Стефан Душан — разлика између измена

'''[[Стефан (титула)|Стефан]] Урош IV Душан Немањић'''{{Напомена|Постоји сумња да ли се Душан звао и Урош, али према Смиљи Марјановић-Душанић постоји пет повеља у којим у интитулацији за Душана пише „Стефан IV”. Изузимајући ове Душанове повеље, нема другог познатог случаја да је неко од [[Немањићи|Немањића]], то јест њихових писара уписао уз „титуларно име Стефан” неки редни број (први, други и слично). Поред тога Душан није четврти Стефан у низу владара, или краљева, из породице Немањић. У његовим повељама Душан је уписивао да је његов отац „Урош III”. Због тога, Душанић-Марјановић примећује да је најједноставније објашњење да се претпостави да је изостављено Душаново име Урош у тих пет повеља и да интитулација треба да буде „Стефан [Урош] IV”. Она напомиње и да на једној Душановој повељи из 1355. стоји печат на коме пише „Стефан Урош краљ по милости Божјој све српске земље”, али се претпоставља да је из неког разлога тај печат замењен, то јест да је то печат [[Стефан Милутин|Милутина]], или [[Стефан Урош III|Уроша III]].{{sfn|Марјановић-Душанић|1997|p=57}}}} (око [[1308]]. или у [[март]]у [[1312]] — [[Диаполи]] у Тракији.<ref>{{Cite book|last=Срећковић|first=Пантелија|authorlink=Панта Срећковић|coauthors=|title=Историја српскога народа |year=2021|pages=708|publisher=Мирдин|location=Младеновац |id=}}</ref> , [[20. децембар]] [[1355]]), познатији као '''Душан Силни''', био је претпоследњи српски краљ и цар из династије [[Немањићи|Немањића.]] Имао је титулу краља од 1331. до 1346. године, а затим је постао и [[Цар Срба и Ромеја|први крунисани цар српске државе]],{{Напомена|Први [[Срби]]н који је проглашен (извикан) за цара био је, члан династије [[Војислављевићи|Војислављевића]], [[Константин Бодин]] вероватно [[1072]]. године у [[Призрен]]у, али као наследник [[Друго бугарско царство|царева Бугара]] добио је и ново име Петар. Бодин је од устаника извикан за цара, али није имао царску круну Бугара, нити [[патријарх]]а да га крунише за цара. Знаке царског достојанства [[Самуило (цар)|Самуила]] и његових наследника однео је Василије II Бугароубица почетком 1018. године из Охрида у Визант, а он је свео и Бугарску патријаршију на ниво архиепископије.{{sfn|Острогорски|1969|p=295-296}}}} (''[[автократор]]'', {{јез-грч|Αυτοκράτορας}}), када га је на [[Васкрс]] [[16. април]]а 1346. године крунисао први српски патријарх [[Свети Јоаникије II|Јоаникије II]]. Душан је владао над новонасталим [[Српско царство|Српским царством]] више од 9 година до своје смрти [[20. децембар|20. децембра]] 1355. године. Цар Душан је описан као енергичан владар, јаког карактера и темперамента, зато се често у изворима и литератури јавља и под именом „Душан Силни”.