Птолемеј Кераун
Птолемеј Кераун (грч. Πτολεμαίος Κεραυνός), (-279. п. н. е. ) је био краљ Македоније од 281. п. н. е. до 279. п. н. е.[1] Његов епитет Кераун је грчки назив за „Гром“ и односи се на његов нестрпљив, нагао и деструктиван карактер.[2]
| Птолемеј Кераун | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 318. п. н. е. |
| Датум смрти | 279. п. н. е. |
| Породица | |
| Супружник | Арсиноја II |
| Родитељи | Птолемеј I Сотер Еуридика Египатска |
| Династија | Птолемејиди |
| Период | 281. п. н. е.–279. п. н. е. |
| Претходник | Лизимах |
| Наследник | Мелеагер |
Био је најстарији син Птолемеја I Сотера, краља Египта, и његове треће жене Еуридике, која је била Антипатерова кћерка. Био је прво од њихово шесторо деце.[3] Његов млађи брат постао је наследник и краљ Египта 282. п. н. е. као Птолемеј II.
Напушта Египат и одлази код Лизимаха
уредиПтолемеј Кераун је напустио Египат и боравио је на двору Лизимаха, краља Тракије, Македоније и дела Мале Азије. Његова полусестра Арсиноја II је била Лизимахова жена. Лизимах има сина Агатокла из првог брака, који треба бити наследник. Лизимахова жена, Арсиноја II, жели да њен син буде наследник, па лажно оптужује Агатокла да кује заверу са Селеуком против оца. Лизимах убија свог сина Агатокла. То изазива револт и код становништва и код пријатеља. Многи градови у Азији се буне. Агатоклеова жена је била сестра Птолемеја Керауна.
Бежи код Селеука са сестром
уредиПтолемеј Кераун и његова сестра беже код Селеука, кога траже помоћ. Они нуде Селеуку повод за напад на Лизимаха, а Птолемеј Кераун жели да он буде краљ Египта. Селеук је видио ту свој мотив да поново уједини Александрово царство. Селеук побеђује Лизимаха 281. п. н. е. у бици код Корупедија. Лизимах је убијен у тој бици. Птолемеј Кераун након тога убија Селеука. Вероватан разлог је што није остваривао жељу Птолемеја Керауна да буде краљ Египта. Од тада је прозван Кераун (Keraunos је на грчком гром)
Постаје краљ Македоније
уредиПосле убиства Селеука било му је лако да постане краљ Македоније 281. п. н. е.[4] У то време он се такође формално одрекао свог права на египатски престо.[5] Био је унук Антипатра и тиме је легитимно тражио трон. Војници га лако прихватају као краља јер је служио и у војскама Лизимаха и Селеука. Жени се својом полусестром Арсинојом II, Лизимаховом удовицом. Убрзо убија два млађа сина од Арсиноје, па она бежи у Египат, где се удаје за свог брата Птолемеја II.
Смрт при галској инвазији
уредиГали су извршили инвазију Грчке 279. п. н. е., а касније се настанили у Галатији. Када су Гали напали Тракију, Трачани су тражили помоћ од Птолемеја Керауна. Птолемеј Кераун је тада одбио да им помогне, сматрајући да ће ослабљени Трачани бити мања опасност за Македонију. Трачани су били поражени и присиљени да се придруже Галима у нападу на Македонију. Птролемеј Кераун је изгубио битку и живот у борби против Гала 279. п. н. е. Када су Македонци видели да је њихов вођа мртав, побегли су.[6]
Види још
уредиРеференце
уреди- ^ Bennett, Chris. „Ptolemy Ceraunus”. Ptolemaic Genealogy. Приступљено 28. 10. 2019.
- ^ Memnon FGrH 434 F 1.5.6; Pausanias 10.19.7.
- ^ Hölbl 2001, стр. 24
- ^ Memnon FGrH 434 F 1.8.3.
- ^ Hölbl 2001, стр. 36
- ^ Porphyry, FGrH 260 F 3.10; Diodorus Bibliotheca 22.3.2; Justin 24.3-5; Plutarch, Life of Pyrrhus 22.1.
Литература
уреди- Carney, Elizabeth Donnelly (2013). Arsinoe of Egypt and Macedon: A Royal Life. Oxford University Press. стр. 31—64. ISBN 978-0-19-971101-7.
- Grainger, John D. (2010). The Syrian Wars. стр. 281—328. ISBN 9789004180505.
- Hölbl, Gūnther (2001). A History of the Ptolemaic Empire
. Routledge. ISBN 978-0-06-019439-0. - Hollstein, W. (1995). „Münzen des Ptolemaios Keraunos”. Schweizerische Numismatische Rundschau. 74: 13—25.
