Прага E-51 је чехословачки једнокрилни, двомоторни, двотрупац, вишенаменски борбени авион (извиђач-лаки бомбардер) из 1938. године, произвео га је фабрика авиона Прага.

Прага E-51
Авион Прага E-51
Опште
Димензије
Маса
Погон
Перформансе
Почетак производње1938.
Уведен у употребу1938.
Статуснеактиван
Први корисник Чехословачка Чехословачко војно ваздухопловство
Број примерака1
Дужина11,69
Размах крила15,60
Висина3,53
Површина крила35,44
Празан3.102
Нормална полетна4.120
Макс. маса при узлетању4.536 kg
Клипно-елисни мотор2 х Walter Sagitta I-MR
Снага2 x 367,6 kW
Брзина крстарења330 km/h
Макс. брзина на Hопт380 km/h
Долет900 до 1.200 km
Плафон лета7.000 m
Брзина пењања480 m/min

Пројектовање и развој уреди

 
Пројектант авиона Прага Е-51 инж.Јарослав Шлехта
 
Мотор Walter Sagitta I авиона Прага Е-51
 
Мотор Walter Sagitta I авиона Прага Е-51
 
Изглед авиона Прага Е-51 одпозади
 
Aвиони Прага Е-51 (лево) и Прага Е-210 (десно) у немачком заробљеништву

Чехословачко војно ваздухопловство је 1936. затражило нови тип извиђачког авиона. Међу компанијама које су се одазвале била је и Прага, тачније њен главни конструктор Јарослав Шлехта. Резултат овог напора био је авион Прага Е-51. Авион је завршен у пролеће 1938. године, први пробни лет обављен је 26. маја 1938. године. Испоставило се да авион има низ недостатака. Било је потребно подесити крила и посебно заменити стрељачку куполу. Упркос проблемима, Е-51 је респектабилан авион. Међутим, припреме за серијску производњу су трајале предуго, у међувремену је дошло до нацистичке окупације. Једини произведени авион Немци су послали на тестирање у Немачку, где му се губи свски траг. Немци нису наставили са серијском производњом овог авиона, вероватно јер су били задовољни својим моделом Fw-189. Тако да авион Прага Е-51 никада није пуштен у оперативно коришћење[1].

Технички опис уреди

Прага Е-51 је био двомоторни нискокрилни авион, са гондолом трупа и два репна крака (трупа). Авион је био такозване „рам“ конструкције, имао је два трупа и два репа која су међусобно била спојена хоризонталним репним стабилизатором. Пар мотора Валтер Сагитта (Walter Sagitta) максималне снаге 404 kW давао је авиону максималну брзину од 380 km/h, авион је могао да достигне максималну висину од 7.000 m. Посаду су чинила три човека.

Труп Два трупа авиона спајају моторне гондоле на крилу са репом авиона. Облик им је елипсаст а конструкција им је просторна решетка од челичних цеви обложене дрвеном лепенком. Кроз ове трупове су провучене инсталације неопходне за управљање авионом.

У централној гондоли се налази кабина пилота, навигатора (бомбера) или извиђача и стражњег стрелца, већ од намене авиона. Предњи и задњи део ове гондоле као и кабина пилота су били опремљени великим стакленим површинама.

Погонска група је имала линијски обрнути V-мотор ваздухом хлађен, Walter Sagitta I номиналне снаге 367,6 kW (500 KS), покретан металним пропелером са три крака променљивог корака.

Крило је дебелог профила, дрвене конструкције са две рамењаче кутијастог типа и ребра направљена од шперплоче. Облога крила је од дрвене лепенке. Крило је једноделно и на њему су такође од дрвета направљене гондоле за смештај мотора и централне гондоле за посаду и наоружање. Између два трупа крило је правоугаоног облика и у празнинама између центалне гондоле и гондола мотора су смештени резервоари за гориво. Делови крила од трупова ка њиховим крајевима су елиптичког облика. Са предње стране гондола за моторе су постављени носачи мотора који су направљени од заварених челичних цеви. За задње стране ових гондола су причвршћене челичне конструкције, носачи трупова авиона. Крила су опремљена елеронима (крилцима) и закрилцима који су дрвене конструкције обложени лепенком.

Репне површине: Вертикалне репне површине (вертикални стабилизатори) су саставни део трупова авиона и има их два. Конструкција им је од челичних цеви а облога од лепенке. За вертикалне стабилизаторе су прикачена кормила правца који су дрвене конструкције обложена лепенком. Хоризонтални стабилизатор има облик и конструкцију крила. Налази се између два трупа авиона и повезује их. За њега је везано кормило дубине а на средини хоризонталног стабилизатора са доње стране се налази репни точак.

Стајни трап прототипа је био фиксан и састојао се од две главне ноге са уљно-пнеуматским амортизерима, које су се налазиле испод крилних мотора. Гуме на точковима су биле балонске (нископритисне), точкови су били опремљени кочницама. Испод хоризонталног стабилизатора на репу који је спајао два трупа авиона налазио се самоуправљиви точак који се у току лета није увлачио у труп. Сви точкови су били обложени аеродинамичким облогама.

Наоружање уреди

Наоружање се састојало од два митраљеза Збројевка vz. 30 калибра 7,92 mm: један фиксан у трупу напред са 300 метака, а други у задњем делу авиона са 540 метака. Ако је авион коришћен као лаки бомбардер, могао би да носи бомбе укупне тежине 500 kg (1x200 kg; + 6x50kg).

Наоружање авиона: Прага E-51
Ватрено (стрељачко) наоружање
Топ
Митраљез
Број и ознака митраљеза 2 x Zbrojevka vz.30
Број метака 300 + 540
Калибар 7,92 mm
Бомбардерско наоружање (бомбе)
Класичне авио бомбе 1 x 200 + (6 x 50)
Укупна маса 500 kg
Ракетно наоружање (ракете)


Верзије уреди

Авион је направљен у једном примерку (прототип).

Оперативно коришћење уреди

Авион је у Чехословачкој искоришћен за детаљно опитовање и побољшање његових карактеристика (конструктивно побољшање). Овако напредни авион је пао у руке нациста, који су га однели у Луфтвафе центар за тестирање у Рехлину у северној Немачкој, тамо га неко време детаљно тестирали а затим предали фабрици авиона Клемм и ту му се губи сваки траг[2].

Земље које су користиле авион уреди

Види још уреди

Референце уреди

Литература уреди

  • Němeček, Václav (1983). Československá letadla 1 (1918-1945) (in Czech) (III ed.). Praha: Naše vojsko.
  • KUČERA, Pavel (1982). "Praga E-51". Letectví a kosmonautika (in Czech). Prosinec. LVIII (25 & 26).
  • ŠOREL, Václav; VELC, Jaroslav (1986). Letadla československých pilotů I (in Czech) (II. vyd. ed.). Praha: Albatros. p. 488.
  • Fidler, Jiří (2006). Encyklopedie branné moci Republiky československé, 1920-1938 (in Czech). Praha: Libri. ISBN 80-7277-256-2.
  • Kučera, Pavel (2007). Československé prototypy 1938 (in Czech) (1. vyd ed.). Jakab: Nevojice. p. 112. ISBN 978-80-903-6379-3.

Спољашње везе уреди