Манган — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Поништена измена 26832867 корисника Milicevic01 (разговор) ознаке: поништење враћена измена мобилна измена мобилно веб-уређивање |
м Враћене измене корисника 109.163.168.166 (разговор) на последњу измену корисника Milicevic01 ознака: враћање |
||
Ред 1:
{{
{{distinguish|[[
{{other uses}}
{{Infobox element
| слика = Electron shell 025 Manganese - no label.svg
|name=манган
|name gen=мангана
|number=25
|symbol=Mn
|abundance=
|abundance in earth's crust=
|abundance in oceans=
|abundance in solar system=
|left=[[хром]]
|right=[[гвожђе]]
|above=—
|below=[[технецијум|Tc]]
|category=прелазни метал
|category comment=
|group=7
|period=4
|block=d
|appearance=сребрнасто металан
|image name=Mangan 1-crop.jpg
|electron configuration=[[[аргон|Ar]]] 3d<sup>5</sup> 4s<sup>2</sup>
|electrons per shell=2, 8, 13, 2
|phase=чврсто
|phase comment=
|density gplstp=
|density gpcm3nrt=7,21
|density gpcm3nrt 2=
|density gpcm3mp=5,95
|melting point K=1.519
|melting point C=1.246
|melting point F=2.275
|boiling point K=2.334
|boiling point C=2.061
|boiling point F=3.742
|triple point K=
|triple point kPa=
|critical point K=
|critical point MPa=
|heat fusion=12,91
|heat fusion 2=
|heat vaporization=221
|heat capacity=26,32
|vapor pressure 1=1.228
|vapor pressure 10=1.347
|vapor pressure 100=1.493
|vapor pressure 1 k=1.691
|vapor pressure 10 k=1.955
|vapor pressure 100 k=2.333
|vapor pressure comment=
|crystal structure=body-centered cubic
|oxidation states='''7''', 6, 5, '''4''', 3, '''2''', 1, −1, −2, −3
|oxidation states comment=ацидично, базично или [[амфотерност|амфотерично]]; зависно о оксидационом стању
|electronegativity=1,55
|number of ionization energies=4
|ionization energy 1=717,3
|ionization energy 2=1.509
|ionization energy 3=3.248
|atomic radius=127
|atomic radius calculated=
|covalent radius=139±5—161±8
|Van der Waals radius=
|magnetic ordering=[[парамагнетизам|парамагнетични]]
|electrical resistivity=
|electrical resistivity unit prefix=µ
|electrical resistivity at 0=
|electrical resistivity at 20=1,44
|thermal conductivity=7,81
|thermal conductivity 2=
|thermal diffusivity=
|thermal expansion=
|thermal expansion at 25=21,7
|speed of sound=
|speed of sound rod at 20=5.150
|speed of sound rod at r.t.=
|magnetic susceptibility= (α) +529,0·10<sup>−6</sup>
|magnetic susceptibility ref=  (293{{nbsp}}K)<ref>{{cite book|title=CRC, Handbook of Chemistry and Physics|last=Weast|first=Robert|publisher=Chemical Rubber Company Publishing|year=1984|isbn=0-8493-0464-4|location=Boca Raton, Florida|pages=E110|quote=|via=}}</ref>
|Young's modulus=198
|Shear modulus=
|Bulk modulus=120
|Poisson ratio=
|Mohs hardness=6,0
|Vickers hardness=
|Brinell hardness=196
|CAS number=7439-96-5
|isotopes=
{{infobox element/isotopes decay3 | mn=52 | sym=Mn | na=[[синтетички радиоизотоп|синт.]] | hl=5,6{{nbsp}}d | dm1=[[електронски захват|ε]] | de1=—
|link1=хром-52 | pn1=52 | ps1=Cr |
dm2=[[позитронска емисија|β<sup>+</sup>]] | de2=0,575
|pn2=52 | ps2=Cr|
dm3=[[гама зрачење|γ]] | de3=0,7, 0,9, 1,4 | pn3= | ps3=— }}
{{infobox element/isotopes decay | mn=53 | sym=Mn | na=[[радиоизотоп у траговима|траг.]] | hl=3,74×10<sup>6</sup>{{nbsp}}y | dm=ε | de=—
|link1=хром-53 | pn=53 | ps=Cr }}
{{infobox element/isotopes decay2 | mn=54 | sym=Mn | na=синт. | hl=312,03{{nbsp}}d | dm1=ε | de1=1,377 | link1=хром-54 | pn1=54 | ps1=Cr
|dm2=γ | de2=0.834 | pn2= | ps2=— }}
{{Infobox element/isotopes stable | mn=55 | sym=Mn | na=100% | n=30 |firstlinks=yes}}
|isotopes comment=
|discovered by=[[Карл Вилхелм Шеле]]
|discovery date=1774
|first isolation by=[[Јохан Готлиб Ган]]
|first isolation date=1774
|QID=Q731
}}
'''Манган''' ({{јез-лат|manganium}}) јест [[хемијски елемент]] са симболом '''''Mn''''' и [[атомски број|атомским бројем]] 25, [[метал]] из [[7. група хемијских елемената|7. групе]] (VIIB). Има 15 [[изотоп]]а ([[релативна атомска маса|атомске масе]] 49—62; постојан је само један: манган-55).
Не налази се као {{#ifexist:Слободни елемент|[[слободни елемент]]|слободни елемент}} у природи; често се може наћи у [[минерал]]има у комбинацији с [[гвожђе]]м. Један је од најраспрострањенијих елемената у [[Земљина кора|Земљиној кори]].
Има важну индустријску употребу за метално [[легура|легирање]], нарочито [[нерђајући челик|нерђајућих челика]].
Манган по свом изгледу подсећа на [[гвожђе]].
Историјски, манган је назван по [[
Манганско [[
У биологији, манган(II) јони делују као [[
== Особине ==
=== Физичка својства ===
[[Датотека:Manganese electrolytic and 1cm3 cube.jpg|мини|лево|upright=0.9|Електролитички рафинисана парчад мангана и коцка од 1{{nbsp}}cm
Манган је сребрносив [[метал]] који подсећа на гвожђе. Тврд је и веома крт, тешко се спаја али лако оксидује.<ref name="Holl">{{cite book|publisher=Walter de Gruyter|date=1985|edition=91–100|pages=1110–1117|isbn=3-11-007511-3|title=Lehrbuch der Anorganischen Chemie|first=Arnold F.|last=Holleman|author2=Wiberg, Egon|author3=Wiberg, Nils|chapter=Mangan}}</ref> Метал манган и његови најчешћи јони су [[парамагнетизам|парамагнетични]].<ref name="magnet">{{cite book |url=http://www-d0.fnal.gov/hardware/cal/lvps_info/engineering/elementmagn.pdf |archive-url=https://web.archive.org/web/20110303222309/http://www-d0.fnal.gov/hardware/cal/lvps_info/engineering/elementmagn.pdf |url-status=dead |archive-date=3. 3. 2011|title=Magnetic susceptibility of the elements and inorganic compounds, in Handbook of Chemistry and Physics |publisher=CRC press |isbn=0-8493-0485-7|first=David R. |last=Lide|date=2004}}</ref> Манган лагано тамни на ваздуху и оксидује (’[[рђа]]’) као гвожђе у води која садржи растворени кисеоник.
Линија 92 ⟶ 191:
== Јављање и производња ==
{{see also|Категорија:Минерали мангана}}
Манган сачињава око 1000{{nbsp}}[[ppm]]{{nbsp}}(0,1%) [[Земљина кора|Земљине коре]]; 12. је најзаступљенији од елемената у кори.<ref name="Emsley2001">{{cite book |title=Nature's Building Blocks: An A-Z Guide to the Elements|last=Emsley|first=John |publisher=Oxford University Press|year=2001|location=Oxford, UK |isbn=0-19-850340-7|chapter=Manganese|pages=249–253 |url=https://books.google.com/?id=j-Xu07p3cKwC}}</ref> Тло садржи 7—9000{{nbsp}}ppm мангана; просек је 440{{nbsp}}ppm.<ref name="Emsley2001"/> Морска вода има само 10{{nbsp}}ppm мангана, а атмосфера садржи 0,01{{nbsp}}µg/m
{|class="wikitable"
Линија 165 ⟶ 264:
|volume=13|year=2013|publisher=Springer|pages=199—227|chapter=Chapter 7. Manganese in Health and Disease |doi=10.1007/978-94-007-7500-8_7|pmid=24470093|isbn=978-94-007-7499-5}}</ref> Сет ензима који имају манганске [[кофактор (биохемија)|кофакторе]]<ref>{{cite book|last1=Roth |first1=Jerome |last2=Ponzoni |first2=Silvia |last3=Aschner |first3=Michael|editor1-first=Lucia |editor1-last=Banci |series=Metal Ions in Life Sciences |volume=12|chapter=Chapter 6 Manganese Homeostasis and Transport|title=Metallomics and the Cell |year=2013 |publisher=Springer |isbn=978-94-007-5560-4|doi=10.1007/978-94-007-5561-1_6|pages=169–201|pmid=23595673}} електронска књига: {{ISBN|978-94-007-5561-1}}</ref> је велик и укључује [[оксидоредуктаза|оксидоредуктазе]], [[трансфераза|трансферазе]], [[хидролаза|хидролазе]], [[лијаза|лијазе]], [[изомераза|изомеразе]], [[лигаза|лигазе]], [[лектин]]е и [[интегрин]]е. [[Реверзна транскриптаза|Реверзне транскриптазе]] многих [[ретровирус]]а (мада не [[лентивирус]]а као што је [[HIV]]) садрже манган. Најпознатији [[пептид|полипептиди]] који садрже манган могу да буду [[аргиназа]], [[дифтерични токсин]] и [[супероксид дисмутаза]] која садржи Mn ([[супероксид дисмутаза|Mn-SOD]]).<ref name="Mnzym">{{cite journal|doi=10.1016/S0898-8838(08)60152-X|title=Manganese Redox Enzymes and Model Systems: Properties, Structures, and Reactivity|year=1998|last=Law|first=N.|volume=46|page=305|last2=Caudle|first2=M.|last3=Pecoraro|first3=V.|series=Advances in Inorganic Chemistry|isbn=9780120236466}}</ref>
Mn-SOD је тип SOD-а присутан у еукариотским [[митохондрија]]ма, а такође и код већине бактерија (ова чињеница је у складу са теоријом бактеријског порекла за митохондрије). Mn-SOD ензим је вероватно један од најдревнијих, за скоро све организме који живе у присуству кисеоника користе га за решавање проблема са токсичним ефектима [[супероксид]]а ({{chem|O|2|-}}); формира се из редукције диоксигена '''1''' електроном. Изузеци, који су све бактерије, укључују ''[[Lactobacillus plantarum]]'' и повезане [[lactobacillus|лактобациле]], који користе различит неензиматски механизам с јонима мангана (Mn<sup>2+</sup>) у комплексу с полифосфатом — што сугерише путању еволуције за ову функцију у аеробном животу.
Људско тело садржи око 12{{nbsp}}mg мангана, углавном у костима. Остатак у меком ткиву је концентрисан у јетри и бубрезима.<ref name="Emsley2001"/> У људском мозгу, манган се веже за манганске [[металопротеин]]е, при чему је најзначајнија [[глутамат-амонијак лигаза|глутаминска синтетаза]] у [[астроцит]]има.<ref>{{cite journal|doi=10.1016/S0165-0173(02)00234-5|title=Manganese action in brain function|url=https://archive.org/details/sim_brain-research-reviews_2003-01_41_1/page/79|year=2003 |last=Takeda |first=A.|journal=Brain Research Reviews|volume=41|issue=1|pmid=12505649|pages=79—87}}</ref>
Линија 236 ⟶ 335:
}}
}}
Једињења мангана су мање токсична од оних других широко раширених метала, као што су [[никл]] и [[бакар]].<ref>{{cite book|page=31 |title=Manganese|first=Heather|last=Hasan|publisher=The Rosen Publishing Group|year=2008|isbn=978-1-4042-1408-8 |url=https://books.google.com/?id=nRmpEaudmTYC&pg=PA31}}</ref> Међутим, излагање мангановим прашинама и парама не би требало да пређе највишу вредност од 5{{nbsp}}mg/m
Перманганат показује већу токсичност од једињења мангана(II). Фатална доза је око 10{{nbsp}}g, а неколико фаталних тровања се и десило. Јак оксидативни ефекат води до [[некроза|некрозе]] [[мукозна мембрана|мукозне мембране]]. На пример, [[једњак|езофагус]] је погођен ако се перманганат прогута. Само ограничена количина се апсорбује у цревима, али ова мала количина показује озбиљне ефекте на бубреге и на јетру.<ref>{{cite journal|doi=10.1136/emj.14.1.43|title=Potassium permanganate poisoning – a rare cause of fatal self poisoning|year=1997|last=Ong|first=K. L.|journal=Emergency Medicine Journal|volume=14|pages=43—45|pmid=9023625|last2=Tan |last3=Cheung|issue=1|first2=T. H.|first3=W. L.|pmc=1342846}}</ref><ref>{{cite journal|doi=10.1177/096032719601500313|title=Fatal acute hepatorenal failure following potassium permanganate ingestion|year=1996|last=Young|first=R.|journal=Human & Experimental Toxicology |volume=15|pages=[https://archive.org/details/sim_human-and-experimental-toxicology_1996-03_15_3/page/259 259]—261|pmid=8839216|last2=Critchley|last3=Young|last4=Freebairn|last5=Reynolds|last6=Lolin|issue=3|first2=J. A. |first3=K. K.|first4=R. C.|first5=A. P.|first6=Y. I.}}</ref>
Излагање мангану у [[Сједињене Америчке Државе|Сједињеним Америчким Државама]] регулише Окупациона сигурносна и здравствена администрација ({{јез-енгл|Occupational Safety and Health Administration, OSHA}}).<ref name="osha.gov">{{cite web|title=Safety and Health Topics: Manganese Compounds (as Mn)|url=https://www.osha.gov/dts/chemicalsampling/data/CH_250190.html|publisher=U.S. Occupational Safety and Health Administration|access-date=3. 6. 2018|archive-date=1. 8. 2017|archive-url=https://web.archive.org/web/20170801002948/https://www.osha.gov/dts/chemicalsampling/data/CH_250190.html|url-status=dead}}</ref> Људи могу да буду изложени мангану на радном месту удишући га или га гутајући. OSHA је поставила правни лимит ({{јез-енгл|[[:en:permissible exposure limit|permissible exposure limit]]}} — „дозвољени ниво излагања”) за излагање мангану на радном месту — и то као 5{{nbsp}}mg/m
На нивоима од 500{{nbsp}}mg/m³, манган је моментално опасан за живот и здравље ({{abbr|IDLH|immediately dangerous to life or health}}).<ref>{{cite web|title=NIOSH Pocket Guide to Chemical Hazards – Manganese compounds and fume (as Mn)|url=https://www.cdc.gov/niosh/npg/npgd0379.html|publisher=Centers for Disease Control|accessdate=19. 11. 2015}}</ref>
Генерално, излагање ваздушним концентрацијама Mn у околини преко 5{{nbsp}}μg{{nbsp}}Mn/m
== Питања заштите животне средине ==
| |||