Разбрајалице или бројанице, како се још у народу зову, су кратке песмице засноване више на ритму и сазвучју него на тексту. Састављене су од низа набрајања домаћих, страних или неразумљивих сликованих речи. Оне служе деци за разбрајање при њиховим играма. Слично као код рефрена лирских и других песама и код разбрајалица је смисао речи жртвован мелодији.[1]

Украшавају их многе необичне речи , контрасти, ономатопеје, жив ритам, разиграна мелодија, искричаве и чудесне слике. Зато су оне прави драгуљи народне књижевности.[2]

Улога разбрајалица у дечјој игри

уреди

Разбрајалице су кратке веселе песмице. У њима није важан садржај ни смисао, па многе речи и немају никакво значење. Такве речи замењују бројеве, кратке су, необичне и песмици дају мелодичност. У разбрајалицама су речи које се лако изговарају и разлажу на слогове а често не значе ништа.[3]

Када деца играју „Жмурке”, „Вије” или „Ћораве баке“, мора се одредити ко ће жмурити, бити вија или ћорава бака. Зато се пре игре изговарају разбрајалице или бројалице.[4]

Настанак разбрајалица

уреди

Разбрајалице су настале као дечије говорне игре. Деца их стварају и изговарају у различитим играма. Део су многих дечјих игара и нема генерације која није понављала и преносила, попут усмене традиције, многе слогане претходних нараштаја, у понечему их мењала или слагала потпуно нове. Оне плене мелодијским складом и поетском лепотом коју је створила слободна дечија машта.[2]

Структура разбрајалица

уреди

Ликови у разбрајалицама су најчешће животиње из света блиског деци. Често се помињу Миш, мачка, петао, кокошка и сл.:

Слике у разбрајалицама су невероватне, производ дечје маште:

На крају разбрајалица налазе се завршне, обично кратке и наглашене, завршне речи. Када та реч падне на неког играча, он испада, започиње нову игру, или има одређену улогу у игри (жмури у жмуркама).

Референце

уреди
  1. ^ Кнежевић, Миливоје В. (2016). „О разбрајалицама”. Српске народне умотворине: кратки говорни облици. Београд: Креативни центар. стр. 358. ISBN 978-86-529-0327-6. 
  2. ^ а б Српске народне умотворине: кратки говорни облици. Београд: Креативни центар. 2016. стр. 315. ISBN 978-86-529-0327-6. 
  3. ^ „Еци, пеци, пец”, избор народних умотворина, ИТП „Змај”, Нови Сад, 1998.
  4. ^ „Разбрајалице”, Владана Ликар Смиљанић, ИК „Вук Караџић”, Београд, 1979.

Литература

уреди
  1. Обрадовић, Славољуб (2005). Књижевност за децу 1. Алексинац: Виша школа за образовање васпитача, стр. 80-82.
  2. Драгиша Живковић (2001). Речник књижевних термина. Бања Лука: Романов, стр. 677.
  3. Љубомир Милутиновић (2016). Књижевност за дјецу. Бања Лука: Филозофски факултет, стр. 60.