Разговор:Живко Павловић/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Прерађивање

Овај чланак треба прерадити да би се у првој реченици видело ко је уопште био Живко. Сада је то све веома конфузно - није за брисање, али овако не ваља. --Dzordzm 17:31, 13. новембар 2007. (CET)

Биографија

Ево још једне биографије која би се могла уклопити у постојећи чланак. --Ђорђе Стакић (р) 22:21, 20. децембар 2007. (CET)

Živko Pavlović, rođen je 13. marta 1871. Srpski general i vojni pisac član Srpske kraljevske akademije, učesnik oba balkanska rata i Prvog svetskog rata. U Prvom balkanskom ratu bio je načelnik štaba Primorskog kora, koji je opsedao Skadar, a u Drugom načelnik Operativnog odeljenja srpske Vrhovne komande. U Prvom svetskom ratu bio je jedan od najbližih saradnika vojvode Radomira Putnika, a kao pomoćnik načelnika štaba Vrhovne komande rukovodio je povlačenjem srpske vojske kroz Crnu Goru i Albaniju. Na Solunskom frontu 1916. i 1917. komandovao je Šumadijskom divizijom. Penzionisan je 1923. zbog neslaganja s kraljem Aleksandrom I Karađorđevićem. Dela: vojne studije "Bitka na Jadru avgusta 1913. godine", "Opsada Skadra 1912-1913", "Bitka na Kolubari" (dva toma), "Beogradska operacija". Umro je 25. aprila 1938.

Извор: http://www.tvorac-grada.com/najsrbi/srbi/p0026.html

---

Приметимо да се место рођења не слаже на сајту САНУ где пише „Башин округ Смедеревски“ и у нашем тренутном чланку где пише „рођен у селу Крушевица код Лазаревца“. Било би добро да се провери још негде овај податак. --Ђорђе Стакић (р) 22:21, 20. децембар 2007. (CET)

---

Такође постојао је још један Живко Павловић, „молер пожаревачки“ иначе сликар и деда Милене Павловић-Барили који је иконописао випе цркава, међу њима и манастир Горњак. Видети http://arhiva.glas-javnosti.rs/arhiva/2006/04/26/srpski/R06042502.shtml --Ђорђе Стакић (р) 22:21, 20. децембар 2007. (CET)

Кандидат за сјајан - коментари

Врло леп и детаљан чланак. За сваку похвалу. Него имам један проблем - цитирано је како је његов син забележио његову смрт, па ми је било мало чудно то „др.“. Данас се пише без тачке, а некада је било скраћивано као д-р. И кликнем на линк ка Политици којом је референциран тај део, кад тамо нигде нема тих речи? Осим тога, било би лепо да имамо извор за онај део да су му војници поклонили прибор за јело начињен од остатака артиљеријске муниције (иначе сјајан детаљ, штета да остане нереференциран). --В. Бургић (реци...) 22:36, 11. јануар 2014. (CET)

Е да, на основу чега знамо да су му баш она два ордена била омиљена? --В. Бургић (реци...) 22:38, 11. јануар 2014. (CET)

Одговор на прво и на друго све су сведочења његове унуке. Додаћу референце. За др. незнам. Змија бгд

ОК, онда само стави и ту референцу код изјаве његовог сина. Него, пази сад ово око презимена. Мислим, јесу ли му се отац и стриц исто презивали (некако ми је то логично)? А он одбацује очево и узима стричево презиме? Можда му, додуше, није био рођени стриц. Али ми је баш збуњујућ тај део. --В. Бургић (реци...) 22:54, 11. јануар 2014. (CET)

Ок, највероватније није рођени стриц нигде то непише пише само да је узео стричево презиме Павловић. Змија бгд 22:55, 11. јануар 2014. (CET)

А та реченица је некролог ратника описује. Додато. Што се тиче ордена, најдражи су му били јер је први добио у дипломатији што унука потврђује а други јер су га французи примили у академију и одликовали Легијом части. Змија бгд 22:57, 11. јануар 2014. (CET)

Ne sporim, samo je lepše kad se stavi referenca, jer ovako deluje nekako subjektivno. --В. Бургић (реци...) 23:00, 11. јануар 2014. (CET)

Након завршетка Балканских ратова враћен у Војну академију на место професора Тактике и за време ратног прекида између 1913—1914. школске године.

Преформулисати реченицу.--Walker (разговор) 23:02, 11. јануар 2014. (CET)

  Урађено -- Змија бгд 23:09, 11. јануар 2014. (CET)

 Komentar: Bio sam izgubio nadu da ovaj veliki vojskovođa nema nijedan članak na drugim vikipedijama, ali ipak pronađoh kod Slovenaca :). Sad je mnogo lepše i nekako je uvek bolje kad nije usamljen članak. Zaista je sjajan članak, srećno :)--Soundwaweserb (разговор) 23:17, 11. јануар 2014. (CET)

 Коментар: Имам три мале хмм „замерке.“ Прво сматрам да одељак о породици треба пребацити на крају, иза одељка о њему као академику. Друго треба поделити одељак о Првом светском рату на мање делове, како би се лакше снашли. Овако је доста заморно за читање. И трећа је префорумулисање одређених реченица, које нису за енциклопедију као нпр. (малопре сам ти писао)

Први командант је био његов претпостављени војвода Петар Бојовић који се на овој дужности задржао до одласка на нову дужност начелника Главног генералштаба 10. мартa 1921. године. Други командант је био генерал Милош Васић који је са ове дужности отишао на дужност министра војске и морнарице 3. јануара 1922. године. Генерал Љубомир Милић био је трећи командант и са ове дужности је отишао у пензију. Из овог кратко службовања на месту помоћника се види да је Живко Павловић у многоме утицао на даље службовање и напредовање својих претпостављених јер су махом сви после ове дужности одлазили на значајније војне функције док их је он у периоду до именовања новог команданта сва три пута заступао.

Сматрам да цео овај део треба избацити, јер није релевантан и није енциклопедијски или га преформулисати. Иначе других замерки немам и смтрам да чланак испуњава услове.--VuXman ^talk 00:37, 12. јануар 2014. (CET)

Погледаћу касније нешто детаљније

Али на први поглед се слажем са предлогом. Замерке су ситнице: мислим да сам на.неколико места видела приповедачки презент, који није енциклопедијски. И још једну реченицу у плавом правоугаонику у коме се помиње опис од стране школских другова. Мислим да то "од стране" није баш најсрећније одабран израз и доста ми личи на лоше преводе са енглеског језика што овде ваљда није случај. Ваљало би смислити неки бољи глагол у духу српског језика овако ми некако смета, бар докле допире моје знање матерњег ми језика. Титула др иде без тачке, колико сам прочитала из правописа, мада томе има већ неко време, рекоше негде да се тачка не пише ако скраћеница садржи последње слово оригиналне речи, или тако нешто оно беше.--Тајга (разговор) 02:03, 12. јануар 2014. (CET)

Могу да преформулишем али тај опис су дали његови другови поменути у тексту нисам хтео да понављам имена. У делу о пријему у Српску краљевску академу, Јован Цвијић држи сво време приповедачки презент. Преформулиш слободно све што сматраш. Змија бгд 02:27, 12. јануар 2014. (CET)

Цитати извојени из текста у посебне шаблоне. Змија бгд 11:55, 12. јануар 2014. (CET)

Добро, само је један отишао мало улево, ваљало би га померити. Размишљала сам за презиме, мало је необично, али могло би бити због патронима, као што сам нпр. видела код Косте Стојановића, он је презиме узео од дединог имена, не знам тачно кад се престало са тим старим словенским обичајима, да се узима презиме од имена неког раније претка, па врло могуће да два брата - стриц и отац нису узели исто, али мало је тешко да се провери име деде, прадеде или ко зна кога, осим ако негде не пише. У тексту има доста дуплих или вишеструких веза на друге чланке. Покушала сам да направим неке измене, али видим да тренутно ти уређујеш, па не бих да дирам. А и онако ми се више ни не пише овде. Зови ме кад буде гласање, ако затреба, али мислим да неће бити проблема.--Тајга (разговор) 12:10, 12. јануар 2014. (CET)

Незнам како видиш шаблон на мом компјутеру су уреду али ти помери, то око промене презимена је све по сведочењу, стицајем околности генерал Живко Павловић је што би данас рекли штимовао биографију, од места рођења до презимена нигде осим од Божидара Јововића који је такорећи урадио интервју за своју књигу коју је направио са још 3 аутора то се не помиње па нека буде како је он то написао јер нигде другде ти подаци не постоје. Змија бгд 12:18, 12. јануар 2014. (CET)

1. Јел може да се измени ова реченица (део Младост и школовање): У знак захвалности за велику бригу, Живко се прозвао стричевим презименом Павловић, оставивши рођено презиме Петровић. Он је у знак захвалности стричево име узео као своје презиме, а не његово презиме.
2. Такође у истом поднаслову реченица У том периоду главни разлог опредељења крагујевачких гимназијалаца за војну школу био је тадашњи млади официр Степа Степановић, који је био наставник војничких предмета. Не морам да ти кажем на шта ме подсећа та конструкција
3. Део Балкански ратови, реченица: Опсадом Скадра крајем 1912. и почетком 1913, нарочито је значајно његово војничко сазревање. Ја бих то радије преформулисао у Војнички је сазрео нарочито током опсаде Скадра крајем 1912. и почетком 1913.
4. У делу Тројна офанзива помиње се место Ветреник, а у поднаслову ниже у истом контексту Ветерник? Који је од та два назива исправан или се пак ради о два посебна места? Претпостављам да је у оба случаја реч о планини у кајмакчаланском подручју а она се зове Ветерник
5. Део Смрт и сахрана пише да је добио меморандум саучешћа из МИП-а? Ваљда телеграм?
6. И ако може да се слике ова два последња ордена на дну чланка ставе у хоризонталу једна уз другу, овако баш и не делују визуелно како треба.

Све у свему одличан чланак, описани сви најважнији детаљи из живота нашег значајног генерала и академика. Похвала аутору --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 15:43, 12. јануар 2014. (CET)

Одговори:

1. Преформулисано
2. Такође преформулисано да глупаво је звучало.
3. И то је преформулисано како си преложио.
4. Грешка током куцања то је исто место.
5. И ја сам у почетку мислио да је телеграм али пише да су се сад та писма писала са грбом установе а то су меморандуми. Ваљда је писац хтео да каже колко је био значај Иве Андрића. Исто је и Јованом Дучићем, некад се амбасадор ословљавао са изванредни посланик.
6. То са орденим среди сам.

Змија бгд 18:15, 12. јануар 2014. (CET)

Прочитао сам чланак, одлично урађено, немам замерке, нисам уочио ни штампарске грешке... видим да сте све успели да средите пре него што га сам прочитао :) --Mstudiodf (разговор) 19:11, 12. јануар 2014. (CET)

Живко ПАВЛОВИЋ

Живко Павловић је рођен у селу Башин код Смедеревске Паланке.Крштен је у цркви у селу Церовац, јер Башин није имао ни цркву ни школу у то време. Отац, Гаврило Петровић, је дошао у село Башин из села Рамаћа и ту се оженио Живковом мајком Аном.Отац Гаврило је био четовођа у војсци , командовао је батаљоном и добио је златну и сребрну медаљу за храброст у српско -турском рату(1876-1878). Када му је мајка умрла отац се поново оженио и из тог брака имао сина и ћерку. 1878.год Гаврило умире и Живко остаје са маћехом . Учитељ Матеја Ђорђевић, чини све и шаље Живка у Крагујевац на школовање.Самохрана маћеха , није у могућности да школује Живка и бригу преузима стриц Павле који живи у другом месту.Претпоставка је да је живео у селу Рамаћа. Он је Живку доносио храну У Крагујевац. Једне зиме у снежној олуји, остао је смрзнут у снегу. У спомен на стрица и његову жртву, Живко је по стричевом имену Павле, узео презиме Павловић, а увек се потписивао Живко Г. Павловић и тако сачувао и успомену на оца Гаврила. Беродостојност података ћете наћи у годишњаку СКА 1920.и 1921.ВИП---178.148.139.132 (разговор) 16:36, 23. април 2014. (CEST)--178.148.139.132 (разговор) 16:36, 23. април 2014. (CEST)--178.148.139.132 (разговор) 16:36, 23. април 2014. (CEST)--178.148.139.132 (разговор) 16:36, 23. април 2014. (CEST)