Разговор:Исламизација/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Izvorna latinična verzija članka

Ovako je izgledala izvorna latinična verzija članka, pre nego što je prebačena na ćirilicu:

Islamizacija je proces dobrovoljnog ili nasilnog primanja islamske vjere, kulturne tradicije i životnih vrijednosti.

Islamizacija, kao društveni proces preobraćenja na islam je započela u 7. stoljeću na Bliskom Istoku, a nakon toga se proširila velikim dijelom Afrike i Azije te manjim dijelom Evrope. Islamizaciju su započeli Arapi, a nastavili su je brojni drugi narodi koji su prešli na islam uključujući i Osmanlije (Turke) koji su islamizaciju provodili na Balkanu.

Rasprava o jeziku članka

Чланак је копипејстован са хр.вики (+бс.вики). Иако има само три реченице, ниси га уопште био средио већ си га био оставио на хрватском. Уколико се чланак чита на српском, потпуно је бесмислен. Шта значи то да су „Османлије проводили исламизацију на Балкану“? Извеле су је у неку балканску дискотеку и платиле јој пиће? Осим тога, не знам за хрватски, али нисам сигуран да се тако слажу родови у српском језику. И пре него што ми кажеш да се ради о ситничарењу имај у виду да се ради о кличици од три реченице. Уколико те мрзи да и три реченице барем прочиташ пре него што их пренесеш, или још горе уколико ниси у стању да уочиш ствари које је потребно исправити, онда је боље да се оканеш копипејстовања чланака, да изгуглаш неку литературу и да напишеш сам писмену клицу (јасно је да си способан за то). -- Обрадовић Горан (разговор) 03:51, 1. април 2011. (CEST)

Naravno da sam ga pregledao, i izmenio sam ono što mi je bilo očigledno hrvatsko (npr. Europa u Evropa). Ostale stvari nisam ni primetio, jer mi je otac Srbin iz Hrvatske, i u kući se pričala ijekavica, tako da te stvari koje tebi štrče, ja nisam ni primetio.--Mladifilozof (разговор) 03:57, 1. април 2011. (CEST)

И у мојој кући се користи ијекавица, и свакако да ми она не боде уши. Сигуран сам да би да те је неко питао и сам схватио да глагол проводити у српском и хрватском има потпуно различито значење. Такве ствари се не примете у брзини, и то је оно шта је по мени проблем. Никуда се не журимо, боље је радити полако али ваљано него јурити и радити офрље. Уз то поменути чланак нема ни референце ни литературу. Зато је заиста боље да обуставиш тај ад-хок масовни унос и да као неко ко свакако има довољно стручности за то свој труд уложиш у вишеструко корисније делатности (нпр. да сам пишеш чланке). -- Обрадовић Горан (разговор) 04:10, 1. април 2011. (CEST)

s(provođenje)

Glagol provoditi u srpskom jeziku može imati značenje provoda samo ukoliko ide skupa sa povratnom zamenicom se, dakle provoditi se. Bez toga, on ima isključivo značenje provođenja nečega. Isto kao i imenica provodnik, koja je uvek provodnik nečega. Tako provodnik struje provodi struju, a provodnik islamizacije, provodi islamizaciju. Da se vratimo spornoj rečenici:

..."uključujući i Osmanlije (Turke) koji su islamizaciju provodili na Balkanu."

Mogu da razumem da si pomislio da rečenica nekim čitaocima neće biti dovoljno jasna, te si zbog toga ubacio slovo s na početak reči provodili, tako da glasi sprovodili. Kažem, razumeo bih da si promenio jedno slovo, ali ne razumem zašto si zbog jednog slova promenio pismo i narečje članka? I zašto je stoljeće postalo vek, a ne stoleće, ako si već prebacivao u ekavicu?

Moje je mišljenje da ukoliko počnemo da se odričemo naših reči, a reči koje razumemo počnemo da izbacujemo iz srpskog jezika, tada smo na opasnoj stranputici.--Mladifilozof (разговор) 09:31, 1. април 2011. (CEST)

Чланак није био на српском, и ја сам га превео на српски. Кад преводим са страног језика преводим на говор, дијалекат, наречје и уз лексику коју и иначе користим. Осим тога, кад приступам неком послу ма колико он безначајан био, ја то или радим ваљано или ни не почињем да радим. Ради се о превођењу тих пар реченица а не о њиховом исправљању, тако да сам ја текст прекуцао, како бих заиста прошао кроз њега и исправио шта је било потребно. Да си ти урадио нешта слично, вероватно бисмо се сад обојица бавили неким смисленијим активностима од овог празног наклапања.

Грешка је и настала зато што си ти хтео да оставиш текст на говору који није твој. То што слушаш ијекавицу не значи апсолутно ништа, слушам је вероватно дуже и више него ти, па опет ако бих покушао да пишем њоме било би грешака. И док си ти разматрао да ли је стољеће српска реч или није, промакле су ти друге ствари.

Што се тиче писма не разумем твоју напомену. Чланак је био на латиници зато што је био на хрватском. Шта, ако преводим са немачког мора да остане латиница, а ако преводим са руског мора ћирилица? -- Обрадовић Горан (разговор) 12:50, 1. април 2011. (CEST)

Исламизација браком

Preobraćenje zbog ženidbe dogodilo se u obitelji Muhameda Hadžića, bivšeg jugoslavenskog ministra vanjske trgovine koji je bio iz Gackog u Hercegovini. Njegov djed po ocu, rođen i odgojen kao Srbin pravoslavac, htio se oženiti rimokatolkinjom. Njegovi roditelji nisu se složili, pa su i on i žena prešli na islam kako bi se vjenčali. Preobraćenje radi zaštite obiteljskih interesa opisano je u autobiografiji poznatog pisca, samoizjašnjenog Srbina Meše Selimovića. Potekao je iz plemena Vujovića na granici Hercegovine i Crne Gore. Početkom 18. stoljeća, u obitelji u kojoj je bilo devetoro braće, odlučili su da će dvojica prijeći na islam kako bi osigurali bolju zaštitu ostatku obitelji. Od te dvojice potekle su obitelji Selimović i Ovčina. Dobar primjer obraćenja zbog napredovanja u karijeri bio je slučaj Omer Paše Latasa početkom 19. stoljeća. Rođen kao Mihailo Latas, Srbin i pravoslavac iz Like, sin dočasnika u Hrvatsko-slavonskoj vojnoj krajini. Završio je vojnu akademiju s izvrsnim uspjehom, ali očito izgubio nadu da će moći napraviti karijeru u habsburškoj vojsci nakon što mu je ocu suđeno zbog pronevjere državne imovine. Pobjegao je u Bosnu, prešao na islam i odselio se u Istanbul, gdje je postao učitelj. Jedan od njegovih učenika bio je prijestolonasljednik. Uskoro je ušao u vojsku i vremenom stekao veliki ugled. — Претходни непотписани коментар оставио је корисник August Dominus (разговор • доприноси) | 8. јун 2015. у 19:58