Проток људи (филм)

Проток људи је немачки документарни филм снимљен 2017. годин. у режији и копродукцији Аија Веивеија.[1][2] Филм се бави глобалном избегличком кризом и радња прати животне приче избеглица из 23 државе укључујући Авганистан, Бангладеш, Француску, Грчку, Немачку, Ирак, Израел, Италију, Кенију, Мексико и Турску.[3]

Проток људи
Изворни насловHuman Flow
Жанрдокументарни филм
РежијаАји Ваиваи
ПродуцентАи Ваибаи, Чин-чин Јап, Хајно Декет, Анди Коен
Главне улогеИзра Абуд, Хиба Абед, Рами Абу Сондос
Година2017.
Трајање140 минута
Земља Немачка
Језикенглески, арапски, фарси, француски, немачки, грчки, мађарски, турски, курдски, шпански,
Веб-сајтwww.humanflow.com
IMDb веза

О филму уреди

Снимање филм „Проток људи” трајало је годину дана и током датог временског периода Аи Веивеи, у пратњи снимачке екипе, обишао је 40 избегличких кампова у 23 државе и разговарао са великим бројем избеглица.[4] У филму су забележене њихове животне приче у којима су описане њихова потрага за склоништем, сигурношћу и правдом.[3] Поред тога, филм приказује проблеме са којима се милиони избеглица сусрећу свакодневно попут глади, недостатка склоништа и здравствене неге. Филм има за циљ да гледаоцима на сликовит начин прикаже избегличку кризу и да омогући њено боље разумевање.[5]

Референце уреди

  1. ^ Weiwei, Ai (2017-10-20), Human Flow, 24 Media Production Company, AC Films, Ai Weiwei Studio, Приступљено 2022-06-23 
  2. ^ Gr, Sala (2017-08-03). „Biennale Cinema 2017 | Ai Weiwei - Human Flow”. La Biennale di Venezia (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-23. 
  3. ^ а б Human Flow (Official Movie Site) - Own It On Digital HD, Приступљено 2022-06-25 
  4. ^ Welle (www.dw.com), Deutsche. „Ai Weiwei's film 'Human Flow' makes Oscar shortlist | DW | 08.12.2017”. DW.COM (на језику: енглески). Приступљено 2022-06-25. 
  5. ^ „'Human Flow': Ai Wei Wei's doc is about more than the refugee crisis — it's about our humanity”. KPCC - NPR News for Southern California - 89.3 FM (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 25. 06. 2022. г. Приступљено 2022-06-25. 

Спољашње везе уреди