Масакр у Сребреници — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м у домаћим про-западним медијима |
|||
Ред 11:
{{Кампања Рат у Босни и Херцеговини}}
'''Масакр у Сребреници''' (у делу домаће и светске јавности догађај познат и као ''геноцид у Сребреници''<ref>{{cite web |title=Texts adopted - Srebrenica - Thursday, 15 January 2009 |url=https://www.europarl.europa.eu/doceo/document/TA-6-2009-0028_EN.html |website=www.europarl.europa.eu |publisher=European Parlament |access-date=7. 4. 2023 |language=en |date=15. 1. 2009}}</ref>) био је [[ратни злочин]] који су између [[16. јула|16.]] и [[23. јула]] [[1995]]. починили првенствено припадници [[10. диверзантски одред|10. диверзантског одреда]] [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] (ВРС) над неколико хиљада мушкараца, најпре ратних затвореника (припадника [[28. дивизија (АРБиХ)|28. дивизије]] [[Армија Републике Босне и Херцеговине|Армије Републике Босне и Херцеговине]]), али и цивила,<ref name="izveštaj" /> на ширем подручју [[Сребреница|Сребренице]], [[Братунац|Братунца]] и [[Зворник]]а, након уласка [[Војска Републике Српске|Војске Републике Српске]] у [[Сребреница|Сребреницу]], која је тада представљала демилитаризовану [[Сигурна подручја Организације уједињених нација|сигурну зону]] под контролом снага [[Уједињене нације|Уједињених нација]]. Изузев једног инцидента у којем су припадници [[Policija Republike Srpske|полиције Републике Српске]] у [[Кравица|Кравици]] стрељали једну групу ратних заробљеника, који представља случај изолован од осталих стрељања на укупно пет локација, познато је још само да је осам припадника [[10. диверзантски одред|10. диверзантског одреда]] стрељало заробљенике на Војној економији [[Брањево (Зворник)|Брањево]]. До данас није утврђено ко је учествовао у стрељању заробљеника на остале четири локације.
[[Меморијални центар Сребреница — Поточари]], у оквиру кога се налази и [[мезарје]] (муслиманско гробље), основан је [[25. октобар|25. октобра]] [[2000]], одлуком [[Високи представник за Босну и Херцеговину|Високог представника за Босну и Херцеговину]] [[Волфганг Петрич|Волфганга Петрича]], а званично га је [[20. септембар|20. септембра]] [[2003]]. отворио [[Бил Клинтон]], [[Председник Сједињених Америчких Држава|амерички председник]] у време догађаја у Сребреници и потписивања [[Дејтонски мировни споразум|Дејтонског мировног споразума]]. На камену који се налази на улазу у Меморијални центар, уклесан је број од наводно 8.372 „жртава геноцида који није коначан” са подручја побројаних општина: [[Општина Братунац|Братунац]], [[Град Бијељина|Бијељина]], [[Општина Фоча|Фоча]], [[Општина Хан Пијесак|Хан Пијесак]], [[Општина Рогатица|Рогатица]], [[Град Сарајево|Сарајево]], [[Општина Соколац|Соколац]], [[Општина Сребреница|Сребреница]], [[Општина Сребреник|Сребреник]], [[Општина Угљевик|Угљевик]], [[Општина Вишеград|Вишеград]], [[Општина Власеница|Власеница]] и [[Град Зворник|Зворник]]. До јула [[2021]], на мезарју у склопу Меморијалног центра, сахрањен је 6.671 [[табут]] са посмртним остацима.
| |||