Разговор:Ђура Хорватовић/Архива 1
 | Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
| Архива 1 | Архива 2 |
Ако неко има Политикин Забавник бр. 3048, молио бих га да наведе на којој се страни налази дотични чланак, где се овај баја спомиње.--Ἐπαμεινώνδας (разговор) 20:28, 2. март 2011. (CET)
Почасни грађанин Пирота
Било би добро направити категорију почасних грађана Пирота, јер...
Srpski patrijarh Irinej je jedanesti čovek koji je poneo titulu počasnog građanina Pirota. Ali, 1991. godine titule su oduzete Josipu Brozu Titu i Petru Stamboliću. Za prvog počasnog građanina proglašen je Đuro Horvatović, pukovnik srpske vojske i komandant Timočkog korpusa u Drugom srpsko-turskom ratu 1877. godine u borbama za oslobođenje Bele Palanke i Pirota.[1]
Одабрана литература
(За сада оволико, а касније ће бити потребно још тога...) Ево, овако. Нама ће пре свега требати ови радови:
- Петар Пешић, Наш рат с Турцима 1876/77. године, Београд 1925
- Слободан Јовановић, Влада Милана Обреновића, књига прва, Београд 1926.
- Сава Грујић, Операције Тимочко-моравске војске, књига прва, Београд 1901.
- Јован Ристић, Дипломатска историја Србије, књига прва, Београд 1896.
Занимљивости
које намеравам убацити у чланак, само кад будем средио остало...
Ф. Каниц је забележио следеће у Србија, земља и становништво од римског доба до краја XIX века
Љубазни начелник Арсеновић допуштао je инжењеру Бартошу да ме и даље прати на мојим разним излетима из Ниша, који ми je цео месец дана био полазна база. Једна од најпријатнијих екскурзија била je вожња на пољопривредно имање генерала Хорватовића код Медошевца. Раније je оно припадало моћном Хафис-паши. Већ поменути градитељ нишке краљевске резиденције проводио je ca својим женама вреле летње дане у једноспратној кули с прекрасним погледом на околину и у конаку с белим мермерним шадрваном, под сеновитим старим дрвећем. Човек би морао да има исто тако велике приходе као Хафис да би овај божанствени летњиковац, одвојен од спољног света високим зидовима, могао да одржава у његовој првобитној лепоти. На шездесет хектара изврсне земље који му припадају, Хорватовић je, поред великих воћњака и баште, организовао и гајење репе и других биљних врста за исхрану ситне стоке. Али колико би веће приносе дало ово добро у рукама једног немачког пољопривредника који би пословао рационално! (178-79)
ЂурО а не ЂурА
Прво, Нова Градишка није у Срему па онда не може бити "пореклом из Срема", како пише у чланку. Друго, није се могао звати ЂурА, него само Ђуро, јер се изван Србије и Војводине нико није тако звао, без обзира на народност. Нема везе што су га у Србији звали Ђура. Сигурно није ишао код матичара мијењати име под којим је крштен. То је ваша позната србијанска нефлексибилност да сваког ко се зове на о зовете на а. Тако и мене чим дођем у Србију, зову на а. Зову ме тако чак и кад они дођу у Хрватску. Не смета ми то пуно, али нека ме тако и не пишу. Једна мала дигресија: наставак о за мушко име има предност пред наставком а јер се тако боље разликују мушка и женска имена. Већ је била расправа на Хрватској Википедији о Хорватовићевом имену. Тамо неки тврде да се заправо звао Јурај, што је исто јако мало вјеројатно за тај крај Славоније. Дакле ЂурО, а не ЂурА. Будите брaтe мало флексибилнији! — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 89.164.46.90 (разговор • доприноси) | 20:43, 7. октобар 2013.