Њујорк — разлика између измена

 

== Медији ==

 

Више од 200 дневних и недељних листова, као и 350 часописа имају своја представништва у граду.<ref name="NYC Media" /> Издавачи књига запошљавају 25.000 људи.<ref>{{cite web|title=Media and Entertainment |publisher=New York City Economic Development Corporation |url=http://www.nycedc.com/Web/NYCBusinessClimate/IndustryOverviews/MediaEntertainment/MediaEntertainment.htm |archiveurl=http://web.archive.org/web/20080128210353/http://www.nycedc.com/Web/NYCBusinessClimate/IndustryOverviews/MediaEntertainment/MediaEntertainment.htm |archivedate = 28. 1. 2008. |accessdate=4.март 2012}}</ref> Две од три националне дневне новине у Сједињеним Државама су из Њујорка: [[The Wall Street Journal]] и [[Њујорк тајмс]], који је освојио највише [[Пулицерова награда|Пулицерових награда]] за [[новинарство]]. Главни таблоиди у граду су: [[Њујорк дејли њуз]] и [[Њујорк пост]]. У граду се издаје 270 новина и часописа на више од 40 језика, што је резултат велике етничке измешаности.

 

 

Њујорк је и главни центар у некомерцијалних образовних медија. Најстарији телевизијски канал са јавним приступом у Сједињеним Државама је -{[[Manhattan Neighborhood Network]]}-, основан [[1971]]. године.<ref>{{cite web|url=http://www.mnn.org/ |title=Manhattan Neighborhood Network |publisher= |accessdate=4.март 2012}}</ref> [[WNYC]] је јавна радио-станица која је била у власништву града до [[1997]]. године и она има највећу слушаност међу јавним станицама у САД.<ref>{{cite web|publisher=Radio Research Consortium |title=Top 30 Public Radio Subscribers: Spring 2006 Arbitron |date = 28. 8. 2006. |url=http://www.rrconline.org/reports/pdf/Sp06%20eRanks.pdf |format=PDF |accessdate=4.март 2012}}</ref>

Њујорк је глобални центар међународног бизниса и [[Трговина|трговине]], и заједно са [[Лондон]]ом и [[Токио|Токијом]], најзначајнији је центар светске привреде.<ref>{{Cite book|author=Sassen, Saskia |title=The Global City: New York, London, Tokyo |year=2001 |publisher=Princeton University Press |edition=2nd |isbn=0-691-07063-6 |authorlink=}}</ref> Средиште је банкарства и финансија, трговине, саобраћаја, туризма, некретнина, нових и традиционалних медија, оглашавања, правних услуга, рачуноводства, осигурања, позоришта, моде, и уметности у Сједињеним Државама. Њујоршка градска област је [[2010]]. имала бруто друштвени производ од 1,28 билиона [[Амерички долар|долара]],<ref>{{cite web|title=Gross Metropolitan Product|url=http://greyhill.com/gross-metropolitan-product|publisher=Greyhill Advisors|accessdate=5. 3. 2012.}}</ref> што представља највећу регионалну економију у САД и, према [[IT Week]], другу по величини јачину градске привреде иза јапанске престонице. <ref name="London ranked as world's six largest economy">{{cite web|url=http://www.accountancyage.com/aa/news/1774656/london-ranked-world-s-largest-city-economy|title=London ranked as world's six largest economy|publisher=ITWeek|accessdate=5. 3. 2012.}}</ref> Према Cinco Dias, Њујорк је контролисао 40 % светских финансија, чинећи га највећим финансијским центром у свету.<ref name="London vs. New York">{{cite web|url=http://www.cincodias.com/articulo/mercados/Londres-versus-Nueva-York/20080901cdscdimer_3/cdsmer/|title=London vs. New York, 2005–06|format=PDF|publisher=Cinco Dias|accessdate=5. 3. 2012.}}</ref><ref name="New York still World's Financal Capital">{{cite web|url=http://www.marketwatch.com/story/credit-crunch-shows-new-york-is-still-worlds-financial-capital/|title=London may have the IPOs&nbsp;... |publisher=Marketwatch|accessdate=5. 3. 2012.}}</ref><ref name="Is New York still the World's Financal Capital">{{Cite news|url=http://freakonomics.blogs.nytimes.com/2008/02/07/is-new-york-still-the-financial-capital-of-the-world/|title= Is New York Still the Financial Capital of the World?|work=New York Times|accessdate = 30. 8. 2009.|first=Stephen J.|last=Dubner|date=5. 3. 2012.}}</ref>

 

 

Некретнине чине главну ставку у градској привреди, јер је укупна вредност све имовине у Њујорку била 802,4 милијарди долара [[2006]]. године.<ref name="NYC real estate">{{cite web|title=Tentative Assessment Roll: Fiscal Year 2008 |publisher=New York City Department of Finance |date = 15. 1. 2007. |url=http://www.nyc.gov/html/dof/html/pdf/07pdf/tent-ass-roll-07-08t.pdf |format=PDF |accessdate=5. 3. 2012.}}{{dead link|date=October 2013}}</ref> [[Тајм Ворнер центар]] је имао највећу тржишну вредност у граду и она је износила 1,1 милијарду америчких долара.<ref name="NYC real estate" /> Њујорк је место где се налазе неке од највреднијих некретнина у САД, али и у читавом свету. У улици [[Парк авенија]] број 450, налази се пословна зграда која је продата за 510 милиона долара или 17.104 $/m² у [[јул]]у [[2007]]. године.<ref>-{Quirk, James.}- {{cite web|url=http://www.northjersey.com/page.php?qstr=eXJpcnk3ZjczN2Y3dnFlZUVFeXk4NDImZmdiZWw3Zjd2cWVlRUV5eTcxNjI5NzEmeXJpcnk3ZjcxN2Y3dnFlZUVFeXkyMg==|title= Bergen offices have plenty of space |archiveurl=http://web.archive.org/web/20071222235142/http://www.northjersey.com/page.php?qstr=eXJpcnk3ZjczN2Y3dnFlZUVFeXk4NDImZmdiZWw3Zjd2cWVlRUV5eTcxNjI5NzEmeXJpcnk3ZjcxN2Y3dnFlZUVFeXkyMg==|archivedate = 22. 12. 2007.}}, -{''The Record (Bergen County)]]'', July 5, 2007. Accessed July 5, 2007. "On Monday, a 26-year-old, 33-story office building at 450 Park Ave. sold for a stunning $1,589 per square foot, or about $510&nbsp;million. The price is believed to be the most ever paid for a U.S. office building on a per-square-foot basis. That broke the previous record—set four weeks earlier—when 660 Madison Ave. sold for $1,476 a square foot."}-</ref>

Телевизија и филмска индустрија града је друга по величини у земљи, после [[Холивуд]]а.<ref>{{cite web|url=http://www.nyc.gov/html/film/html/news/stats.shtml |archiveurl=http://web.archive.org/web/20080214051145/http://www.nyc.gov/html/film/html/news/stats.shtml |archivedate = 14. 2. 2008. |title=NYC Film Statistics |publisher=Mayor's Office of Film, Theatre, and Broadcasting |accessdate=5. 3. 2012.}}</ref> [[Креативна индустрија|Креативне индустрије]] попут [[Нови медији|нових медија]], [[Оглашавање|оглашавања]], [[мода|моде]], [[дизајн]]а и [[Архитектура|архитектуре]] рачунају на запошљавање нових радника, јер је велика конкуренција у овим привредним гранама у Њујорку.<ref>{{Cite journal|author=Currid, Elizabeth |title=New York as a Global Creative Hub: A Competitive Analysis of Four Theories on World Cities |journal=Economic Development Quarterly |year=2006 |volume=20 |pages=330–350 |doi=10.1177/0891242406292708 | issue=4}}</ref>

 

 

== Градови побратими ==