Разговор:Механички пренос

Додај тему
Нема разговора на страници.


Ма ијекавица није проблем, него што се терминологија потпуно разликује у односу на "београдску школу". То је генерално проблем у нашој техници.Покушао сам некако да наведем све називе, а да не пореметим ток текста. --First (разговор) 20:44, 15. јануар 2010. (CET)

А да: пужни пренос спада у зупчасте, тако да сам га обрисао као посебну ставку.--First (разговор) 20:45, 15. јануар 2010. (CET)

Пријенос није никаква ријеч! И на ијекавици је пренос. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:46, 15. јануар 2010. (CET) с.р.
Жељко, о овоме су се водиле расправе мјесецима. На крају је испало да је пријенос архаични али дозвољен облик. Исто тако се мијења пријевоз у превозити, пријенос у преносити. То изазива забуну. Ја сам ијекавичар и пренос ми звучи екавски, мада ми је пријенос исто мало неприродан :)--Мирослав Ћика (разговор) 20:52, 15. јануар 2010. (CET)

Може и пренос и пријенос, превод и пријевод... --В (разговор) 20:55, 15. јануар 2010. (CET)

Има ли веза ка тој расправи, али нека веза ка страници гдје пише да је дозвољено употребљавати обоје? --Жељко Тодоровић (разговор) 20:59, 15. јануар 2010. (CET) с.р.

Правопис. --В (разговор) 21:09, 15. јануар 2010. (CET)

Корисник:Дарко Максимовић је ово питао на неком правописном форуму. Вјероватно на ономе гдје нас блате све у 16 :). Питај Дарка. --Мирослав Ћика (разговор) 21:20, 15. јануар 2010. (CET)

Ja sam mislio na to da se u knjizi Teorija mašinskih elemenata, Beograd 1991, Ognjanović, Plavšić, Momčilo Janković (bilo je milion izdanja, čak mi se čini da u nekima nisu bili svi autori ili ih je bilo više) spominju samo zupčani, lančani, ... parovi, a ne prenosi.--First (разговор) 21:49, 15. јануар 2010. (CET)


Али зашто употребљавати облик пријенос ако је то архаични облик, а пренос је савремени ијекавски облик? Милорад Телебак, угледни лингвиста, у књизи Говоримо српски каже:

Ијекавски облици су приједлог, пријелом, пријелаз, пријепис, пријевоз итд, али су Србима ијекавцима много обичнији (дакле, и једино правилни) екавски ликови: предлог, прелом, прелаз, препис, превоз, пренос, премор...

--Жељко Тодоровић (разговор) 22:14, 15. јануар 2010. (CET) с.р.

Дакле телебак каже да је пријенос ијекавски облик ... и затим закључује да треба користити пренос. Какав закључак, умало ме није шлог стрефио. Да сад укратко објасним кориштење. Што више ми прелазимо на екавске облике то ће више Хрвати и Муслимани да тврде да ми не говоримо српски већ Хрватски или Бошњачки. Чувајмо свој језик. Та ријеч је наша српска као и све остале.--Мирослав Ћика (разговор) 22:25, 15. јануар 2010. (CET)

Фирст, погледај оне линкове у спољашњим везама. Одатле долази ова класификација. То су пдф документи из Мостара и Новог Сада. --Мирослав Ћика (разговор) 22:25, 15. јануар 2010. (CET)

Ma znam, pogledoa sam, samo kažem da ko god da je studirao u BG nije se sreo s ovom terminologijom, pa sam ubacio svuda sve duplo, pošot je malo problem da mi padne na pamet da tražim mehanički prenos, kad sam navikao na elemente za prenos snage.--First (разговор) 02:57, 16. јануар 2010. (CET)


Телебак каже да су то ијекавски облици по правилу ијекавичења, али архаични, а данас је правилан облик пренос. Архаизми су дио српског језика, али мислим да предност и првенство имају данас правилни облици! И у Правопису је предност дата ијекавском облику пренос. --Жељко Тодоровић (разговор) 22:45, 15. јануар 2010. (CET) с.р.

samo koristite ijekavicu :) ..... --MikyM|Write me 22:56, 15. јануар 2010. (CET)

Кад ме ијекавичари минирају ... :) Добро Жељко, имаш моју дозволу да пребациш све у пренос (може и име чланка), али да пријенос буде у ѕагради у уводној реченици. Сам текст оставити у ијекавици...

Али све се мислим да је то тијешка гријешка :) --Мирослав Ћика (разговор) 03:13, 16. јануар 2010. (CET)

Механички пријенос Face-smile.svg. SmirnofLeary (разговор) 06:21, 16. јануар 2010. (CET)
Врати ме на страницу „Механички пренос”.