Миховил Павлиновић — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ознака: враћена измена |
м Враћене измене корисника 109.93.65.137 (разговор) на последњу измену корисника 87.116.175.18 ознаке: враћање враћена измена |
||
Ред 34:
== Ставови ==
У ''српском периоду'' живота у тексту ''Из повјести црногорске арбанаске'' за црногорски ''Орлић'' из [[1866]]. између осталога је и написао: ''Готово четвртина [[Арбанаси (народ)|арбанаскога]] језика јест словинска. Скипетари пјевају народну пјесму о зидању Скадра, исто као и ми... Кад неста у Кроји Кастриотића Бана, и Црнојевићу неста Зете, па се Иван бег син Стефанов од Жабљака уклони на Цетиње, да храни заставу србске слободе. У Подгори 1865. Мих. Павлиновић''. <ref>{{Cite book|last=Павлиновић|first=Миховил|authorlink=|coauthors=|title=Орлић, Из повјести црногорске арбанаске|year=1866|url=
Свој каснији католички ексклузивизам везан за хрватску народносну идеју је формулисао овим ријечима: ''Папство је било увијек чинбеником просвјете, а Цариград глупости и корупције. Чему дакле то набацивање на Рим, који и данас буди славенски дух, познатом окружницом, али дакако у правцу католичке цркве. Барем изображени Срби имали би се оставити тог недостојног вриедјања нашег вјероизповиедног ћувства, и немиешати духовне са свјетовним стварим. Код нас управ су свећеници будиоци народне свиести... Доиста из Петрограда није још синула свјетлост истине и правде, да нас може обасјат, камоли из Биограда и Цетиња.'' <ref>{{Cite book|last=Pavlinović|first=Mihovil|authorlink=|coauthors=|title=Misao hrvatska i misao srbska u Dalmaciji od godine 1848. do godine 1882.|year=1882|url=|publisher=|location=Zadar|pages=65}}</ref>
| |||