Пушач
Пушач је од никотина болесно зависна особа било ког пола или узраста која током свог живота активно удише дувански дим из цигарете, цигаре или луле који настаје непотпуним сагоревањем лишћа дувана. Појава првих пушача стара је колико и навика пушења и датира од пре 5000 до 3000. п. н. е.
Светска здравствена организација процењује да су у развијеним земљама света у 41% случајева пушачи мушкараци а у 21% случајева жена. У земљама у развоју међу пушачима је 48% мушкараца и 8% жена. Укупан број пушача у свету тренутно износи око 1 милијарду и двеста милиона. Преме подацима СЗО годишње умире око 5 милиона пушача, због непосредних последица злоупотребе дувана.
Најзаступљенија група за усвајање пушачких навика су млади између 18 и 24 године старости. То потврђују бројна истраживања у којим се наводи да је најмање 60% средњошколаца пушило дуван. Како је до те узрасне доби кроз разне облике едукације о штетности пушења највећи број младих упознат, а опет постају пушачи, узроке треба тражити у бројним етиолошким факторима у породици, школи, средини у којој одрастају итд. Највећи број младих пушача потиче из породичне средине у којој су један или више чланова породице пушачи.[1]
Једна од великих заблуда пушача је да могу да престану са пушењем, кад год то зажеле. Једном кад се усвоји ова ружна и по здравље опасна навика сваки покушај одвикавања од пушења је тежак, мукотрпан и не тако често неуспешан процес.
Историјат уреди
Прва домовина пушача дувана сматра се Северна Америка. На археолошким налазима ископаним на подручју где су живели Индијанци из племена Маја приказани су свештеници како за време верских обреда пуше луле. Међу индијанским племенима пушила се заједничка лула за време разних свечаности, а особито приликом престанка ратовања и склапања мира (позната као лула мира).[2]
Након што је 1492. Колумбо открио Северну Америку, од те године, почиње масовна појава пушача и злоупотреба дувана који поред алкохола постаје један од најчешћих порока.
Први пушачи Европљани били су Колумбови морнари и њихови пратиоци. Они су одговорни и за то што су биљку дуван пренели у Европу, и то најпре у Шпанију (1550) а потом и у Португал (1560). Одатле је настало масовно ширење дувана а самим тим и броја пушача по Европским земљама и на другим континентима.[3]
Епидемиологија уреди
Глобално, број пушача непрестано расте, а примера ради за последњих 30 година порастао је са 721 милион у 1980. на 967 милиона у 2012. Највећи проценат пушача имају Источни Тимор (61 одсто) и Индонезија (57 одсто), а прате их Јерменија (51,5 одсто), Русија (51 одсто) и Кипар (48 одсто).[4]
Највећи здравствени ризици код пушача јављају се у земљама где највећи број становника пуши, а то су Кина, Грчка, Ирска, Италија, Јапан, Кувајт, Кореја, Филипини, Уругвај, Швајцарска и Русија.
Пушач у Мауританији у просеку попуши највише цигарета током дана - 41, односно више од две кутије, док Саудијској Арабији пушачи потроше око 35 цигарета дневно, а на Тајвану 32.
Пушач или никотинзависан болесник уреди
Пушење није само ружна навика већ и зависност - психичка и физичка. Зато се сви редовни (активни) пушачи сврставју у групу зависних особа, од супстанце у цигаретама под називом никотин (која у њиховом организму ствара никотинску зависност). [5]
Године 1971. Светска здравствена организација када је одлучила да ступи у систематску борбу против пушења дувана и смањења броја пушача у свету пушење је те исте године дефинисала као болест зависности. И тако се пушење дувана осим као узрочник многих болести и само као болест, под тим називом, нашао у Међународној класификацији болести СЗО (ИЦД-10) и списку Америчког психијатриског удружења за дијагностику и статистику (ДСМ-4).
Како настаје зависност од никотина уреди
Зависности код пушача почиње тако што након удаха дуванског дима никотин стиже до мозга за краће од 5 откуцаја срца. То је брже него када би се убризгао у преко вене у крв. Никотин одлази до мозга у посебан део где се налазе ацетилхолински рецептори који реагују на њега. Никотин стимулише ове рецепторе и они ослобађају супстанце које пушачу пружају осећај смирености, опуштености, задовољства и појачава му концентрацију. То је главни разлог зашто пушач пуши цигарете. У тренуцима стреса, тескобе и збуњености, цигарета га на неки начин привидно спашава и доводи у стање привидног задовољства и смирености.[6]
Након пола сата тај осећај нестаје, особа се осећа депресивно и уморно и потребна је нова цигарета да пушача врати у стање задовољства. Временом тело пушача стиче толеранцију на никотин а потребе за њим су му све веће, па број попушених цигарета постаје све већи, да би достигао исти доживљај или исти осећај. Тако пушач постаје болесник, зависан од дуванског дима.
Фазе у развоју зависности код пушача уреди
- Прва фаза - психичка зависност
Пушењем првих цигарета код непушача се прво развија психички измењено понашање која настаје под дејством никотина. Манифестације тог понашања су привидна опуштеност (због стимулативног и релаксирајућег дејства никотина), која је праћена привидним задовољством и смиреношћу.
Како некада непушач а сада будући активни пушач већ доживљено стање, жели да понови, он конзумира све више нових цигарета што у његовој крви одржава количине никотина на истом нивоу. И тако, данима и недељама, цигарета по цигарета ... човек постаје активан пушач!
- Друга фаза - Физичка зависност
У овој фази никотин пушењем доспева до свих органа и ткива, те тако улази у метаболизам и функције скоро свих ћелија организма. То је фаза у којој пушач осећа прве здравствене тегобе због којих жели да остави пушење, али „пушење не жели њега да остави“!
Основне карактеристике понашања пушача као зависника уреди
- Пушач има потребу за цигаретом, без обзира на ситуацију у којој се тренутно налази
- Пушач не може да одоли цигарети, чак и када је свестан фаталних последица по сопствено здравље, околину и своју породицу
- Пушач постаје особа чије понашање одређује никотин - потреба да се запали цигарета ће га покренути да изађе из просторије, запали и поред пожарног аларма, или поред изричите забране лекара, јер у супротном, и краткотрајан недостатак никотина у њему изазива неконтролисане (понекад и паничне) нападе нервозе.
Промене у организму пушача уреди
Промене у организму дугогодишњих пушача настају као последица удруженог дејства, 4.000 штетних матероја (и ни једне корисне) из листа дувана и 600 додатних хемијских компоненти из цигарета које дуванска индустрија убацује у цигарете и друге дуванске производе.[7]
- Мозак
Промене на мозгу карактериш појава следећих симптома; главобоља, несаница, вртоглавица, несвестица, смањена концентрација.
- Чуло вида
Промене у очима карактерису се, отежаним разликовањем боја и појавом слабовидости
- Усна дупља
Манифестне промене у усној дупљи пушача су хронично запаљене десни, жути зуби, рак усне
- Желудац
Шелудачне тегобе код пушача најчешће се манифестују као гастритис, чир на желуцу, отежано варење, рак (карцином) желуца
- Кожа
Најчешће промене на кожи пушача су, сува и наборана кожа, склона честим инфекцијама
- Сексуалност
Смањење либида и ометање ерекције озбиљно угрожавају нормални живот пушача
- Репродуктивна способност
Чешћи абортуси, рађање недоношчади, мања тежина новорођенчета
- Дисајни органи
Најизраженије промене на дисајним органима су, хронично запаљено грло, хронични бронхитис, емфизем плућа. Таложење дуванске смоле и катран у плућима, стварају ризик код пушача да оболи од рака плућа који је код пушача већи 13 пута у односу на непушаче
- Срце и крвоток
- Број откуцаја срца се повећава се са сваком запаљеном цигаретом
- Сужавају се крвни судови срца и мозга, што увећава ризик од срчаног или можданог удара
- Сужавају се и крвни судови читавог тела. Јавља се бледило лица, хладноћа и трњење руку и ногу
- Повећава се крвни притисак за 15-20%
- Убрзава се процес атеросклерозе.
Разлика између активних и пасивних пушача уреди
У свакодневној пракси, особе које активно пуше дуван означавају се као активни пушачи а особе које бораве у затвореном простору заједно са особама које пуше дуван и индиректно (пасивно) удишу дим активних пушача, називају се пасивни пушачи.
Суштинска разлика је у томе што се активним пушачем, са медицинске тачке, означавају само особе код којих се након активног удисања дима директно стављањем једног краја цигарета, цигара или томпуса у уста или посредно преко „реквизита за пушење“ муштикле, луле и наргиле, развила болест зависности на никотин.
За разлику од активних пушача пасивни пушачи, заправо су непушачи код којих се због повременог излагања дуванском диму пушача, није развила болест зависности од никотина, али се код њих потенцијално могу јавити тежа оштећења здравља и болести изазване дејством токсичних материја из дуванског дима.
Како се постаје пушач? уреди
Разлога што нека особа постаје пушач има више, од доказивања себи и околини да је одрасла особа, преко интензивне рекламе, из ината, из радозналости, зато што је то забрањено. Неки људи на овај начин запошљавају руке са којима не знају шта да раде. Неки мисле да им цигарета у устима даје сличност са глумцем са великог екрана.
Пушење је (поред алкохола) и задовољство а и најчешћи начин да се превазиђе стрес. Цигарета се пали нарочито после обављених задовољстава као што је нпр добар обед, успех на послу али има и других. Често се и у часовима досаде, ишчекивања или дужих вожњи аутомобилом време испуњава и пушењем.
Ко је бивши пушач? уреди
Особа која се одвикавала сама или уз стручну помоћ, а не пуши 12 и више месеци, бивши је пушач.[8]
- Бивши пушачи штите здравље својих укућана, пријатеља и колега.
- Бивши пушача могу да помогну пушачима да схвате и прихватите њихову помоћ јер они најбоље знају шта значи пушити, а шта живети без удисања дуванског дима.
- Код бившег пушача значајно се смањују ризици од последица пушења.
Извори уреди
- ^ Dragan Miletic, Mladi i cigarete, na: www.danas.rs
- ^ Wilbert, Johannes (1987). Tobacco and Shamanism in South America. Yale University Press. стр. 149. ISBN 978-0-300-05790-4..
- ^ Gilman, Sander L.; Xun, Zhou (2004). Smoke: A Global History of Smoking. Reaktion Books. ISBN 978-1-86189-200-3.
- ^ The World Health Organization, and the Institute for Global Tobacco Control, Johns Hopkins School of Public Health (2001). "Women and the Tobacco Epidemic: Challenges for the 21st Century", pp. 5-6
- ^ Warner KE. „Smoking cessation: A global perspective”. The Journal of Respiratory Disease. 8: 26—32. 1998.
- ^ Штетност пушења дувана
- ^ World Health Organization Regional Office for Europe.Air quality guidelines. 2nd Edn. Denmark, WHO, 2000.
- ^ Institut za javno zdravlje Kragujevac, Plan i program odvikavanja od pušenja Архивирано на сајту Wayback Machine (9. фебруар 2015)