Радивој Симоновић

др Радивој Симоновић (Лединци, 17. августа 1858. - Сомбор, 21. јула 1950.) био је српски лекар и фотограф.

радивој симоновић
Radivoj Simonovic.jpg
Радивој Симоновић
Датум рођења(1858-08-17)17. август 1858.
Место рођењаЛединци
 Аустријско царство
Датум смрти21. јул 1950.(1950-07-21) (91 год.)
Место смртиСомбор
 СФР Југославија
Професијалекар

БиографијаУреди

Симоновић је рођен у Срему, у Лединцима лета 1858. године. Студирао је медицину на Универзитету у Бечу. Тамо је био члан Српског академског друштва "Зора" у којем је активан. Беседио је тако октобра 1876. године на друштвеном скупу о манастиру Раковцу.[1]

Лекар, етнограф, географ, историчар, филолог и социолог, неуморни путник и истраживач, фотограф и утемељивач планинарства у нас, здравствени просветитељ и народни добротвор, „Сомборски Русо" како га, због интелектуалне знатижеље и спознаја до којих је досезао, прозва Јован Скерлић.

Деведесетих година 19. века у друштву са Лазом Костићем бави се у Црној Гори на Цетињу његов брат др Светислав Симоновић, који је лекар књаза Николе.[2] У Сомбор је дошао 1896. године, где се и упокојио 1950. године. Лаза и Радивој другују деценију, нарочито у Сомбору. Покренуо је након Лазине смрти, 1912. године Симоновић едицију у Сомбору: "Др Лаза Костић - његов живот и рад". Изашле су само две свеске, те и 1913. године. А године 1978. штампана је у Сомбору обимна књига Симоновићевих одабраних текстова "Човек изнад свега", које је приредио (и предговор написао) др Стојан Бербер, лекар и књижевник. [3] У својим "Успомена на др Лазу Костића", описао је живот и личност свог великог пријатеља и пацијента Лазе Костића.

Један је од састављача Меморандума о Бајском троуглу који је по завршетку Првог светског рата упућен Међународној комисији у Паризу, за утврђивање југословенско-мађарске границе. Најближи пријатељ и лекар др Лазе Костића, пријатељ и сарадник Јована Цвијића, коме је, пре свега фотографијама, оплемењивао научна, али и издања француских, немачких и мађарских научних лексикона, а као сарадник дао је велики допринос издањима Матице српске и других листова и часописа. Уписао се Радивој 1933. године за члана добротвора Географског друштва Универзитета у Београду, прилогом од 1000 динара.

Доктор Симоновић се много бавио писањем стручно-историјских радова и књига за народ. У Летопису Матице српске објавио је 1892. године чланак: "Манастир Житомислић у Херцеговини".[4] Матица га је за то путописно-популарно дело наградила са 90 ф. хонорара. Штампао је 1898. године у Панчеву књигу "Куга у Срему 1795. и 1796. године".[5] Исте, 1898. године издао је у Новом Саду стручно медицинско дело: "Јектика-сучија, туберкулоза и скрофулоза". Објављивао је у међуратном времену, бројне историографске чланке у Гласнику Историјског друштва у Сомбору.

Проучавао је здравље на­рода у склопу утицаја окружујуће природне и друштвене средине, приближивши се погледима Јована Цвијића. Проучавао је и снимао крашке, а нарочито планинске пределе. Био је мајстор уметничке фотографије. Општа болница у Сомбору носи његово име.[6] По њему се зове Планинарски дом „Др Радивој Симоновић” на Фрушкој гори. У Сомбору постоји Кућа Радивоја Симоновића.

РеференцеУреди

  1. ^ "Српска Зора", Беч 1876. године
  2. ^ "Српски сион", Карловци 1902. године
  3. ^ Милан Степановић: "Сомборске нити Лазе Костића", Сомбор 2007. године
  4. ^ "Просветни гласник", Београд 1892. године
  5. ^ "Српски сион", Карловци 1898. године
  6. ^ „Општа болница Сомбор”. Приступљено 26. 6. 2017. 

ЛитератураУреди

  • Стојан Бербер, Лаза Костић и Радивој Симоновић (укрштај биографија), у књизи "Венац Лазе Костића", Сомбор, 2017.
  • Др Радивој Симоновић, Човек изнад свега, одабрани текстови, припремио за штампу и предговор написао др Стојан Бербер, Сомбор, 1978 (2014)

Спољашње везеУреди