|
}}
'''21. СС брдска дивизија „Скендербег” (1. албанска)''' ({{јез-њем|21. Waffen-SS Gebirgsdivision der SS „Skanderbeg“ (albanische Nr.1)}}) била је [[Трећи рајх|њемачканемачка]] [[брдска пјешадија|брдска пјешадијска]]пешадијска [[Списак дивизија Вафен-СС|дивизија]] [[Вафен-СС]], оружаног крила [[Националсоцијалистичка њемачка радничка партија|Нацистичке партије]].
Језгро дивизије је образовано око албанских батаљона који су накратко водили борбу у источној Босни против [[Народноослободилачка војска Југославије|партизана]] у саставу [[13. СС брдска дивизија Ханџар (1. хрватска)|13. СС брдске дивизије „Ханџар” (1. хрватска)]]. Сачињена углавном од [[Албанци|Албанаца]] са претежно њемачким ([[рајхсдочјери]] и [[фолксдојчери]]) официрима и подофицирима, назив је добила по албанском националном хероју [[Ђурађ Кастриот Скендербег|Ђурђу Кастриоту Скендербегу]], који је предводио отпор албанских племена [[османско царство|османским]] освајачима и [[исламизација|исламизацији]].
[[Датотека:Bundesarchiv Bild 146-1980-036-05, Amin al Husseini bei bosnischen SS-Freiwilligen.jpg|мини|десно|[[Велики муфтија Јерусалима]], [[Мухамед Амин ел Хусеини]], поздравља припадника 13. СС дивизије [[Нацистички поздрав|нацистичким поздравом]] у новембру 1943. године.{{sfn|Fisk|2006|p=439}} Дивизија је бројала отприлике 1.000 Албанаца са простора Косова и Санџака, који су касније чинили језгро дивизије ''Скендербег''.]]
Пет мјесецимесеци пријепре избијања Другог свјетскогсветског рата, тачније 7. априла 1939. године, [[Краљевина Италија]] је извршила [[Италијанска инвазија Албаније|инвазију]] на [[Краљевина Албанија (1928—1939)|Краљевину Албанију]]. Земља је заузета за пет дана и италијански краљ [[Виторио Емануеле III Савојски|Виторио Емануеле III]] прихватио је круну коју му је понудио [[Парламент Албаније]]. [[Краљевска албанска војска]] придружена је [[Краљевска италијанска војска|Краљевској италијанској војсци]] и именован је [[вицекраљ]] који је управљао земљом као [[протекторат]]ом.{{sfn|Lemkin|2008|pp=99–100}} Након [[Априлски рат|инвазије]] [[Силе Осовине|Сила Осовине]] на [[Краљевина Италија|Краљевину Југославију]] 6. априла 1941. године, [[Краљевина Албанија (1939—1943)|италијанска Албанија]] проширила је своју територију на дијеловеделове [[Вардарска бановина|Вардарске]] и [[Моравска бановина|Моравске бановине]].{{sfn|Lemkin|2008|pp=260–261}} Албанци који су живјелиживели у овим областима дочекали су окупацију са одушевљењем.{{sfn|Judah|2002|p=27}} Неки од њих су чак истицали да су Албанци „[[Аријевска раса|Аријевци]] [[Илири|илирског]] насљеђа”.{{sfn|Yeomans|2006|p=31}} Иако званично под италијанском влашћу, Албанци су добили контролу над регионом и охрабривани су да отварају школе на [[албански језик|албанском језику]],{{sfn|Ramet|2006|p=141}} које је забранила југословенска власт.{{sfn|Judah|2002|p=28}} Италијани су дозволили Албанцима да истичу [[застава Албаније|албанску заставу]].{{sfn|Ramet|2006|p=141}} Краљевска италијанска војска је протјералапротерала већину Срба који су населили [[Косово]] и [[Метохија|Метохију]] током [[Међуратни период|међуратног периода]].{{sfn|Tomasevich|2001|p=151}} Албанци су искористили измјењенеизмењене околности, напали су своје српске сусједесуседе и спалили домове чак 30.000 српских породица.{{sfn|Ramet|2006|p=141}}
Албанија је остала под италијанском окупацијом све до њене предаје Савезницима у септембру 1943. године.{{sfn|Williamson|2004|p=128}} У августу исте године, суочена са непосредном пропашћу италијанских ратних напора, ЊемачкаНемачка је распоредила [[2. оклопна армија (Немачка)|2. оклопну армију]] на Балкан како би преузела области које је раније окупирала Италија. Једна од италијанских области које је њемачке преузела била је Албанија, гдје је распоређен 21. брдски армијски корпус 2. оклопне армије под командом [[генералоберст]]а [[Лотар Рендулић|Лотара Рендулића]]. Генерални опуномоћеник Вермахта и специјални представник Хајнриха Химлера, СС-бригадефирер и генерал-мајор Вафен-СС и полиције [[Јозеф Фицтум]], налазили су се у албанској пријестоници [[Тирана|Тирани]]. Нијемци су преузели контролу над свим албанским снагама које су сарађивале са Италијанима прије њихове капитулације, укључујући [[Бали Комбетар]], [[антикомунизам|антикомунистичку]] и [[национализам|националистичку]] [[милиција|милицију]]. Нијемци су ојачали албанску војску и жандармерију, али убрзо су схватили да су те снаге непоуздане.{{sfn|Tomasevich|2001|p=153}} Исте године, одређени број Албанаца са простора Косова, Метохије и Новопазараског санџака регрутован је у [[13. СС брдска дивизија Ханџар (1. хрватска)|13. СС брдску дивизију „Ханџар” (1. хрватска)]], Вафен-СС дивизија сачињена претежно од босанских муслимана и Хрвата са већинским њемачким официрским кадром. За око шест мјесеци ова дивизија је укључивала око 1.000 Албанаца са простора Косова, Метохије и Санџака, а који су се налазили у 1. батаљону 2. пука (I/2), која је касније постао 1. батаљон 28. пука (I/28).{{sfnm|Lepre|1997|1p=48–49|Tomasevich|2001|2p=498–499}} Дивизија је касније регрутовала још 500 мушкараца са простора Санџака.{{sfn|International Crisis Group 8 April 2005|p=5}}
Образовање албанске Вафен-СС дивизије била је Фицтумова идеја, којој се у почетку супротстављао њемачки високи чиновник Министарства иностраних послова [[Херман Нојбахер]] и шеф [[Рајхсзихерхајтсхауптамт]] СС-[[обергрупенфирер]] и генерал полиције [[Ернст Калтенбрунер]], који је вршио утицај на Химлера да је укине. Ипак, албанска влада је подржала идеју; суочен са све већим потешкоћама, Химлер је убзо промијенио мишљење, а фебруара 1944. године идеја је добила одобрење од [[Адолф Хитлер|Адолфа Хитлера]].{{sfn|Fischer|1999|p=185}}
|
