Разговор:Буњевачки говор/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Буњевачки језик

Не постоји барем у српској дијалектологији никакав буњевачки језик, али постоји буњевачки говор. То је чак назначено и на насловима уџбеника које је Тома Николић поклонио суботичкој деци крајем прошле године.

• Мирјана Саванов, Невенка Башић-Палковић, Буњевачка читанка. Буњевачки говор са елементима националне културе за 1. и 2. разред основне шкуле
• Клупче. Буњевачки говор са елементима националне културе. Моја прва буњевачка граматика од 1. до 4. разреда основне шкуле

--Владимир Нимчевић (разговор) 12:57, 15. фебруар 2015. (CET)

U redu, referenca (udžbenik) je nesporna. Međutim, negde se to zove i "bunjevački jezik sa elementima nacionalne kulture": [1]. Takođe, pojam "bunjevački jezik" se koristi i u rezultatima popisa, kako našim iz 2011. tako i austrougarskim iz 1910. Treba proveriti da li se u drugim ustanovama koriste reči "govor" ili "jezik". Moguće je da je reč "govor" stavljena u naziv tih udžbenika kao kompromis na osporavanje bunjevačkog identiteta od strane hrvatskih političara. PANONIAN (разговор) 13:44, 15. фебруар 2015. (CET)

Негде. На интернету можемо наћи и голу Колинду како је притиска отпозади мистериозни српски обавештајац. Ваљда резултати COBISS претраге поузданији. Дедер, покажи ми насловну страницу тог уџбеника буњевачког језика. Као да их има педесет. У ствари их има тек два. То су ови.

Једина меродавна установа је Одбор за стандардизацију језика. Остало су иницијативе грађана који се исказују за представнике Буњеваца. А има их колико оћеш.

Реч говор је стављена зато што је ауторка (Невенка Башић Палковић) довољно паметна да зна да према сх дијалектологији постоји само буњевачки говор. Студирала је југословенску књижевност у Београду.--Владимир Нимчевић (разговор) 14:21, 15. фебруар 2015. (CET)

Možda je ona dovoljno pametna, a možda je taj termin upotrebljen zbog nečijeg političkog pritiska. U svakom slučaju, treba videti koji naziv koriste bunjevačke ustanove i mediji (nacionalni savet, političke partije, štampa, televizija). Takođe treba definisati šta je to "govor" i na koji način taj govor "postoji prema sh dijalektologiji" (kao što tvrdiš)? Kako je to ikavski dijalekat Bunjevaca iz Subotice različit od ikavskog dijalekta kojim govore ljudi u Hrvatskoj ili BiH koji nisu Bunjevci? PANONIAN (разговор) 22:51, 15. фебруар 2015. (CET)

U stvari meni definicija pojma "bunjevački govor" sa stanovišta dijalektologije izgleda otprilike ovako: "ikavski dijalekat kojim govore Bunjevci". Onda se postavlja i pitanje zašto bi uopšte imali članak sa naslovom "bunjevačkji govor" kad već imamo članak o ikavskom dijalektu? PANONIAN (разговор) 22:55, 15. фебруар 2015. (CET)

Какав национални савет, какве политичке партије...?! За питање језика задужени су лингвисти. Они се питају да ли буњевачки говор испуњава све предуслове да буде посебан језик, а не национални савет, а камоли политичке партије, штампа и телевизија. Да је супротно, бошњачки не би био бошњачки него босански језик. А такав језик у српском не постоји.

Ма какав бре притисак? На кога? На институције у Србији? Хрватски притисак је био тако велик да је Србија могла да види голу Колинду. У ком свету живиш? Гест председника Николића сам по себи је изазвао буру негодовања с хрватске стране. Николић је, како тврди друга страна, не само прекршио обећање дато Јосиповићу годину дана раније у Таванкуту, него је дао да се штампају буњевачки уџбеници и то ни мање ни више него на ћирилици коју не могу да смисле. Не може бити никаквог говора о притиску, барем што се тиче уџбеника. Јосиповић се том приликом није ни огласио, па су га многи окарактерисали као млакоњом. Председник Николић се баш потресао.

Питаш се зашто постоје разлике. Разлика између икаваца у БиХ и Хрватској с једне стране и Србији с друге стране постоје, јер су икавци у Србији живећи у близини Срба попримили одлике бачких говора.--Владимир Нимчевић (разговор) 23:33, 15. фебруар 2015. (CET)

Смешно. А ти лингвисти о којима причаш су потпуно изван политике и доносе строго научне закључке? Да је то тако онда би сви они тврдили да су српски, хрватски, босански, бошњачки, црногорски и буњевачки само имена за један исти језик и кад би имали воље потрудили би се да за тај језик нађу неко боље име од назива српскохрватски, бхс или слично. Ово што они раде где неке од тих назива признају за посебне језике а неке не признају је најобичнија смејурија. Ја мислим да би најбоље било видети да ли легално изабрани представници Буњеваца који седе у Националном савету користе термин "језик" или "говор". То је много релевантије од лингвиста политиканата. PANONIAN (разговор) 15:03, 16. фебруар 2015. (CET)

Уместо што се забављаш теоријама забаве, боље се консултуј са неким лингвистом коме је дијалектологија јача страна.--Владимир Нимчевић (разговор) 16:11, 16. фебруар 2015. (CET)