Разговор:Мартовски погром 2004./Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Не слажем се да ова страница само буде преусмерење на чланак Погром на Косову и Метохији. Ова страница је о сасвим конкретном догађају, дакле зна се о чему је чланак. Онај други чланак (Погром на Косову и Метохији) је тематски нејасан (Чији погром? Од стране кога? Када?) и предложен је за брисање.--Трајан 00:54, 4. новембар 2006. (CET)

Нема потребе да овај чланак садржајно претварамо у обрисани Погром на Косову и Метохији - ово је о конкретним догађајима из 2004. године и као такав треба и да остане.--Трајан 20:55, 10. новембар 2006. (CET)

Slike

Nijedna slika u članku nije pravilno licencirana. --BokicaK ^{Got something to say?} 17:39, 15. април 2007. (CEST)

Prerađivanje

Razlozi:

1. Članak se ne bavi konkretno događajem već statiskom
2. Hronologija dešavanja događaja je razbacana po mestima
3. Povod za izbijanje nemira je sakriven u sredini članka
4. Nijedna slika nije pravilno označena
5. Slabo ili nikako je referenciran.

-- Bojan  Razgovor  12:20, 25. април 2007. (CEST)

Преименовање?

Можда би било боље да се чланак зове "Напади на Косову и Метохији 17. марта 2004." или "Напади на Косову и Метохији марта 2004." по узору на чланке о терористичким нападима у Лондону, Мадриду, САД-у (11.9. 2001)... Некако су ми "немири" блага ријеч за ове догађаје. Има ли неко нешто против? --Слободни умјетник (разговор) 16:38, 20. мај 2008. (CEST)

Немаш чврстих доказа да су напади имали било какве везе са тероризмом, па не можеш их поредити са тим терористичким нападима. -- Bojan  Razgovor  16:44, 20. мај 2008. (CEST)

Побуњеници

Албанци који су учествовали у оружаним сукобима 2004. на Косову нису никакви побуњеници, већ су оно што је писало у чланку: екстремисти. Нема потребе за еуфемизмима. Све треба називати својим именом. --Јагода испеци па реци 15:37, 22. август 2009. (CEST)

На последњем састанку Википедије и Викимедије Србије разговарало се и о употреби речи екстремиста у енциклопедији. Речено ми је да је израз недовољно неутралан и да треба да се користи реч побуњеник. Такође речено ми је да заменим слободно на Википедији екстремисте у побуњенике. Да не би било међусобних сукоба измена или било чега другог, најбоље је да се недоумице изнесу на за то предвиђено место. Хвала. Поздрав!--Miky|Write me 20:37, 22. август 2009. (CEST)

Какви бре побуњеници? Против чега су се Албанци бунили 2004. године? Против Унмика или НАТО-а? Или можда шачице српских цивила који су тамо и поред свега остали? Зовимо ствари својим именом, заиста нема потребе за еуфемизмима. Ако се неко служи екстремним средствима како би постигао своје циљеве, он је екстремиста. Него, да ми не млатимо празну сламу овде, него нека ти који су ти дали такве инструкције лепо дођу овде и објасне зашто је реч екстремиста за Албанце који су натерали у збег толике људе 2004. године неодговарајућа. Ја за сада дајем дефиницију речи екстремиста из РМС:

екстремист(а): присталица, следбеник екстремизма, екстремних схватања и мера.

екстремизам: склоност екстремним, радикалним ставовима и мерама.

--Јагода испеци па реци 21:20, 22. август 2009. (CEST)

Bolji oblik je rulja. -- Bojan  Razgovor  08:40, 23. август 2009. (CEST)

Битка?!

Анонимни корисник је у чланак поставио кућицу Битка. Није реч ни о каквој бици, већ о нападима наоружаних терориста на српски живаљ, тако да нема никаквог говора о "јачини сукобљених страна" и томе слично. Оставићу кућицу Битка да стоји наредна 24 часа, да видим да ли ће се направити смислене измене, а после тога бришем. Perunova straža (разговор) 22:06, 24. фебруар 2012. (CET)

Како таблоид „Ало“ може бити извор за овако озбиљан текст.--Drazetad (разговор) 15:17, 4. октобар 2013. (CEST)

Зашто се овај чланак не отвара када се линкује??

Када линкујем ову страницу она се по покретању не отвара! Колико сам успео да докучим (ја нисам стручњак) проблем је у ТАЧКИ, на самом крају, иза године 2004. Како видим, лин- кована страна се по покретању отвара са следећом адресом:

http://sr.wikipedia.org/wiki/Немири_на_Косову_и_Метохији_2004

уместо:

http://sr.wikipedia.org/wiki/Немири_на_Косову_и_Метохији_2004. <-- Позрен! једина разлика је у тачки на крају

а на тај начин се и не приказује садржај странице већ ме упу- ћују да направим страницу са том темом! ???

Izgleda da je neki bug pa softver ne prepoznaje tacku na kraju linka. Ne znam zasto. Mozda je najbolje da pitas na Vikipedija:Trg/Tehnika --Јованвб (р) 20:42, 17. март 2014. (CET)

Предлог за добар

Верујем да сам овај чланак још онда довољно проширио и ставио релативно доста података и референци. Стицајем околности био сам тих дана у Косовској Митровици те из прве руке гледао и учествовао у тим дешавањима. Дајте сугестије па да га направимо добрим чланком. --Bobik (разговор) 20:00, 12. јануар 2015. (CET)

На сугестију Цара Радована извршио сам промену имена у опште прихваћен назов овог догађаја. Хвала свима који учествујете у сређивању овог чланка. --Bobik (разговор) 15:58, 13. јануар 2015. (CET)

Код нас је овај догађај засигурно познатији под овим називом „Мартовски погром“, а добро је и што си додао годину. Похвално и то што си промјенио ону кутију. Е сад остаје овај дио да убацимо слике и референце.--CarRadovan (разговор) 16:12, 13. јануар 2015. (CET)

Ма нит сам цар, нит Радован тако да не мораш да сређујеш тај ник... а ја ћу овај морати промјенити. --CarRadovan (разговор) 16:58, 13. јануар 2015. (CET)

Овај и овај извјештај обавезно убацити у референце. Пише ту штошта паметно.. --Слободни умјетник (разговор) 18:37, 13. јануар 2015. (CET)

Урађено. Мада има још нешто детаља које би могло да се убаци. --Bobik (разговор) 10:59, 14. јануар 2015. (CET)

Ljudi, članak je tanak, a i kad dodamo koliko je ustvari relevantan za govornike srpskog/Srbe, uopšte za društvo i našu vikipediju, stvarno je žalosno što članci o ovoj i drugim temama slične ovoj nisu sistematski odrađeni i napisani....za primer pogledajte članak na nemačkoj vikipediji, lik koji je pisao je objasnio...i članak je stvarno neutralan i objektivan (nagalšavam da ne bi bio klasični stereotip kako nemci pišu neobj. članke o nama)....pogledajte samo obilje izvora koji su korišćeni....elem, počeo sam da polako prevodim članak na srpski, kad je ovaj već tamo lepo sve napisao, nema potrebe da ulazim ponovo u izvore....ae videću da dopunim nakon što bude izglasan, da ne pravim sad frku pred glasanje...--ANTI_PRO92 (разговор) 01:24, 17. јануар 2015. (CET)

Погром

Погром је руска реч за геноцид, а геноцид је "злочин почињен у циљу истребљења одређене групе становништва на расној, верској или националној основи".

--Sly-ah (разговор) 10:11, 16. јануар 2015. (CET)

Ја сам за ту реч чуо те 2004. године први пут и сазнао значење ове речи. Она апсолутно одговара стању ствари који су се десили тих дана.--Bobik (разговор) 10:15, 16. јануар 2015. (CET)

Значи, геноцид?

И на основу чега тврдиш да то "апсолутно одговара стању ствари које су се десиле тих дана", односно, на основу чега тврдиш да је то био геноцид?

--Sly-ah (разговор) 10:52, 16. јануар 2015. (CET)

Ја бих стварно волио да се у ову расправу укључе све оне "патриоте" што су биле за брисање чланка Република Косово, а сада "мудро ћуте". Ко боље ћути, тај је изгледа већи патриота. "Истину" о Косову ваљда треба да пишу ови злочинци што су палили, рушили и тукли, а ми треба да ћутимо. Је ли тако патриоте моје? Бобик је преименовао овај чланак јер је претходни наслов био "Немири на Косову и Метохији 2004". Албански екстремисти су протјерали око 4.000 Срба, претукли на стотине, спалили њихове куће и цркве. Да ли је за такав догађај одговарајући наслов "Немири на Косову и Метохији 2004"? Наравно да није. Да ли је "погром" права ријеч? Нисам сигуран да јесте, али нико није предложио бољу, а сигурно је адекватнија него "немири". Према томе, све док не видим да је неко предложио бољи наслов, овај ће имати моју подршку.--Слободни умјетник (разговор) 11:01, 16. јануар 2015. (CET)

Та реторика је већ одавно позната. Ко безусловно не подржава Српство, тај није Србин? Је ли тако, патриоту мој?

Само кажем да погром, односно геноцид, није адекватна реч, јер се употребљава само у посебним ситуацијама (што се може видети и из саме дефиниције).

А то што нико није предложио "бољу" дефиницију - само показује ниво демократичности који имамо у именовању и писању оваквих чланака. Претпоставимо да је неко предложио бољу реч (нпр: насиље)- вероватно би био проглашен анти-Србином или издајником.

Сем тога, изгледа да на Википедији имамо и судије који са хируршком прецизношћу могу да одреде да ли је неки термин код именовања оваквих чланака адекватан или не. Не треба ни помињати да су сви они већи Срби од свих осталих који би се усудили да нешто приговоре у вези са овим чланком (или сличним).

--Sly-ah (разговор) 11:25, 16. јануар 2015. (CET)

Мислим да сам био јасан и нећу појашњавати своје ријечи које си очигледно погрешно схватио. Вратићу се на тему. Ниси у праву да је погром = геноцид. Погледај нпр. ово, ово и ово! У нашим изворима за овај догађај јесте најчешћи назив "Мартовски погром". Проблем је у томе што је догађај још увијек релативно "свјеж", па се ти извори углавном своде на новинске чланке, а не на неку "тежу" литературу. Што се тиче извјештаја УН и ОЕБСА, тамо наравно нема таквог назива, већ се ствар релативизује и назива немирима и нередима, што је разумљиво, јер би иначе испало да су 1999. свјетски моћници направили грешку и бомбардовали погрешну страну.--Слободни умјетник (разговор) 11:54, 16. јануар 2015. (CET)

Naziv je adekvatan i ispravan. Ne vidim problem i ne treba ga stvarati bespotrebno, niti za tumačenje terminologije. Sve je bilo organizovano od strane ekstremista, najveća je šteta za izgubljenim životima koji se ne mogu vratiti, proterani ljudi u bestijalnom nasilju i uništene svetinje koje datiraju iz 14 veka. Ima svedoka o tome šta se sve radilo na Kosovu i Metohiji zadnjih dvadesetak godina.--Soundwaweserb (разговор) 12:07, 16. јануар 2015. (CET)

Стицајем околности иако сам у то време студирао у Београду, тих дана сам био на Косову и ово говорим из прве руке јер се не би ни бавио овим чланком. Ја сам патриота или "вама" ближа реч - родољуб. Волим своје, а туђе не мрзим па могу рећи да сам из читаве приче релативно објективан или релативно субјективан-како год хоћеш. Реч погром је примерена не само за тај несретни март него у сржи постојања албанског идентитета од оснивања Прве призренске лиге. Сетимо се само несретне девојчице силоване још 80-тих година прошлог века, па јадног Ђорђа Мартиновића и других мученика који су здравље и живот оставили у јужној српској покрајини.

Но да пређем на оно што сам доживео. Дана 16.марта био сам у селу Зупче и играо кошарку у школском дворишту. Село Чабра у којој су се несретна деца утопила је непун километар од тог места. Обично са почетком пролећа пушта се брана Газиводе и водостај Ибра је много већи у тим месецима што је био случај и тог дана. И баш сам тада коментарисао-јесу ли нормални колики је Ибар. И тако и би да се деца удавише у Ибру. Наравно касније је и доказана је чињеница да децу нико није јурио, већ се све само послужило као изговор за планиран напад. Е сад ми молим те реци ако је опште познато да је све то планирано - шта мислиш ти што су планирали, шта им је био циљ? Не мислиш ли ваљда да им је циљ био да посаде свеће испред сваке српске куће? Или можда да реновирају ионако оронуле цркве?

17. марта био сам у Митровици и преспавао код друга. Око 10 часова, усред кафе су почели људи да вичу "уђоше шиптари на север...". Сви смо истричали напоље и за 10 минута је неколико стотина срба већ кренуло на мосту. Јадници оних пар шиптара који су били заднји су добили добре батине пре него су се вратили у јужни део града. Било је ту онда свега и свачега и добро се сећам да су албанци били на оној страни, а са ове ми и КФОР-као ратни другови. Каменице су летеле једно два-три сата. Сви Срби-ценим бар 6-7 хиљада су били на мосту и бранили ексртемистима да пређу мост. Е онда око 16:00 кренула је пуцњава коју сам дочекао иза неког аута. Звижде меци око главе као на филмовима. На пар метара од мене клинац, не више од 12-13 година псује мајку шиптарску. Гледам га он се не плаши-па што би се и ја плашио. Најпоносније сам се осећао тог дана као Србин - гледајући свој народ како не даје на своје и то директно. Да не дужим причу на неколико километара одатле густ дим је ишао увис-село Свињаре запаљено до задње куће, довезли неке монахиње касније-запаљен манастир Девич... хаос на читавом Косову.

Овде ћу стати је немам снаге више о тим стварима да причам. Рекао бих да је реч "погром" поред тога што је мени прикладна, се овде одомаћила за тај несретни март, тако да не видим неки специјални разлог да се не користи. Што се тиче Српства, то је ствар кућног васпиитања и на ту тему неби ништа да додам. Ко се осећа Србином зна шта му је и како чинити што се српства тиче. Издајник или анти-србин јесу речи превише употребљаване и неби их користио да оквалификујем било кога, а понајмање неког Србина. Хтео бих да ти се захвалим на овом "судије хируршке прецизности", баш би било добро да поред најтежег факултета у земљи завршим права и медеицину истовремено! --Bobik (разговор) 12:13, 16. јануар 2015. (CET)--Bobik (разговор) 12:10, 16. јануар 2015. (CET)

Бобик, ово је енциклопедија (или би то требало да буде) и такви изливи емоција су контропродуктивни, односно, у колизији су са научном објективношћу. Ти тврдиш да је погорм добро одабран термин, тврдиш да је укорењена и уобичајена на основу неких својих критеријума, и вероватно од саговорника тражиш исту такву "објективност". Па ево, да ти "аргументовано" одговорим: није добра, није уобичајена и није објективна.

Умјетниче, ти наводиш српску Википедију као главни доказ за своју тврдњу. Дајмо мало озбиљности.

И хвала ти што си ме просветлио. Наиме, није ми ни на крај памети било да светски моћници (заборавио си Ватикан) релативизују ствар да не би случајно испало да су погрешили.

Опет кажем, мислим да је термин погром, на основу мог познавања српског језика и на основу онога што знам о тим догађајима, неадекватан, али, ко сам ја да о томе одлучујем. И само ми још одговори, Умјетниче, да ли је Сребреница била погром, геноцид, етничко насиље, изоловани инцидент или можда подвала светских моћника?

--Sly-ah (разговор) 12:22, 16. јануар 2015. (CET)

Навео сам ја и један поуздан извор, а ево ти и још један. Ти ниси навео ни један извор који поткрепљује твоју тврдњу да је погром исто што и геноцид. Нећеш ни наћи, јер то једноставно нису синоними.--Слободни умјетник (разговор) 13:28, 16. јануар 2015. (CET)

Који си ти цар... Ја сам апсолутно цео чланак поштедео мојих емоција. Само сам овде у разговору о чланку рекао из моје призме што знам. Врло сам објективан или се бар трудим. Одговори ми на питање - шта је био циљ албанаца тог марта? Ја тврдим погром. Да би овај догађај адекватно окарактерисао није ти потребно само знање српског језика већ аргумент и знање шта се доле дешавало. "Погром" је могао бити коначан само да оно мало Срба што има доле није изашло на улицу и спречило исто - и то сам видео својим очима. А онда сам овде као и остали који су уређивали чланак референцама покушали да исто аргументују.--Bobik (разговор) 14:01, 16. јануар 2015. (CET)

Злајо мислим да грешиш када тврдиш да су погром и геноцид синоними. Посебно у контесту руског језика. Реч геноцид је формулисала међународна заједница после Другог светског рата, па тако и Руси користе исти термин (види Геноцид армян), док се погром односи на смишљење и организоване нападе на припаднике одређене заједнице на неком мањем простору. И та реч апсолутно одговара ономе што се десило тамо тог марта 2004. године. У Сребреници се пак десио масакр --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 14:04, 16. јануар 2015. (CET)

Види Слајо, разлика између геноцида и погрома свакако постоји, али нисам сигуран да је то питање за правнике или лингвисте (исто важи и за Сребренички масакр). Ја сам сугерисао Бобику да промјени име чланку, јер је овај догађај код нас далеко познатији као Мартовски погром, не улазећи у тачност квалификације догађаја. Можда ћемо се сложити да ријечи понос и парада имају једну конотацију, али заједно дају неку сасвим другу представу (не желећи овде да иког увриједим). Зашто би онда назив неког догађаја, који је код нас већ укорјењен са овим именом неком сметао?--CarRadovan (разговор) 14:41, 16. јануар 2015. (CET)

Ух па ја тек сад видим да је погром поистовећен са геноцидом - што колико знам није исто.ΝικόλαςΜπ. је то лепо објаснио и ја ту ништа неби мењао. Погром је "злочин почињен у циљу истребљења...", а не да је и истребљење извршено у потпуности. У том смислу опште мишљење па и моја да је циљ тих мартовских немира био баш то. Врло битно да се дефиниција прочита и разуме у потпуности.--Bobik (разговор) 14:58, 16. јануар 2015. (CET)

Све у реду. Погледао сам дефиниције погрома и геноцида у Речнику српског језика, и изгледа да је погром адекватан израз. Него, Бобик, по твом цитату Хитлеров покушај истребљења Јевреја је само погром, јер истребљење није извршено у потпуности. То није суштинска разлика између геноцида и погрома, већ у томе да је геноцид организованм а погром "спчонтан#.

--Sly-ah (разговор) 18:08, 16. јануар 2015. (CET)

Моје мишљење

Ценим ово што сте написали и сматрам да би требало да сав садржај преведете и на енглески језик. Можда то неко буде и читао... Иначе, ваши остали чланци о распаду Југославије се доста разликују од оних на енглеском (или болје реци они се резликују од ваших), па сконтајте...

На кинеском би било далеко корисније, ако неко зна и има воље, слободно нек’ изволи. --Тајга (разговор) 00:02, 18. децембар 2017. (CET)

Спорни/нереферисани делови чланка

Мање-више је цео уводник чланка лоше реферисан унутар самог текста (што је штета, јер је солидан), али се издвајају следеће реченице које треба допунити фуснотама:

• "Мисија је показала да није била спремна или није желела да осујети или спречи нападе. Догађаје су немо посматрали и/или су помагали њиховом извођењу, албански политичари, Влада Републике Србије и читава међународна заједница. Нико од њих није одговарао за погром и не осећају се одговорним, како за дешавања, тако ни за последице истих"
• Челници међународне мисије на Косову и Метојихи (правописна грешка) су након погрома, више пута мењали своје изјаве о начину настанка и узроцима истих. Погром су најпре окарактерисали као „серију ација” (правописна грешка), затим као „организовану акцију”, а касније као „спонтану рекацију”. И поред осуда погрома, главни организатори су остали некажњени, узроци недовољно истражени, жртве и последице се игноришу, чак се и јавно оправдавају, а исељавање неалбанског живља са Косова и Метохије се наставља до данас. Еулексов тужилац је јула 2017. године, као главне организаторе и реализаторе нереда убистава и погрома оптужио четири особе: Бедрија Краснићија, Аљбана Диздарија, Бајрама Кичмарија и Фаика Краснићија, наводећи да су имали подршку у то време највиших структура ОВК, са циљем преузимања целе територије Косова и Метохије насељене Албанцима. Неки од оптужених су у више наврата хапшени, али су исти након политичких интервенција из иностранства пуштани на слободу" (све тражи референцу) --ХЕЈТЕР (разговор) 23:32, 3. јануар 2018. (CET)

Стварно? Слободно можеш исправити, шта год сматраш за сходно. За неке исправке у чланку је потребно мање времена, него да се у разговорима пише о грешкама. Такође постоји могућност постављања на гласање за скидање статуса доброг чланка, ако неко сматра да чланак не заслужује такав статус.--Тајга (разговор) 23:38, 10. јануар 2018. (CET)

Искрено, не бих дирала чланак да сам одмах видела да је био обележен са зеленим палцем. Што се мене тиче више ми личи на средњи прст. Тужно ми се учинило то да је међу првим реченицама стајало како је погром био последица „тензија” између Срба и Албанаца. Да на другим језицима такве ствари пишу, баш ме брига, лицемерје назови међународне заједнице по питању Косова и Метохије и Србије је већ вековима ноторна чињеница, али на српском су такве реченице неопростиве. Осим тога, погром је настављен и то нигде није поменуто. --Тајга (разговор) 16:07, 13. јануар 2018. (CET)