Богумили у средњовековној Србији — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 30:
Стефан Немања „изобличи кривоверје њихово, и саветова се са светитељем својим Јефтимијем и са часним чрнцима, и са велможама својим, и, нимало не задоцнев, посла на њих војску, наоружану од славних својих, говорећи: `''Ревнујући поревновах за Господом Богом сведржиоцем''`.“ Ускоро је Немањина армија кренула по Рашкој тражећи богомиле. „И он изобличи безбоштво њихово, и једне попали, друге разним казнама казни, треће прогна из државе своје а домове њихове, и све имање сакупив, разда прокаженим и убогим.“ Ускоро је Немањи допао шака и сам вођа богумила, који је сурово мучен: „Учитељу и начелнику њихову језик уреза у грлу његову, што не исповеда [[Христос|Христа]], сина божјег.“ Немања је после тога забранио свако помињање њиховог имена: „Изагна га, запретив да се никако не исповеда нити помиње триклето име.“<ref name="Житије Светог Симеона"/>
 
Богумили==== Прогон богумила у РашкојБогумили су убијани, спаљивани на ломачи, стављани на муке, кажњавани најсуровијим казнама, сечени су им језици, одсецани су им делови тела, жигосани су по лицима и сурово прогоњени, имања су им паљена или одузимана. Поред имања паљене су и њихове књиге („Књиге његове нечастиве спали“), што је посебна штета јер би оне данас представљале најстарије споменике рашке и македонске школе.<ref name="Срби и рукописно Свето писмо" /> Тако су старе српске и [[словенски апокрифи|словенске апокрифне књиге]], у пламену, биле уништене. Овакав суров прогон богумила и уништавање њихових књига и јесте разлог што се данас о њима толико мало зна и што сва знања долазе управо из књига њихових непријатеља.<ref name="Света лоза Стефана Немање" /> Једно од упоришта богумила био је и [[Соко Град (бањски)|Соко Град]] утврђен на стени, у кањону реке [[Сокобањска Моравица|Моравице]]. Немања је након опсаде заузео град који је том приликом претрпео прилична разарања. Соко Град је био једно од упоришта током прогона.]] ====
==== Прогон богумила у Рашкој ====
 
Богумили су убијани, спаљивани на ломачи, стављани на муке, кажњавани најсуровијим казнама, сечени су им језици, одсецани су им делови тела, жигосани су по лицима и сурово прогоњени, имања су им паљена или одузимана. Поред имања паљене су и њихове књиге („Књиге његове нечастиве спали“), што је посебна штета јер би оне данас представљале најстарије споменике рашке и македонске школе.<ref name="Срби и рукописно Свето писмо"/> Тако су старе српске и [[словенски апокрифи|словенске апокрифне књиге]], у пламену, биле уништене. Овакав суров прогон богумила и уништавање њихових књига и јесте разлог што се данас о њима толико мало зна и што сва знања долазе управо из књига њихових непријатеља.<ref name="Света лоза Стефана Немање"/> Једно од упоришта богумила био је и [[Соко Град (бањски)|Соко Град]] утврђен на стени, у кањону реке [[Сокобањска Моравица|Моравице]]. Немања је након опсаде заузео град који је том приликом претрпео прилична разарања. Соко Град је био једно од упоришта током прогона.]]
{{цитирање|„Свети господин наш ... истреби успомену злославних јеретика по отачаству своме, и засади свако доброверје, те су сви славили Свету Тројицу: Оца и Сина и Светога Духа“
|Доментијан, Житије светог Симеона}}