Разговор:Архимандрит Јован (Рајић)

Први поднаслов уреди

Golija, Убаци одавде у свој текст оно што сматраш потребним. Поздрав.

Проучавање историје хришћанске Цркве и уопште бављење црквеном историјом као науком код Срба почиње тек у XVIII веку и везује се за име нашег знаменитог архимандрита Јована Рајића (1726-1801). Познато је да Јован Рајић није био само црквени историчар, али је између осталих важних дела оставио и она која се односе на црквену историју, како националну тако и општу. У том погледу значајно је његово дело Историја разних словенских народа посебно Бугара, Хрвата и Срба (1-4, Беч 1794-1795). У овом делу налазе се запажена поглавља која се односе на општу историју хришћанске Цркве, углавном православне Цркве. Зна се да је Јован Рајић ученик Кијевске духовне академије (1753-1756), да је на Светој Гори, односно у манастиру Хиландару провео само два месеца правећи тамо исписе за српску историју. У Сремским Карловцима једно време је предавао у Латинској школи (1759-1762). Своје дело Историја словенских народа завршио је у Новом Саду 1768, али га је штампао тек 1794-95. године и то у Бечу. Од његових дела која се више баве црквеном историјом, поред наведеног, треба поменути и његов превод са немачког језика дела Лудвига Албрехта Гебхардија, Кратка историја краљевства Србије, Русије, Босне и Рима. Дело је штампано у Бечу 1793. године. Поред Рајићевог драгоценог Катихизиса, написао је Теологическоје тјело 1-5, које по свом садржају није историја у правом смислу речи, већ је више догматика. :domatrios

Врати ме на страницу „Архимандрит Јован (Рајић)”.