Процепак или позни зумбул (лат. Prospero autumnale) вишегодишња је биљка из породице Asparagaceae.

Процепак
Процепак (Prospero autumnale)
Научна класификација
Царство:
Дивизија:
Класа:
Ред:
Породица:
Род:
Биномно име
Prospero autumnale
Синоними[1]
  • Anthericum autumnale (L.) Scop.
  • Genlisa autumnalis (L.) Raf.
  • Hyacinthus autumnalis (L.) E.H.L.Krause
  • Ornithogalum autumnale (L.) Lam.
  • Prospero corsicum (Boullu) J.-M.Tison
  • Prospero cyrenaicum (Pamp.) Speta
  • Prospero holzmannium (Heldr.) Speta
  • Prospero pulchellum (Munby) Speta
  • Prospero scythicum (Kleopow) Speta
  • Scilla autumnalis var. corsica (Boullu) Nyman
  • Scilla autumnalis var. cyrenaica Pamp.
  • Scilla autumnalis f. dumetorum Balansa ex Baker
  • Scilla autumnalis var. gallica (Tod.) Nyman
  • Scilla autumnalis var. gracillima Batt.
  • Scilla autumnalis subsp. latifolia Iatroú & Kit Tan
  • Scilla autumnalis var. longipes Batt.
  • Scilla autumnalis var. pulchella (Munby) Batt.
  • Scilla autumnalis var. racemosa (Balansa ex Baker) Asch. & Graebn.
  • Scilla corsica Boullu
  • Scilla cyrenaica (Pamp.) G.M.Barroso & al.
  • Scilla dumetorum Balansa ex Baker
  • Scilla gallica Tod
  • Scilla holzmannia Heldr.
  • Scilla longipes Batt.
  • Scilla pulchella Munby
  • Scilla racemosa Balansa ex Baker
  • Scilla scythica Kleopow
  • Stellaris autumnalis (L.) Bubani
  • Urginea autumnalis (L.) El-Gadi

Опис биљке уреди

Процепак има јајасту луковицу, дугачку 1,5—3 (4) центиметра, широку до 2,8 центиметара, са беличастом до црвеномрком туником. Стабљика је широка 1—3, усправна, висока 5—20 (25) центиметара, на попречном пресеку округла, врло често љубичаста.

Приземних листова има 3—8, узано су линеарни, дугачки до 10 центиметара, широки 1—2 милиметра, на попречном пресеку полукружни, са горње стране ужлебљени, на врху затупасти до шиљати, голи, развијају се након цветања биљке.

Цваст је гроздаста, у почетку мање-више или кратко јајаста, касније растресита, издужена, састављена од 6 до 25 цветова (или нешто више). Брактеје нису развијене или су врло кратке. Цветне дршке стрче навише, мање-више су праве и дугачке 3—10 (15) центиметара.

Цветови су без мириса, развијају се у јесен. Листићи перигона су звездасто раширени, на врху заобљени или скоро забљени, ређе шиљати, плаво до црвенкастољубичасти, са тамнијим средишњим нервом, линеарно су издужени и дугачки 4—5 милиметара. Прашници су сразмерно за половину краћи од перигона, антере љубичасте. Плодник је узано јајаст, троок, а у сваком окцу се налази по два семена заметка. Чаура је лоптаста или објајаста, дугачка 4—5 милиметра, са три уздужна жлеба, пуцајућа. Биљка цвета од августа до октобра.

Распрострањеност уреди

Опште распрострањење: Западна и јужна Европа, Крим, обале Црног мора, Кавказ, предња Азија и северна Африка, Медитеранско-субмедитерански — (јужноатлантски) флорни елемент. Распрострањење у Србији: Источна и јужна Србија (Кладово, Брза Паланка, околина Ниша, Грделица, Врање); Косово — Козничка бока. Поред литературних података, евидантирано је присуство ове врсте на слатинским стаништима широм Војводине.

Станиште уреди

У шикарама, на затрављеним површинама, најчешће на кречњаку, али иде и на другу подлогу. Поред литературних података, врста је примећена и на заслањеним стаништима.

Статус заштите уреди

Према Правилнику о проглашењу и заштити строго заштићених и заштићених дивљих врста биљака, животиња и гљива налази се у: Прилогу I Строго заштићене дивље врсте биљака, животиња и гљива.

Референце уреди

  1. ^ „Prospero autumnale (L.)Speta”. The Plant List. Приступљено 7. 11. 2017. 

Литература уреди

  • Јосифовић М. (1964–1980): Флора СР Србије III. САНУ, Београд.

Спољашње везе уреди