Разговор:Леополд Мандић

Последњи коментар: Stebunik, пре 2 године у теми Екуменизам

Екуменизам уреди

У чланку пише:

Током живота у Херцег Новом, осјетио је растављеност и анимозитет између католика и православаца града...

Питање, колико је било „анимозитета“ међу њима – али растављеност се могла можда осјетити, што свакако не смијемо једначити са непријателјством или антагонизмом. Зато се Леополд односно Богдан сав посветио екуменском дјелу, до кога неки „хришћани“ осјећају „анимозитет“, што није ни добро ни правилно. Некад су се људи – нарочито хришћани – много више слагали и дружили него данас они, који су једне нације и једне вјере, па се не могу ни видјети. Уосталом – на питање нације се тада није гледало са очима либерализма 19. вијека, него је била на првом мјесту ипак вјерска припадност, те лозинка „брат је мио које вјере био!“ — Stebunik (разговор) 18:12, 14. мај 2021. (CEST)Одговори

Slobodna Hercegovina nije neutralan izvor. Hrčak možda malo više. Umesto da se neko bavi sa proučavanjem "pokatoličavanja Srba" ili "popravoslavanja Hrvata" - i to još posle onog nesretnog rata od 1991. pa nadalje - to već samo polazište nije neutralno. Bolje da proučava stvarne i istinite historijske izvore i nekadašnju slogu i ljubav i poštovanje, koje danas fale. Kakve vere je ko nekada bio - pa stari Sloveni su bili pogani - a sada ćemo tražiti "krivca", koji ih je pokrstio? Tako i "prelazi" - ako su slobodni, su u normalnom i demokratskom društvu nešto normalno. Zar nije čovek dužan da traži istinu - i kad je nađe, trebao bi je prihvatiti, pa gdegod da bila. Ako je polazište naopako, jasno da će i rezultat biti onakav (kako "istraživač" želi). Još za vreme Titove Jugoslavije nije se mnogo gledalo na to, koje je nacije neko. Ja sam bio tada u Beogradu - i niko me nikada nije za to pitao, osim to ludilo je počelo posle Titove smrti. A kuda nas je dovelo? A u Leopoldovo vreme se je to pitanje još manje postavljalo.— Stebunik (разговор) 18:27, 15. мај 2021. (CEST)Одговори
Врати ме на страницу „Леополд Мандић”.