Пркос (лат. Portulaca grandiflora) је врста сукулентних биљака из истоимене породице Portulacaceae. Због својих крупних, разнобојних цветова и изузетно малих захтева према условима станишта једна је од омиљених баштенских биљака.

Пркос
Научна класификација уреди
Царство: Plantae
Кладус: Tracheophytes
Кладус: Angiospermae
Кладус: Eudicotidae
Ред: Caryophyllales
Породица: Portulacaceae
Род: Portulaca
Врста:
P. grandiflora
Биномно име
Portulaca grandiflora
Синоними[1]
Списак
    • Portulaca hilaireana G. Don
    • Portulaca immersostellulata Poelln.
    • Portulaca mendocinensis Gillies ex Hook.
    • Portulaca multistaminata Poelln.

Име рода Portulaca потиче од латинске речи portula, што значи „мала врата”, а односи се на величину ситних отвора на плоду кроз које испада семе. Име врсте grandiflora односи се на величину цветова.[2] Домаће име пркос ова врста добила је захваљујући својој отпорности на неповољне услове средине.

Распрострањеност

уреди

Потиче из Јужне Америке.[3] Природни ареал простире се на територији Бразила, Аргентине и Уругваја.[4] На природним стаништима расте као перена, али се код нас гаји као једногодишња биљка.[5] Веома је прилагодљива врста, па се често дешава да подивља и из вртова се прошири и нађе се у слободној природи.[6] Иако је у нашем поднебљу једногодишња биљка, његово семе се лако расејава и има велику клијавост, што је разлог успешног ширења у природи ван природних станишта.[7] Понекад је чак потребно применити и неке мере контроле раста, како се не би претворио у инвазивну биљку,[4] јер се тешко искорењује.[8]

Изглед

уреди

Пркос је сукулентна биљка ниског раста. Стабло је сочно је и меснато, црвенкасте боје, веома разгранато. Достиже висину од 10 до 20 цм. Листови су ситни, цилиндрични, меснати и на врху зашиљени. Цветови су крупни, 2-4 цм у пречнику, појединачни и без мириса, са израженим прашницима. Могу бити једноставни или пуни, са више редова латица. Јављају се у разним бојама: бели, жути, наранџасти, ружичасти, црвени, љубичасти или вишебојни. Цвета непрекидно од јуна до првих мразева. Цветови се у сумрак и за време облачних дана затварају.[7] Плод је чаура са поклопцем, пуна бројног, веома ситног семена.[9] Семе задржава клијавост до четири године.[5]

Услови станишта

уреди

За успешан раст пркос тражи обиље сунца и топлоте. Изузетно је отпоран на сушу и веома добро подноси летњу жегу, али не подноси дуготрајну влагу. Најбоље расте на топлом и сувом, сиромашном, песковитом земљишту, док на превише богатом и хранљивом формира мање цветова.[10][8] У повољним условима пркос је изузетно здрава биљка и осим биљних ваши које га могу напасти ако расте у претерано влажној средини,[7] нема других штетника.[5]

Употреба

уреди

Пркос је једна од омиљених баштенских цветних врста. Најчешће се користи за сетву на слободном простору, као покривач тла, или као ниска врста на рубовима цветњака и перењака. Често се користи и за обрубе уз стазе и путеве, као и између камених стаза, на подзидима, алпинумима и сл. Тражи минимално влаге и погодна је за скромне животне услове.[5] Такође се успешно развија и у посудама, па је погодан и као саксијска врста на прозорима, терасама и балконима.[10]

Пркос спада у медоносне врсте и радо га посећују пчеле и други инсекти.

Сорте

уреди
 
Цветови пркоса

Познате баштенске сорте пркоса су Cupido и Samba са изразито крупним цветовима и Margarita са полупуним цветовима.[5]

Види још

уреди

Референце

уреди
  1. ^ „The Plant List: A Working List of All Plant Species”. Архивирано из оригинала 16. јул 2019. г. Приступљено 21. јун 2015. 
  2. ^ Gligić 1953
  3. ^ Huxley 1992
  4. ^ а б „Prkos cveće - uzgoj, nega, zalivanje, razmnožavanje”. Prirodno i zdravo. Приступљено 3. 8. 2017. 
  5. ^ а б в г д Šikoparija, Dobrila; Kokar, Bojana. „Portulaca grandiflora – cvetovi u bojama spektra”. Agroplus. Архивирано из оригинала 03. 08. 2017. г. Приступљено 3. 8. 2017. 
  6. ^ Grlić 1986, стр. 115
  7. ^ а б в Milićević, Dragana. „Prkos - biljka koja osvaja skromnošću”. agroklub. Приступљено 3. 8. 2017. 
  8. ^ а б „Prkos”. Priroda i biljke. Приступљено 3. 8. 2017. 
  9. ^ Buha 2005
  10. ^ а б Вртно цвијеће 1987

Литература

уреди
  • Huxley, Anthony (1992). New RHS Dictionary of Gardening. Macmillan. ISBN 0-333-47494-5. Приступљено 3. 8. 2017. 
  • Grlić, Ljubiša (1986). Enciklopedija samoniklog jestivog bilja. Zagreb: "August Cesarec". COBISS.SR 29347079
  • Gligić, Vojin (1953). Etimološki botanički rečnik. Sarajevo: Veselin Masleša. 
  • Buha, Milica (2005). Cvetnice i aromatične biljke u vašem vrtu. Niš: Film publik art. ISBN 978-86-85463-03-7. COBISS.SR 120104972
  • Вртно цвијеће. Љубљана-Загреб: Младинска књига. 1987. 
  • Грбић, М., Марковић, М. и Ђукић, М. (2017): Цвећарство – сезонско цвеће. Универзитет у Београду. Београд. ISBN 978-86-7299-260-1

Спољашње везе

уреди