Потраживања домородачке земље у Канади
Потраживања домородачке земље у Канади (енгл. Indigenous land claims in Canada). „Аутохтони народи у Канади” захтевају да канадска влада поштује њихова права на земљу и њихове абориџинске титуле. Ови нерешени земљишни захтеви су нека од главних политичких питања са којима се аутохтони народи данас суочавају.[1][2]
Влада Канаде је 1973. године почела да признаје домородачке земљишне захтеве. Федерална политика је поделила захтеве у две категорије: свеобухватна потраживања и посебна потраживања. Свеобухватни захтеви се односе на права староседелаца Метиса, првих нација и инуитских заједница које нису потписале уговоре са владом Канаде. Конкретне тужбе, с друге стране, подносе заједнице Првих нација због кршења Уговора о бројевима од стране Канаде, Индијанског закона или било којег другог споразума између Круне и Првих нација.[3]
Основни захтеви уреди
„Основни захтеви” су захтеви о титули Абориџина од стране староседелачких група над својим земљама и територијама. Након одлуке Калдера из 1973. године, у којој је постојање абориџинске титуле први пут признато на канадским судовима, канадска влада је применила Свеобухватну политику потраживања земљишта. Кроз овај процес се сада преговара о захтевима, са циљем потписивања модерног уговора којим се потврђује канадски суверенитет над уступљеним домородачким земљама.[1][4]
Први покренути захтев за земљиште био је Џејмс Беј и северно Квебекчки споразум из 1975. године, који је потписан од стране инуита из Нунавика, Кри Ију Истчиа, владе Квебека и савезне владе као одговор на Џејмс Беј пројекат, који се односи се на изградњу низа хидроелектрана на реци Ла Гранд у северозападном Квебеку.[5][6][7] Од 2017. потписано је укупно 25 нових уговора,[8] а 140 староседелачких група је у процесу преговора о свеобухватном захтеву са савезном владом.[2]
Конкретни захтеви уреди
Конкретни захтеви су дуготрајни спорови о земљишним захтевима који се односе на правне обавезе Канаде према аутохтоним заједницама. Они се односе на управљање земљом и другом имовином Првих нација од стране Владе Канаде, или кршењем уговорних обавеза или било ког другог споразума између Првих нација и Круне од стране владе Канаде. Они такође могу укључивати лоше управљање или злоупотребу моћи аутохтоних земљишта или имовине од стране Круне према Индијанском закону.[3] Они су засновани на законским обавезама Круне према првим нацијама. Прве нације не могу да користе титуле Абориџина или казнену одштету као основу својих захтева.[9]
Влада Канаде обично решава специфичне захтеве преговарањем о новчаној надокнади за кршење са владом племена, а заузврат захтевају укидање права прве нације на дотично земљиште.[10]
Спољашње везе уреди
Референце уреди
- ^ а б Albers, Gretchen (20. 4. 2015). „Indigenous Land Claims”. The Canadian Encyclopedia. Historica Canada. Приступљено 18. 8. 2019.
- ^ а б Austen, Ian (2017-11-12). „Vast Indigenous Land Claims in Canada Encompass Parliament Hill”. The New York Times (на језику: енглески). ISSN 0362-4331. Приступљено 2019-01-24.
- ^ а б Albers, Gretchen (29. 6. 2015). „Indigenous People: Specific Land Claims”. The Canadian Encyclopedia. Historica Canada. Приступљено 18. 8. 2019.
- ^ Rodon, Thierry (1998). „Co‐management and self‐determination in Nunavut”. Polar Geography. 22 (2): 119—135. ISSN 1088-937X. doi:10.1080/10889379809377641..
- ^ Crowe, Keith (11. 7. 2019). „Comprehensive Land Claims: Modern Treaties”. The Canadian Encyclopedia. Historica Canada. Приступљено 18. 8. 2019.
- ^ „Nunavut Land Claims Agreement Act | Canada [1993]”. Encyclopedia Britannica (на језику: енглески). Приступљено 2019-01-24.
- ^ Papillon, Martin. 2008. “Aboriginal Quality of Life under a Modern Treaty: Lessons from the Experience of the Cree Nation of Eeyou Istchee and the Inuit of Nunavik.” IRPP Choices 14 (9).
- ^ „Aboriginal title: What it means for Elsipogtog First Nation”. CBC News. 11. 5. 2019.
- ^ „Specific claims”. Crown-Indigenous Relations and Northern Affairs Canada. 2015-01-12. Приступљено 12. 1. 2019.
- ^ „SPECIFIC CLAIMS REVIEW: EXPERT BASED ‐ PEOPLES DRIVEN” (PDF). www.afn.ca. 15. 5. 2015. Архивирано из оригинала (PDF) 06. 08. 2015. г. Приступљено 2019-01-13.
