Разговор:Марко Тулије Цицерон/Архива 1
 | Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
| Архива 1 | Архива 2 |
Први поднаслов
Ко зна како се линкују године старе ере ? Голија
ја Горан Анђелковић (〠ꒌ) 23:37, 10 јун 2005 (CEST)
Голија, Кикерон ти је био прави етрурац. Инаце сви писменији и способнији нису били чисти Римљани односно Латини. Римљанима је била страна филозофија, поезија, реторика, све су увозили извана :domatrios 23:51, 10 јун 2005 (CEST)
Брате Голија, за 1. годину пре нове ере напиши 1. пне.
- Горане, хвала пуно. Доматриосе, изгледа да им је било страно и ратништво: из истих извора сазнајем како је Гај Јулије Кајсар био Даррданац. Мало претерујем али ајде...мора и тога да буде :)) Голија
Не знам које изворе користиш, ја користим оне из прве руке. То су Галски и грађански ратови. На латинском их имаш на интернету, ја их имам и у преводу на српски. Ту Цезар сам за себе кажже да је Дарданац. Академик Ранка Куић каже за реч Дардан да је келтског порекла и да значи Дар-дан = Храст човек. Односно људи који обожавају храст (у религиозном смислу) а што се сачувало до данас код Срба. Па ти мени одговори ко сад претерује? :domatrios 00:47, 11 јун 2005 (CEST)
- Користим Историју римске књ. (Флашар, Будумир). Зашто не допишеш оно тумачење г. Ранке Куић у чланку Дарданци ? Можда си ме погрешно схватио, или сам ја то лоше формулисао, нисам имао у мислима претеривање у смислу њ. дарданског порекла већ моју констатације "како им је било страно и ратништво". Поздрав . Голија
Усаглашавање са званичним правописом
- Правопис српскога језика/приредили Митар Пешикан, Јован Јерковић, Мато Пижурица, школско издање, Матица српска, Нови Сад и Завод за уџбенике и наставна средства, Београд, 1995
поглавље VI Уобличавање речи из класичних језика и друге интернационалне лексике
т.95е, ...једино су правилни облици типа Едип, Феба, Егеј, Енеја, Дедал, Езоп, Сизиф, филозофија, музе, Јустиција, Хорације, Цицерон итд. – а не Ојдип, Фојба, Ајгеј, Ајнеја, Дајдал, Ајсоп, Сисиф, философија, мусе, Јуститија, Хоратије, Кикерон...
--Ford Prefekt 18:28, 2 јул 2005 (CEST)
- Хвала ти на информацији али морам те нажалост обавестити како ми је силна мука од будалаштина попут непрестаних промена имена због чега је овде било и тежих сукоба а да не помињемо потрошено време. Извини али где си ти био као студент књижевности док сам ја потрошио сатове на овај чланак а сад ми ту машеш некаквим модним правописом који ме уопште не занима. За мене је важна суштина а то је чланак о Кикерону а не академско срање које се тиче тренутно важећих правописних правила. Ето ја не признајем тренутно важеће правописне промене које ми ти наводиш већ је за мене релевантан уџбеник Београдског Универзитета којег сам користио код писања чланка о Кикекону. И даље ћу приликом писања чланака користити облик имена из мог уџбеника а ти можеш да их исправљаш иза мене... Информације ради: Кикерон се изговарало и у ОРИГИНАЛУ (на латинском језику) ако ти није познато. Голија
- свака част за уложени рад, труд и време
"а ти можеш да их исправљаш иза мене..." ово ћу схватити као твоју сагласност за усаглашавањем имена са правописном нормом.
--Ford Prefekt 10:08, 3 јул 2005 (CEST)
- Надам се да ниси студирао само зато како би овде "у име закона" спроводио тренутно важећу језику политику у маниру једног жандара већ да ће Српска википедија имати и неких конкретнијих користи од твог студирања и новца порезоплатиша. Наравно да не буде забуне ја нипошто не потцењујем твој допринос у том погледу или можда уздижем мој већ једноставно не подносим стална бесмислена и неадвекатна прекрштавања појединих академских мољаца и сл. Голија
ABC Latinskog jezika, izdavač Draganić, Zemun i Alfa, Beograd, 1989.
- kada se c nalazi ispred samoglasnika e, i, y ili ispred dvoglasnika ae, oe, eu, čita se kao naše c
cena (cena) – večera
Cicero (Cicero) – Ciceron
coelum (celum) – nebo
Caesar (Cezar) – Cezar (dvoglasnici ae, oe čitaju se kao jedan glas: ae kao dugo e, oe kao zatvoreno e)
- kada se c nalazi ispred ostalih samoglasnika (a, o, u) ili suglasnika, tada se čita kao naše k.
clades (klades) – poraz
culpa (kulpa) – krivica
color (kolor) – boja
calor (kalor) – toplota
- kada se posle c nalazi suglasnik h, tada ch treba čitati kao naše h
pulcher (pulher) – lep
- ako je t spojeno sa samoglasnikom i (ti), pa se slog ti nalazi ispred samoglasnika, tada slog ti treba čitati kao naše ci
etiam (eciam) – takođe
iustitia (justicia) – pravda
--Ford Prefekt 14:00, 3 јул 2005 (CEST)
Мирон Флашар
Антика, Мирон Флашар у Речнику књижевних термина, Нолит, Београд, 1992, ISBN 86-19-01962-7
Страна 38. ...Од својих почетака преузимање античког наслеђа креће се од некритичних и наивних препричавања (роман о Александру, Троји, Аполонију, чији мотиви улазе у анонимну народну књижевност и утичу на развој витешке епике) преко проучавања и прихватања идеја и тема из античких дела (на западу су Цицерон и Сенека, Макробије и Боетије извори познавања античке филозофије; Овидије служи као митолошки приручник), па све до прихватања обликованих тежњи и креативног подражавања, које се од препорода све одређеније ослања и на античку поетику (Хорације, Аристотел).
Реторика, Мирон Флашар у Речнику књижевних термина, Нолит, Београд, 1992, ISBN 86-19-01962-7
Стр. 700 .... Браћа Граси (2. в. ст.е.) учили су у Грчкој и на Роду, где је и Цицерон (79 – 77 ст. е.) слушао Аполонија Молона; Цезара је подучавао Аполодор из Пергамона, цара Тиберија Теодор из Гадаре...
О грађи и јединству Илијаде, Мирон Флашар у књизи Илијада, Хомер; приредио Војислав Јелић; превео Милош Ђурић, пропратне текстове написао Мирон Флашар, Београд, Завод за уџбенике и наставна средства, 2002,
ISBN 86-17-09205 неважећи ISBN-Х
стр. 28. ...Приликом неке жетвене свечаности, Енеја, владар Калидона, заборавио је да принесе жртву Артемиди, богињи лова и шумског звериња....
--Ford Prefekt 4 јул 2005 17:38 (CEST)
Класични и традиционални латински и српска норма
Начелни став у вези са овим нам је: Ко пре ђевојци, сам у њу упадне ;) Дакле, ако неко напише чланак о Кикерону, са Цицерона ће бити направљена редирекција. Добро је, такође, направити упутство тим поводом и неки шаблон који треба да упути људе у проблематику. Ми можемо рећи да се латинска имена на Википедији могу писати и овако и онако. Подразумева се, наравно, да један чланак мора бити конзистентан. Такође, помогао би неки "речник" различитих верзија изговора. (Дакле, свака конзистентна норма је прихватљива. Ако неко баш хоће да пише Кикерон или Аенеја или Ајнеја -- нека пише; с тим да се то мора назначити.) --Милош Ранчић (разговор) 7 јул 2005 11:22 (CEST)