Разговор:Милица Стојадиновић Српкиња/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

• • Ко год да је ово радио, лепо је што је унео садржајан текст. Проблем са текстом је изразита неписменост. Што се тиче њеног имена "Србкиња", може се погледати веза ка Рукописном одељењу Матице српске и видети како се исправно пише њено име. Око осталог, корисно је школско издање Правописа Матице српске из 1993. године (има новијих издања). --Милош 19:21, 25 Авг 2004 (CEST)

////Проблем са текстом је изразита неписменост.///

Као прво: ПРИЧАШ ГЛУПОСТИ !

???!! Просто не могу да верујем да си се усудио тако нешти изјавити ? Какав неопевани ПРИМИТИВИЗАМ,... да не кажем нешто горе. Ја сам једноставно шокиран пошто је то по реду већ друга груба примитивна увреда коју сам доживео на српској википедии и уколико се тако нешто понови још једном овај пројекат убудуће остаје без мог доприноса !

Дакле ! Јован Скерлић чијим сам се радом и служио приликом састављања чланка (ваљда знаш ко и шпта је Скерлић био) наводи је под именом СрБкиња па стога твоја опаска о мојој "ИЗРАЗИТОЈ неписмености", драги наш неупучени и самозвани цензору није оправдана.

Голија

Да ли знаш: (1) Којим се правописом користио Скерлић, а којим се ми данас користимо? (2) Да је Скерлић имао (језичко-)политичке погледе који нису били у складу са званичном језичком политиком Србије. --Милош 21:49, 25 Авг 2004 (CEST)

Правопис не доноси неки теоретичар или критичар, ма како он значајан био, већ одређена институција. --Милош 21:49, 25 Авг 2004 (CEST)

Успут, ни по једном правопису српског језика се не пише "србски", нити се писало тако. Писало се у славеносрпском "сербски" (као и у црквенословенском), док данашња норма, заједно са оном коју је установио и Свети Сава, кажу да се пише "српски". --Милош 21:49, 25 Авг 2004 (CEST)

Потом, приметио сам да пишеш "КараЂорђе", што јесте неписмено. Придев ("српска") у наводу без јасно наведеног извора пишеш великим почетним словом. На основу тога, могу закључити да не знаш правила писања малог и великог слова, као ни то да се у одређеним околностима у српском језику догађа једначење сугласника по звучности. То је писменост која се учи у основној школи. --Милош 21:49, 25 Авг 2004 (CEST)

Даље, лоши су ти линкови. Његош није само "Петар Петровић Његош", већ Петар II Петровић Његош. Постојао је и Петар I Петровић Његош. Вук Караџић има одредницу Вук Стефановић Караџић. --Милош 21:49, 25 Авг 2004 (CEST)

Преко тога, углавном прилажеш радове непријављен, што је лоше. --Милош 21:49, 25 Авг 2004 (CEST)

Видим да си изузетно сујетан. Против личне сујете немам ништа, ако не угрожава ваљаност оног што не радиш само ти, већ и други људи. Дао сам ти везу према сајту Матице српске (иначе, установе која стандардизује српски језик) на ком лепо пише да није "Србкиња" него "Српкиња". Ако мислиш да боље знаш Правопис од оних који су га правили, свака ти част. --Милош 21:49, 25 Авг 2004 (CEST)

Чланак који си написао је добар; много бољи од већине чланака на српској Википедији. У том смислу ћеш сигурно начинити значајан допринос нашем заједничком пројекту. Ипак, чланци морају бити написани по Правопису Матице српске из 1993. године све док је то правопис званичан у свим државама у којима је српски језик званичан (Србија, Република Српска и Црна Гора). Ако га буде заменио неки други, писаћемо по том; ако буде више правописа у оптицају, моћи ћемо да размислимо који ћемо поштовати (или ће свако чинити како му се дуне). --Милош 21:49, 25 Авг 2004 (CEST)

БЕЗ КОМЕНТАРА:

[[Слика:Skerlic-nepismen.JPG|мини|СРБКИЊА]]

голија

општа култура ?!

Тешим се ипак кад знам ко ми то каже...- џелати се одједном претварају у жртве (стара пракса).

Голија

• Дајте dećki смирите се мало. Милошу, не слажем се са твојим приступом у решавању овог проблема. То нема везе са навијањем за тебе или Голију. Неке ствари које вреде за Голију вреде и за мене. Дакле, аке се не слажеш са било чим у нашим текстовима, немој се понашати као запета пушка само што није окинула, или спринтер на 100 метара на стартној позицији. Регистрованим и конструктивним члановима (онима који вредно раде) упути у вези онога са чим се не слажеш један "службени" допис, па да се на миру то дискутује. Нису људи толико неразумни на неће прихватити ако је нешто оправдано. И тако ће се све лепо решити. Супротно понашање од тога је добро описао један мој пријатељ рекавши: "Ударила му сперма у главу!"  :domatrios 23:50, 25 Авг 2004 (CEST)

• ПРИСТУП - добро си погодио Доматриосе. Уз сво дужно поштовање, мене новајлије, спрам трудбеника и ветерана Милоша ја сам му замерио само на лошем и осионом ОДНОСУ. Вероватно ствар непромишљености.

Мало више дипломације и рафинираности, молио бих !

Могао ми је то да изведе на ХХ наћина... Однос је СРЖ.

ЛЕПА РЕЧ ЛЕПО МЕСТО ПРОНАЛАЗИ.

Поздрав. Голија

• Прво, поздрављам то што си се, Доматриосе, на овај начин укључио. Завукли смо се у ћор-сокак и требало је да нас неко из њега извади. Како ми уопште не пада на памет да изигравам полицајца, следеће што сам хтео да кажем овим поводом било је да Голија може да ради шта хоће и да ме то све не интересује. --Милош 01:33, 27 Авг 2004 (CEST)
• Да, био сам изнервиран појавом "б" у придеву "српски" зато што је то обично израз елементарног непознавања српске језичке историје и ... мрзи ме да псујем. Накнадно сам схватио да код Голије то није у питању, већ да је у питању придржавање оног што је Скерлић писао. --Милош 01:33, 27 Авг 2004 (CEST)
• А Скерлић је, преко тога што је био ваљан књижевни историчар свог доба, политички био имбецил. Био је један од апсурдних ликова кавих на овим просторима имамо подоста -- био је традиционалиста (хтео је да имамо морфолошки правопис) а залагао да Срби пишу латиницом. Са онима који желе из традиционалистичких разлога да пишемо морфолошким правописом или онима који из неког помодарства желе да пишемо само латиницом, још и могу да сучељавам аргументе. Али, ови квази-традиционалисти (а један нас и посећује на Википедији) су комична сорта. --Милош 01:33, 27 Авг 2004 (CEST)
• Какогод, кад сам напомињао да је Голији потребно да узме Правопис, нисам то чинио набијајући му нешто на нос, већ из добре жеље. Потребно је знати правила важећег Правописа и знати устројство једне енциклопедије да би се на енциклопедији радило. --Милош 01:33, 27 Авг 2004 (CEST)
• Јако је тешко пратити некога ко пише дугачке чланке и проверавати му правопис. Колико видим, овде сам једини лингвистичке струке, а бавим се, преко тога, многим другим стварима на Википедији. Зато је неопходно да онај ко ради, то ради квалитетно. Чак и да се препричава (или преписује) неки научник који није имао тако проблематичне језичко-политичке и политичке ставове као што је то Скерлић имао, мора се водити рачуна о важећем Правопису, а не о томе како се некада писало. Зато је јако битно имати га при руци и ишчитати. Напомињем, неопходно је ново издање Правописа, не оно из 1960. године, мада се не разликују претерано. --Милош 01:33, 27 Авг 2004 (CEST)
• Још једном, признајем да сам бахато реаговао због разлога из друге тачке. Надам се да ћеш, Голија, уважити моје добронамерне примедбе и учинити велик допринос нашој Википедији. Претпостављам да ти није потребно назначавати да само она дела чији су писци умрли пре 50 и више година смеју да се прекуцавају, пошто припадају јавном добру. За остала дела се мора тражити одобрење. --Милош 01:33, 27 Авг 2004 (CEST)

• Mилошу, изгледа да си осетљив по питању правописа. Надам се да смо овај проблем оставили иза себе. За себе могу да кажем да сам естета (тежиште ми је на формату текста, а ту википедија није баш идеална, још нисам савладао како да пренесем песмицу, можда са неким другим едитором осим ворда у коме пишем?), али нисам максималиста, као што сам некад био. Дакле мој би био савет, не теби него другима, да треба тежити лепом и правилном писању. А ти немој претерано и пребрзо захтевати. Википедија је нови медиј за многе, не прилагођавају се сви једнаком брзином. Мени је лакше, почео сам још 1992 на ББС-у Сезама, кад су ми налазили спојено не-знам и спојено да-ли у недостатку аргумената у дискусијама. Не трба ићи на масовност по сваку цену, али ће бити тешко довести само стручњаке, поготово ако буде све празно. Какве везе има Скерлић и његово писање, ништа није забетонирано, све се да мењати, било кад.  :domatrios (Део текста је пренесен на страну Разговор:Ауторско право. --Милош 05:01, 27 Авг 2004 (CEST))
  • Пренео сам текст о ауторским правима на Разговор:Ауторско право, а овде ћу о остатку. --Милош 05:01, 27 Авг 2004 (CEST)
  • Нисам претерано осетљив по питању правописа и граматике јер је једна од главних ствари коју научиш на Филолошком факултету у Београду то да је језичка норма релативна и да мора следити језичку праксу. Осетљив сам на приучене ксенофобе којима је "српскије" да пишу "србски". Иако је и Свети Сава писао "српски". Како ми није пало на памет (тек сам после превртео по сећању) да је Скерлић био још гори имбецил (навео сам горе зашто), био сам убеђен да је Голија један од описаних. Али, ето, признајем, погрешио сам. Да сам одмах имао на уму оно што сад имам, сигурно је да бих мало друкчије реаговао. Правопис се мора поштовати јер је ово енциклопедија а не форум, али ништа није неизмењиво, па коме сметају правописне и граматичке грешке (као што мени сметају у енциклопедијским чланцима, не у неформалној комуникацији, наравно), нека их мења сам. --Милош 05:01, 27 Авг 2004 (CEST)

• • - Милоше, ствар је твоје (по моме мишљењу) (не)културе и (не)образованости узимати себи за право неког означити за ИМЕБЕЦИЛА - па "макар" то био "неки тамо" Јован Скерлић. ?!

1). Жао ми је што ти још није јасно да се овде не ради никаквом придеву како ти то наивно покушаваш да прикажеш?! Није ваљда да не знаш да је СРБИКИЊА би нјезин надимак, робна марка (трејд марк) а не придев. Да се ради о придеву гласило би "србкиња Милица С."

Разумеш ? Без обзира што је изведено из придева који више не подлеже "важећем правопису" оно остаје њезино ИМЕ. Србкиња !

2). Није се само славеносрпском писало "сербски" пошто, чуда великога, и сам реформатор српског књижевног језика у свом писму на народном језику користи придев "СРБСКИ језик".

Цитирам његово писмо ерудити Мушицком: " У Рјечнику ће србском бити описани скоро сви обичаји србски". Уколико не верујеш могу објавити и докуменат.

Мушцки : "...србски, Србкиња мора остати. И Немци кажу Хабсбург, и ми љубко а не љупко...Да знам да ћете печатити Српски речник, а не Србски, расписивао бих на све стране и викао из петних жила да вам не дају ни крајцаре."

Голија

• Дакле, не вреди с тобом причати. Ради шта хоћеш, а ја ћу, заједно са другима исправљати оно што је недопустиво. Помери сам Петра Петровића Његоша у Петра II Петровића Његоша или ћу то ја учинити. --Милош 03:20, 28 Авг 2004 (CEST)

• Ви сте смешни, а рат се изгледа наставља. Зар не би било лакше да буде само Његош. За то постоје два начина: редирекција и на самој страни споменути све могуће Његоше који су постојали. Таквих птимера на енглеској вики има доста.

Милоше

• Само сам се аргументовано осврнуо на твоје неправилности а ти би опет по старом...некултурно и осионо вређаш кад те неко погуби или се не слаже с твојим размишљањима. Упамти да Србкиња у Милице није придев већ део ИМЕНА. То би барем требао да знаш пошто си писмен за разлику од мене. И помери сам молио бих Петра Петровића Његоша у Петра II Петровића Његоша. Хвала на пажњи. Пријатно. Ваш Голија.
  • Нема на чему, ти, што си писменији од људи из Матице српске. Да поновим везу ка Рукописном одељењу Матице српске. --Милош 09:27, 28 Авг 2004 (CEST)

• Само се ти Милоше клањај и моли "важећи правописима". Кад ће оно сутра да промене Сарајево у Сафајево ти ћеш поново неког нападати и називати неписменим пошто неправилно пише име књижевника Милутиновића Сарајлјие, требало би наиме "Сафајлија" - према "важећем правопису".

Изгледа да ти мене и ниси баш разумео. Слажем се ја с тобом да си у праву по питању важеће стандардизације али покушај ипак бити мало умеренији у својој хајци тј. крсташком походу на "невернике" кад чак покушаваш њезино ИМЕ (Србкиња) да прикажеш као ПРИДЕВ ? То су ниски и недопустиви ударци. Једноставно не волим кад покушава неко од мене да направи глупака. (питам се само откуд ЛЕГИТИМИТЕТ тим институцијама па да мењају имена књижевника ? (Зар нису Срби већ довољно подељени па да се још крве око тога да ли је Милица Србкиња или Српкиња ?! Па оскрнавили су и гроб Његошев у име наводне "уметности"...) Само толико. Поздрав. Голија

• Лепо је што си променио тон, хајде да тако наставимо. Јесте то део имена, али је очигледно потекло од имена за женску припадницу српског етницитета. У том смислу су је називали "Србкиња" када је двојни облик био могућ услед недостатка изричите норме (треба видети да ли су је сви тако звали, тј., како је њено име писано на другим местима у то доба), а када је норма уведена, наставили су је звати по норми. Друга је ствар са тим да се код презимена као што је "Зубац" у падежу не мења "б" у "п" (правилно је "Зубца" а не "Зупца"). Што се Хабсбурговаца и Вашингтона тиче, то су нелогичности у нашој транскрипцији којих има мало: доследно треба Хабзбурговци и Вашинктон. Уосталом, прво ћеш име изузетно тешко изговорити ако се трудиш да задржиш "с", а друго ћеш изговорити или са "к" или без "г" али са задњонепчаним "н" (управо како Енглези изговарају). И, хајде да се вратимо на неразјашњене теме, пошто видим да си заинтересован за разговор: --Милош 10:25, 28 Авг 2004 (CEST)
  • Имбецил у мом говору и неформалном писању (какво је ово овде) означава будалу, кретена, човека са врло лошим ставовима, човека са поремећајем у просуђивању итд., а не човека са "правим" менталним поремећајем. То мислим да је очигледно из употребе. На истоветан начин бих могао квалификовати тако и Хитлера, али и људе који су својим интелектуалним радом нанели много штете човечанству: То могу бити филозофи-нихилисти или филозофи-егзистенцијалисти, али и други. Политички ставови Скерлића су (опет ћу се изразити неформално) недојебани. А објаснио сам због чега. То што је Скерлић познати историчар књижевности у Србији не одузима ми право да га критикујем на начин на који сматрам да је примерен. --Милош 10:25, 28 Авг 2004 (CEST)
  • Што се тиче клањања, нека ти буде... --Милош 10:25, 28 Авг 2004 (CEST)
  • Што се тиче умерености, покушао сам да искористим прилику када се Доматриос умешао и рекао да није требало да онако реагујем и објаснио сам због чега сам тако поступио. Објаснио сам и много тога још. Ти си био тај који је наставио истим тоном. Ево, опет покушавам исто, с тим да више ни речи нећу рећи ако ти наставиш опет по старом. --Милош 10:25, 28 Авг 2004 (CEST)
• И да поновим: Како ћеш ти писати на неком форуму на Интернету или у оквиру разговора о неким темама овде на Википедији, уопште ме се не тиче. То је твоје право. Овде покушавамо да направимо енциклопедију, која мора бити писмена. А писменост не прописујемо ни ти ни ја него, у случају српског језика, Матица српска (наравно, у сарадњи са осталим релевантним институцијама). Ако мислиш да нисам довољно свестан свих значења нормирања језика, вараш се. Лингвист сам по струци и више ми је него многима јасно и да је језичка норма наметнута (од стране државе) и да се језичком нормом често баве људи који немају довољно слуха за језик (иако су лингвисти)... Али, да макар какве језичке норме нема, ускоро једни друге не бисмо разумели. А ово, да поновим, није неформални говор у коме је свашта дозвољено, него енциклопедијски језик, који мора поштовати језичку норму. А и теби да предложим да се видимо негде на пиву кад следећи пут будеш дошао у Београд (видим да живиш у Великој Британији), па да расправимо нејасноће мало опуштеније. --Милош 10:25, 28 Авг 2004 (CEST)

Август

Друго, мене занима мој проблем. Како ћемо третирати Августа. Можда је боље овако кратко, па онда горњи систем који сам објаснио. Или да га водимо под његовим пуним именом: ГАЈ ЈУЛИЈЕ ЦЕЗАР ОКТАВИЈАН АУГУСТ. Кад будем писао текст ако ми се то име појави у генитиву, а треба да га линкујем, има да се убијем! :domatrios

• Прво, ми кажемо Август а не Аугуст. Одредница треба бити пуна, с тим што би се на одредници Август поставило да то има два основна значења: Римског цара и месец у години. Када линкаш у генитиву, напишеш [[Гај Јулије Цезар Октавијан Август|Августа]]. Можда као решење дође да се крађе идетификује као Октавијан Август. --Милош 04:55, 28 Авг 2004 (CEST)
• Потом, не може бити Његош, пошто је то име племена, а и владика Петар I Петровић Његош је исто био Његош. Под Његош треба написати да је то име црногорског племена, а и краће име Петра II Петровића Његоша. --Милош 04:55, 28 Авг 2004 (CEST)

• Милоше грешиш. Његош, није име племена, већ Њјегуш-и ! Није познато тбог чега додатак Његош а не Његуш као што би то требало према имену његовог племена. Биће да је то преузео од стрица владике Петра, ваљда да би се разликовали од осталих Њјегуша.

Како год - племе се зове ЊЕГУШ а не Његош. --Голија

Коментар на изабрани чланак

Овај чланак не заслужује да буде изабран. Очигледно га није написао уредник Википедије, већ је преписан са другог места. Основни је ред да се наведе одакле је преузет. А ја то нисам видео нигде, ни у чланку ни на страни за разговор. Можда то није кршење лиценце, али јесте некоректно и зато овај чланак не заслужује да буде изабран! --  Младен  Мириловић   Сврати на кафицу 19:51, 27. јул 2006. (CEST)

Чланак је, како ми се чини, из неког Скерлићевог дела (јавно власништво). Овај чланак је међу првима изабраним и из једног другог времена, када нисмо имали довољан број чланака који су писани ваљаним енциклопедијским стилом. Дакле, чланак се или може преуредити или скинути са списка изабраних чланака. --Милош Ранчић (разговор) 19:55, 27. јул 2006. (CEST)

primetite da clanak o milici stojadinovic srpkinji pocinje navodnicima. ovolika rasprava o 'b' i 'p', a jedna jednako velika greska se ipak potkrala. ili pocnite kurzivom, ili razresite inverziju u recenici, pa makar to rezultiralo manjom dramaticnoscu.

Писменост и неписменост

(Пренето са Разговор са корисником:Golija.)

• Како се мени чини, у Скерлићево време није постојала јасна правописна норма, већ је то било пре у неким цртицама и препорукама. Скерлић се залагао за један начин писања, који није усвојен у потоњим временима. Преко тога, правописи се мењају. У овом веку смо имали четири или пет. Тако је пре 1960. године било писмено написати "претседник", а после "председник". Обрнуто је било неписмено. Ти не живиш у време када је Скерлић живео, већ данас, када важи Правопис МС из 1993. године. --Милош 22:50, 25 Авг 2004 (CEST)
• Сем тога, није ово била једина ствар за коју сам ти рекао да је неписмена. И то сада а не пре сто година. --Милош 22:50, 25 Авг 2004 (CEST)
• И, замолио бих те да прелисташ Правопис МС из 1993. Решићеш себи недоумице. Ако је Скерлић писао некако, није то света крава. Било је и других писаца који су мање или више одступали од оне стриктне норме. А ово није критичко дело (дакле, врста уметничког дела, јер уметност не можеш критиковати ничим до уметношћу), већ енциклопедија. Постоји битна разлика у стрикности која важи у једном, а која важи у другом случају. --Милош 22:50, 25 Авг 2004 (CEST)

== Његош ==

Милош вели: "Његош није само "Петар Петровић Његош", већ Петар II Петровић Његош"

Није ваљда... па стварно ти хвала на том откровљењу просветитељу мој.

Заборави си или не знаш да је био познат и као ВЛАДИКА РАДЕ, крштен као РАДИВОЈ !

Упркос свим потешкочама у вези стандардизације требало је према томе да стоји (ако желимо по правилу, онако академски - како ти то налажеш мени)

РАДИВОЈ ВЛАДИКА РАДЕ ПЕТАР II ПЕТРОВИЋ ЊЕГОШ

Смешно !

Голија

• Преко Правописа, било би добро да бациш поглед и на то како су енциклопедије уређене. Недостаје ти, преко писмености, и општа култура. --Милош 23:06, 25 Авг 2004 (CEST)

Изабрани чланак

Лепо је што сте издвојили Милицу Србкињу за чланак недеље. И доликује што јој повратисте барем делић старе славе а и ред је да се макар мало одужимо за нанету јој кривицу.

Поздрав. Голија

Датум рођења

„Српска певачица Милица“, „песмотворка и списатељка српска“, како су је називали њени романтичарски савременици, рођена је у сремском селу Буковцу 22. марта или 6. јула (по новом календару) - ово нема шансе да је тачно -- Bojan  Razgovor  05:33, 26. октобар 2012. (CEST)

• У питању су два извора за датум рођења, по једно је то 22. март а по другом 6. јул, а оба датума се односе на нови календар који је тада био важећи у Аустроугарској где је рођена. --Ђорђе Стакић (р) 00:10, 15. април 2013. (CEST)