Бокељски Хрвати — разлика између измена

У хрватским медијима се може чути да се Бока назива ''Заљевом хрватских светаца''.<ref>{{Cite web|url=https://www.in4s.net/spor-oko-prevlake-u-zavrsnici-hoce-li-boka-postati-zaljev-svetaca/|title=Спор око Превлаке у завршници: Хоће ли Бока постати „Заљев светаца“|last=Спутњик|date=16. 06. 2018.|website=ИН4С|language=sr-RS|access-date=19. 09. 2019.}}</ref> Такве тврдње се не заснивају на историјским изворима, него на пропагандној логици, да сваки католик нашег језика мора бити Хрват. Тако се постхумно [[Хрватизација|хрватизирају]] многе историјске личности, за које не постоји ни један документ који потврђује да су се они народно осјећали Хрватима. Неке од таквих личности су: [[Озана Которска]], [[Андрија Змајевић]], [[Вицко Змајевић]], [[Матија Змајевић]], [[Иво Визин]]... Новији пропагандисти хрватства Боке и прије 19. вијека, не наводе ни један спис локалних Бокеља - католика, да су свој језик звали хрватским именом, а себе Хрватима. За то наводе два путописца, који су могли, као и други путописци, да направе грешку (Француз Виала де Сомијер је писао да се у Црној Гори говори грчким језиком). То су [[Евлија Челебија]], који је записао да су у Херцег Новом већина становника арнаутски, босански и хрватски јунаци. Други је руски гроф Петар Андрејевич Толстој, који је католике Пераста 1698. назвао Хрватима, а православне Србима.<ref>{{Cite book|last=|first=|authorlink=|title=Hrvati su starosjedilački narod u Boki kotorskoj|year=|url=http://www.radiodux.me/vijesti/drustvo/hrvati-su-starosjedilacki-narod-u-boki-kotorskoj?fbclid=IwAR3Q6LBkLctL-uoz-rJPETAQJRZ2AdW9bwWJ4uHTjZv67tflphHxhnrAGXI|publisher=|location=|pages=}}</ref>