Радосав Ж. Ђорђевић

Проф. др Радосав Ж. Ђорђевић (Мали Вртоп, Општина Гаџин Хан, 8. август 193318. април 2018) био је српски математичар, редовни професор Електронског факултета Универзитета у Нишу. Од 2000. године је био професор универзитета у пензији.[1]

Радосав Ж. Ђорђевић
Радосав Ж. Ђорђевић
Лични подаци
Датум рођења(1933-08-08)8. август 1933.
Место рођењаМали Вртоп, Краљевина Југославија
Датум смрти18. април 2018.(2018-04-18) (84 год.)
Место смртиНиш, Србија
ОбразовањеПриродно-математички факултет Универзитета у Београду
Научни рад
Пољематематика
ИнституцијаЕлектронски факултет Универзитета у Нишу,
МенториДрагослав Митриновић
Познат пофункционалним једначинама, линеарним једначинама, диференцијалним једначинама, теорији матрица, диференцијалним једначинама
НаградеЈубиларна плакета 1965-1975. Универзитета у Нишу

Биографија уреди

Професор др Радосав Ж. Ђорђевић је био редовни професор Електронског факултета Универзитета у Нишу. Рођен је у селу Мали Вртоп у Заплању, општина Гаџин Хан, 8. августа 1933. године. Отац Живојин Ђорђевић, мајка Градимирка (Станковић) Ђорђевић. Основну школу и гимназију завршио је у Нишу. Дипломирао је на Математичкој групи Природно математичког факултета у Београду 1957. године. Радио је у почетку као професор у средњој школи, а затим од асистента до редовног професора на Универзитету у Нишу. Током наставничке каријере, предавао је више математичких предмета на редовним и последипломским студијама на Електронском и Машинском факултету Универзитета у Нишу и Савезном заводу за статистику у Београду.

Умро је у Нишу, 18. априла 2018. године.[2]

Каријера уреди

Две школске године радио је као професор у средњој школи Стеван Сремац у Нишу.

Од оснивања Техничког факултета у Нишу 1960. године, односно од оснивања Електронског факултета Универзитета у Нишу (1968. године), радио је, у почетку као асистент, пролазећи кроз сва универзитетска звања до редовног професора, све до пензионисања 2000. године. [2]

Постао је доктор наука 1966. године одбраном докторске дисертације „О неким општим класама линеарних функционалних једначина“ на Електротехничком факултет Универзитета у Београду, под менторством професора др Драгослава С. Митриновића.

Током наставничке каријере предавао је математичке предмете на Електронском факултету у Нишу, али и на Машинском факултету Универзитета у Нишу и Савезном заводу за статистику у Београду.[1],[3]

У току школске 1968/69. године, као стипендиста „Alexander von Humboldt-Stiftung“, био је на стручном усавршавању на Институту за теоријску и примењену математику Универзитета у Бону.[2]

Обављао је значајне функције на Електронском факултету у Нишу и Универзитету у Нишу:

  • Декан Факултета у периоду (1975/76 — 1978/79)
  • Продекан за финансије (1972/73 — 1974/75)
  • Руководилац Катедре за математику (дуги низ година)
  • Проректор Универзитета у Нишу (два мандата) [4]

Професор је као декан Факултета обезбедио материјална средства, пројектовање и изградњу нове зграде Електронског факултета у Нишу, која је свечано почела са радом 24. јуна 1982. године. [5]

Доприноси у науци уреди

Иницијатор је оснивања угледног часописа „Facta Universitatis“ Универзитета у Нишу и био је његов први главни и одговорни уредник, а касније члан редакционог одбора. Био је члан редакције научне „Публикације Електротехничког факултета у Београду“ и едиције „Математичка библиотека“ Електротехничког факултета у Београду. Његови научни радови су били из области: Обичне и парцијалне диференцијалне једначине, Теорија функционалних једначина, Аналитичке неједнакости, Геометријске неједнакости, Теорија матрица и теорија апроксимација.[2]

Чланство у стручним удружењима уреди

  • Сарадник Математичког института САНУ у Београду
  • Члан Француског математичког друштва
  • Почасни члан Српског хемијског друштва
  • Члан Научног друштва Србије
  • Доживотни почасни члан „Tesla Memorial Society, Inc.“ у Њујорку [2]

Књиге и научни радови уреди

Научне радове је објављивао у многим домаћим и стручним научним часописима (више од тридесет од посебног значаја) а учествовао је и на многим математичким конгресима и симпозијумима.

Наслови неких од најзначајнијих научних радова:

  • „Sur certaines équations aux dérivés partielles indéterminées“,
  • „Solution d’une equation fonctionnelle à plusieurs fonctions inconnues“,
  • „Solution d’un systeme d’equations fonctionnelles lineaires“,
  • „On a Class of Functional Equations“,
  • „Sur un systeme des equations fonctionnelles lineaires“,
  • „On a Malet-Hammond’s Functional Equation“,
  • „On a Function Related to Binet-Cauchy’s Functional Equation“,
  • „On a Fuctional Equation Having Determinant Form“,
  • „Čebišev’s Inequality for Convex Sets“,
  • „On Some Generalizations of Zmorovič’s Inequality“,
  • „Some Inequalities for Triangle“,
  • „Some Inequalities for the Elements of a Triangle“,
  • „Some Inequalities for Triangle“
  • „On a Set of Proofs of Isomorphism of A|acency Matrices“,
  • „Some Estimates of Lr norm on the Set of Continuously-differentiable Functions“.
  • Коаутор је монографије: „Geometric Inequalities“ („ Wolters-Noordhoff Publishing“ Гронинген , Холандија) .
  • Коаутор је са Градимиром Миловановићем трилогијског универзитетског уџбеника „Математика за студенте техничких факултета“ [1][2]

Признања и награде уреди

  • Јубиларна плакета 1965-1975. Универзитета у Нишу
  • Плакета Универзитета у Нишу
  • Велика плакета и повеља Универзитета у Нишу [2]

Библиографија уреди

  • „Sur l’équation fonctionnelle cyclique généralisée“ (1965) (са Петром М. Васићем);
  • „On certain general cases of linear functional equations“ (1967)
  • „A generalization of E. Landau’s theorem“ (1975) (са др Градимиром Миловановићем);[1]

Референце уреди

  1. ^ а б в г [Академик САНУ Градимир Миловановић „Допис за „Српску енциклопедију““ (мај 2019.г.)]
  2. ^ а б в г д ђ е Сајт "Научног друштва Србије"
  3. ^ Сајт Електронског факултета у Нишу
  4. ^ [Публикација: “50 година Електронског факултета у Нишу 1960 – 2010 ”, Ниш, 2010.]
  5. ^ Електронски факултет