Последња кућа са леве стране (филм из 2009)

Последња кућа са леве стране (енгл. The Last House on the Left) амерички је хорор филм из 2009. године, режисера Дениса Илијадиса. Представља римејк истоименог филма Веса Крејвена из 1972. Главне улоге тумаче Тони Голдвин, Моника Потер, Гарет Дилахант, Арон Пол и Сара Пакстон. Крејвен је учествовао и у стварању овог филма као продуцент.

Последња кућа са леве стране
Постер филма
У сваком комшилуку постоји једна кућа за коју одрасли шапућу деци да јој се не приближавају.
Сада вас Вес Крејвен, творац „Страве у Улици брестова”, одводи у једну од тих кућа.
Изворни насловThe Last House on the Left
ИМДБ 6,5 (90 254 гласова)
Жанрхорор
РежијаДенис Илијадис
СценариоАдам Алека
Карл Елсворт
ПродуцентВес Крејвен
Шон Канингем
Маријана Мадалена
Темељи се нафилм Последња кућа са леве стране (1972) редитеља Веса Крејвена
Главне улогеТони Голдвин
Моника Потер
Гарет Дилахант
Арон Пол
Спенсер Трит Кларк
Марта Макисак
Сара Пакстон
МузикаЏон Марфи
Директор
фотографије
Шерон Мир
МонтажаПитер Макналти
Продуцентска
кућа
Rogue Pictures[1]
Midnight Entertainment
Crystal Lake Entertainment
Scion Films
Amber Entertainment
Craven/Maddalena[1]
Cunningham Productions[1]
ДистрибутерЈуниверсал пикчерс[1][2]
Година2009.
Трајање110 минута
ЗемљаСједињене Америчке Државе САД
Језикенглески
Буџет15 милиона долара[1]
Зарада46 милиона долара[2]
Веб-сајтwww.thelasthouseontheleft.com
IMDb веза

Продукцијска кућа „Роуг пикчерс” је 2006. откупила права на филм и тада се кренуло са планирањем римејка. Вес Крејвен је био заинтересован да види како би филм изгледао са већим буџетом, пошто је у оригиналу из 1972, због веома ниског буџета, био принуђен да избаци сцене које је желео да сними како би завршио причу.[2] Првобитни сценарио, који је написао Адам Алек, садржао је елементе натприродног, звог чега га је студио одбацио и унајмио Карла Елсворта да направи преправке. Један од елемената које је редитељ Илијадис по сваку цену желео да избегне, јесте претварање филма у сплатер пун сцена мучења − поджанр који је 2000-их постао популаран због филмског серијала Слагалица страве. За Крејвена и Илијадиса, Последња кућа са леве стране пре свега илуструје како једна најнормалнија породица може бити доведена дотле да почини најстрашнија убиства. Крејвен је сличну тему, али на нешто другачији начин, обрадио и у свом филму Брда имају очи (1977).

Филм је добио генерално позитивне критике и зарадио преко 46 милиона долара, са три пута мањим буџетом.[1][2] Био је номинован за Награду Сатурн за најбољи хорор филм.

Радња уреди

 Упозорење: Следе детаљи заплета или комплетан опис филма!

Сара Пакстон и њена најбоља другарица, Пејџ, постају жртве одбеглих криминалаца. Игром случаја, зликовци се сусрећу са Мариним родитељима у последњој кући са леве стране и тада почиње њихова освета.

Улоге уреди

Глумац Улога
Тони Голдвин др Џон Колингвуд
Моника Потер Ема Колингвуд
Гарет Дилахант Круг Стило
Арон Пол Франсис
Спенсер Трит Кларк Џастин Стило
Рики Линдхоум Сејди
Сара Пакстон Мари Колингвуд
Марта Макисак Пејџ
Мајкл Боуен поручник Мортон

Разлике у односу на оригинал уреди

Неким ликовима су промењена имена. Марина мајка се у оригиналу звала Естела, а у римејку Ема, најбоља другарица јој се звала Филис, а сада се зове Пејџ. Такође, у оригиналу није помињано да се Кругов син зове Џастин (био је ословљаван са „Јуниор”), нити му је Франсис био брат (у оригиналу се звао Фред Подовски).

Највећа разлика је што у овом филму Мари остаје жива, док је у оригиналу убијена на средини филма. Поред ње, и Џастин успева да преживи иако је њему еквивалентан лик у оригиналу починио самоубиство на крају филма.

Референце уреди

  1. ^ а б в г д ђ „The Last House on the Left (2009) - Financial Information”. 
  2. ^ а б в г The Last House on the Left Box office Main page”. Box Office Mojo. Приступљено 17. 8. 2009. 

Спољашње везе уреди