Разговор:Антички Рим/Архива 3

Оснивање

Зар Рим није основан 753. п. н. е., што значи 8., а не 9. п. н. е., како пише у тексту?—Филип Кнежић (разговор) 18:41, 21. децембар 2007. (CET)

Никако ми не иде у главу, па јел би био неко љубазан да ми то објасни—Филип Кнежић (разговор) 21:31, 21. децембар 2007. (CET)

Eto, promenjeno.--Јагода испеци па реци 22:02, 21. децембар 2007. (CET)

Назив

Није ли уобичајеније да се овај период назива Стари Рим? Назив ми дјелује много боље. --Жељко Тодоровић (разговор) 11:46, 26. март 2011. (CET) с. р.

Понављам питање. :) --Жељко Тодоровић (разговор) 14:25, 30. март 2011. (CEST) с. р.

Ако нико нема ништа против, преименовао бих чланак у Стари Рим. --Жељко Тодоровић (разговор) 19:57, 25. април 2011. (CEST) с. р.

Добар

Овај чланак дужином заслужује да буде добар. Сјајан не може бити јер се не спомињу ни део о римској војци, култури, друштву. Да сад ја не бих неку квоту референци, посебно пошто је чланак изузетно поплављен, ако неко заиста мисли да је нешто заиста неопходно нека разумно обележи. -- Bojan  Razgovor  18:35, 23. јул 2011. (CEST)

Teško, Bokice, pa nema čak ni literaturu... Ne verujem da bi se neko latio sada ubacivanja referenci na već gotov tekst, jer to je gadan, dugačak i dosadan posao, to je mnogo lakše raditi dok se piše. Jedino što mi pada na pamet jeste da se zamoli neko ko se u temu razume (npr. Epimanonda, on, vidim dosta se zanima za stari vek), da pročita članak i da otprilike, ako može doda barem literaturu koja bi odgovarala onome što piše u članku. Ako ima volje, da ga dopuni i popravi, u svakom slučaju, verujem da bi njegvo mišljenje svakako dobr došlo. Druga mogućnost je Klaudije, jer je i njemu struka stari vek, tačnije pozni Rim, ali bez obzira, svakako je jak dobar poznavalac ove teme, ali mi se čini da on ovih dana nije nešto prisutan. --Јагода испеци па реци 18:48, 23. јул 2011. (CEST)

Ja nisam rekao da ubacujem 100 referenci, da ih ima, vec na prava mesta. -- Bojan  Razgovor  19:52, 23. јул 2011. (CEST)

Знам, али мислим да је у оваквим случајима једноставније убацити литературу. Све су т врло познате ствари око којих нема много дискусије, и једном историчару је врло лако да на оснву текста убаци пар књига које могу да послуже као литература. Питај Епиманонду, или Клаудија, ништа те не кошта. --Јагода испеци па реци 16:34, 24. јул 2011. (CEST)

Уклањање шаблона „не цитира изворе...“

Због чега је уклоњен овај шаблон кад није решен проблем? Узгред, зар је толико неизводљиво навести литературу по узору на нпр. овај чланак.--Епаминонда (разговор) 02:07, 1. август 2011. (CEST)

Uradi ti. -- Bojan  Razgovor  12:30, 1. август 2011. (CEST)

Vrlo rado, ali bez tebe nikako i to iz čistog razloga što si jedno vreme uređivao ovaj članak pa si sledstveno tome morao biti u toku.--Епаминонда (разговор) 12:42, 1. август 2011. (CEST)

Узгред, видим да је адаптиран са чешке вики где су коришћени искоментарисани извори и литература, али све то је на чешком. Да не буде забуне, и наша историографија упозната је са Римом, а имамо и своје преводе класичних писаца. Ево извора која би се могла навести.

• Ливије, Историја Рима од оснивања града, i-v (превод М. Мирковић), Београд 1991.
• Полибије, Историје, iii, iv (превод М. Рицл) Нови Сад 1988.
• Салустије, Југуртин рат, (превод Л. Перовић), Београд 1913.
• Цицерон, Беседа за Милона (превод В. Недељковића), Нови Сад 1988.
• Цицерон, Закони III (превод Б. Маневић-Шијачки), Београд 2002.
• Цицерон, Држава II (превод б. Маневић-Шијачки), Београд 2002.
• Цезар, Галски рат и Грађански рат (превод А. Тузлић). Ове Цезарове коментар превео је и Т. Смердл (Cezar, Moji ratovi, Zagreb 1972).
• Апијан, Римски грађански ратови, (превод Б. Стевановић), Београд 1967.
• Plutarh, Usporedni životopisi: Gaj i Tiberije Grah, Marije, Pompej, Ciceron, Cezar, Antonije (prevod Z. Dukat), Zagreb 1989.}- Неке од ових биографија могу се прочитати и у преводу М. Ђурића (Плутарх, Славни ликови антике, Нови Сад 1978.)
• Dela božanskog Avgusta (prevod S. Ferjančić), Beograd 2000.
• Енејида Публија Вергилија Марона (превод Н. Вулића) Београд 1907-1908 (у два тома). Постоји и превод М. Атанасијевића, Бергилије, Енеида, Београд 1964.
• Svetonije, Povijest dvanaest rimskih careva: Cezar, Avgust, Klaudije, Vespazijan i Domicijan (prevod S. Hosu), Rijeka 1975.
• Тита Макција Плаута Одабране комедије: Хвалисави војник (превод В. Чајкановић), Београд 1923.
• Тацит, Анали (превод Љ. Црепајац), Београд 1964.
• Tacit, Historije (prevod J. Miklić), Zagreb 1987.
• Јосиф Флавије, Јудејски рат i, vii (превод Д. Глумца), Београд 1967.
• Плиније Млађи, Писма i 20, iii 8, x 1-121 (превод А. Вихлар), Београд 1998.
• Амијан Марцелин, Историја xx-xxv (превод М. Милин), Београд 1998.

--Епаминонда (разговор) 12:42, 1. август 2011. (CEST)

Slobodno preporucuj dalju literaturu za citanje na kraju clanaka, ne treba ti moja dozvola, bolje i to nego da stavljas bez izvora. Znas sve ovo (mislim na istoriju Rima), ne radis to sto radis iz neznanja, vec dokazujes poentu. A to je ono sto mi smeta: podmetanje drugima noge umesto saradnje.-- Bojan  Razgovor  12:54, 1. август 2011. (CEST)

Nije prebačeno s hrvatske vikipedije nego je prevedeno sa češke vikipedije, a jedini ko ovde zna dobro čekški je Cesnak.--Еπαμинонδα★Рαζгоβоρ 13:04, 3. септембар 2011. (CEST)

Култура

страница је добра, али садржи мало информација као што су култура, или римска освајања, конкретно из културе мислим на хришћанство које се не помиње нигде у овом чланку. Можда би требало проширити ову тему, или бар превести са неких других језика. Ово сам поменуо јер нема свако књигу из историје, да би могао да прочита. Dragan lazarevic 94 (разговор) 18:31, 8. април 2013. (CEST)

Potpuno se slazem sa tobom. Ne da mozda, vec sigurno treba. Ali nas nema puno, nama je svaka pomoc dragocena (ko zna moze da prevodi, ko ima knjige moze sam da pise). -- Bojan  Razgovor  20:04, 8. април 2013. (CEST)

Мислим да је јако важно запамтити суштину Римског царства, и најважније њене последице.Доба Античког Рима не само да је потпуно променило историју човечанства, него је поврх свега имало толико велики утицај а и идаље има на хиљаде култура широм света, а не само у Европи.А и како не би успеси и култура фантастичног овог царства били.Њени успеси дефинитивно нису превеличавани, наравно није она била најсавршенија држава, инаше наравно не би пропала, али засигурно јјесте једна од најбољих и треба се на њу као узор гледати још више!Треба још више гледати прошлост да би што боља била будућност.Али на несрећу све мање људи то ради.— Претходни непотписани коментар оставио је анонимни корисник 212.178.230.51 (разговор)

Слободно крени да уређујеш страницу. Имаш нашу подршку. --Алекс (разговор) 00:35, 14. април 2013. (CEST)