Разговор:Кими Рејкенен

Активне дискусије

НазивУреди

Зар је могуће да је Раиконен. Јер не би требало да се прилагоди српском и буде Рајконен? --Јован Вуковић (р) 00:09, 12. март 2008. (CET)

Могуће да се тако изговара на финском. Да је њемачки, било би Рајконен.—Бановић (разговор) 00:11, 12. март 2008. (CET)
Na en wiki pise kako se izgovara, i cini mi se da valjda i treba da ostane kao sto jeste. U principu kad se brzo izgovara onda i zvuci otprilike kao "Rajkonen", ali mislim da mozemo da mu ostavimo (jos malo pa originalno) Raikonen. [ Donny [] Keep Talking ] 18:50, 12. март 2008. (CET)

ImeУреди

Jel iko pokusao da pronadje po internetu kako ljudi koji komuniciraju sa Kimijem, izgovaraju njegovo ime, ili ce se ovako glupo prevoditi kao Rejkenen?— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 77.46.167.49 (разговордоприноси) 16:30, 18. април 2012.

Управо си за Правопис српског језика, Матицу српску, као и сам српски језик рекао да је глуп. Ако имаш било каквих примедби на транскрипцију финског језика на српски, обрати се Матици српској или професору Љубиши Рајићу, аутору правила транскрипције са скандинавских језика, иначе професору скандинавских језика на Филолошком факултету у Београду. --Павлица причај 17:14, 18. април 2012. (CEST)

PraviloУреди

A jel taj Ljubisa Rajic poslusao nekoga ko zivi u Finskoj, kako izgovara to, ili je previse zatucan da bi sebi to dozvolio?

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 77.46.167.49 (разговордоприноси) 19:17, 18. април 2012.‎


Ево шта тај др Љубиша Рајић (затуцани) има од награда: Nosilac sam ordena Vitez Reda bele ruže (Finska) i Vitez Kraljevskog reda Severne zvezde, prve klase (Švedska) i odlikovanja Medalja Svetog Olafa (Norveška), za zasluge za širenje finske, odnosno švedske, odnosno norveške kulture u inostranstvu, dobitnik sam nagrade Akademika za zasluge za norvešku kulturu i nauku u inostranstvu i Nagrade Švedskog autorskog fonda za zasluge za švedsku književnost u inostranstvu. Изговор Кимија је [ˈkimi ˈmɑtiɑs ˈræikːønen] Ови болдовани гласови æ и ø не постоје у српском и зато их прилагођавамо с Е.

Да ли је нешто глупо или не, не можемо ми одређивати. Правила кажу Рејкенен и тачка. Кими свакако не зна српски језик па се сигурно неће потрести што је на српском Рејкенен. Није да ово има некакве везе, ево и на летонском је Kimi Reikenens, на литванском Kimis Raikonenas. Поздрав овима на F1-Forum.eu, вас ништа не спречава да у теми држите оригинално име на латиници. --Миланче (разговор) 19:26, 18. април 2012. (CEST)

Pa nije poenta samo u pisanju.

Osim toga, ako je neko dobio silne nagrade, ne znaci da ne moze gresiti. Svaka cast za nagrade, ali Finci nece uskratiti nagradu nekome, ako necije prezime pogresno pise na srpskom.

Pored toga, pateticno je skrivati se iza: upravo si Maticu srpsku i Pravopis srpski nazvao glupim, pokusavajuci tako opravdati tvrdoglavo neodstupanje od PRAVILA.

Pravila su promenjiva, pa ce jednog dana mozda neko morati da popljuje ono sto je nekada govorio, samo zarad "pravila".

Nije sve u pravilima. Ima nesto i u logici.

P.S. Jednog dana saobracajac zaustavi coveka u naselju i naplati mu kaznu, jer nije imao ukljucena oborena svetla. Sledeci dan, naplatio mu je kaznu, jer ih je ukljucio. Promenio se zakon.

Pozdrav.

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 77.46.167.49 (разговордоприноси) 19:41, 18. април 2012.‎

Добре су ове народске анегдоте, само не видим шта то доказује по питању транскрипције страних имена у српском језику. Теби очигледно није јасно шта су транскрипциона правила. И уосталом, на шта се ти то позиваш кад тако самоуверено тврдиш да та правила нису тачна? На то како некоме звучи Кимијево презиме када га Финци изговарају? Не буди смешан. Наравно, укорењене погрешне транскрипције нема смисла мењати у правилне, са тим се и сам Рајић слаже, али велико је питање да ли се неправилна транскрипција имена било ког возача формуле 1, па још из новијег времена, може сматрати укорењеном. То, нажалост, тешко да можемо ми да утврдимо у својству уредника Википедије и посетилаца форума за фанове формуле 1. Читаву ову ствар примаш сувише лично. EOF; [sabate]talk; 20:32, 18. април 2012. (CEST)

(сукоб измена) Јесте, имаш право. Док не изађу нова правила, другачија од ових, ми ћемо ради по овим правилима. Видим да ваши другови са форума се увелико распитују по другим форумима, а једино су им референце новинарски чланци. Изгледа да нико од њих није схватио да нису сви новинари лингвисти (заправо, да су лингвисти, не би били новинари). Стварно не знам због чега бих се скривао из правила, када она могу бити само референца. Човек се учи док је жив, а вама је тешко да поверујете да сте до јуче мислили да је он Раиконен, а не Рејкенен, према транскрипцији на срски језик. Да се не понављам, мени ће и даље референца бити Матица српска, као и њен Правопис српског језика, а вама новинарски чланци. Исти ти новинари пишу Присли, Рурк, а већина не зна ни зашто има Ј у Србија. Мислим да нема више потребе препуцавати се шта је правилно, када је иста транскрипција рађена према правилима, а да вам је дато место на коме треба да се жалите, јесте. --Павлица причај 20:37, 18. април 2012. (CEST)

Pa ako je Raikonen mlad, ne znaci da nesto nije ukorenjeno. Bilo je Raikonena i mnogo ranije od Kimija.

Ali, ok. i Fiat je Fijat. Samo ne znam, odakle se rodilo "j"?— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 77.46.167.49‎ (разговордоприноси)

Знате шта је укорењено? Укорењено је када се 200 година пише Џорџ Вашингтон, иако је Вошингтон исправно. Онда се не мења, јер је укорењено. Без увреде, али Џорџ Вошингтон је више пута улазио у литературу него Кими Рејкенен. Што се тиче овог „Samo ne znam, odakle se rodilo "j"“, надам се да је то био само саркастичан одговор, те да заправо знате о чему се ради. --Павлица причај 20:53, 18. април 2012. (CEST)

Ne znam o cemu se radi sa "j".

— Претходни непотписани коментар оставио је корисник 77.46.167.49 (разговордоприноси) 23:05, 18. април 2012.‎

Чудно је онда и да си се упустио у расправу о транскрипцији са финског језика. --Павлица причај 23:14, 18. април 2012. (CEST)

Па могао си изгуглати, у српском језику између И и А обавезно стоји слово Ј (међувокалско). Такође и између И и Е; И и У. Изузетака има, али не превише нпр. иако, приањати, приупитати, полиедар и можда још неколико.----— Претходни непотписани коментар оставио је корисник Миланче (разговордоприноси)

Izuzeci cu spojevi reči, tad se ne ubacuje J. --Јагода  испеци па реци 17:38, 13. мај 2012. (CEST)

a zar u srpskom jeziku ne vazi ono "pisi kao sto govoris"? i obrnuto "citaj kao sto je i napisano".. Mi tamo vidimo Kimi Raikonen i vozdra.. to sto neka slova imaju tackice nema veze nama te tackice ne znace nista i neutralisemo ih. I onda tamo neki Ljubisa zavrsi neke skolice i ucini mu se malo paglu neke teze i teorije u jeziku i odluci da napise neka svoja pravila i kako bude. Nadje par kolega da mu lajkuju knjigu i dobije par nagradica. Kako ga izgovaraju Finci od sloga do sloga? e ako znam kako potpis da stavim...--Al3k5aNd4R (разговор) 02:41, 8. новембар 2012. (CET)

Prevođenje???Уреди

Inače, što stoji ovaj šablon za prevođenje? Rekli smo sto puta kad se stavlja šablon, da se na str. za razgvoor OBJASNI zašto je stavljen. Ja ne vidim ovde ništa što nije na srpskom, stoga uklanjam šablon. Ako se neko ne slaže, neka vrati, ali neka TAČNO KAŽE šta treba da se prevede. --Јагода  испеци па реци 17:38, 13. мај 2012. (CEST)

Утрка, погрешка, (иј)екавица. Све у свему није добро преписивати чланке са хрватске вики. Самарџија (разговор) 19:48, 13. мај 2012. (CEST)
Па ако је преписан са хр вики, и није језик сређен, не ставља се налепница превод, него се пребацује на Пренос. --Јагода  испеци па реци 20:07, 13. мај 2012. (CEST)
Има ли нека верзија пре ове, хрватске? Треба вратити на ту верзију. Ова налепница само збуњује. --Јагода  испеци па реци 20:10, 13. мај 2012. (CEST)
Бацила сам мало поглед на чланак. Не знам где су ти ти изрази, а ако их и има, вероватно су ретки. Могао би да их исправиш, јер је текст подугачак и углавном је у екавици и на српском. Дакле, није ЦЕО на хрватском тако да нема потребе да се ставља налепница на цео чланак. Дакле или измени где треба, или стави налепницу тачно на онај део где је на хрватском језику. --Јагода  испеци па реци 20:13, 13. мај 2012. (CEST)

Послења победа и последња трка биле су 2013. Треба исправити кутијицу--Drazetad (разговор) 23:05, 13. октобар 2013. (CEST)

Правопис српскога језика (треће издање) у вези с презименом РејкененаУреди

Правопис МС, стр. 230:

263. Финска имена Фински има строго фонемски правопис. Дужина фонема се обележава удвојеним словом. Потребно је прилагођавање само следећа три вокалска знака - у, ä, ö - а удвостручени вокал и консонант се упрошћавају.

Nykänen, Myyrä - Никенен, Мире

Sillanpää, Kaurismäiki - Силанпе, Каурисмеки

Räikkönen, Yrjö, Väinö - Рејкенен, Ирје, Вејне


А ево за ове који максимално форсирају како странци изговарају своје име и тако желе у српско писмо да пренесу (Правопис МС, стр. 242):

"Начелно је питање да ли ићи колико је год могуће на фонетску транскрипцију, тј. пре носити имена максимално по слуху, најближе акустичком утиску, или ићи на прилагођену транскрипцију, тј. правити уступке и наслон на писмо и на неке створене преседане. Можда је овај други начин реалнији, јер би се у том случају неки најпознатији уобичајени ликови холандских имена могли узети као узорци (ван Гог, ван Дајк, Лајден, Утрехт, 3ојдер одн. 3ојдерско језеро), док би се но фонетској транскрипцији та имена морала прогласити одступањем од правила (по акуст. утиску пре би се идентификовали као: фан Хох, фан Дејк, Лејден, Итрехт, Зејдер)." — Претходни непотписани коментар оставио је корисник 92.244.157.101 (разговордоприноси)

Врати ме на страницу „Кими Рејкенен”.