Разговор:Камен из Розете/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Чини ми се да је прави превод Камен из Розете. Нема потребе уводити англицизме као што је именица у својству придева. --филип ⁂ 16:06, 28. април 2007. (CEST)

Веома поштујем то

што од англицизама

Бране српски брани

ал'ми паде тешко

овог Розета камена

тешко што ми рани.

А ти Филипе не'ш добит' песму овога пута нег' ћу тако да те нагрдим и оцрним, да ћеш бити још грђи и црњи него кад те је нафарбала она твоја францускиња на твојој корисничкој страни, како се беше оно зове, Флоранс Девуар, или тако нешто.

Хахаха, добро сада кад сам вас овако испрепадао да вам и одговорим на ваше примедбе. У ствари, боље је најпре укратко да кажем нешто о мојим мотивима са којим сам започео овај чланак, односно написао само његов уводни део надајући се да ће га неко касније проширити и допунити. Дакле, као што се из тог уводног дела може схватити, Розета камен је значајан по томе што је на њему, осим на египатским хијероглифима, исти текст био исписан и на демотичком као и на грчком писму, те је захваљујући томе постало могуће да се коначно дешифрују и египатски хијероглифи. С друге стране, људи који су направили и исписали овај камен, вероватно нису могли ни да замисле колики ће значај он добити једном у будућности када поново буде откривен. А, с обзиром да су и овде по википедији такође исписани исти текстови на мноштву разних писама, ја сам у томе видео велику сличност са овим каменом из Розете и уз то помислио да ни ми википедијанци можда нисмо у стању баш увек да сагледамо њен будући значај. Ето то је отприлике требала да буде моја симболичка порука коју сам хтео да оставим овде за опроштај, уз малу шалу на сопствени рачун (фром вхоме ит ис, ит ис еноугх). Међутим, проблем је у томе што нисам тада био свестан да сам већ заражен опаким вирусом којем сви овде знају назив, али не знају правог лека, тако да сам и после тога морао да се опраштам још у неколико наврата, хехехе. Отприлике, као што је Марк Твен једном изјавио да није никакав проблем оставити пушење, јер је он то већ учинио раније и то више пута, ехехех, ајд још једном Едијев смех. (Пази ти ово, па ова дугмад одозгоре за унутрашње везе итд. раде и офлајн, сад сам тек провалио, па онда нек каже неко да човек није сваки дан све паметнији).

Него, ајмо даље. Кад је реч о називу чланка, тачно је да можда није примерен српском језику, али сам био у великој недоумици како другачије да га назовем из следећих разлога. Пре свега, Розета камен или можда камен Розета или чак и Розетски камен како га називају чини ми се на руској, бугарској итд. вики, чинили су ми се бољим називима, него камен из Розете, како су га сами французи назвали кад су га открили, јер на тај начин овај камен добија и своје име, а онако би Розета била само географска одрдница његовог налажења. Ово је посебно важно због тога што то и није у ствари неки обичан камен, а није ни камен када тежи 760 kg и на крају не може се назвати каменом јер је, како и у чланку пише, у ствари стела из античког периода (да не објашњавам сада шта је то стела, можда је боље да ја или неко други и о томе напише чланак). Елем, с обзиром да се ради о једној стели, ту је моја главна примедба Бранету, јер је свуда у чланку уз реч камен избрисао његов назив Розета. Могао је бар да дода камен из Розете онако како је написао у његовом наслову, јер овако испада да се заиста ради о некаквом, било каквом, камену, па можда чак и камичку како би неко могао да помисли, ако би прескочио податак о његовој маси. И сад замислите само да је чланак био много дужи од овога кратког уводног дела и да у њему на још пар десетина места пише само овај или тај камен, без додатка Розета или из Розете, сем у његовом наслову, па ће вам бити јасно зашто се противим овој Бранетовој ревизији. И на крају, да наведем још пар аргумената да ни назив Розета камен не смета баш толико, премда се слажем са вама да се ради о Англицизуму. Јер, мада нисам сигуран да су и то Англицизми, али шта да радимо онда са називима као што су, на пример, "Сава центар" (можда да га преименујемо у "Центар поред Саве" или "Савски центар"), па онда рецимо, иако није географска одредница, наша позната "Ћеле кула", а има и овде у Београду "Кула Небојша" итд. Или рецимо, примери из књижевности као што су "На Дрини ћуприја" или "Чардак ни на небу ни на земљи". Па онда из кулинарства, мало забавнији примери, као што су Бубањ торта, Реформ торта,...,итд, могло би се наћи вероватно и више, али ми тренутно не падају на памет (сем ако није она Крем пита, са којом ме Мадуиша ономад искушавала). Ево паде ми на памет сада Бубањ поток, па дакле, иако се не налази код Бубња, нег'код Београда, а колико знам није ни поток, опет ми личи на, како се Филип изразио, именицу у својству придева. Имајући у виду бар ове и неке друге примере (рецимо "Тржни центар Врачар", или "Тржни центар Ушће", нисам сигуран дал'и постоје, ал’ требало би), очигледно је да "именица у својству придева" није баш толико страна и необична ни у нашем српском језику. Према томе, идем ја да вратим оно поново на почетак како је и било, а ви после одлучите како и шта даље да мењате, узимајући у обзир, надам се, и ове моје напомене. И да, умало да заборавим, осим што је из Розете, овај камен (стела) лепо би било назвати и Розета камен, јер он у ствари и личи (погледати слику) на латицу цвета, што ће рећи Розете или-ти Руже. Поздрав свима, и једна розета (ружа) за сењориту Мадуишу, а Дунго својој Флоранс нек пошаље један ле флеур. Не знам која је Бранетова, ал и он немој да се забуни, па јој уместо цвета пошаље упозорење да јој слика крши ауторска права--Зоран.Д. 20:06, 28. април 2007. (CEST)

Дакле, овако: теби ако се не свиђа правопис српског језика или српски језик сам по себи, а ти изволи се у првом случају обратити институцији која се брине о њему, а у другом се користи неким другим. Даље, камен је камен, и требало би да је довољно једанпут рећи да је у питању "Камен из Розете", свако следеће помињање је недвосмилено - ја нисам приметио да се у чланку помиње још неко камење, па да га је потребно разликовати ескплицитним навођењем о ком се конкретно камену ради, јер боже мој, читаоци су мало заостали, морамо да их цртамо буквално све, као да су трогодишња деца. Што се тиче осталих твојих примедби, рећи ћу само толико да не заслужују детаљнији коментар. --Бране Јовановић, ДГзС <~> 20:19, 28. април 2007. (CEST)

Хахаха, што би се рекло, овде сам ја институција, а ти мош' да се жалиш управи водовода, у обатри случаја. Пријатељу мој, уместо да се врљамо са институције, боље би било да смо разменили по коју људску реч. Ја сам покушао, али пошто ти за тако нешто очигледно ниси спреман, шта се ту може, није моја кривица. Елем, пошто си све моје примедбе пренебрегао, замолио бих те бар да размислиш о примеру "Сава центар", то ти је знаш онај велики центар у Београду, поред реке Саве, у коме се већ одавно одржавају конференције, концерти, биоскопске и друге представе. Па сад, биће ваљда да му је име наденуо такође неки велики мрзилац српског језика, исти овакав као што сам и ја. Ајд' жив ти мени био, и уздравље! Можда опет свратим једном, кад се мало оладиш.--Зоран.Д. 20:38, 28. април 2007. (CEST)

Стела

Збунило ме ово црвено стела. Нисам скапирао да ли је у питању камена плоча или нешто друго. Ако о овоме треба да читају и основци, трбало би макар у две речи рећи шта је стела.

Већи проблем су ми ствари које могу прочитати по нету а не могу наћи ваљане референце. Прво, камен је у Британији од 1801, а у британском музеју од 802. године. Друго, од 2003. (а можда и раније) се води битка за повратак тог камена и још гомиле артефаката из земаља које пљачком, отимањем или куповином дошле до вредних споменика културе античког египта. Захи Хавас је неке директоре музеја и њихове колеге ставио на црну листу и они више не могу у Египат да се баве истраживањима. Ствар се баш закувала. Кувајтска агенција КУНА је 30. јула 2003 године објавила вест да Британски музеј одбија да врати Камен Рашид (тако га Египћани зову јер се та лука на арапском зове Рашид, па не знам што не би и ми користили то име макар паралелно а не само колонијална имена) док Захи Хавас председник Високог савета за старине около диже пажњу светске јавности због овог и других античких споменика. АФП преноси ово 3. августа а Ал-Ахрам од 14. августа преноси др Хавасову молбу да камен буде макар позајмљен Египту на 3 месеца што Британци нису одобрили. Борба за камен још траје. -- JustUser  JustTalk 12:24, 22. септембар 2007. (CEST)

Da, stela jeste kamena ploca, i Hamurabijev zakon je pranadjen na jednoj steli u Suzi koja se sada cuva u Luvru.--Grofazzo 12:54, 22. септембар 2007. (CEST)

Има код Хрвата, па ћу видети да преведем ових дана.--Филип Кнежић (разговор) 13:28, 22. септембар 2007. (CEST)