Разговор:Гностицизам/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Гностцизам потиче од грчке речи Гносис која значи знање, спознаја. До Исусовог времена постојале су школе мистерија, на пример у старој Грчкој, у Елеузини и Делфима, где су као чувари мистерија слављени Орфеј и Аполон; у Персији је била жива Заратустрина мисао; у Египту и горњој Азији школе мистерија су биле повезане са именима Атиса и Озириса, али, пре свега их је било у старом Израелу. У Старом завету се наводи о томе могу пронаћи на местима где се говори о назаренима, људима посвећеним Богу, на пример Самсону или Гидеону. Са познавањем мистерија су били повезани и пророци који су непрестано указивали на то да су спољашње церемоније морају схватати као унутрашњи процеси, који човека, или народ, повезују са Богом. До Исуса су мистерије биле тајне. Исус је био посвећеник јеврејских мистерија који је објавио свесну смрт земаљског, које омогућује ускрснуће божанског у човеку, у свом учењу предочавао је свима који су га слушали: ко свој живот жели да изгуби због јеванђеља, т.ј. због Духа, тај ће га спасити. Он је тај процес који се обављао само иза зидина школа мистерија проживео јавно. Оно што гностици описују су искуства која се од давнина доживљава у мистеријским школама. Њих човек доживљава увек када се у њему пробуди успавано истинско духовно биће и покаже му свет као пролазан и небожански – без обзира да ли је уређен или у хаосу. Гностички поглед на свет је дуалистички: људи живе у паломе стању, избачени из Божанског поретка, и само је један пут ка повратку своме Створитељу који води кроз спознају (знање) Гносис. Међу најчувенијим гностицима су били Мани рођен 14. априла 216. године близу Селеуције – Ктесифона у Персији и Валентин рођен око 112, у Александрији, у почетку подучава у Египту а од 135. до 160. у Риму.

Са чланка док се не инкорпорира (ако уопште) --филип ⁂ 11:04, 4. мај 2007. (CEST)