Разговор:Босна и Херцеговина

Активне дискусије


ПретјеривањеУреди

Без намјере да улазим у беспотребне расправе са разноразним тролерима - упозоравам да је шаблон о држави БиХ беспотребно преопширан, пренатрпан, а једним дијелом нетачан, па чак за становнике Српске увредљив. Неопходна, што скорија, ревизија истог! Радован 22:55, 25. август 2016. (CEST)

Ja sam i onda kad se dodavalo bio protiv ovog dela *istorija*, jer je to selektivno pakovanje (bio sam iznosio primedbe da su momenti iz događanja u Hercegovini npr. načisto izbačeni); tako da mislim da to treba da se izbaci. Osim toga sve mi izgleda gotovo OK. Raspavu oko bolika države više stvarno ne mogu da ponavljam...viđeno gore...--ANTI_PRO92 (разговор) 23:26, 25. август 2016. (CEST)
„око болика државе”? Радован 23:48, 25. август 2016. (CEST)

Ако разговарамо о инфокутији (ако не, који шаблон?), попуњени су основни параметри, тако да наслов овог одељка на СЗР „Претјеривање” а ни описи беспотребно преопширан, пренатрпан нису уопште јасни и морају да се појасне.

Такође није јасно ни једним дијелом нетачан, па чак за становнике Српске увредљив, па треба јасно рећи који садржај и параметар нису ОК, шта и зашто није тачно и како је увредљиво за становнике РС.

Једини мој предлог би био да се избаце додатне напомене у дну инфокутије, и то напомена бр. 2 и 6, евентуално да се преместе да буду при дну чланка у одељку напомене.

Такође, оно што још могу ископати из нејасне примедбе је да је можда председавајући тренутног Председништва био неажуриран односно да је стајао неко коме је истекао мандат (мада сумњам, имам чланак на енгл. Вики у списку надгледања и кад су тамо променили и ја сам овде), а и то се може поправити нпр. бришући из напомене тренутни итд. тако да су све тројица у подацима исте ознаке и да нема потребе за ажурирањем.

Што се тиче историје, може се само додати неколико ставки, па све до Де администранда империја јер није ОК да се историја Хрватске, Србије, Италије или Турске пише од петог или десетог века а све ове земље су мењале историјске границе, уставе и вође баш као и БиХ за коју је као најстарији догађај тренутно у чланку наведена 1908. година — и то „Анексија Босне и Херцеговине Аустро-Угарској”, чиме је речено да је анектована Босна и Херцеговина што значи да је постојала и пре 1908.

„Херцеговачки елементи” које је помињао Ivan VA, дају се уклопити. Ја ћу покушати да нађем нешто где је наведена историја на овај начин, у овом стилу и смислу, али да буде званично и/или веома поуздано тако да се не оспорава (ако успем да пронађем нешто такво).  Обсусер 00:57, 31. август 2016. (CEST)

Обсусер, није ствар само у промјени граница. Године 1908. је нешто што се зове Босна и Херцеговина по први пут добило (макар само формално) неку врсту аутономије. Прије тога је Босна и Херцеговина била само назив за територију коју је Аустроугарска окупирала 1878, а прије те године није ни постојало нешто што се зове Босна и Херцеговина, то су била два различита појма.--Слободни умјетник (разговор) 09:02, 31. август 2016. (CEST)

HimnaУреди

Wtf, zašto himna traje samo 9 sekundi?? I na en.wikiju je tako (u tamošnjem članku o himni)...--ANTI_PRO92 (разговор) 21:28, 29. август 2016. (CEST)

Послао сам праву верзију, вероватно сам узео ту погрешну док је била на Остави.  Обсусер 00:57, 31. август 2016. (CEST)

Босна и Херцеговина колоквијално БоснаУреди

Нема тог колоквијалног назива који Херцеговину може звати Босна. Обришите то. Можете је ви међусобно звати како хоћете, али не писати у енциклопедијском тексту. Зашто забадате трн у здраву пету. --Drazetad (разговор) 19:46, 27. август 2017. (CEST)

Реаговао је већ онај ко стандардно реагује на сличне ствари.
Читава БиХ јесте колоквијално Босна (само како за кога; за многе у Бањалуци или Мостару итд. јесте, а за многе и није), као што је и САД колоквијално Америка (чему се можда противе неки Канађани, Мексиканци [који имају своје сједињене државе] итд.) или као што је чак УК понекад колоквијално Енглеска (такође, Енглези и Јапан и Кореје и Лаос и Бурму и Монголију и др. земље око и после Кине све зову колоквијално Кина — јер многи и не знају где се све налазе нити их интересује).
То што неко види нас и вас (ја видим само људе и нељуде / логично и нелогично) или умишља/глуми забадање трнова у пете је лични проблем тог неког (као и његови национални, материјални и други интереси, што не сме да протура преко нечега што је јавно власништво / јавна, слободна, CC/GFDL евиденција свега — као што је то Википедија).
На енглеској, немачкој и др. Википедијама стоји овај назив Босна за БиХ, на италијанској чак подебљан... Треба га и тамо уклонити ако је заиста неважећи (Википедија је једна, преноси исте истините информације, само на различитим језицима а не и за засебно за различите народе/државе итд.), а зна се да није; довољно је проћи кроз градове и питати људе одакле су, ретко ко ће рећи да је Босанац и Херцеговац — рећи ће само Босанац ако говори према земљи а не нечему другом (ово потврђују и веома банални докази: скечеви, песме или серије у којима појединци кажу да су из Босне [као једна реч] / Босанци).
Погледати и en:Pars pro toto за још примера (нпр. Тринидад за Тринидад и Тобаго) или en:wikt:Bosnia#Proper noun за могућа значења односно en:wikt:Bosnia and Herzegovina#Alternative forms за могуће синонимне облике (Херцеговине нема јер значењски није у истом рангу). И нико није ни био написао да се Херцеговина назива Босном, што ти написа горе, него да се земља БиХ као таква понекад назива само Босном у целини — укључујући дакле све историјске и неисторијске регије које су данас на њеној територији.   Обсусер 20:53, 27. август 2017. (CEST)
Нигде те нисам прозвао да ми овако одговараш и као обично држиш предавање. Текст је написан 2003 и тога да је Босна и Хереговина колоквијално Босна није било у њему пуних 14 година, док није дошао неки анонимац и то ставио а ти га подржао. Обрисао сам, он поново вратио, па сам зато написао ову реченицу горе која те толико узбудила и стављаш ми у уста оно што никад нисам рекао. Смешно је што причаш „ретко ко ће рећи да је Босанац и Херцеговац — рећи ће само Босанац” Нормално да нико неће речи Босанац и Херцеговац то можеш само ти смислити, али ће речи Босанац или Херцеговац. Вероватони си приметио да у називу државе стоји једно „и” што значи да је ту двоје, који ни колквијално не могу бити једно, па то не треба писати у енцикопедијском тексту. Добро си ми отворио видике са текстовима са вики. Неће ми они речи ко сам ја, а нећеш ни ти да „(Херцеговине нема јер значењски није у истом рангу)” по томе сам ја као Херцеговац нижег ранга од тебе. Да ли треба да ти колоквијално говорим Ви. Само рецио од сутра почињем да се енглези не наљуте. Бојим се за француску и руку вики јер то нису написале. Да се вратим на текст. Ако ти се не свиђа ти поново врати. Ја сам моје мишљење изнео горе и више се нећу мешати. --Drazetad (разговор)
Ко је рекао да си икога прозвао? Зашто кажеш да је коментар у дискусији предавање?
Нема везе што нешто није било колико година ако треба да буде (можда је и било на другим Википедијама или овде па неко уклонио, то треба проверити). Није ме узбудило, укључио сам се у расправу и то је то. Није да „то ја само могу смислити” него је то званични назив за становника БиХ. Већ сам рекао да за некога није а за некога јесте колоквијално онај назив, што не значи да ови за које није као што си ти могу да подразумевају да за никога или никако није. Могу се колоквијално означавати као једно, а не могу и бити једно. Нико није то рекао да је неко нижег ранга од некога него да се значењски не може означити читава БиХ Херцеговином а може Босном (као што се ни Тринидад и Тобаго не може назвати Тобагом а може Тринидадом; в. поново парс про тото чланак за још шире видике; а још један веома баналац пример/доказ постојања и чешће употребе термина Босанац у односу на Херцеговац су и презимена [нпр. Драган Стојковић није ни „Драган Стојковић Херцеговац” ни „Драган Стојковић Босанац и Херцеговац” него Драган Стојковић Босанац]).
Не пада ми на памет да поново враћам (јер ће онај ко је реаговао поново да реагује, уз још других импликација + јер у питању је још једна балк [и срп. скр. и енгл. им. значење] расправа а такве треба заобилазити што је више могуће).   Обсусер 11:49, 28. август 2017. (CEST)
Stvarno misliš da bi neko u Neumu za sebe rekao da je Bosanac? Sumnjam. Što se tiče primera drugih vikipedija, tu se ne slažem da stvari treba da budu ujednačene, jer naprosto u različitim jezičkim kontekstima se stvari različito pojavljuju, a to se svakako odražava i na vikipediju. Dakle, ako se u anglosaksonskom govornom području BiH kolokvijalno zove Bosna, to ne znači i da to važi za nekog čoveka u Tomislavgradu npr. Dakle, ako je taj naziv u tamošnjoj javnosti ustaljen i prihvačen onda ok. Za ovdašnje javnosti to ne bih rekao. Štaviše cela ta priča je prilično politički motivisana i mnogo drugih stvari vezano za b-h politiku od Dejtona se na to kalemi, tako da bi se ja umesto kolokvijalnosti zadržao ovde na referencama. Ako se raspravlja šta treba stajati u uvodu, to je slobodno na urednicima. Ako je reč o sadržaju dole, samo se kroz reference o ovoj temi može diskutovati, a pročitao sam dosta naučnih radova koji govore o političkoj dimenziji cele ove priče. To su te pete i trnje koje pominješ. --ANTI_PRO (разговор) 22:16, 27. август 2017. (CEST)
Зашто да не? Чак би било корисно да нека ТВ станица или неко направи анкету по различитим градовима и да видимо стање на терену.
Не, на различитим језичким верзијама значење и дате информације као такве треба да су исте — само преведене. Не знам шта су „језички контексти”, знам само да постоје различита значења речи и текста у неком језику. Молим те одговори ми на ово: Како објашњаваш ову измену (зашто сам ја вратио на оно према Влади Србије, односно да ли је Википедија на српском под њеном јурисдикцијом)? Ово потпитање: није, као што није ни Викимедија Србије, а државне Викимедије су само формално да би се организовали географски википедијанци одатле и немају или не би смело да имају већа права ни икакву моћ у односу на у Викимедију. Питање је, дакле, зашто се Википедија на српском мора водити онима који не признају Косово (то што је највише говорника овог језика Срба и што их је највише у Србији, који обоје не признају сигурно није разлог јер код Википедије мора да се говори о српском, енглеском итд. језику као средству комуникације за преношење истинитих информација а не као језику Срба, Енглеза итд. чији ставови треба да се одражавају на Википедију како ти рече; има и Енглеза говорника српског који овде нешто читају, или Срба говорника енглеског који нешто читају на енгл. Вики — обојима требају исте информације независно од тога где живе ни шта су етнички него само на којем језику то хоће да прочитају).
Знаш и ти ја и сви да није само у англосаксонском БиХ колоквијално Босна (зашто је онда на италијанској Вики такође и то подебљано, или на немачкој). Ја сам то и рекао: сигурно да то не важи за неког човека (или већину људи) у неком месту, али свеукупно важи барем за довољно становника целе земље. Пре се треба говорити о „људима на улици” него о „јавностима” јер „јавности” су медији под утицајем политике који се „распоређују” како им њихови надређени нареде а ради материјалних и других користи а „обични људи” који нису у политици то нису (они се природно распоређују односно не распоређују никако).
Ја нећу ни враћати јер и није толико битно, али свакако да треба расправљати. А јеси ли прочитао иједан научни рад који говори о неполитичкој димензији односно лингвистичком/језичком значењу речи Босна или Босанац и на шта се све односи (или како се све краће или дуже назива БиХ)? Ово би могло помоћи ако постоје такви радови, тада бисмо имали и референцу за унос или доказ да не треба уносити.   Обсусер 11:49, 28. август 2017. (CEST)
Izvrćeš ono što sam rekao vezano za vikipedije i daješ neanalogan primer. Dakle, ako je neki termin za neku verziju na npr. nemačkom govornom području ustaljen, onda je legitimno i da stoji na de.wiki, ali ne i na sr.wiki ako nije ustaljen u srpskom jeziku. Daću istorijski primer: pre vek i malo više u engleskoj i nemačkoj javnosti ustaljeni naziv za (kraljevinu) Srbiju je bio *Servia*. Tako se taj naziv nalazi u enciklopedijama kao Britanika ili Majerov leksikon iz 18XX godine. U srpskom jeziku taj naziv se nikad nije koristio za Srbiju. Ali tamo jeste. Zato bi u srpskom koristiti taj termin tad bilo nenaučno, dok u engleskom ne. To se promenilo zahvaljujući propagandi srpske ambasade u Londonu na prelazu vekova, da bi danas npr taj termin u engleskom kada bi se Srbija nazivala Servio-m, a ne Serbio-m, bio apsolutno pogrešan. Ta jezičko-kontekstualna razlika između srpskog i engleskog dana postoji vezano za naziv BiH/Bosna.
Takođe ovde praviš nekaku razliku između medija i običnih ljudi. Nema tu nikakve razlike. Nazivi i identiteti uvek imaju političke konotacije i taj odnos je uvek dvosmeran i stalno cirkuliše. Tako da tvoj apel da se ne koriste mediji i naučni članci kao izvori za nešto inherentno političko kao naziv za stanovnike jedne države nikako ne stoji. Kao što vidiš na primeru 18-o vekovne Srbije, gde je stvar okončana, pojava naziva Serbia u engleskom kontekstu je direktan proizvod političke propagande srpske spoljne politike. A ne *objektivnih lingvističkih i geografskih izvora*. Dakle i jedni i drugi su posve legitimni.
A primer koji daješ vezano za Prištinu je zato neanalogan jer je to nakaradan članak na ovoj vikipediji. Dakle, članak je očigledan NPOV i samo prikazuje jednu stranu slike, daje netačne informacije, ne obazire se na faktičko stanje Kosova itd. itd. Dakle, to je NPOV članak i nema veze sa ovom diskusijom ovde.
I da ti odgovorim na onaj komentar dole, da ne stavljam na dva mesta: Ово и јесте енциклопедијска расправа, барем што се тиче мојих коментара који су неутрално логичко резоновање. Ne ovo nije enciklopedijska rasprava jer se do sada nijedan komentator nije služio izvorima da potkrepi svoje tvrdnje. Zato sakm pomenuo časopis Status sebi kao reper. Ne postoji u enciklopediji nešto kao *neutralno logičko rezonovanje*. To možda kad se mi raspravljamo na admin tabli ima, pa se vidi ko je u pravu a ko ne za neki spor. Nauka ne poznaje *zdrav razum*, nego samo rezultate kojima se došlo naučnom metodologijom. A enciklopedija samo preslikava te rezultate ovde u članke. I to je sve. Dakle, nema ovde mog i tvog mišljenja, nego samo reference. Zato u buduće, ako sugovornici žele da bilo šta od ovoga što se ovde piše uđe u članak,. neka iznesu reference, pa o tome može da se diskutuje. Ako imaš ove reference geografske i lingvisitičke, iznesi ih ovde pa da vidimo. U suprotnom samo se ovde vrtimo u krug i jurimo vlastiti rep i stvar ne vodi nigde. Dakle samo REFERENCE. --ANTI_PRO (разговор) 12:26, 28. август 2017. (CEST)
Не изврћем уопште, ти мало изврћеш односно дајеш неаналоган и потпуно невалидан пример. Истина је да је тај пример који ти наводиш неаналоган за Србију, али тек да сам ја рекао да треба ставити у чланак реч Боснија или Bosnia према том енглеском колоквијалном термину (или Боснијен/Bosnien према немачком итд.) онда бих био неаналоган и погрешио бих. Овде је у питању преведени и на Балкану одомаћени — босанско-српски назив, Босна.
Како побогу нема разлике!? Па неће неки новинар (да не кажем новинарчић, не треба их вређати скупно) из Аваза никад написати чланак у којем ће сматрати Косово делом Србије — као што неће ни неки са рецимо Блица то урадити vice-versa. Они се усмеравају према личним политичким и другим интересима, а обични (политички неактиван, барем не директно) човек слободно каже да га то ништа не интересује и да је он то и то (нпр. из Босне, Босанац; као у случају кад је неки хтео да се изјасни по националности [пошто се код нас овај термин употребљава с погрешним значењем, етнички] овако а није му омогућено, испратили су то баш ови медији којима је то занимљиво — може се потражити на интернету, има сигурно). Друго: Уопште нисам дао апел да се не користе медији а поготово не да се не користе научни чланци као извори; рекао сам нешто само за медије (тачније „јавност”), а научни наравно треба да се користе (питао сам те имаш ли један научни о термину Босна). Овде није у питању ништа политичко, баш супротно: народни назив БиХ према политички неодређеној територији, Босни као области чије су границе политички и било како недефинисане (само се отприлике зна, по координатама не).
Пример Косова сам дао само да укажем на ту предрасуду и погрешно становиште да Википедија на рецимо украјинском по неком реду мора да огледа ставове Украјинаца и украјинске владе или да буде намењена искључиво Украјинцима; није, не мора и не треба (не сме), него треба да прикаже све ставове и стране — и то баш уз велику пажњу да не буде пристрасна према Украјинцима који је уређују као најмногобројнији говорници тог језика (важи за све остале језике и народе). Зашто га се онда не исправи ако је накарадан и очигледан НПОВ?
За ово последње си тотално у криву: Разговор (дискусија) не мора да буде поткрепљен(а) изворима/референцама, као ни све тврдње у разговору; морају само да буду истинити, логични и аргументовани као такви (не нужно аргументовани референцама). Чак ни свака тврдња у чланку не мора да буде поткрепљена извором ако је општепозната, није спорна итд. Зато ово јесте енциклопедијска расправа, а већ смо рекли да нам требају и неке референце да закључимо треба ли стајати овај назив у чланку или не (неенциклопедијски би било ратовати изменама без доказа, а на основу личног мишљења, или се вређати). Небитно је да ли расправљамо на админ табли или на СЗР чланака, битно је да се расправља о нечему смисленом (јер ако не подразумевамо да расправљамо о нечему смисленом и коришћењем логике, онда ја могу да дам неки невалидан/пристрасан/непоуздан извор и кажем да је валидан — да би се установило да је невалидан, морају уредници то рећи користећи мозак, а не другу референцу која оповргава ону), без вређања и сл. — дужина коментара на што се неки позивају је небитно итд. Рећи Nauka ne poznaje *zdrav razum* је у најмању руку сулудо; они научници који објављују те публикације које ми цитирамо такође користе здрав разум при споровођењу те методологије (па понекад и они погреше), баш као и ми при дискусији — није њихов здрав разум „озваничен” ни у којем смислу; ми само не смемо овде да вршимо оригинално истраживање по СЗР, директно га примењујући у чланак, а ако издамо књигу дозвољено ју је цитирати у чланку ако је релевантна чак и ако је у питању исти уредник који је написао хоће је цитирати, као што је и дозвољено расправљати о чланку на овај начин који ти, ја и остали користе (ех оно што је БокицаК с неким ај-пијем радио на СЗР чланка о Јасеновцу јесте оригинално односно лично истраживање уредника, јер су рачунали они сами број жртава математички — што је забрањено и не сме да се ради).   Обсусер 16:21, 28. август 2017. (CEST)

Колоквијални назив за квазидржаву Босну и Херцеговину у домаћој јавности никако није БОСНА већ ЗАЈЕДНИЧКИ НИВО. Нико се неће изјашњавати истовремено као „Босанац и Херцеговац” већ једно од тога. Занимљиво је да за Србе израз Херцеговац представља и даље понос, а израз Босанац је гадљив и архаичан, отприлике као Југословен. Данас се може говорити само о вјештачкој склепаној дејтонској БиХ, а никако шта је она била као социјалистичка република. Оно што данас важи код Бошњака не важи у Републици Српској. И стога не треба читаоце обмањивати и претварати се да су у БиХ изрази „Босна” и „Босанац” прихватљиви, када нису. --Жељко Тодоровић (разговор) 23:42, 27. август 2017. (CEST) с. р.

То је твој став, који је узгред неистинит. Није ни квази, нити постоји уопште то што си измислио „заједнички ниво” (а и да постоји нерелевантно је јер није географска или сл. одредница као што је Босна), нити је тачно да се нико неће изјашњавати истовремено као „Босанац и Херцеговац” (ово је званични пуни назив за становника земље, према њеном имену, о чему је сувишно расправљати) — сигурно становнику БиХ у пасошу не пише или не би писало ако има званични демоним (не знам да ли има) или Босанац или Херцеговац на основу личног изјашњавања или регије где станује него „Босанац и Херцеговац” по имену земље која издаје пасош.
То што су (неким!) Србима можда гадљиви изрази Босанац или Југословен јесте занимљиво [чак и на научној, психолошкој бази, јер је логички тешко објашњиво да неко мрзи неки термин или све оно што означава тј. у овом случају све људе које означава а које тај субјекат не би могло да мрзи јер их никад није ни упознао / није међуделовао с њима да би покренули икакву реакцију у његовим можданим ћелијама па да би му се гадили или да би их мрзео итд.] али је ирелевантно. Остало што си написао је такође ирелевантно и/или лаж (наравно да не важи у [целој] РС јер има друге интересе, али важи у другим деловима што се не треба занемарити; зато није обмањивање, прихватљиви су у једном или већем делу а не у целој БиХ).   Обсусер 11:49, 28. август 2017. (CEST)

Ajmo malo enciklopedijske rasprave, a ne političkih stejtmenta. Samo reference važe, lični politički stavovi mačku o rep. Trenutno jurim broj mostarskog časopisa Status gde je pre par godina ovo pitanje polemički dosta diskutovano, iz reprezentativne sugovornike (dakle i hrvatske i bošnjačke intelektualce primera radi). Al nikako da ga nađem, odavno sam to čitao. Svejedno. Idemo samo sa referencama, ostalo je za forume na njuz portalima. Valjda smo iznad toga. --ANTI_PRO (разговор) 23:59, 27. август 2017. (CEST)

Ово и јесте енциклопедијска расправа, барем што се тиче мојих коментара који су неутрално логичко резоновање (које наравно не мора да буде и није увек тачно, јер дође и до погрешног закључивања из мноштва узрока; али смисао расправе и јесте комбиновање више резоновања да се дође до најтачнијег могућег закључка елиминисањем неистина од. да се дође до консензуса који може бити и мање тачан од неког појединог мишљења ако већина саговорника говори лажи). Боље је и да се расправља и да сви изнесу резоновања него да се врати измена или нешто јер је један корисник или неко с већом моћи то урадио тако из личних порива, а онда да све остане на томе у тишини и необјашњено.  Обсусер 11:49, 28. август 2017. (CEST)

Примери:

У чланцима:

што не би имао назив „Босна“ у чланку Босна и Херцеговина, чак и на викип. на енг. језику стоји назив само „Босна“ у чланку за БиХ .... чак и у чланку Косово и Метохија стоји назив „Косово“ поред назива „Космет“ --SrpskiAnonimac (разговор) 15:24, 28. август 2017. (CEST)

Нећеш рећи да је компанија босанска већ босанскохерцеговачка (или чешће из БиХ). Израз „босанскохерцеговачки” користимо у свим категоријама и чланцима, тако да заиста не видим зашто се на оваквој општепознатој ствари настоје изврнути чињенице. --Жељко Тодоровић (разговор) 15:42, 28. август 2017. (CEST) с. р.
а за тенисера Енди Марија, речи ћеш да је „великобритански“ тенисер, у чланку стоји „британски“? --SrpskiAnonimac (разговор) 16:04, 28. август 2017. (CEST)
По теби би у чланку Рат на Косову и Метохији требало да стоји „косовскометохијски сукоб“, а у чланку стоји „косовски сукоб“--SrpskiAnonimac (разговор) 16:09, 28. август 2017. (CEST)
@SrpskiAnonimac: Сви примери које си навео осим УАЕ, САД и Косова су поприлично невалидни/неаналогни. Објашњење за један (британски за Велика Британија): зато што велика нема географско ни сл. значење (као што нема ни нпр. република, уједињени итд., па се не творе придеви са републичко-, уједињено- итд.) + нема везника. Овде су релевантни примери као што је Тринидад и Тобаго (само Тринидад), Антигва и Барбуда (само Антигва)...
И да напоменем:
  • разлика између Америка за САД или чак Европа за ЕУ јест што се иде извана (назив веће регије на којој се налазе и други субјекти користи се за мањи субјекат, науштрб ових осталих),
  • док је Енглеска за УК или Косово за КиМ аналогно случају са Босна за БиХ јер иде се изнутра (назив мање регије која се налази у склопу већег субјекта за тај већи субјекат, науштрбих осталих субјеката који су део већег односно целине на коју је читаву пресликан назив мање земље односно регије / [бивше] земље — чему је логично да се ови други субјекти противе јер њихов интерес је да се назива по некој њиховој територији и сл.);
  • трећи случај би био нпр. Буркина за Буркина Фасо (један објекат, али скраћен назив узимајући први део; зато сам исправио твоје „понекад скраћено” [које је применљиво за Буркина] у „колоквијално само” [које је применљиво за Босна]), док би са Китс и Невис за Сент Китс и Невис био узет други део а пошто сент није географски (од значаја) придев је китсконевиски.
И, наравно, да напоменем, не знамо са сигурношћу да ли су парс про тото Буркина, Антигва итд. стварно коришћени (нити нас интересује за овај чланак), али за Босна знамо да јесте.   Обсусер 16:38, 28. август 2017. (CEST)

en:Pars pro toto#Geography --SrpskiAnonimac (разговор) 20:34, 28. август 2017. (CEST) Чак и на викип. на бошњачком (тј. босанском) језику стоји назив „Босна“ у чланку за БиХ...ако стоји на њиховој викип. што не би и на викип. на срп. језику?--SrpskiAnonimac (разговор) 20:58, 28. август 2017. (CEST)

Зато што је наша википедија много боља и служи као онлајн енциклопедија, а не као политички пројекат камуфлиран међу остале википедије. --Жељко Тодоровић (разговор) 18:19, 30. август 2017. (CEST) с. р.

А зашто се онда каже:

  • за Србе у БиХ само босансики Срби, а не босанско-хецеговачки Срби
  • за Србе на КиМкосовски Срби, а не косовско-метохијски Срби
  • за Србе у САДамерички Срби

?

и никад ми није било јасно зашто се бошњачки језик зове босански, а не босанско-херцеговачки, зашто се не буне Бошњаци у Херцеговини или Херцеговци што се зове само босански....можда се не буне зато што они БиХ зову само Босна, као што пише на викип. на бошњ. јез. --SrpskiAnonimac (разговор) 12:07, 7. септембар 2017. (CEST)

Не каже се. Израз „Босанац” (за сваког ко је из БиХ) тако је демоде, нисмо толико затуцани да га његујемо на оваквом модерном, онлајн пројекту. То је нестало са избијањем рата у БиХ и потписивањем Дејтона. Мир је потписан и потврдио је три народа у БиХ, односно сахранио је демоде израз. Иста ствар је и за „Босну”. Нема више СР БиХ и Босанаца из Босне (јер је некоме мрско или не зна да има и Херцеговина). Данас постоје два ентитета и њихове заједничке институције у Сарајеву. Сав тај комплекс власти према споља наступа под именом „Босна и Херцеговина”. А из изнутра то није више унитарна република гдје сви причају да су из Босне и да су Босанци. Сада је 21. вијек, апсолутно више не постоји никаква везаност за појам „Босна” или „Босанац”, у свијести људи је да живе у једном од два ентитета, а не у Босни (и Херцеговини). --Жељко Тодоровић (разговор) 18:11, 8. септембар 2017. (CEST) с. р.
А зашто се бошњачки језик зове босански на бошњачком, а не босанско-херцеговачки?--SrpskiAnonimac (разговор) 17:55, 9. септембар 2017. (CEST)
Бошњаци су свој језик назвали водећи се политиком, а не неком логиком. Тај „језик” је плод политике, а никаве науке и разума. Откуд ја знам што су га тако назвали?! Вјероватно што је Херцеговина историјски везана за Србе и Хрвате, а не за Бошњаке. Није ни битно. Важно је да дејтонска БиХ није некадашња југословенска унитарна СР БиХ, да је рат разорио Босну и Босанце, ти изрази се више не користе олако. То је демоде, не може их ни наш пројекат олако користити јер би то било чисто политичарење и провокација, сврставање уз политичку опцију. --Жељко Тодоровић (разговор) 01:14, 10. септембар 2017. (CEST) с. р.
@SrpskiAnonimac: За језик зато што иде према народу односно на српском се сваки језик може називати у преводу како то српски говорници желе; а за народе, већ је речено (јер се не може извести придев, барем у друга два случаја — за први не знам; не иде с цртицом ни једном).
@Жељко Тодоровић: Јесте за некога, за некога није; зависи од појединца до појединца, а генерално се ипак користи.   Обсусер 20:51, 9. септембар 2017. (CEST)

Шаблон за предсједавајуће ПредсједништваУреди

Убацити ко је регистрован шаблон {{Чланови Предсједништва Босне и Херцеговине}}. --5.43.78.148 (разговор) 12:22, 10. децембар 2019. (CET)

Врати ме на страницу „Босна и Херцеговина”.