Разговор:Будизам/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Потпуна измена чланка

Oво је катастрофално!

Ко год да је писао чланак какав је сада (2. март), могао је барем да прочита нешто о будизму на енглеској википедији, ако ништа друго. Није ми намера да вређам, тролујем, флејмујем или шта већ, али када неко напише да "будизам има 5 божијих заповести" и да су прве четири идентичне хришћанским, или да "Будизам пропагира веровање у сеобу душа" (и на више места се реферира на "душу"), онда је јасно да онај ко је то писао нема никакву представу о будизму, жао ми је.

Пре свега, оних 5 нити су божије нити су заповести. Ради се о препорукама (у недостатку боље речи), а сасвим је сигурно да будизам не познаје бога (да, тачно је да Махајана познаје божанства, али то нема никакве везе са јудео-хришћанском представом бога, како би се из чланка могло закључити). И не, нису идентичне хришћанским. Прва се односи на уздржавање од убијања било ког живог бића, не само људи. Трећа се не односи на прељубу као такву већ на сексуално понашање које може некоме нанети патњу (јасно је да са прељубом то не мора бити тако).

Што се душе тиче, упутио бих на трећу карактеристику егзистенције по Будином учењу: anatta - непостојање вечне и непромељиве суштине, што се углавном односи на непостојање душе. Оно што се међу животима преноси је само ментални кармички траг. Карма такође није судбина, већ се односи на тзв. закон узрока и последице, али то је већ дуга прича, а и ово је било превише.

Још једном, извињавам се за можда оштру реакцију, али его још није побеђен ;)

У сваком случају, постараћу се, надам се већ наредне недеље, да се овај чланак среди (учинио бих то одмах, но имам хитнијих ствари).

--Sabate 02:16, 2. март 2006. (CET)

ОК, поставио сам какав-такав увод (око кога сам се доста помучио, тешко је ову тему изложити у неколико кратких пасуса) и костур остатка текста (непотпун костур, очигледно). Извол'те :)

Оно што ме мало мучи је ћирилична транскрипција палија и санскрита (заправо, нигде раније нисам видео то на ћирилици, обично се свугде ставља у романизованој форми на латиници па чак и када је остатак текста у ћирилици, што је, дакако, погрешно.). У ствари оно "х" које се често појављује је проблем. Покушаћу да се распитам мало око тога, а можда и неко овде има решење? --Sabate 01:39, 29. март 2006. (CEST)

Изменио сам авиђа у авидја и срада у шрада. Требало би да је јасно, нпр. енглески се не пише avija већ avidya . Што се тиче нашег изговора санскритских термина, мислим да ни у стручним круговима не постоји стандард. Ако уопште постоје стручни кругови и оријенталистика која се бави пределима даљим од Арабије. Хесеов Сиддхартха је код нас преведен као Сидарта. Тако је у књижевности. У струци је то недопустиво. Сасвим другачије значење имају чак и дужине изговарања вокала, чак и у Индији се различито схвата нпр. пранајама, јер неки (погрешно) мисле да термин долази од прана+јама, а уствари је прана+ајама тј. пранаајама. Тако да је за стручност текста и усклађивање са страном терминологијом битно да се појмови што верније преведу. Ја бих лично више волео да видим дхарма уместо дарма и шраддха уместо шрада. Сада имамо колоквијалне изразе типа дарма, који су погодни за ширу јавност. Али, то нарушава академски ниво текстова. Компромис би, ваљда, био да се користе термини какве користе они који код нас практикују страна учења, тј. да се термини из будизма, јоге итд. пишу онако како их користе они који се тиме код нас баве. Јер, они би требали да код нас постану ауторитети за своју област. У идеалном случају... Такође су незаобилазан узор ентузијасти санскрита код нас, нпр. проф. Радмило Стојановић и његова група. Као и код нас објављени индијски текстови са упоредним изворним текстом, међународном транслитерацијом и упутством за изговор. Када би се на Википедији паралелно стављале алтернативе термина нпр. дарма (дхарма), то би било превелико оптерећење за читаоце. Где се може, треба направити посебну страницу, нпр. за појам дхарма и ту давати алтернативе. За сада. Ваљда ће једног дана и код нас да се појави упутство за изговор какво је на енглеској Википедији.--Miodrag 03:21, 3. јул 2006. (CEST)

Сад сам погледао уводни текст о будизму, који је врло лепо урађен. Једино ми смета што су пали/санскритски појмови дати ћирилицом. То ми изгледа крајње чудно, пошто би барем у загради требало дати латиничну верзију, као међународни стандард. Тако имамо кључни будистички појам "дука" уместо dukkha, што није исто и не доприноси баш нивоу чланка. Наравно, сложио бих се да распрострањени појмови као што су рецимо карма остану у ћирилици. Занима ме шта аутор чланка и остали мисле о овоме.--Branko 021 16:12, 1. април 2007. (CEST)

Контакт или перцепција

"Важно је остати у контакту са патњом овога света како би смо одржали милосрђе у животу." Ја сам контакт заменио перцепцијом, јер контакт са патњом имплицира непосредан утицај патње на некога, дакле искуство патње из прве руке, док је за одржавање милосрђа сасвим довољна перцепција патње, дакле само опсервација, а не и само испаштање. Мистици типа авадхута су толико изван овога света да више не виде дуалности и они имају "проблем" са милосрђем, јер не виде да патња уопште постоји. Због таквих случајева корисно је ставити перцепција, јер се тако прецизније одређује о каквој врсти контакта се овде ради. Едит: ево, направио сам компромис, ставио сам опажање уместо перцепција и боље сложио контекст. --Miodrag (разговор) 00:50, 6. септембар 2014. (CEST)

Чишћење чланка

Изацио сам већину поглавља "Пет правила морала",[1] јер ово није практични водич за исправан живот по будистичким канонима, ово је само најопштији информативни чланак о будизму. За посебне теме може се отворити чланак будистичка етика, или слично. --Mladifilozof (разговор) 20:19, 16. август 2015. (CEST)

Навођење двојних израза

...је потпуно беспотребно, јер оптерећује чланак, отежава читање и збуњује читаоца. Довољно је навести назив који линкује чланак, а кога занима тамо може читати о етимологији и разликама палија и санскрита. --Mladifilozof (разговор) 01:28, 21. август 2015. (CEST)