сопствене борбене тенкове „[[Меркава]]” ({{јез-хеб|מרכבה|превод=кочија}}).<ref>{{cite web |title="Меркава" - основной танк, Израиль |url=http://war-arms.info/bronetechnika/tanki/tyazhelie-tanki/tyazhelie-tanki-poslevoennogo-perioda/merkava-osnovnoy-tank-izrail.html |website=Энциклопедия оружия |language=ru-ru}}</ref> Осим тога, Израел је један од свјетских лидера у производњи беспилотснебеспилотне војне авијације<ref>{{cite web |last1=Шульман |first1=Александр |title=Беспилотная авиация: израильский опыт |url=https://ruvsa.com/reports/unmanned_aircraft_the_israeli_experience/ |publisher=Russian Unmanned Vehicle Systems Association |access-date=24. 4. 2023 |date=27. 10. 2011}}</ref> и један од водећих извозника оружја.<ref>{{cite news |last1=Nasr |first1=Joseph |title=Israel rejects call to join anti-nuclear treaty |url=https://www.reuters.com/article/us-israel-nuclear-treaty/israel-rejects-call-to-join-anti-nuclear-treaty-idUSTRE64S1ZN20100529 |access-date=24. 4. 2023 |work=Reuters |date=29. 5. 2010 |language=en}}</ref>
 
Израел није потписник [[Уговор о неширењу нуклеарног оружја|Уговора о неширењу нуклеарног оружја]] и води политику неизвјесности у погледу посједовања нуклеарних бојевих глава.<ref>{{cite news |last1=Nasr |first1=Joseph |title=Israel rejects call to join anti-nuclear treaty |url=https://www.reuters.com/article/us-israel-nuclear-treaty/israel-rejects-call-to-join-anti-nuclear-treaty-idUSTRE64S1ZN20100529 |access-date=24. 4. 2023 |work=Reuters |date=29. 5. 2010 |language=en}}</ref> Према експертима из [[Стокхолмски институт за истраживање мира|Стокхолмског института за истраживање мира]], Израел је 2022. имао приближно 90 бојевих глава.{{sfn|SIPRI Yearbook|2022}} Према другим процјенама, број бојевих глава је већи — до 200 или чак 400.<ref>{{cite news |last1=Gross |first1=Judah Ari |title=In leaked emails, Colin Powell says Israel has 200 nukes |url=https://www.timesofisrael.com/in-leaked-emails-colin-powell-says-israel-has-200-nukes/ |access-date=24. 4. 2023 |work=www.timesofisrael.com |date=15. 9. 2016}}</ref> Стручњаци за оружје вјерују да Изрел има пуноправну „[[нуклеарна тријада|нуклеарну тријаду]]” за испоруку бојевих глава до циља.<ref name="Последняя_надежда">{{cite news |last1=Есин |first1=В. |title=Ядерная программа Израиля |url=https://www.atomic-energy.ru/smi/2013/10/24/44638 |access-date=24. 4. 2023 |work=www.atomic-energy.ru |date=24. 10. 2013 |language=ru}}</ref>
Линија 620 ⟶ 621:
[[Датотека:BombardierDDIsrarail.jpg|мини|усправно|десно|Стандардни двоспратни воз ''-{[[Bombardier Inc.|Bombardier]]}-'' Израелских жељезница четврте генерације у [[Централна жељезничка станица Тел Авив Савидор|Централној жељезничкој станици Тел Авив Савидор]].]]
 
Укупна дужина пруга 2019. је 1384&nbsp;km км. Дужина аутопутева је по подацима из 2017. била 19.555&nbsp;km км (сви асфалтирани), од чега су 449&nbsp;km км брзи путеви.<ref name="cia"/> Саобраћај се одвија десном страном пута, а жељезнички лијевом (резултат снажног британског утицаја крајем 19. и почетком 20. вијека).<ref>{{cite web |title=Железнодорожная сеть Израиля: планы и перспективы развития |url=http://www.iimes.ru/?p=16563 |publisher=Институт Ближнего Востока |access-date=15. 5. 2023 |language=ru-RU |date=18. 1. 2013}}</ref> У земљи се по подацима из 2021. налазе 42 аеродрома, од којих су 33 асфалтирана, а 9 неасфалтираних, као и 3 хелидрома.<ref name="cia"/> Међународне летове примају три аеродрома: [[аеродром Бен Гурион Тел Авив]], [[аеродром Еилат]] и [[аеродром Хаифа]].<ref>{{cite web |title=Аэропорты Израиля для международных рейсов |url=https://aviationtoday.ru/aeroporty/aeroporty-izrailya-mezhdunarodnyx-rejsov.html |website=AviationToday.Ru |access-date=15. 5. 2023 |language=ru |date=16. 6. 2017}}</ref> [[Ел Ал]], основан 1948, највећа је израелска авио-компанија.<ref name="BRE" /> Укупна дужина гасовода је 763&nbsp;km км, а нафтовода 442&nbsp;km км. Четири главне морске луке налазе се у Ашдоду, Хадери, Еилату и Хаифи.<ref name="cia"/> Од 2007. у Хаифи се налази прва приватна лука у земљи.<ref>{{cite news |title=В первый частный порт в Израиле прибывает первое судно |url=https://www.newsru.co.il/finance/06sep2007/port305.html |access-date=15. 5. 2023 |work=NEWSru.co.il |date=6. 9. 2007 |language=ru}}</ref>
 
Аутобуси на почетку 21. вијека постају главни облик јавног превоза у Израелу. Аутовуске линије повезују скоро сва насеља. Највећа израелска аутобуска компаније [[Егед]] била је друга по величини у свијету 2001, а опслуживала је 70% аутобуског путничког саобраћаја у земљи.<ref>{{cite web |title=Facets of the Israeli Economy- Transportation |url=https://mfa.gov.il/MFA/MFA-Archive/2001/Pages/Facets%20of%20the%20Israeli%20Economy-%20Transportation.aspx |website=Israel Ministry of Foreign Affairs |access-date=15. 5. 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20160318001048/https://mfa.gov.il/MFA/MFA-Archive/2001/Pages/Facets%20of%20the%20Israeli%20Economy-%20Transportation.aspx |archive-date=18. 3. 2016 |date=1. 11. 2001}}</ref> Први израелски [[Јерусалимски лаки метро|лаки шински систем]] отворен је у Јерусалиму 2011. године.<ref>{{cite news |title=СМИ: трамвай в Иерусалиме стал местом межэтнических разборок |url=https://www.newsru.co.il/israel/07oct2011/tram_002.html |work=NEWSru.co.il |date=7. 10. 2011 |language=ru}}</ref> Од августа 2013. у Хаифи ради [[Метронит]] аутобуска мрежа која обухвата три линије и повезују Хаифу са сјеверним предграђем (Каиот).<ref>{{cite news |title=Хайфа готовится к запуску Метронит |url=https://archive.9tv.co.il/news/2013/07/21/154749.html |access-date=15. 5. 2023 |work=Девятый канал |date=21. 7. 2013}}</ref> Постоји и подземна успињача [[Кармелит]], уписана у [[Гинисова књига рекорда|Гинисову књигу рекорда]] као најкраћи оперативни подземни систем на свијету.<ref>{{cite news |title="Израиль в миниатюре": Хайфа приглашает гостей |url=https://www.newsru.co.il/rest/03aug2012/tourisrael_haifa.html |work=NEWSru.co.il |date=3. 8. 2012 |language=ru}}</ref>
Линија 710 ⟶ 711:
* преко 2,8 милиона сабра друге генерације (са сабра оцем).
 
У погледу густине насељености (412 људи по&nbsp;km км<sup>2</sup>), Израел је 2022. био на 31. мјесту у свијету.<ref>{{cite web |title=Israel Population 201 |url=https://worldpopulationreview.com/countries/israel-population |publisher=worldpopulationreview.com |access-date=22. 5. 2023 |date=2023}}</ref>
 
=== Главна урбана подручја ===
Линија 718 ⟶ 719:
Израел има четири главна метрополитанска подручја: [[Гуш Дан]] (метрополитанско подручје Тел Авива са 3.918.800 становника), [[Велики Јерусалим|метрополитанско подручје Јерусалима]] (1.284.800 становника), [[метрополитанско подручје Хаифе]] (936.800 становника) и [[метрополитанско подручје Бер Шеба]] (384.900 становника).<ref name="metropolitan area" />
 
Највећа израелска општина, по броју становника и површини, јесте Јерусалим са 966.210 становника на површини од 125&nbsp;km км<sup>2</sup>.<ref name="Israelpopulations" /> Статистике израелских власти о Јерусалиму укључују становништво и подручје Источног Јерусалима, који је широко признат као дио [[Палестинске територије|Палестинских територија]] под окупацијом Израела.<ref>{{cite journal |last1=Roberts |first1=Adam |title=Prolonged Military Occupation: The Israeli-Occupied Territories Since 1967 |journal=American Journal of International Law |date=1. 1990 |volume=84 |issue=1 |pages=44–103 |doi=10.2307/2203016 |url=https://www.cambridge.org/core/journals/american-journal-of-international-law/article/abs/prolonged-military-occupation-the-israelioccupied-territories-since-1967/64980E372F5C87D54795B84618185BC6 |access-date=30. 5. 2023 |language=en |issn=0002-9300 |quote=Although East Jerusalem and the Golan Heights have been brought directly under Israeli law, by acts that amount to annexation, both of these areas continue to be viewed by the international community as occupied, and their status as regards the applicability of international rules is in most respects identical to that of the West Bank and Gaza.}}</ref> [[Тел Авив]] и [[Хаифа]] су сљедеће најнасељенији градови у Израелу, са 467.875 и 282.832 становника.<ref name="Israelpopulations">{{cite web |url=https://www.cbs.gov.il/en/settlements/Pages/default.aspx?mode=Yeshuv|title=Regional Statistics|publisher=Israel Central Bureau of Statistics|access-date=22 February 2023}}</ref> [[Бнеј Брак]] (претежно насељен [[Хареди]]тима) град је са највећом густином становништва у Израелу и [[Списак градова по густини насељености|један од десет градова са највећом густином становништва]] на свијету.<ref>{{cite web | url=https://worldpopulationreview.com/world-city-rankings/population-density-by-city | title=Population Density by City}}</ref>
 
Израел има шеснаест градова са преко 100.000 становника. Укупно, постоји 77 мјесних заједница којима је Министарство унутрашњих послова додијелило статус [[Градски савјет (Израел)|„општине” (или „града”)]],<ref>{{cite web |title=Statistical Abstract of Israel 2018 - No. 69 Subject 2 - Table No. 22 |url=http://www.cbs.gov.il/reader/shnaton/templ_shnaton_e.html?num_tab=st02_22&CYear=2018 |publisher=Central Bureau of Statistics of Israel |access-date=30. 5. 2023 |archive-url=https://web.archive.org/web/20181017082054/http://www.cbs.gov.il/reader/shnaton/templ_shnaton_e.html?num_tab=st02_22&CYear=2018 |archive-date=17. 10. 2018 |date=4. 9. 2018}}</ref> од којих су [[списак израелских насеља|четири на Западној обали]].<ref>{{cite web | url=https://www.science.co.il/municipal/Cities.php | title=List of Cities in Israel}}</ref> Планирана су још два града: [[Касиф (Израел)|Касиф]], [[Нови градови|планирани град]] који ће бити изграђен у Негеву, и [[Хариш]], првобитно мањи град који се изграђује у велики град од 2015. године.<ref>{{cite news|url=https://www.timesofisrael.com/as-harish-rises-some-wonder-if-it-can-break-suburban-mold/ |title=New town Harish harbors hopes of being more than another Pleasantville |work=The Times of Israel |access-date=2. 7. 2018 |date=25. 8. 2015}}</ref>
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Израел”