Разговор:Кајкавски језик

Додај тему
Активне дискусије

Први поднасловУреди

Каква Румунија? Откуд то? --  JustUser   JustTalk 14:02, 15. новембар 2006. (CET)

ОбјашњењеУреди

После распада српскохрватске политичко-језичке заједнице (који је имао четири а не три дијалекта; торлачки само српски лингвисти сматрају делом штокавског), политичка подела главних дијалеката (илити "наречја") је следећа (макар колико ми са лингвистичке и здраворазумске стране било тешко да схватим како "неки језик може имати неки дијалекат"): српски језик у политичком смислу има два дијалекта (штокавски и торлачки), хрватски језик у политичком смислу има три дијалекта (штокавски, кајкавски и чакавски), босански језик у политичком смислу има један дијалекат (штокавски), док ће исто то имати и црногорски кад се политички буде дефинисао. --Милош Ранчић (р|причај!) 04:23, 16. новембар 2006. (CET)

Успут, кајкавски, чакавски и торлачки су могли бити "српскохрватски" само у изузетно неспретним покушајима за дефинисањем културних и националних простора од 19. века на овамо. Чак и у југословенским конструкцијама, то су могли бити само "југословенска наречја/дијалекти/језици". Нит Срби имају везе са кајкавским и чакавским, нит Хрвати имају везе са торлачким. Какогод... Ово је једна од нелогичности нашег образовног система која је усађена људима од малих ногу као здраво за готово. --Милош Ранчић (р|причај!) 04:23, 16. новембар 2006. (CET)

Ало, више не постоји политички ентитет "српскохрватски језик". Не може кајкавски бити политички део непостојећег политичког ентитета. Још када бисте размислили о томе, па онда мењали... --Милош Ранчић (р|причај!) 04:41, 16. новембар 2006. (CET)
Како не постоји? Ко каже? Јеси ли ти бре пао с' Марса? Где нестаде тај "непостојећи језик"? Јесте политички језик, као и српски, хрватски итд. Па шта? Људи се изјашњавају да говоре тим језиком и то су дијалекти тог језика. Враћам измене твоје. --Паун 08:17, 16. новембар 2006. (CET)

ОК,да не залазимо у дубине и ширине балканских размимоилажења и да се држимо чињеница.

Да ли је кајкавско наречје део српскохрватског језика или не?

Ако јесте,онда напомена о томе треба да стоји у чланку,ако није онда напомена не треба да стоји у чланку.Ствар је врло проста.

То да ли српскохрватски постоји,непостоји или је само неука политичка творевина или нешто седамнаесто,то није ствар овог чланка нити његовог уређивања.Као што би неки рекли ако неког занима нешто више нек` оде на чланак,па тамо нека види.   Црни Бомбардер!!!   (†) 09:38, 16. новембар 2006. (CET)


Српскохрватски постоји у ширем политичком смислу јер се људи изјашњавају да причају њиме и користе тај стандард. Али, не постоји у политичком смислу да постоји икаква званична подржавања. Кајкавци нису ти који се изјашњавају да говоре српскохрватским, нити им било где то у званичним ставовима пише. Дакле, Пауне, поново размисли и немој сами мислити о томе како да гураш свој ПОВ. --Милош Ранчић (р|причај!) 15:08, 16. новембар 2006. (CET)
Црни, констатација да је "неки дијалекат део неког језика" јесте политичка, а не лингвистичка констатација. --Милош Ранчић (р|причај!) 15:08, 16. новембар 2006. (CET)
Ти као главни овде први ни би требао да се разбацујеш са оптужбама ("гураш свој ПОВ"). Заболи ме за српскохрватски, али хоћу да српска Википедија буда објективна као енглеска. Овде често дајемо себи за право да пишемо небулозе јер нема Хрвата/Муслимана/Албанаца да нам се противе. И шта смо постигли? Да верујемо у лажи?
Неки светски академици сматрају да српскохрватски још постоји.[1][2] Сада, кад смо то успоставили, можемо да дискутујемо о тачном начину изражавања тога у чланку. Како ти се ово допада: "у Хрватској се углавном сматра дијалектом хрватског језика, док га неки језикословци на Западу сматрају дијалектом и српскохрватског језика". Овде не постоји објективна истина, па мислим да је овако најбоље. (Present all points of view) --Паун 17:46, 16. новембар 2006. (CET)
  1. Дајеш ми референце на курсеве два универзитета у САД која никако нису позната нити по врхунској славистици, нити по врхунској лингвистици (дај ми референце са МИТ-а, Харварда или Аризоне). Самим тим што су остали при старом називу за три језика, говори ем да искључиво мисле на лингвистички аспект новоштокавских стандарда (и нико паметан не спори да су стандарди готово идентични), ем да ту катедру/курс не води неко ко је добро упућен у овдашње прилике или целу причу води анахроно зато што нема снаге да је води у складу са текућим збивањима. А ако и води неко ко задовољава претходна два услова, онда он/а тамо истерује своје криве дрине. --Милош Ранчић (р|причај!) 02:50, 17. новембар 2006. (CET)
  2. Нико не спори лингвистичку сличност језика, штавише, готово истоветност и нико нормалан неће правити проблеме око споразумевања. И хајде да завршимо са лингвистиком, јер овде није прича о лингвистици. --Милош Ранчић (р|причај!) 02:50, 17. новембар 2006. (CET)
  3. Ствар је искључиво политичка. Док је постојао јединствени лингвистички политички простор, имало је неког смисла све те дијалекте трпати у један кош. Од тренутка нове политичке реалности, по новој политичкој реалности се дијалекти и политички класификују. А класификују се по ономе шта ће ти рећи говорници тог и тог дијалекта: којим језиком они говоре, тј. које политичке процесе они подржавају. Политички, један кајкавац није "говорник дијалекта српскохрватског језика", као што није ни један Пироћанац. Ако се ствари политички промене, опет ће и један и други бити "говорници дијалекта сх језика". --Милош Ранчић (р|причај!) 02:50, 17. новембар 2006. (CET)
  4. А приче о објективности енглеске Википедије остави неком ко је не зна. У овом тренутку верујем да је доминантно мишљење оно које ти заступаш и то само зато што се други не баве тим стварима. --Милош Ранчић (р|причај!) 02:50, 17. новембар 2006. (CET)
  5. И мрзи ме више да објашњавам нешто по стоти пут. Хм. Добро, написаћу НПП тим поводом, па ћу реферирати увек на њега. --Милош Ранчић (р|причај!) 02:50, 17. новембар 2006. (CET)
Немам намеру никога да вређам, али понашаш се бахато и непримерено. Мени овде уопште није важан сам спор, већ принцип. Ти мене лично нападаш, када ме уопште није брига око овога, нити гурам неки свој ПОВ.
  1. Очигледно немаш појма о чему причаш. Hilandar Research Library, највећа колекција средњевековних словенских докумената на микрофилму је баш на том Охајо Универзитету ("није познат по врхунској славистици", је ли?), који је иначе један од 20 најбољих држабних унивезитета у САД. Уместо тога, тражиш референце МИТ, када било ко може да ти каже да MIT значи Massachusetts Institute of Technology, па им уопште није фокус на језике. Могу да се уче неки курсеви ту, али нема ни руског, па камоли српског. Што се тиче Аризоне, не знам што ти то представља неки ауторитет, када је Охајо далеко бољи а то не поштујеш. А сада да тражим друге референце нећу, јер нисам хтео да покажем "истину", које овде нема, него да покажем да постоји спор. Када један од најбољих 20 универзитета нешто говори што се не слаже са званичном хрватском језикословљем, онда очито постоји спор.
  2. Нешто ми говориш о лингвистици и политици, кад нико није ни поменуо ни језикословље ни политику, већ да постоје различита виђења ствари. Не знам како радите овде, али на енглеској Википедији не прикријемо неко виђење јер нам се не свиђа, већ изнесемо сва виђења репутабилних извора око неке ствари. Тако је читалац свестан да постоји спор међу академицима. Дакле, шта шустински фали овој формулацији: "у Хрватској се углавном сматра дијалектом хрватског језика, док га неки језикословци на Западу сматрају дијалектом и српскохрватског језика"? Неспорно је да је тако.
  3. Ја уопште нисам писао о језику на енглеској Википедији, у шта можеш сам да се увериш ако погледаш моје измене тамо. Непримерено је да ти као главни овде користиш личне нападе када ти зафале аргументи.
  4. Врхунац бахатости, не знаш која су твоја овлашћења. Да ти сам одлучујеш шта сме да се пише је апсурд и срамота за овај пројекат. Звучиш као неки трећеразредни вандал, а не администратор.
За крај, лично баш ме занима који ПОВ мислиш да ја гурам? Ваљда или мислиш да хоћу да србизујем хрватска наречја, или мислиш да сам југоносталгичар. То су једина два објашњења, којико ја могу да видим. Чисто из радозналости, хтео бих сазнати који је мој ПОВ. // Паун 05:06, 17. новембар 2006. (CET)
  1. Пре свега, ја овде нисам администратор. --Милош Ранчић (р|причај!) 05:41, 17. новембар 2006. (CET)
  2. Што се референци тиче, МИТ је један од најјачих универзитета који се баве лингвистиком уопште на свету. Већ више од пола века на њему ради Ноам Чомски. Харвард је најјачи славистички центар у САД. Иначе, и Кинотека у Београду је 2. по значају свету, па то не значи да смо ми филмска велесила. Једноставно, и Београдски и Загребачки универзитет у знатно релевантнији од Универзитета у Охају, па ако хоћеш да се фрљаш са референцама, фрљај се са оним које су макар приближно релевантне или које су релевантније. Аризона има наше савремене лингвисте. --Милош Ранчић (р|причај!) 05:41, 17. новембар 2006. (CET)
  3. Колико референци треба да ти пружим за то да Земља није равна и да нема приче о томе да ли је баш као палачинка или је ипак више налик лопти? Колико референци треба да ти пружим за то да СФРЈ више не постоји и да се ни Македонија ни Србија ни... не дефинишу као републике у саставу СФРЈ? И колико рефернци треба да ти пружим за то да српскохрватски језички политички простор више не постоји и да се после 1992. године не може никако говорити о "српскохрватском језику као систему дијалеката" јер је то политичка категорија? --Милош Ранчић (р|причај!) 05:41, 17. новембар 2006. (CET)
  4. Ја овде никако не одлучујем сам и не знам где сам то рекао или имплицитно претио "неким својим овлашћењима". Ако јесам, наведи ми, и свакако да нећу имати проблем да ти се извиним због тога. Једна од битних ставки која показује да немам намеру да се упуштам у приче о кокошкама и јајима, јесте и то што ми ни на крај памети није да се расправљам око шаблона. --Милош Ранчић (р|причај!) 05:41, 17. новембар 2006. (CET)
  5. Не знам да ли гураш ПОВ или само покушаваш да пронађеш своју позицију. Ја сам, као што рекох, превише уморан од ових прича (понављам их већ три године с времена на време), да ме уопште више не интересује та тематика на Википедији. Вратиш ли још једном на своју верзију -- што се мене тиче, тако ће и остати. Идем да се бавим нечим што ме испуњава и не нервира. Узмимо, Антарктик. --Милош Ранчић (р|причај!) 05:41, 17. новембар 2006. (CET)
  6. За све остало в. тачку 3. --Милош Ранчић (р|причај!) 05:41, 17. новембар 2006. (CET)
The neutral point of view is a means of dealing with conflicting views. The policy requires that, where there are or have been conflicting views, these should be presented fairly. None of the views should be given undue weight or asserted as being the truth, and all significant published points of view are to be presented, not just the most popular one. It should also not be asserted that the most popular view or some sort of intermediate view among the different views is the correct one. Readers are left to form their own opinions.--Паун 16:01, 17. новембар 2006. (CET)

КрашованиУреди

Скинуо сам Румунију јер ми је јасно да се то односи на Крашоване, и већина се њих изјашњава као Хрвати, али не говоре кајкавски (већ торлачки). --  JustUser   JustTalk 15:20, 16. новембар 2006. (CET)


Српскохрватски језикУреди

Ја као неко ко је одрастао са тим језиком (прије овог бућкуриша деведесетих), „учио“ га у школи, дакле нисам ни из Србије ни из Хрватске, могу рећи да је то чисто политичка творевина и да у стварности никад није ни постојао. Ја на примјер, нисам један дан говорио „март“, а други „ожујак“, трећи „хљеб“, а четврти „крух“, него сам се увијек користио изразима „март“ и „хљеб“... Неко други је користио изразе „крух“ и „ожујак“, дакле увијек је постојала разлика у говору, ја сам се користио и користим се и данас српским језиком ијекавског изговора, док су се други користили хрватским језиком ијекавског изговора. Е сада, српскохрватски „политички стандард“ је вјештачки створен у своје вријеме од српског и хрватског и не обратно, и колико ја знам постојао је само у „књигама“, али не и у стварности. --Славен Косановић {разговор} 16:41, 17. новембар 2006. (CET)

Побогу...Уреди

Дакле шта је овде спорно???????

По стандарду српскохрватског језика који су мене учили у школи(коју сам као неко ко је рођен `84 похађао током фамозних `90) њега су чинила три дијалекта штокавски,чакавски и кајкавски(за тај торлачки сам први пут овде чуо,али опет ја сам у школу иш`о у Београду,тако да ...).Ако ово није тачно,вратите моје измене.

Наглашавам још једном,шта је српскохрватски (стварни језик,политичка конструкција,плод нечије покварене маште или пак ванземаљски језик којим нико не говори) је потпуно друга ствар.У овом(и сличним чланцима) треба да стоји да је то дијалекат и некадашњег(или која год формулација да је политички,лингвистички,археолошки,... коректна) српскохрватског језика.Као што у чланку о краљевини Југославија треба да стоји да ју је сачињавало неколико бановина.Дакле ово(ако јесте једно од наречја српскохрватског) треба да стоји у чланку,као чисто историјски податак(Некад беше српскохрватски и његов дијалект беше кајкавски).

Не могу да верујем да опет трошимо време око баналних глупости,зарад чега? То ми никад неће бити јасно.   Црни Бомбардер!!!   (†) 17:04, 17. новембар 2006. (CET)

Сереш па сарме завијаш.. нис` ти учио ни х од српскохрватског. Од првог основне смо учили српски (то си ти можда у слободно време, између везивања мараме и пионирске заклетве :р) -- Обрадовић Горан (разговор) 17:09, 17. новембар 2006. (CET)
  • Јбт. већи си националиста од мене.Ја у фазону Срби су Чакавци и Штокавци,али ти легендо тврдиш да су и Кајкавци.  

Црни Бомбардер!!!   (†) 21:44, 18. новембар 2006. (CET)

Проблем је са хронологијом. Дакле, не иде се довољно далеко у историју него испада да су српски и хрватски настали од српскохрватског и не да је српскохрватски „вјештачка творевина“ настала на стандардима српског и хрватског. Опет понављам у стварности нико није говорио тим „стандардом“ чак се и у школским уџбеницима тада могла уочити јасна разлика између аутора који се користе српским и оних који се користе хрватским, тако се могло десити и дешавало се да ти уџбеник хемије буде на српском а физике на хрватском стандарду... Дакле, по хронологији иду прво српски и хрватски па онда тај ”српскохрватски” и на крају опет српски и хрватски, те нови вјештачки и политички стандарди као што су „бошњачки“ и „црногорски“ или како год ће се звати ако се створи... --Славен Косановић {разговор} 17:30, 17. новембар 2006. (CET)
Затим, српскохрватски се није састојао само од „кајкавског дијалекта“, јер је то погрешна констатација. Српскохрватски је покушај стварања једног језика од српског и хрватског стандарда обухватајући све дијалекте, изговоре и једног и другог, те му надише име „српскохрватски језик“. ;) --Славен Косановић {разговор} 17:44, 17. новембар 2006. (CET)
Проблем са нашим образовањем на тему је био у томе, што се увијек у уџбеницима, полазило од претпоставке да српски и хрватски нису постојали раније, одатле и хаос у главама многих младих и не тако младих људи. (Вук Караџић нам се врти у гробу кад види ове расправе). Циљ је био јасан, дакле ишло се једноставно на то да људи забораве да су српски и хрватски раније постојали, као посебни стандарди, као и да су се паралелно развијали. Зато је сада тешко објаснити многима да је српскохрватски уствари настао/створен на стандардима српског и хрватског и не обратно. Ипак, историјски гледано, српскохрватски, као вјештачки стандард је постојао само неких 60 година, што није много временски у историји... --Славен Косановић {разговор} 18:11, 17. новембар 2006. (CET)
Бранко Ћопић је у својим приповјеткама описао како се то радило у то вријеме. Дакле, дошао унук баби и вели: „Баба од данас више нема Бога“, а баба ће, „Како синко од данас нема Бога?“, а унук ће опет: „Баба нема више Бога, тако је рекао данас комесар.“ ;) Овај исјечак се може комотно примјенити и на „стварање“ српскохрватског језика... ;) --Славен Косановић {разговор} 18:29, 17. новембар 2006. (CET)

И шта си хтео рећи? Све је то твој ПОВ. Има академика који мисле да је све то један језик, па тако пишемо. Шта ти и ја мислимо је скроз споредно. Још би хтео рећи, српскохрватски има (јер ће постојати док год људи свој језик сматрају српскохрватским) два стандарда, западни (мање више хрватски) и источни (углавном српски). Јасно се види разлика у говору између Амера и Енглеза, па обоје ипак говоре енглески. Мада нисмо овде да лично дискутујемо... // Паун 10:39, 18. новембар 2006. (CET)

Ми треба да биљежимо реалну ситуацију и не жеље. Може се споменути да још увијек има људи који српскохрватски, дакле, под тим називом, сматрају матерњим језиком, али је чињеница да су такви незнатна мањина и питање је колико се у стварности служе тим језиком. У Србији је стандард српски екавског изговора (углавном), у Хрватској хрватски ијекавског изговора (углавном). У Босни и Херцеговини, гдје се за вријеме ере српскохрватског највише људи декларисало да говори тим језиком (под тим именом), сада имаш три стандарда: српски ијекавског изговора, хрватски и бошњачки. У Црној Гори је засада стандард српски ијекавског изговора (док не изведу свој стандард...) --Славен Косановић {разговор} 13:52, 18. новембар 2006. (CET)
Хронолошки гледано са историјског аспекта, српскохрватски је настао/створен од српског и хрватског стандарда и не обратно. А ти си приказао у шаблону да су српски и хрватски стандарди створени на вјештачком српскохрватског што није тачно. Дакле, треба приказати реалну ситуацију и не како би требало, или како неки академици сматрају да треба да буде. Чињеница је да су се српски и хрватски стандарди паралелно развијали прије него што је наметнут стандард српскохрватски, а и тада је питање колико је у стварности био примјењиван стандард српскохрватског, пошто се у књигама и уџбеницима, романима и новелама, из те епохе, јасно може уочити разлика у стандарду, зависно да ли је аутор поклоник спрског, или хрватског стандарда. --Славен Косановић {разговор} 13:52, 18. новембар 2006. (CET)
За крај. Ти можеш рећи да је то један језик са различитим стандардима, али не да се зове српскохрватски, пошто више није тако, а није било тако ни прије покушаја његовог увођења као стандарда (прије 60-так година). Српскохрватски стандард се искључиво базирао на новоштокавском дијалекту..., правопис и граматика тог српскохрватског, које сам ја учио у школи као исправне, су поштовали само новоштокавски дијалект као књижевни облик, али је стварност била другачија. --Славен Косановић {разговор} 13:52, 18. новембар 2006. (CET)
И није то мој ПОВ, или како год, него је то реалност, без обзира да ли се некоме свиђала, или не. --Славен Косановић {разговор} 13:52, 18. новембар 2006. (CET)

Ја ништа нисам приказао на шаблону, сем повезнице. Нигде ту није написано "српски је створен од српскохрватског", мада ми је сасвим свеједно. Ако хоћеш изменити, измени. Као друго, нисам ја рекао да је то један језик са два стандарда, него сам просто констатовао да се тако сматрало и да није био један стандард (како си ти погрешно написао). Коначно, то који је језик у званичној употреби нема никаве везе са језикословљем. Нема везе да ли српскохрватски уопште постоји на терену, јер неки угледни академици сматрају да постоји, и то је све што ја сугеришем да напишемо (нпр. "на простору бивше Југославије се углавном сматра дијалектом хрватског језика, док га неки језикословци на Западу сматрају дијалектом (и) српскохрватског језика"). Као што сам горе написао, вики политика каже да "all significant published points of view are to be presented, not just the most popular one." Ја се овде не борим за сх, него против вашег начина рада, који уопште није у складу са вики политиком (осим ако имамо нека посебна "српска правила" на српској Википедији).--Паун 18:05, 18. новембар 2006. (CET)

Ко прописује стандарде за српски и хрватски језик? Да ли се можда то ради негдје на Западу, или то раде српски и хрватски стручњаци за језик? Да ли ми прописујемо стандарде, правила, граматике и правописе за шпански, енглески, француски, њемачки, или то раде њихове матичне академије језика? Кад је створен српскохрватски језик и прописана правила, граматика и правопис, то је урађено код нас, не на Западу. Они су само прихватили то име, граматику и правопис која су прописали наши стручњаци за језик. Да ли постоји српскохрватска књижевност, или је одувјек била српска, или хрватска? Југословенска књижевност, термин који је тада паралелно створен, је обухватала српску, хрватску, македонску, словеначку, итд..., нигдје није било ријечи о српскохрватској књижевности, а књижевност и језик су уско везани. --Славен Косановић {разговор} 19:34, 18. новембар 2006. (CET)
У вези Вики правила. Правила постоје као оријентација и не као ултиматум у свим случајевима. Слијепо придржавање правила не значи и квалитет информација, а има милион примјера на које то правило није примјењљиво увијек и буквално. Енциклопедија је знање и не скуп политика и правила. Ако ћемо градити енциклопедију на политикама и не на чињеницама, онда она неће имати никакве релевантности. Постоје на стотине научних теорија, хипотеза и закона које су прије неког времена били божије заповједи, а сада то више нису, јер је сазнање проширено и дошло се до других релевантних закључака који су у директној супротности са бившим. --Славен Косановић {разговор} 19:34, 18. новембар 2006. (CET)
Ако у шаблону прво ставиш српскохрватски, па тек онда српски и хрватски, било ко набаса на њега, ће разумјети из тога да су српски и хрватски створени од српскохрватског и не да је ствар текла обрнутим током. --Славен Косановић {разговор} 19:34, 18. новембар 2006. (CET)
На крају извињавам ти се што те масирам са причом о теми.... Моја једина намјера је да прокоментаришем оно што сматрам да није у реду и не да убједим тебе ни било кога другог да је моја исправна. --Славен Косановић {разговор} 19:34, 18. новембар 2006. (CET)

ОК.Мислим да смо окончали ово трошење времена.   Црни Бомбардер!!!   (†) 21:44, 18. новембар 2006. (CET)

Па Славене, још ниси објаснио зашто не требамо да убацимо мишљење неких језикословаца, уз јасно образложење да су то само њихови ставови? Који је ту проблем? То је све што ја тражим, и то је у складу са Вики политиком. А иначе, политика постоји да се поштује. Ја се иначе слажем са твојим ставовима, али овде требамо да будемо НПОВ. Ако погледаш моју корисничку страну, ту нема ни х од сх-ог. Једино на енглеској Википедији ми стоји сх да не бих користио 5 јусербокса. --Паун 03:17, 19. новембар 2006. (CET)

Ја нисам против да се убаце релевантна мишљења, чак и кад су мањинска, али то треба да се уради у чланку који неће бити „клица“ него чланак у којем ће се обрађивати тема из различитих углова и хронолошки. Сам чланак српскохрватски језик би могао бити мјесто у којем би се почело са детаљнијом обрадом теме, пошто се овај конкретно састоји практично од једне реченице и сам увод је већ полемичне природе без да се иде даље са објашњењима. Дакле, по њему испада да је „хрватски настао од српскохрватског и да је преузео кајкавски дијалект“. Не знам да ли успијевам да објасним, али тежим да појасним ствари... Кајкавски дијалект у српскохрватском је сматран једним од његових „дијалеката“ да би све било „политички коректно“, али у стварности српскохрватски ”стандард” (довољно је погледати било коју књигу граматике српскохрватског језика), се базирао једино на новоштокавском дијалекту, (многи су тада сматрали да ће кајкавски и чакавски једноставно временом нестати у корист новоштокавског, наиме то је била и једна од констатација наставника и професора српскохрватског језика, који су мени предавали у то вријеме) што је и Милош горе покушао да објасни. Дакле, нисам против детаљније обраде различитих ставова на тему, али сматрам непримјереним започети једну „сложену тему“ и оставити је на паушалним констатацијама. Отпочетка овакве чланке треба „довољно“ проширити, или сачекати док се не сакупи довољно материјала. :) --Славен Косановић {разговор} 23:46, 19. новембар 2006. (CET)

ЦрниБомбардеруУреди

Господине, немојте да кварите односе с Хрватима на Википедији. Понављам то опет и опет, понављам ко странац, али ме нико не чује.

Добри односи између Википедија су кључни ако ће се информација у обојима Википедијама, а и на целом вашем простору, привести на једно. А то мора бити озбиљан циљ таквог пројекта као што је овај. --ВКокијелов 07:32, 29. новембар 2006. (CET)


Разговор о мом понашању и изменама ћемо наставити на нашим странама за разговор.

и српскохрватског (који је постојао у СФРЈ као вештачка политичка творевина)

`е л` може овако да стоји у чланку?   Црни Бомбардер!!!   (†) 23:56, 29. новембар 2006. (CET)


Ма ОК је засада, пошто ће ваљда неко заинтересован већ некада у будућности писати опширан чланак на тему... можда прочита и страницу за разговор... :) Уствари овај чланак је једна реченица тако да нема се ту шта пуно рећи у једној реченици. :) --Славен Косановић {разговор} 00:33, 30. новембар 2006. (CET)

Е, изменио сам сада јер се "вештачка политичка творевина" мора доказивати, јер је и сваки језик у политичком смислу "вештачка политичка творевина". --Милош Ранчић (р|причај!) 08:20, 30. новембар 2006. (CET)

занимљивоУреди

„To bi trebao biti crnogorski jezik. Kao što je u Srbiji srpski u Hrvatskoj hrvatski u Sloveniji još odavno slovenski ili oduvijek slovenski i slovenački u Makedoniji makedonski u Bosni bosanski ili bošnjački, mamo i mi dovoljno razloga i dovoljno prava da naš službeni jezik nazovemo crnogorskim jezikom. Nije tu riječ o standardizaciji jezika, nije tu riječ, prije svega, o lingvističkoj suštini jer ona je ista kao što je bio i srpskohrvatski jezik svojevremeno, već je riječ o imenu jezika, a to je, prije svega, stvar političke odluke“.

[3] --ВКокијелов 04:42, 1. децембар 2006. (CET)

А сад мало о чланкуУреди

Ни краћег чланка, ни дуже дискусије. А шала шалу стиже. :) --  JustUser   JustTalk 09:32, 1. децембар 2006. (CET)

KOLIKI - OVOLIKIУреди

OVOLIKA RAZGOVOR STRANICA NA TEKST OD 3 (5) REDA?!?! p.s.Namerno sam pisao velikim slovima :PЈа сам  кажи 23:24, 14. октобар 2008. (CEST)

PitanjeУреди

Zašto se kajkavski i čakavski smatraju dijalektom hrvatskog jezika iako su ova tri govora veoma različita i skoro se ne mogu razumeti,a crnogorsi se smatra posebnim jezikom iako su razlike u odnosu na srpski neuporedivo manje?

24.135.66.163 (разговор) 10:09, 2. март 2013. (CET)

Врати ме на страницу „Кајкавски језик”.