Луј Франше д’Епере — разлика између измена

| име = Луј Франше Д’Еперед’Еспере

| опис_слике = Франше Д’Еперед’Еспере

| пуно_име = Луј Феликс Мари Франсоа Франше Д’Еперед’Еспере

[[File:Луј Франше д’ Епере, свјетлопис споменика у Биограду5.jpg|thumb|Луј Франше Д’Еперед’Еспере, споменик у Београду.]]

''' Луј Феликс Мари Франсоа Франше Д’Еперед’Еспере''' ({{јез-фр|Louis Félix Marie François Franchet d’Esperey}}; [[Мостаганем]], [[25. мај]] [[1856]] — [[Сент Амансе]], [[8. јул]] [[1942]]) био је [[маршал]] [[Француска|Француске]] и почасни [[Војвода (војни чин)|војвода]] [[Војска Краљевине Србије|српске]] и [[Југословенска војска|југословенске војске]].<ref>{{Cite web|url=https://www.britannica.com/biography/Louis-Felix-Francois-Franchet-dEsperey|title=Louis-Félix-François Franchet d’Esperey {{!}} WWI, Allied Victory, Armistice {{!}} Britannica|website=www.britannica.com|language=en|access-date=2024-01-28}}</ref>

Као пјешадијски [[официр]] био је [[водник]], [[командир чете]] и [[командант батаљона]] у [[pešadija|пјешадији]] до [[1899]]. За то време завршио је ратну Академију ([[1882]]), и био је у [[генералштаб]]у [[Дивизија|дивизије]], која је окупирала [[Тонкин]] ([[1886]]) и у генералштабу [[гувернер]]а [[Париз]]а ([[1889]]). Командовао је пуком и [[бригада|бригадом]] у пјешадији, дивизијом (1912). Члан вишег ратног Савјета од 1920. Учествовао је у колонијалним ратовима у западној Африци, [[Тунис]]у, [[Алжир]]у. Тонкину и [[Анан (Горња Гарона)|Ананиу]], [[Кина|Кини]] и [[Мароко|Мароку]]. У [[Први светски рат|Првом свјетском рату]] ([[10. септембар|10. септембра]] [[1914]]. до [[31. март]]а [[1916]]) командовао је француском армијом (5), до [[29. април]]а [[1918]]. групом армија на француском фронту, а од [[9. јун]]а 1918. до краја рата био је врховни командант савезничких армија на [[Солунски фронт|Солунском фронту]].<ref>{{Cite web|url=https://www.encyclopedia.com/reference/encyclopedias-almanacs-transcripts-and-maps/franchet-desperey-louis-felix-marie-francois|title=Franchet d'Esperey, Louis Félix Marie François {{!}} Encyclopedia.com|website=www.encyclopedia.com|access-date=2024-01-28}}</ref> Под његовом командом извршен је пробој Солунског фронта, изведено је прогањање [[Немачко царство|њемачко]]-[[Аустроугарска|аустријско]]-[[Краљевина Бугарска|бугарске]] војске, закључен је уговор о капитулацији бугарске војске и ослобођена [[Краљевина Србија|Србија]]. Високо је ценио српску војску и редовно истицао њене заслуге у коначној победи савезника у Великом рату. Био је најсвечаније примљен током посете у мају 1936. У Београду му је подигнут споменик те године изнад Аутокоманде,<ref>[http://turizam.bg-info.org/spomenici/spomenik-franse-depereu-d1096 Spomenik Franše d'Epereu] {{Wayback|url=http://turizam.bg-info.org/spomenici/spomenik-franse-depereu-d1096 |date=20220213190555 }}. turizam.bg-info.org</ref> на углу Булевара Франше Депереад’Епереа и Булевара Ослобођења.<ref>[https://digitalna.nb.rs/wb/NBS/novine/politika/1938/08/09?pageIndex=00011 "Политика", 9. авг. 1938]</ref>

Када је Влада Француске произвела ФраншеФраншеа Д’Епереад’Еспереа у чин маршала, она је тај акт овако образложила: ''пробио је бугарски фронт и наморао непријатеља да капитулира. Овај успех, коме нема равна у европском рату, довео је до рушења Централних Царства''.<ref>[http://velikirat.nb.rs/items/show/8980 Србија и Југословени: за време рата 1914-1918], страница 45.</ref>

*[http://www.europeanfilmgateway.eu/node/33/detail/Mar%C5%A1al+Fran%C5%A1e+Depere+u+Beogradu+1936/video:M2RkOTRkODItMDcyMC00OWRhLWExNTQtYzA3MzJmOTEyODAxX1VtVndiM05wZEc5eWVWTmxjblpwWTJWU1pYTnZkWEpqWlhNdlVtVndiM05wZEc5eWVWTmxjblpwWTJWU1pYTnZkWEpqWlZSNWNHVT06OmF2Q3JlYXRpb24uSksvSktfYXZDcmVhdGlvbl8xMDM3NDc5MDAwMDAwMjg4MDQx/paging:dmlkZW8tNTMtMTYtaW1hZ2UtMS0xNi1zb3VuZC0xLTE2LXBlcnNvbi0xLTE2LXRleHQtMS0xNg== Маршал Франше Д’Еперед’Еспере у Београду (1936)], Југословенски просветни филм, Југословенска кинотека.