Мостар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
|||
Ред 99:
Године 1833. основан је посебан [[Херцеговачки пашалук]] са сједиштем у Мостару, на челу с [[Али-паша Ризванбеговић|Али-пашом Ризванбеговићем]], који је добио и [[Везир|везирску]] титулу. Отворени су и конзулати неких земаља ([[Хабсбуршка Монархија|Аустрија]], [[Краљевина Италија|Италија]], [[Руско Царство|Русија]], [[Уједињено Краљевство Велике Британије и Ирске|Британија]] и [[Француска]]). Саобраћајном значају допринијела је изградња пута Мостар-[[Метковић]] 1862.
=== Аустроугарска Монархија ===
Пријеломно раздобље за Мостар била је 1878. година. Те године окончана је османлијска владавина и започела је [[Аустро-Угарска|аустроугарска]] окупација. Аустроугарска управа донијела је са собом европске утицаје, не само у управљању градом, већ и његовом преобликовању, развоју и изградњи, што ће резултовати скоро потпуном преобразбом типичног османлијског насеља у европеизован град.<ref>[http://www.mostar.ba/o-gradu-opcenito.html O Mostaru]. Службена страница Града Мостара. Приступљено 22. јула 2016.</ref> У 40 година аустроугарске управе, Мостар је жељезничком пругом и цестама повезан са осталим центрима у БиХ и Далмацији. Изграђена су три моста у самом граду - мост на [[Мусала|Мусали]], Лучки и Царински мост. Град је добио модерни водовод и канализацију, те је електрификован.
Мостар је био средиште Херцеговачког округа.<ref>[http://enciklopedija.hr/Natuknica.aspx?ID=42087 Mostar]. Хрватска енциклопедија. Приступљено 22. јула 2016.</ref> Аустроугарска управа представља једно од најплоднијих раздобља у изградњи и урбанизацији Мостара у његовој читавој историји. Изграђени су нови објекти - јавни, школски, стамбени и индустријски. Нова архитектура и потпуно другачија мјерила критерија и обликовних квалитета, полако су замијенили и истиснули стару архитектуру, али не рушећи је, чувајући вриједно.
У Мостару су у том раздобљу направљене једне од најљепших грађевина оријеналног стила помијешаног с аустроугарском градњом попут Старе гимназије, Градске бање, хопела Неретве, војарни Сјеверни и Јужни логор, Старе жељезничке станице и тргова Мусале и Трга хрватских великана, познатијег као Рондо. Међу истакнутим архитектима који су градили у Мостару истичу се [[Милош Комадина]], [[Мирослав Лозе]], [[Јосип Ванцаш]], [[Максимилијан Давид]] и други.
=== Други свјетски рат ===
| |||