Милан Смиљанић (свештеник) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
ознака: враћена измена
Нема описа измене
ознаке: ручно враћање враћена измена
Ред 56:
 
=== Након Другог светског рата ===
Зет Милана Смиљанића, муж његове сестре, свештеник Добривоје Страњаковић је од комуниста стрељан, а Милан Смиљанић се и поред многих молби родбине, није заузео да спаси његов живот, иако је могао и био је упознат да он није имао никакву кривицу.{{sfn|Џомић|1997|p=257}}
 
Био је први министар пољопривреде у [[Извршно веће Скупштине СР Србије|Влади]] [[Социјалистичка Република Србија|НР Србије]] (1944—1946) и спроводио је аграрну реформу у Србији. Смиљанић је изабран и за потпредседника [[Скупштина СР Србије#Президијум Народне скупштине|Прзидијума Народне скупштине НР Србије]].
 
Линија 64 ⟶ 62:
Умро је у суботу 24. августа 1979. у Београду, на [[Војномедицинска академија Универзитета одбране у Београду|Војномедицинској академији]] (ВМА) у 88 години.<ref>{{Cite web|url=http://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0016-IMAGE&issue=UB_00064_19790825&quality=&doctype=Newspaper|title=Умро прота Милан Смиљанић|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=25. 8. 1979|pages=16}}</ref> Испраћај његових посмртних остатака из Београда организован је наредног дана на београдском [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]].<ref>{{Cite web|url=http://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0003-IMAGE&issue=UB_00064_19790826&quality=&doctype=Newspaper|title=На вест о смрти проте Милана Смиљанића: Човек поштеног кова|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=26. 8. 1979|pages=3}}</ref> Сахрањен је 27. августа у [[Сирогојно|Сирогојну]] у породичној гробници у порти [[Црква Светих апостола Петра и Павла у Сирогојну|Цркве светих апостола Петра и Павла]]. На његовој сахрани посмртни говор је одржао [[Иван Стамболић]], председник [[Извршно веће СР Србије|Извршног већа СР Србије]], док је опело одржао [[Стефан Боца|Владика жички Стефан]]. Истог дана у Скупштини СР Србије одржана је комеморативна седница свих органа и организација СР Србије, којој су присуствовали представници Председништва СР Србије, Скупштине СР Србије, Извршног већа Скупштине, Савета републике и републичких друштвено-политичких организација. О животу проте Смиљанића на комеморативном скупу говорио је [[Петар Јовановић (политичар)|Петар Јовановић]], потпредседник Скупштине.<ref>{{Cite web|url=http://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0014-IMAGE&issue=UB_00064_19790828&quality=&doctype=Newspaper|title=Сахрањен прота Милан Смиљанић|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=28. 8. 1978|pages=14}}</ref>
 
Његов син [[Михаило М. Смиљанић]] (1916—1988) такође је био свештеник и друштвено-политички радник СР Србије.<ref>[http://www.yugopapir.com/2016/01/prota-mihajlo-smiljanic-predsednik.html Интервју, априла 1982. („Југопапир”, јануара 2016)]</ref> Михаило је преварио свог пријатеља равногорца и богослова из Чајетине, Ратка Радибратовића, тако што га је довео у своју кућу у Сирогојну, тобоже да би га сачувао од ликвидације од стране комуниста. Убрзо су по Ратка дошли партизани, одвели су га у Ужице и након мучења на више локација је убијен.{{sfn|Џомић|1997|p=242, 243}}
 
Одликован је са више одликовања Краљевине Србије, Краљевине Југославије и СФР Југославије. За учешће у Балканским ратовима 1913. одликован је златном [[Медаља за храброст (1913)|Медаљом за храброст]].{{sfn|Матић|1985|p=55}} У току међуратног периода за свој духовни и друштвени рад одликован је [[Орден Светог Саве (монархија)|Орденом Светог Саве петог реда]], 1928. и [[Орден Круне|Орденом југословенске круне]], 1930. године.{{sfn|Матић|1985|p=73}} Након Другог светског рата његово друштвено ангажовање на устанољавању народне власти награђено је [[Орден заслуга за народ|Орденом заслуга за народ првог реда]] и [[Орден братства и јединства|Орденом братства и јединства првог реда]].{{sfn|Ko je ko|1957|p=}} Поводом седамдесетог рођендана јула 1961. одликован је [[Орден Републике|Орденом Републике са сребрним венцем]],<ref>{{Cite web|url=http://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0001-IMAGE&issue=UB_00064_19610715&quality=&doctype=Newspaper|title=Милану Смиљанићу предато одликовање председника Тита|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=15. 7. 1961|pages=1}}</ref> а поводом осамдесетог рођендана 1971. [[Орден Републике|Орденом Републике са златним венцем]].<ref>{{Cite web|url=http://istorijskenovine.unilib.rs/view/picture/page?pid=FID-0006-IMAGE&issue=UB_00064_19710715&quality=&doctype=Newspaper|title=Одликован прота Смиљанић|publisher=[[Борба (новине)|Борба]]|website=istorijskenovine.unilib.rs|date=15. 7. 1971|pages=6}}</ref>
Линија 84 ⟶ 82:
* {{Cite book|ref={{harvid|Ko je ko|1970}}|title=Ko je ko u Jugoslaviji — jugoslovenski savremenici|year=1970|publisher=Hronometar|location=Beograd|id=}} {{COBISS|ID=4897031}}
* {{cite book|ref=harv|last=Матић|first=Бошко|year=1985|title=Прота — крст и петокрака проте Милана Смиљанића|publisher=Туристичка штампа|location=Београд|isbn=}} {{COBISS|ID=25914375}}
{{Cite book|ref=harv|last=Џомић|first=Велибор|authorlink=|year=1997|title=Страдање србске цркве од комуниста|url=|publisher=Светигора, изадавачка установа митрополије црногорско-приморске}}
{{refend}}