Марко Драговић — разлика између измена

Његова мајка Крстиња је била ћерка Јована Јововића из [[Марковина|Марковине]], коме су браћа од стрица били поп [[Поп Мило Јововић|Мило]] и поп Лука Јововић. Брат Марка Драговића је био [[Живко Драговић]], српски писац, професор и политичар. Та фамилија је дала још познатих и утицајних личности. Са једанаест година долази на [[Цетиње]]. Након основне школе завршио је Богословију, [[1869]]- [[1872]]., као прва генерција те Богословије. По завршетку [[Цетињска богословија|Цетињске богословије]] радио је као учитељ у [[Његуши]]ма и [[Брчели]]ма (1871.-1876.). Био је члан друштва ''Црногорски борац'' и почео сарађивати у листу ''Црногорац'' [[1872]]. У доба херцеговачког устанка (1875.) и црногорско-турског рата (1876.-1878.) дописник је Милетићеве ''Заставе''. Године [[1878]]. отишао је на школовање у петроградску Духовну академију, коју завршава [[1882]]. године. Након тога одлази у Србију, али је режим Обреновића нерадо гледао на њега, па је из Србије протјеран. Исте 1882. године се вратио у [[Књажевина Црна Гора|Црну Гору]] и [[1884]]. је постављен за секретара Министарства просвјете и црквених послова. Истовремено је обављао послове главног надзорника Књажевског питомачког завода. Био је један од чланова утемељача [[Српско археолошко друштво|Српског археолошког друштва]] [[1883]]. године.<ref>{{Cite journal|last=Аноним|date=1884|title=Чланови Српског археолошког друштва|journal=Старинар Српског археолошког друштва|volume=1|pages=7}}</ref> За дописног члана [[Српско учено друштво|Српског ученог друштва]] изабран је [[1885]]. Почасни члан и дописник СКА постао је [[1891]]. Године [[1892]]. прешао је у [[Улцињ]] гдје је радио као секретар Окружног суда. У Улцињу је био 1902. предсједник улцињске Читаонице. Од [[1907]]. радио је као професор новоосноване Гимназије у [[Подгорица|Подгорици]]. Пензионисан је [[1911]]. по сопственој жељи и од тада је живио на Цетињу. Уређивао је ''Општински гласник'' ([[1914]].) и неколико бројева ''Вјесника'' ([[1915]].). Посљедње године живота, јеzbog oponiranju kralju Nikoli, je провео у неимаштини.немаштини, a isti Збогкраљ опонирањаНиколa краљуga Николиje четириposlao годинеna јеčetvorogodišnju робијаоробијu, наna острвуострвo [[Грможур]].<ref>{{Cite book|last=Јововић|first=Васиљ|authorlink=Васиљ Јововић|title=Светигора, бр. 317., Драговићи Живко и Марко - Ппросвјетне прилике у Црној Гори у другој половини 19. и почетком 20. вијека|year=2023|url=|publisher=Светигора|pages=20, 21, 22|location=Цетиње|isbn=}}</ref>

Иако нијеje стекаоimao формалноteološko образовањеobrazovanje, историчараzbog velike ljubavi i zanimanja za исторiju, prof. Marko Драговић се са великом преданошћу посветио изучавању историје и својим радовима, који су често имали пионирски карактеркарактеr, знатно подигао ниво историјских сазнања о Црној Гори. Од посебног је значаја његов рад на издавању извора које је претежно прикупио током свог школовања у [[Москва|Москви]] и Петрограду или током истраживања по Црној Гори и [[Бока которска|Боки которској]]. Архивска грађа коју је Драговић објављивао, било самостално било као додатак уз монографије и расправе, није лишена недостатака који су проистекли из недовољног познавања принципа објављивања историјских извора или критеријума у одабирању докумената. Ипак и поред тих недостатака Драговићева издања и даље представљају важан ослонац за истраживаче историје Црне Горе, почев од доба [[Црнојевићи|Црнојевића]] па све до друге половине 19. вијека. Драговић је био поклоник критичког сагледавања прошлости и написао је неколико мањих прилога из историје Црне Горе. У својим радовима он није успјео да разријеши ниједно од крупних питања историје Црне Горе, али је дао подстицај бављењу широким опсегом тема, односно свим видовима људске дјелатности у прошлости, заснивајући своја истраживања не само на историјским изворима већ и на народном предању. Своје најважније радове објавио је у Гласнику Српског ученог друштва, Споменику и Старинама ЈАЗУ али је велики дио његовог научног опуса расут у бројним локалним црногорским часописима и стога су тешко доступни истраживачима.