Разговор:Милутин Миланковић/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Старо...

Више није сјајан. --СрејовићНенад 14:16, 17. август 2007. (CEST)

---

---

Миланковићева чувена књига се зове "Канон осунчавања ...", а не "Кнаон инсолације...". --Ђорђе Стакић (р) 11:57, 29 Мар 2005 (CEST)

Што не исправи. --ангелина марковић 22:33, 29 Мар 2005 (CEST)

Досадашњи рад на Википедији ме научио да се људи могу наћи лично увређени на неку, па макар и тачну, исправку њиховог рада. Нисам видео ко је то тачно поставио па нисам хтео ни да дирам, можда би се неко успротивио... Лепо је што си то исправила, у тачност овога што сам рекао (осунчавање) 100% сам сигуран, јер добро познајем живот и дело Милутина Миланковића. --Ђорђе Стакић (р) 13:21, 30 Мар 2005 (CEST)

Будући да нисам стучњак за Миланковића, поготово не његове области - а затекла сам на страни превод његове дисертације са (инсолација) иако није по ср. језичком стандарду (а није ни супротно јер је terminus tehnicus) и сама сам се повела за постојећим и потписе фотографије ускладила са тим. О оном другом, стандард који Вики подразумева не само да допушта него и инсистира на томе да нико нема искључиво право на текст који је поставио. Посебно, када су моје редакције у питању осећај се сасвим слободно и редигуј. Нико од нас не зна све, и нико није светац да ће му ореол пасти ако колега дода оно што недостаје и исправи оно што је нетачно. Тако ћемо сви бити боље образовани и малкице толеранији када нам сујете не буду неумерено потхрањиване. Свако добро :) --ангелина марковић 23:35, 31 Мар 2005 (CEST)

Да ли је потписао апел 1941?

У овом чланку пише „Када су немачке окупационе власти у Другом светском рату 1941. године тражиле од професора Београдског универзитета да потпишу Апел српском народу (и подрже окупацију земље), Милутин Миланковић је један од неколицине професора који је одбио да то учини.“ и за претходних 5 и по година та информација је пренета на много места. Међутим за њу овде није наведен извор. Једна корисница ми је имејлом указала да је Миланковић био потписник тог апела, и онда потражим на Интернету и видим http://forum.cafemontenegro.com/showthread.php?t=31460 да се и Миланковић налази на списку потписника. Пожељно би било наћи поузданији (писани) извор за ту тврдњу и разрешити дилему око овога. --Ђорђе Стакић (р) 08:03, 15. август 2010. (CEST)

Definicija

Dragi Vikipedijanci, Vodim opasne diskusije na njemackoj stranici istog clanka. Tamo je Milankovic opisan kao "jugoslovenski" naucnik. Ja sam pokusao da promjenim na "srpski" ali mi je bilo zabranjeno. Razlog: Milankovicevo poslednje drzavljanstvo je bilo jugoslovensko, a "srpsko" se smatra samo kao entitet. Neki njemacki "yuseri" su cak postavili kojekakva pravila koja definisu "jugoslovena", "srbina", "hrvata" itd. U sustini to je mozda i oke, ali nijedan od tih pravila nije dokazan na adekvatan nacin. Uglavnom se koriste frase "ja mislim", "ja bi preporucio" itd. Nazalost cijeli taj clanak, koji opisuje ta pravila, ima malu sovinisticku i kolonialisticku notu. Inace na svim viki-stranicama Milankovic je opisan kao srbin, samo na njemackoj S*RU! Moje pitanje: Da li postoji neki zvanicni dokaz za tacnu definiciju nacionalnog identiteta posle raspada bivse Jugoslavije? Mislim, nemoze se sve ono kulturno blago koje je nastalo za vrijeme Jugoslavije i i dalje zvati jugoslovensko. Zar nisu to sve naslijedile nove Republike? Krivo mi jer me usudjuju kao sitnicara. Ali kao bos. Srbin znam sta znaci kad ti neko "odozgo" soli pamet i govori kojoj naciji da pripadas! Hvala -- Aleks_Amster 10:20, 31. Januar 2011 (CEST)

Кандидат за добар чланак

Расправа траје седам дана.--Cleostratus (разговор) 21:10, 21. јануар 2016. (CET)

---

Расправа је завршена. ()  — Обсусер✉ 02:45, 24. јануар 2016. (CET)

Коментари

Na prvi pogled članak je vrlo dobar. Interesantno da na nijednom projektu do sada, Milanković nema izabrani članak. Nemam nekih velikih primedbi, ali primetio sam da treba ispraviti refrence broj 9, 35 i 36 — to su takozvane gole reference i čisto je tehnička stvar.--Soundwaweserb (разговор) 00:32, 22. јануар 2016. (CET)

---

У делу „Од тог правила се неће одступати само на крају оних векова чији збир столећа дељив са 9 даје као остатак 2 или 6. Тако ће бити преступни векови (2000, 2400, 2900, 3300...) за разлику од грегоријанског календара који предвиђа да се не одступа осим на крају оних векова чији је број столећа дељив са четири (1600, 2000, 2400, 2800, 3200 и сл.).” ми нису јасне две ствари: 1. Да ли се мислило на самом почетку цитираног дела „Од тог правила ће се одступати само на крају...”, а не „Од тог правила се неће одступати само на крају...” (што би значило да ће се у свим осталим случајевима одступати, што нема смисла)? 2. Мислим да део „... предвиђа да се не одступа осим на крају оних векова чији је број столећа дељив са четири...” треба заменити са „... предвиђа да се одступа осим на крају оних векова чији је број столећа дељив са...”

Заправо, ово уопште нема смисла; овако би по мом требало да изгледа почетак пасуса јер сам део „на крају оних векова чији збир столећа” нема никаквог смисла (не могу векови имати збир столећа):

„Милутин Миланковић је 1923. године предложио Реформу Јулијанског календара. Суштина његовог предлога је да у наредном периоду године буду „обичне” и трају 365 дана, али ће свака која при дељењу са бројем 4 дадне остатак 0 бити преступна тј. имаће 366 дана (фебруар има 29 дана за разлику од осталих година у којима има 28). Од тог правила би се према Миланковићу одступало само код оних година којима се завршавају векови (године које су дељиве са 100, завршавају на „-00”), и то када те године при дељењу са 900 као остатак не дадну или 200 или 600 (то значи да преступне године не би биле 100, 200, 300, 400, 500, 600, 700, ..., 1600, 1700, 1800, 1900, 2100, 2200, 2300, 2500, 2600, 2700, 2800, 3000, 3100, 3200, 3400... док би 2000, 2400, 2900, 3300, 3800... биле преступне и њихов фебруар би имао 29 дана [поред свих осталих дељивих са 4, осим оних које завршавају на „-00” и које при дељењу са 900 не дају остатак или 200 или 600 чији би фебруар имао 28 дана]). Према грегоријанском календару који данас користимо, преступне године су све оне које су дељиве са бројем 4 осим оних које су дељиве и са 100 а нису са 400 (то значи да су преступне године 400, 800, 1200, 1600, 2000, 2400, 2800, 3200, 3600, 4000, 4400... [поред свих осталих дељивих са 4, осим оних које ће управо да се наведу и које су дељиве и са 100 али нису са 400, чији фебруар има 28 дана] док 100, 200, 300, 500, 600, 700, 900, ..., 1700, 1800, 1900, 2100, 2200, 2300, ..., 4100, 4200, 4300, 4500... нису преступне).”

Овде је двосмислено шта се хтело рећи, али ако се којим случајем хтело рећи обрнуто (да Миланковић предлаже да ће поред година дељивих са 4 преступне бити и оне којима се завршавају векови и то када те године при дељењу са 9 као остатак дадну или 2 или 6 (то значи да би преступне године тада биле 200, 600, 1100, 1500, 2000, 2400, 2900, 3300, 3800, 4200... док би и 100, 300, 400, 500, 700, 800, 900, 1000, 1200, 1300, 1400, 1600, 1700, 1800, 1900, 2100, 2200, 2300, 2500, ..., 3900, 4000, 4100, 4300... такође биле преступне и фебруар свих би имао 29 дана, према првом правилу дељивости с четири)), то онда нема смисла јер су све године којима завршавају векови дељиве са четири (онда није ништа рекао, зато је ово како сам горе написао). — Обсусер✉ 04:39, 23. јануар 2016. (CET)

---

Пронашао сам сада у чланку о ревидираном јулијанском календару... 9 се односи на број векова у секундарној години односно 900 на годину.  — Обсусер✉ 05:19, 23. јануар 2016. (CET)

Подчланак „календар“ има превише цифри и треба га поједноставити како би био разуман просечном читаоцу, односно треба да садржи само основне информације. Поред тога, у том делу се налази веза ка чланку о ревизији календара тако да читалац ако је жељан додатних инфорамција може приступити том чланку који би требао да садржи детаљнија објашњења. По мени део о календару требао би да гласи:

„Милутин Миланковић је 1923. године предложио Реформу Јулијанског календара. Суштина његовог предлога је да су преступне све године дељиве са 4, са изузетком секуларних година које ће бити преступне само онда ако број њихових векова подељен са 9 даје остатак 2 или 6 (2000, 2400, 2900, 3300, 3800 и сл.) Према грегоријанском календару, године на крају векова, чије прве две цифре нису дељиве са 4 без остатка , нису преступне (на пример 1700, 1800, 1900, 2100 и сл.) док су преступне оне вековне, секуларне године, које се завршавају са две нуле и године чије су прве две цифре дељиве са 4 без остатка (1600, 2000, 2400 и сл.)”--Свифт (разговор) 23:07, 23. јануар 2016. (CET)

Ставио сам нешто слично томе и још краће:

„Милутин Миланковић је 1923. године предложио реформу јулијанског календара. Суштина његовог предлога је да су преступне све године дељиве са 4, не укључујући секуларне године осим ако при дељењу са 900 дадну остатак или 200 или 600 (2000, 2400, 2900, 3300, 3800... су секуларне али ипак преступне). Према грегоријанском календару који се данас користи, преступне године су све оне које су дељиве са 4 не укључујући секуларне године осим ако при дељењу са 400 дадну остатак 0 (400, 800, 1200, 1600, 2000, 2400, 2800, 3200, 3600, 4000... су секуларне али ипак преступне).”  — Обсусер✉ 02:01, 24. јануар 2016. (CET)

Ок. Мада, нема потребе да иза цифри у загради стоји „су секуларне“, јер се подразумева да су све стогодишње или вековне године секуларне године. Такође, у тексту треба убацити линк ка преступним годинама јер ето, на велику радост, имамо тај чланак. Још нешто, у делу где стоји „Према грегоријанском календару који се данас користи“ није најбоље решење јер се не користи у неким православним црквама већ се налази данас у употреби као грађански календар у већем делу света. По мени, да не би компликовали најбоље да стоји само „према грегоријанском календару“.--Свифт (разговор) 10:30, 24. јануар 2016. (CET)

То сам намерно ставио тако (секуларне али преступне) да бих веома кратко појаснио да остале секуларне нису преступне.

Викивезу ћу убацити.

Ставићу само „према грегоријанском календару” јер и ја мислим да је тако најбоље (осим ако нема нешто против или да дода)... — Обсусер✉ 19:48, 24. јануар 2016. (CET)

---

Секцију Занимљивости треба уклопити у текст (и наћи изворе за многе тврдње), цитате маћи на викицитате. -- Bojan  Razgovor  06:56, 23. јануар 2016. (CET)

Ja ne mogu da verujem da je članak o ovako velikom našem naučniku napisan prevashodno iz literature na engleskom...kao da o njemu nije ništa pisano na srpskom...a mogu da se kladim u život da je literatura na srpskom hiljadu puta bogatija i nosi niše informacija nego ovaj kopi pejst sa engleskog...mekano se moglo uzeti 3-4 naučna rada i kojekakva brošura napisan na *našim/srpskohrv.* jeziku i napisati dobar članak...al nzn zašto ljudi prefeririaju da zure po drugim vikipedijama, nego da jure domaće naučne publikacije...u svsl. nmogo mi je žao :( --ANTI_PRO92 (разговор) 14:25, 23. јануар 2016. (CET)

Вероватно је има, али ко ће отићи у библиотеку или да купи књигу (да би писао чланак на википедији). Тако да нам остаје оно што се нађе на интернету. То је што је. Ја волим када се користе књиге са Гугла -- Bojan  Razgovor  14:28, 23. јануар 2016. (CET)

Добро запажање, Иване. Невоља је што не мисле сви као ти. Домаћа литература би нам можда била приступачнија да се више средстава улаже у куповину и скенирање издања на српском. Скенирана издања бисмо користили само у научне сврхе. Овако смо упућени на сопствене приватне библиотеке, које и поред своје разноврсности нису довољне за писање правог научног чланка. За комплет књига једног писца потребно је 14.000 динара, судећи по ценама са Купинда.

На Google booksu осим страних издања има и издања, само што је њихов приказ по правилу ограничен.. Ко је упоран и не жали времена, моћи ће донекле да савлада то ограничење и сазна шта пише у књизи.--Владимир Нимчевић (разговор) 15:57, 23. јануар 2016. (CET)

Ne bih se baš složio..ovde je reč o glasanju članka za *dobar*, ne za sjajan...po mojoj proceni/oceni, za dobar članak, a posebno vezano za Milankovića sasvim dovoljno informacija može da se nađe na netu (sa sjajan bi se išlo u biblioteku)...mogu da se kladim da je toliko napisano stvari vezano za ovog čoveka, postavlejno na net..od raznoraznih derivata raznih ljudi koji su pisali, a konsultovali se pre toga sa orignialnom građom, do glasnika i zvaničnih časopisa fakulteta (gografskog, matematičkog), bar par instituta (što pri SANU što ne) koji stalno izbacuju nešto vezano za njegov rad (što realno, što kad tođu neke godišnjice) i, kad bi se stvarno samo htelo, moglo bi sve da se nađe pretragom na netu...ne baš na prvoj stranici gugl srča, ali na 15 str. i nekim komplikovanijom pretragom, DA...jok...majke mi...slično je bilo kad je onaj jedan lik hteo da kandiduje članak o Marksu za dobar/sjajan, a da dole nije bilo NIJEDNOG srpskog izvora...pa ljudi, u ovoj zemlji su se kleli (i profesori fizike!) u to ime, vrhunski filozofski/teorijski časopisi nisu bili prevođeni, al zato svaki Marksov esej(čić) (samo što ne i neke brljotine gde je govorio o vlastitim gaćama..msm na tom fonu)..isto je i za Milankovića...ne stoji tvrdnja da je zaboravljen..u prvom razredu škole je njegova slika (kod mene) bila u čeonom delu učionice...ja mislim da naša geografija (sa pravom) ima fetiš na tog čoveka..stalno se o njemu govori...ama jok...slično kao i za Marksa..mi se ovde upuštamo u klasčna (polu)kolonijalna pisanija spram engleske vikipedije i produkciju i reprodukciju znanja iz tog govornog područja (čak potpuno ne kritički)...(da ironija bude veća, kao poreski obveznici finansiramo sve te publikacije, gde bi se očekivalo da bar MI OVDE na vikipediji imamo koristi od njih i svega toga)...al jok...na en.wiki raste pamet, a mi se kačimo na njihovu sisu (i kao u onim kolinijalnim plakatima iz I sv.r gde mala (deca), Srbija i Crna Gora drže veliku Britaniju za haljinu i čekaju da im ona *da*..to je paradigma produkcije i reprodukcije znanja ovde kod nas na viki...ljudi, za 2 sata intenzivne potrage na netu (ne govorim o odlasku u biblioteku (koju sami finansiramo) i kupovanju sa Kupinda) ceo ovaj članak može, ako ne više onda podjednako kvalitetno, da se napiše SUVIM srpskim izvorima..(meni je ovo, ponavljam, stvarno ŽAO!)--ANTI_PRO92 (разговор) 22:44, 23. јануар 2016. (CET)

Прво што сам приметио је да је овај чланак дуго уређивао корисник Свифт, али да ни једном није био изабран. Милутин Миланковић је заслужио да има сјајан чланак, а не само добар на википедији, због свега што је урадио, не само научним радом, већ и популаризацијом науке. Као један од најзначајнијих српских научника у свету, у Србији је скоро потпуно заборављен. И после се питате засто живимо у овакбој земљи, погледајте само које личности имају, а које имају сјајне и добре чланке и које личности се промовишу на телевизији. Милутин Миланковић је само један пример. Што се тиче уређивања чланка, цитати су пребачени на викицитате. И на крају хвала свима који су одлучили да помогну у сређивању овог чланка.--Cleostratus (разговор) 17:58, 23. јануар 2016. (CET)

Ne slažem se...odrastao sam sa likom ovog čoveka..vidi moj komentar iznad...--ANTI_PRO92 (разговор) 22:44, 23. јануар 2016. (CET)

А што је толики проблем ако се преведе чланак с енглеске Википедије? До почетка Свифтових уређивања чланак је био ово (са 28.719 бајтова), а сада после његових, Cleostratus-ових и мојих уређивања имамо 102.594 бајта (само наводим величину чланка и колико се драстично побољшао у последњих 2 године и 4 месеца).

И ако неко буде желео у будућности да доради чланак масивно, ни говора да брише све и пише испочетка јер је неко уложио труд и написао сваку реч. Може се трансформисати помало постојећи текст и додавати нешто ново.

Мени чланак изгледа сасвим солидно, а ја бих га комотно номиновао за сјајан јер поред свакаквих ругоба које су добиле статус сјајног чланка овај стварно заслужује и тај статус, а да ће постати добар не сумњам. Овим „ругобе” не желим никога да увредим али будимо реални: Индира Радић изабран версус Милутин Миланковић није ни добар — све сам рекао!

ПС Не знам ко је само гласао да Земља, Дон Кихот, Додо, Немачки бојни брод Бизмарк и човече — Јанош Хуњади и Михајло Пупин — наспрам заиста одличних Дезоксирибонуклеинска киселина, Људско срце, Живко Павловић итд. постану сјајни. Већина не заслужује ни статус доброг: пуно граматичких грешака, црвених веза, прекратко и сама белина итд. — Обсусер✉ 02:01, 24. јануар 2016. (CET)

Ти си одрастао са ликом овог човека, али ти си појединац као и ја. Горе сам рекао слику нашег друштва. Нисам желео да наводим примере, али као што је Obsuser рекао Индира Радић је изабран, немам ништа против тога, али је проблем што ће људи пре да одвоје времена да пишу о таквим стварима него о академицима или темама као што су људско срце итд. Не бих се сложио да овај чланак заслужује статус сјајног, још много тога може да се каже о Милутину Миланковићу. Што се тиче литературе, у изменама које сам направио, ја сам користио литературу на српском језику, али не видим проблем да се користи и литература на другим језицима.--Cleostratus (разговор) 03:04, 24. јануар 2016. (CET)

Не заслужује статус сјајног по питању тога колико се још може додати па и уредити постојећи садржај, али итекако заслужује ако се упореди са другим како добрим тако и сјајним чланцима, то је сигурно. Међутим, не знам да ли вреднујемо чланке за сјајне или не-сјајне искључиво по томе колико су покрили тему или по томе колико су сређени и колико има грешака те колико је чланак покрио тему на осталим Википедијама. — Обсусер✉ 03:13, 24. јануар 2016. (CET)

Ja nisam kritikovao Svifta, niti Clea niti tebe...svaka čast Sviftu na opširnom proširenju članka, svaki novi članak ili proširenje je ogroman dobitak za ovu viki, jer smo svi ovde volonterski (ne po službenoj dužnosti) i svako slobodno izabrano utrošeno vreme izrazito se mora ceniti i ja to veoma cenim i čestitam na opširnom članku...no moja kritika je išla dalje od toga (i nije vezana samo za ovaj članak nego i za druge (primer Marksa sam pomenuo), ali i za ovaj članak)...a to je paradoks, da kada nego gugl pretraži ime Milutin Milanković, prvo mu naravno izađe viki stranica, gde on uđe i dole u članku vidi gomilu engleskih izvora (o Milutinu Milankoviću!) za koji je ko retko čuo, dok kad izađe i nastavi gugl pretragu, sledećih 10+ stranica sve izlaze srpskojezični sajtovi, informacije i ostalo...i naravno sad se čovek pita, ako na 20 stranici gugl pretrage izlaze srpske stranice, otkud onom tamo na prvoj stranici gugl srča u članku sve STRANI IZVORI za članak...ja mislim da se ovo na engleskoj viki nikad ne bi desilo za neku važnu ličnost...npr Vinstona Čerčila, da bude članak napisan ruskim, srpskohrvatskim i španskim izvorima...naravno da neće...ali zato jedan od najvećih i najpoznatijih srpskih naučnika o kome je (i nj. delu) napisano hiljade naučnih dela i pregršt knjiga na srpskom jeziku i koji je opštepoznato mesto, na srpskoj vikipediji...njemu hoće...zašto??...ako stvarno hoćemo da budemo ozbiljna enciklopedija (a dobar deo kritike projektu na ovu temu ide iz akademskih krugova, koji su veoma važni za reputaciju i uspešnost projekta), ali ne zbog toga samo, nego iz bog nas samih, mi moramo da prestanemo da prevodimo stranice sa engleske viki, izrazito ako je ta tema u domaćim izvorima obilato i opširno opisana, i da se koristimo domaće-jezičkim izvorima..ako ne onda je to apsurdno...a taj apsurd sam izeno gore...čemu viki na srpskom jeziku ako se na njoj ne mogu naći kredibilni naučni srpskojezični izvori i literatura? (kako bi bili side-project engleske viki, koji prevodi šta tamo pišu, a mi ovde to preričavamo?..za to ne treba autentična srpskojezična enciklopedija!...ponavljam..svaka dopuna članka i novi članak su blagoslov i apsolutno to podržavam i do poda se zahvaljujem ljudim koji od svog slobodnog vremena biraju da ga na taj način ovde iskoriste..ali, ako smo se već odlučili za nešto, zašto ne podignuti uredništvo na veći nivo? zašto se ne približiti engleskoj, nemačkoj i franciskoj vikipediji?..one su prave i autentične jer su im (izmeđuostalog, kao jedna od najgalvnijih stavki), izvori autentični, na vlastitom jeziku...i M. Milanković je šljašteća figura svega toga...čovek je gotovo fetiš (ili jedan od njih, Tesla je veći fetiš npr., parafraziram) celokupne naučne javnost ovih prostora (čija su dela u potpunosti obrađena i xxx puta proučena i opisana na srpskom) i naš odgovor na to je članak sa sve engleskim/stranim izvorima koji stoji an PRVOM mestu gugl srč liste! Pa bar oko toga možemo da se organizujemo kad postoji taj broj izvora...

Slažem se sa tobom da bi prerada članka drugim izvorima ne bi se mnogo menjala itd itd...ali stvarno je ceo ovaj članak isto (ili bolje) ovako moga da bude 100% napisan našim izvorima, i onda bi stvarno bio autentičan proizvod autentične radionice autentične enciklopedije..ovog govorim bez da omalovažavam bilo koga ili njegov rad (i sam sam prevodio članke i sve ostalo)...mogu da razumem tvoj prevod članka Vojničev rukopis..o tome nema puno domaćih izvora i to je nužno, dobro, pravo, autentično, obogaćujuće, daje ovdašnjem čitaocu nešto novo na info što nije znao ili mu nije bilo dostupno...ali za Milutina, nikako...ima nešto falš na sebi...da tipa kojeg sam upoznao u prvom razredu osn. škole čitam kroz engleske izvore (ne *oseća* se *pravim* (doživljajem)..zato sam maločas upotrebio ovo *fetiš*, to je *taj link, veza* (nešto intimno))...

Ovo treće što si načeo nema otliko veze sa ovim člankom..pitanje sjajnih članaka..sa Indirom se ne bih složio, ona je svakako sjajna..ceo članak je napisan iz domaćih isečaka iz novina itd. i stvarno je ono WOW, sobzirom na izvore i tematiku (koja nije toliko klasičnoenciklopedijska kao Milutin)...a ove ostale što si pomenuo, načinješ problem ove zajednice kad izabira dobre članke...ja sam u pra navrata hteo da napravim reizbor i kvalitetsku kontorlu pređašnjih *dobrih* i *sjajnih*, sobzirom da po pravilu postoji mogućnost njihovog skidanja sa liste..što bi se reklo da pročešljam stvari...no fidbek koji sam dobio an ideju je bio izrazito konzervativan..u fazonu *ostavi*, *ne diraj*, *oni su jednom izabrani i neka ih*..i nisam našao savezništvo u tom poduhvatu...tako da u principu, dobar deo tih članka danas ne bi ispunilo kriterije, ali niko neće da se dotiče toga (vidi zadnje glasanje za *Svemirska trka* kako je prošlo..(ono me više, cela ta kategoija, više podseća na mogućnost gledanja kako se projekat razvijao od nastanka do sad, nego što ti članci realno zaslužuju i imaju kriterij za status izabranih)...dakle, moje iskustvo je izrazito negativno u pogledu propitivanja toga, tako da sam od toga odustao..ako želiš to da pokreneš, *češljanje*, ja sam *za*, pomogao bih ti...ali to nema veze sa ovim člankom, nedopustivo malim izvorom domaće literature za ovakvu *najenciklopedijskiju* temu o kojoj se piše...po toj logici, trebali bismo da se vratimo u 2008. i te kriterije po kojima su birale dobre i sjajne, sad da primenjujemo...pa svaki drugi tek napisan bi prošao (uklj. i ove seminarske o kojima ova deca sad pišu)...--ANTI_PRO92 (разговор) 05:10, 24. јануар 2016. (CET)

@Obsuser: Samo bih hteo da odgovorim u vezi izabranih sjajnih članaka kako bi bilo jasnije. Svi ti članci koje si naveo su mnogo ranije izabrani, kad je kriterijum bio mnogo manji nego danas. Zaslužuju status, a kako prolazi vreme mišljenja sam da bi ih trebalo unapređivati i ne oduzimati status (mahom su vezani za istoriju). Takođe, postoji i određeno poštovanje prema ljudima koji su marljivo radili. Mnogima je skidan status koji stvarno ne zaslužuju, imamo recimo članak koji je izabran za dobar i koji nema NIJEDNU referencu, zato taj i takvi ne idu na glavnu stranu, samo probrani, pa je to jedan od metoda odstranjivanja, selekcije i odabira. I da ne zaboravim, bilo je rasprave na ovu temu bezbroj puta u prošlosti, ali kao kod Makedonije ništa konkretno nije dogovoreno. PS: Ovaj članak bez dileme zaslužuje status.--Soundwaweserb (разговор) 10:24, 24. јануар 2016. (CET)

Слажем се у суштини са свиме што си рекао, само да разјаснимо (разлике које треба правити): Википедија на српском језику (треба избегавати српска Википедија јер није ово Википедија нити државе Србије нити Срба већ српског језика тј. на српском језику; није нити државни нити етнички/народни пројекат већ језички) не мора нужно да користи српске изворе/референце да би била релевантна као таква [релевантна као на српском језику а не на неком другом] (и ово је дискутабилно: има српских извора на енглеском језику; зато је боље рећи „изворе на српском језику” који аутоматски не могу бити на другом језику тада) тј. изворе на српском језику. Може да користи и српске изворе на другим језицима, као и несрпске изворе на српском језику и на осталим језицима.

Наравно да је боље користити домаћу литературу (српску и на српском језику), али ако се сагледа како јест’ — највише је извора за све на енглеском језику [не енглеских нужно] (Википедија на енглеском језику је најбољи пример који то све обухвата у нешто невероватно — интерактивно и доступно свима у сваком моменту и на сваком месту, као и остали језички пројекти наравно). Мислим да фокус треба да буде овим редоследом: 1. српски извори на српском језику, 2. српски извори на енглеском и другим језицима, 3. несрпски (нпр. енглески тј. од аутора Енглеза и сл.) извори на српском језику, 4. несрпски извори на другим језицима тј. страни извори (*водећи рачуна о релевантности).

Не бих да покрећем ишта јер сам при последњем „покретању” добио пипак тј. ништа се није решило (док ти Ivan VA ниси интервенисао за чланак БиХ; Бошњаци су остали какви јесу). Ако мислиш да си тј. да смо у стању да направимо мини-револуцију што се тиче тих статуса који нису равноправно расподељени — ја могу да се придружим теби, а да ја нешто покрећем заиста не могу јер је превише оних који ће то оспорити чисто јер не деле мишљења са мном у погледу свега. Исто и за Бошњаци, ако желиш нешто помоћи — помози, а види и сам на СЗР да ја не успевам ништа јер се тера и даље оно старо а нема никог да се укључи јер зна да ја не могу ништа.

ПС Обратити пажњу на то да је историја или наука, на пример, само једна — не зависи од језика на ком се пише нити етније која је пише. Међутим, због пристрасности се јављају девијације па и чак каткада и акробације у забележавању (не)истинског тока историје, док је то у науци мање заступљено (осим ако се не тврди да је неко ваш, овај наш, онај њихов, ово ваше, ово наше итд.). Оно што хоћу да кажем, истакнем и упозорим да не би било забуне: превођење нечега с енглеског на српски језик није увек несрпско јер одмах тиме „посрбљено” на неки начин (преведено на језик Срба), а што се тиче садржаја исто тако не мора да значи да је увек у толикој мери лошији од оног који би написали српски аутори, мада је боље користити оно што су написали српски аутори али водећи рачуна који (*не поредити никада српски веб-сајт непознатог професора Србина с радом познатог америчког универзитетског професора с Јејла). — Обсусер✉ 19:48, 24. јануар 2016. (CET)

@Soundwaweserb: Не бих се сложио да само зато што су изабрани раније (шта уопште значи раније? за то да је неки чланак раније изабран ако је изабран пре пет дана или пет година — физички и научно гледано — не може се рећи, обоје је прошлост; исто када се каже стави мало шећера: можда је моје мало две тоне шећера, а не две кашичице; зато се каже тачно колико, а пошто правила о томе нема — и ти чланци су и као сви остали, и они изабрани пре пет дана и сл.) треба да заувек задрже тај статус. Том чланку да сам ја администратор одмах би укинуо статус тј. поставио га на гласање за скидање с листе.

За одавање почасти старим уређивачима може се направити онда посебна споменица и да стоји уместо звезде за изабрани, а не овако...

И нема потребе за уклањањем да је то данашња држава Хрватска јер је тако. — Обсусер✉ 19:48, 24. јануар 2016. (CET)

Kad kažem sprski, ne mislim na nacionalni prefiks nego jezički...dakle *srpski* od jezika *srpski jezik*...pošto smo na jezičkom projektu, to posmatram kao da se podrazumeva...nepotrebna je terminološka zbrka...meni bi bilo potpuno istovetno i da su korišćeni hrvatskojezički, bošnjačkojezični ili crnogorskojezični izvori, jer su i privi i drugi i treći *domaći*..sobzirom da je reč o varijitetima jednog te istog (policentričnog) jezika i njih smatram domaćim (kao i srpskojezične)...pošto smo na jezičkom projektu (a ne nekakvom ekskluzivno nacionalnom, kulturnom, državnom, šta već) ovo smatram da se podrazumeva (al moguće da je to moja pogreška :))...dakle radovi sa Hrčka su podjedanko dobrodošli i vezani za moju kritiku gore, kao i neki radovi od autora iz instituta i fakulteta u Srbiji itd...drugo, ova moja kritika nije bila vezana za ovo, to ako je neki naučni izvor na stranom jeziku da je samim tim u naučnom smislu manje vredan jer nije na sr/sh jeziku...naravno da to nikako ne može biti tako (što je u suprotnosti sa naukom)...kao da je sva pamet ovog sveta u ovom jeziku...moja kritika je išla u smeru ogromne disporporcije u pogledu izvora korišćenih pri pisanju članka u poređenju sa brojem *domaćih/srpskohrvatskojezičnih naučnih publikacija vezanih za ovu temu...dakle u praksi bi to ovako izgledalo: pre nego što bi se prevodilo sa en.wiki i kopiralo ondašnje izvore, koji bi se iz ovog jezičnog konteksta nikad noramlnom pretragom ne bi našli, da se pre toga pogleda jel su srpsko-hrvatsko-bošnjačko-crnogorski autori/naučnici/znanstvenici napisalo nešto o datoj temi...i da su ti izvori preči i važniji za čitaoca i njegovo dalje istraživanje (ako hoće dalje da se bavi tom temom i kopa i informiše dalje) nego naučne publikacije koje je koristio neko iz engelskog jezičnog konteksta...naravno da ako takvih stvari nema na srpskom (jeziku) da se ljudi info preko engleskog i drugih stranih jezika...ali se mora uzeti u obzir jezički kontekst u kojem se nalazite.. (po nekoj starijoj statistici koju sam zapamtio, negde oko 3% do 10% stanovnika u Srbiji govori engleski (a ako još sužimo levak u odnosu na kompleksnost materije i prošireni rečnik koji je za njeno čitanje potreban), a uzeći i pretpostavku da su ovakvi slični omeri i u BiH i HR i CG (jer je to ista generacija/socijalizacija (bivše države JUG, analogno statistici). možeš zamisliti koliko je nekom prosečnom čitaocu srpskojezičke vikipedije značajan taj engleski izvor napisan naučnim rečnikom...dakle zemlja NEDOĐIJA...zato je forsiranje domaćno/jezičkih izvora izrazito važno (a posebno na ovakvom eksponentnom članku), BEZ ikakvog DOGMATIZMA i uveravanja da se sva pamet sveta nalazi na ovom jeziku...ovo treće, vezano za češljanje članaka, ja sam za...msm ovo i nije nešto zvanično, jer postoji uređena procedrura za skidanje i svako može da predloži...hoćeš prvo da *pročešljamo* dobre članke? su ima puno više problema (bisera) od sjajnih...tamo je tek zbrka...možemo možda i da stavimo sajtnotis gore na vrh stranice, pa i drugi ako hoće da se uključe...nzna kakva su razmišljanja kod drugih urednika? --ANTI_PRO92 (разговор) 20:23, 24. јануар 2016. (CET)

Да, схватио сам. Само сам разјаснио да неко не би помислио нешто друго, ништа више.

Како хоћеш што се тиче скидања статуса, реци ми само шта да радим. Ако желиш доставићу ти у следећих неколико дана списак оних чланака којима мислим да треба уклонити статус доброг (или можда боље оних којима не треба уклонити статус доброг, хахах, не знам којих је више), а ти такође направи свој списак, па ћемо то — можда комбиновано или пак засебно, не знам — поставити на Трг или где већ. Ја бих тако, а ако имаш други предлог или метод одмах реци да знам. — Обсусер✉ 00:40, 25. јануар 2016. (CET)

---

Чланак је поприлично добар. Ево преправљам тренутно граматичке грешке и формулације реченица, а треба ми појашњење колико је имао унука а колико праунука (или се за праунуке не зна, а унука су два)? — Обсусер✉ 01:56, 23. јануар 2016. (CET)

И пише у чланку потписан је [[19. септембар|29. септембра]] 1919. године; који је датум? — Обсусер✉ 01:59, 23. јануар 2016. (CET)

Може ли неко ово појаснити? — Обсусер✉ 20:17, 23. јануар 2016. (CET)

Датум је 29. септембар 1919. године. Унука је имао два, а праунука се не зна.--Cleostratus (разговор) 21:26, 23. јануар 2016. (CET)

На сајту Удружења постоји родослов породице Миланковић, ево линка [1], а у доњем делу странице се спомињу потомци, односно унуци и праунуци. Мислим да треба вратити линк удружења у спољашњим везама чланка, јер оно једино активно у нашој земљи промовише лик и дело Миланковића.--Свифт (разговор) 21:45, 23. јануар 2016. (CET)

У реду, и ставио сам био 29. септембар већ, а ово за унуке и праунуке је онда било већ у реду, такође.

Не знам ко је обрисао сајт (мислим да ја нисам); како год, сад је враћен са две спољашње везе.

ПС Направићу ово стабло нашим шаблоном јер је и то веома битно и убацити у чланак те референцирати сајтом Удружења. Нема баш, међутим, много података о прецима па сам ставио шта има, а ако неко — Нимчевић или неко ко има књига — нађе још, нека дода. — Обсусер✉ 02:01, 24. јануар 2016. (CET)

---

„Обртање“ Земље око своје осе или „ротирање“ Земље око своје осе имају исто значење. Први термин је српски док је други „туђица“ и оба су у употреби. Међутим, поднаслов „Путања Земљиних обртних ротација“ сложићете се није најбоље решење, већ супротно. Требало би поднаслов да гласи „Путања Земљиних полова ротације“. У подчланку „Орбиталне варијације“ постављена је слика са кривуљама која се већ налази у чланку о Миланковићевим циклусима. Слика је новијег датума и заснована на модерним налазима. Моје је мишљење да тај графикон треба да заменимо са оригиналном Миланковићом кривом која се налази на немачкој википедији [2]. Реч је графикону који је објављен 1924. године у књизи на немачком под насловом „Климати геолошке прошлости“ у издању Кепена и Вегенара. Мислим да не постоје неке препреке да се та слика пребаци на нашу вики. Ја сам раније био присталица да у чланцима стоје слике у већој резолуцији, вероватно сам патио од мегаломаније, док сад имам другачији став да слике траба да буду умањене, као у енг. вики, а ако неко жели да види слику у већој резолуцији може то да уради једноставним кликом. Требало би о овоме расправити. У подчланку „Детињство и младост“ налазе се два поднаслова „школовање“ и „студије“ који нису најбоље решење јер се дуплира нешто зашта нема потребе, односно све се то може свести под образовање или школовање. Једно од решења би био нови наслов поглавља уместо „Детињство и младост“ да гласи „Млађе године или доба“ јер већ имамо два поглавља „Средње и Старије доба“. А, да уместо два поднаслова у поглављу „Млађе године“ имамо само један поднаслов који би гласио „Детињство и образовање“ и које би хронолошки обухватало период до завршетка докторских студија. Тиме би поднаслов „Детињство и образовање“ имао смисла а поред тога подразумева се та описује младост јер се човек учи док је млад. Миланковић је био научник и овај чланак обилује научним терминима те захтева сталну експертизу приликом неке измене. У том погледу морамо да будемо нарочито обазриви.--Свифт (разговор) 12:36, 24. јануар 2016. (CET)

Наравно да поднаслови могу да се промене, ако боље описују тему о којој се пише, а што се тиче графика ја сам за да се замени оригиналом.--Cleostratus (разговор) 13:21, 24. јануар 2016. (CET)

1. Извињавам се заиста, то је био лапсус јер сам ставио „Путања Земљиних обртних ротације” (а било је „Путања Земљиних полова ротације”) уместо онога што сам желео да ставим: „Путања Земљиних обртних полова” тј. „Путања обртних полова Земље”. И сам Миланковић ово назива обртним половима Земље, овим именом, па мислим да је тако најбоље (Померање Земљиних обртних полова, Секуларно померање обртних полова Земље). Исправљено.
2. Криву ћу ставити оригиналну, а ону бих ипак задржао јер мислим да нема ништа лоше у њој, широко се користи (и још сам је превео).
3. Одељке сам преименовао у {Млађе доба} → {Детињство}, {Образовање → [Основна школа, Средња школа, Студије]}.
4. Слажем се да би у овом чланку требало додати још и проверити оно што је већ унесено а што се тиче физике и науке, само што се извори тешко проналазе. Заиста сам волео да имамо стабло, али података не могу да нађем... — Обсусер✉ 19:48, 24. јануар 2016. (CET)

„Жеља Милутиновог оца је била да му син заврши реалну гимазију и пољопривредни факултет те да се врати у Даљ како би одржавао породично имање“. Који извор ово потврђује, јер је Милутин имао 8 година када му је отац умро. Тешко да је отац Милан говорио шта ће му ко од деце да студира кад одрасту. Ако то сам Миланковић наводи у својој аутобиографији, онда би требало да се наведе као извор, јер овако делује збуњујуће. Чини ми се да сам у претходној верзији овог чланка због овог намерно игнорисао овај детаљ. Морам поново да изнесем своју примедбу на величину и број слика које доминирају у односну на текст чиме цео чланак губи на вредности. Чланак не би требало да буде сликовница. У овом случају, пошто је реч о енциклопедијском чланку, који би требало да буде изабран, текст би морао да буде више заступљен и приметан него слике. Погледај примере на вики на енг. о Њутну и Кеплер на вики на немач. о Лајбницу. Они су научне величине у чијим чланцима су слике на изглед веома скромне, и у величини и по броју, али погађају суштину. Погледај и наш чланак о Њутну.

Добро је то што имамо слике Миланковићеве родне куће као и слике из детињства и студија. Ове три слике су сасвим довољне за поглавље Млађе доба. Такође, добро је то што имамо слику из епохе Капетан Мишиног здања, у коме је провео радни век, као и три слике које се тичу његовог научног и полуларног дела. Овде мислим на оригиналну Миланковићеву криву коју си убацио, као и на оригиналну насловну страну његовог капиталног дела из 1941., а ту је и оригинална насловна страна популарне књиге Кроз васиону. Ове три слике су из епохе и оне су довољне да прикажу његов научни и популарни рад. Модеран графикон је сада поред Миланковићеве криве вишак у чланку. Нема потребе за дуплирањем ствари ако нешто имамо оригинално као што је нешто из епохе. Овај модеран графикон би требало да се налази у чланку о Миланковићевим циклусима који планирам да проширим. Модеран графикон се не налази и на енг. вики о Миланковићу. Могао би да уместо те слике убациш слику Миланковићеве куће у Београду у којој је живео од 1928. до своје смрти. Што се тиче портрета у чланку се налази његов портрет који је насликао Паја Јовановић, као и две портрета из млађег доба. Међутим, у чланку се види да фале његови портрети из средњег и старијег доба. Имам неке слике, које ћу касније видети да ставим под поштену употребу. У поглављу „Након смрти“ је добро што се налази слика васионе, али би требало да се налази и слика скулптуре мамута. Оне, у овом поглављу, најбоље повезују далеку прошлост коју симболише мамут и будућност коју симболише васиона. То су две кључне ствари којим се бавио Миланковић. Испод слике мамута било би добро да се врати линк за чланак Природњачки центар Србије Свилајнац, јер треба афирмисати такве ствари, а овај чланак је добра полазна тачка. У поглављу „Награде и признања“, по мени, требало би да се налазе слике: једна скулпура, новчанице и поштанска марка, а могло би да се убаци и слика Миланковићевог кратера на Марсу [3]. Три скулптуре је превише, једна је довољно, и то она најлепша.--Свифт (разговор) 23:40, 25. јануар 2016. (CET)

Не знам где је референца за тај навод; ако је пронађеш убаци, а ако не — можеш додати наводно или највероватније имао жељу.

Не знам зашто ти сметају слике. Чланак је бољи што има више слика и није тиме сликовница већ је то одлика енциклопедије. Погледај поново и видећеш да је текст пуно више заступљен (тренутно је 18 слика у чланку што је у границама, а бројим и новчанице као две, и ону у инфокутији, те графиконе као две, па би остало 15 ако се оне не уброје).

• Слажем се за ове три слике, тако је и сада. (1 из инфокутије + 3 = 4)
• Такође за Капетан-Мишино издање и ове три... (4 + 1 + 3 = 8)
• За модерни графикон не знам, ја сам за то да остане јер приказује веома лепо успоредбу онога што имамо данас и оног на чему се то засновало. Ако пронађеш ту слику Београда, дај ми да видим; волео бих када би се још укључило уредника да не уређују само три или четири... Свеједно је то још једна слика, дакле. (8 + 1 = 9)
• Портрет је већ убројан, а ако рачунам још две слике из старијег доба то је 11. Писаћу овако... (9 [+ 2])
• Одлично примећено и срочено!!! То треба прераспоредити. (9 [+ 2] + 2 = 11 [+ 2])
• Ово за центар ћу онда додати... (11 [+ 2])
• Скулптура, новчанице и марка + кратер. (11 [+ 2] + 1 + (1 + 1) + 1 = 15 [+ 2])
• Скулптура онда нека остане једна у горњем делу, а доле ћемо додати галерију слика и две скулптуре, као и све остале слике које пронађеш и поставиш + оне које још евентуално избацимо из самог чланка (на пример, модерни график). (15 [+ 2] + 2 скулптуре + 1 модерни график + 1 која се још избаци + x које нађемо = 19 [+ 2] + x)

Дакле, имаћемо још три слике у односу на ово сад, плус Свалбард који си изоставио што је онда још четири слике, али он се може убројати у ову једну „која се још избаци” изнад поменуту да иде у галерију када се нађу оне слике из старијег доба. — Обсусер✉ 05:07, 26. јануар 2016. (CET)

Ево нешто сам урадио; направио табелу патената и то додао у увод те применио донекле што смо овде причали. Када пронађеш слике из старијег доба и поставиш их, треба их обавезно убацити у чланак а нешто преместити у галерију и активирати је, можда и Свалбард у галерију иако је и он битан у Милутиновом животу, не знам... Све су слике битне, хахах! — Обсусер✉ 05:33, 26. јануар 2016. (CET)

Викицитат је такође обогаћен цитатима које сам нашао на веб-сајту Светосавске омладинске заједнице СПЦ Епархије бањалучке: линк. Вероватно има још прегршт тога доброг на интернету што каже ИванВА, али захтева темељиту претрагу и мноого времена и труда да се адекватно трансформише и унесе у чланак. — Обсусер✉ 05:38, 26. јануар 2016. (CET)

---

@Soundwaweserb: Можеш ли поткрепити односно објаснити зашто је ово непотребно? Ја мислим да је потребно јер не зна свако где је Даљ а и пракса је да се у оваквим случајевима напише која је то држава данас. Ако бисмо написали Југославија, потребно би било назначити која је то држава данас односно где је место из бивше државе у данас постојећој. Зашто овде правимо изузетак? Ја сам вратио измену једном, али док не решимо к’о људи — не желим никакав рат измена нити било шта мање или веће. — Обсусер✉ 20:17, 26. јануар 2016. (CET)

@Obsuser: Onaj ko zeli da zna odakle je danas to mesto, jednostavno ce kliknuti na link Dalj. Ako bi ostavili onako, onda bi i za mesto smrti trebalo staviti za Beograd da je danasnja Srbija! Sto je jedna nebuloza. Zasto se ne mozemo dogovoriti kao ljudi, hajde budi covek i uvazi moje misljenje — bez predrasuda, bez sumnji, bez nepoverenja, bez konflikta... Sve radim dobronamerno Obsuseru.--Soundwaweserb (разговор) 20:32, 26. јануар 2016. (CET)

@Soundwaweserb: Морам ти нешто рећи и прекршити аутоматски тиме своје принципе: Никада ми на разговор на СЗР не утиче нешто извана и мрзим када се то дешава. Не помињимо ништа што није везано за овај чланак!

Зашто не додати и да је то данашња Србија? Зашто је то небулоза? Моје мишљење без предрасуда је да је пракса да се у оваквим случајевима напише која је то држава данас (искрено, за Даљ нисам досад ни чуо нити знао где је).

То што поредиш Даљ и Београд је заиста бесмислено. Исти као да напишеш да ко не зна где су Врапчићи треба да кликне и види где је то, а да исто важи и за Београд или Њујорк. Општепознато је за главне, велике и утицајне градове, а Даљ с 4.000 становника у општини Ердут за коју такође нисам чуо нити верујем да је много људи чуло за њу такође не можеш поредити са милионским градом... — Обсусер✉ 20:42, 26. јануар 2016. (CET)

@Obsuser: Pa kako ne shvatas da je to bespotrebno opterecivanje kutijice? Kako to ne razumes? Nisu ljudi debili (ne potcenjuj citaoce Vikipedije), jednostavno ako ih zanima ukucace link Dalj i videce sve i drzavu odakle je. Zasto insistiras na ovome, nije mi jasno sta hoces? Izneo sam argumente.--Soundwaweserb (разговор) 20:49, 26. јануар 2016. (CET)

@Soundwaweserb: Па то је твоје мишљење да је то беспотребно оптерећивање кутијице. То ти треба да схватиш. Не разумем из простог разлога што не делим твоје то мишљење. То ти треба исто да схватиш. Не потцењујем читаоце Википедије већ на Википедији — колико сам упознат а упознат сам веома добро — не смеш да поменеш нпр. ауксохроме ако је тај термин непознат већини читаоца који се баве, рецимо, спортом. Постоји правило да текст мора да буде разумљив и експлицитан ако је реч о двосмисленим или неодређеним појмовима.

Овде може доћи читаоц који је физичар или математичар и који се не орјентише у простору како треба, лупам пример, односно који не зна где је Даљ нити га то интересује већ га интересује у којој је држави рођен Миланковић (у Хрватској данашњој), а мора да чита о Даљу што га не интересује. За Београд нема потребе стављати да је данашња Србија јер је то општепознато.

ПС Дефиниши ми „оптерећивање кутијице”. Што више података, то боље, поготово оних корисних.

Ово не схватам ни тон којим је написано: „Zasto insistiras na ovome, nije mi jasno sta hoces?” Како мислиш „шта хоћу”, и то овим тоном? Нећу ништа већ дискутујемо нормално (као на енглеској Википедији што је уобичајено када о једном слову причају по два месеца) о нечему из чланка. — Обсусер✉ 21:01, 26. јануар 2016. (CET)

@Obsuser: Ne interesuju me drugi projekti. Ne interesuje me engleska vikipedija. Tamo pa raspravljaj sa njima o njihovim stvarima. Da li sam dao objasnjenje i argumente? Jesam. Zasto nastavljas raspravu? To je of topik i trolovanje. Zasto ne zelis da se dogovorimo?--Soundwaweserb (разговор) 21:08, 26. јануар 2016. (CET)

@Soundwaweserb: Знао сам да ћеш написати прве три реченице. Али мора да те интересује јер основне политике уређивања као што појашњавање двосмислених и/или неодређених појмова вреде свугде, осим ако смо као Северна Кореја (а нисмо сигурно).

Да, дао си објашњење и аргументе. Међутим, види ово — и ја сам дао објашњење и аргументе. Нису твоја објашњења и аргументи знак да се расправа стопира јер је то 100 % тачно, зато је настављам јер не делим исто мишљење.

Није офтопик све оно што се коментарише осим нечијег личног коментара оног који тврди да је све остало офтопик. Онда и ја могу да кажем следеће: Soundwaweserb, дао сам објашњење и аргументе, расправа је завршена. И затим се хладно чудити као „Зашто настављаш уопште када сам ја дао своје објашњење и аргументе!?”.

Знао сам и да нећеш побити моје аргументе јер се не могу побити, као и да нећеш дефинисати „оптерећивање кутијице” (где је то правило? или опет причамо о рецепту у којем пише „стави мало шећера”, а можда је нечије мало две тоне) ни образложити оно своје „шта хоћеш”. Ја сам дао своје аргументе, ти своје, други ће своје, и то је расправа. Само што ја немам мо(гу)ћ(ност) да вратим државу где је Даљ и дам информацију више, док ти имаш да је обришеш. У томе је разлика.

И далеко да је ово као да ја као хоћу да „кроатизујем” Миланковића у било ком смислу — зна се веома добро чији је научник, где је рођен, где је умро, као и где је радио и из које породице потиче (српски; Даљ, Хрватска; Београд, ФНРЈ; (за цео) свет; српска). Може бити само да ти не желиш да стоји Хрватска, али о томе не могу да полемишем јер је то онда оптуживање без доказа. — Обсусер✉ 21:33, 26. јануар 2016. (CET)

@Obsuser: Ne insinuiraj. U pitanju je moja izmena, a ne da li nekome nesto smeta. Zasto ne zelis da se dogovorimo? Pa budi covek, ispostuj me jednom.--Soundwaweserb (разговор) 21:39, 26. јануар 2016. (CET)

Немој молим те сада алудирати на то да испадне да је ово нешто лично. Ако је до тога дошло онда уређуј сам како хоћеш. Мени је био циљ да додам информацију (корисну) више; видим да не даш; ОК; идем даље, шта сад, није ово једини чланак који захтева дораду; испоштован си ево овог момента и сада се ротирам као за 180° (тачније 360°) и одустајем од тога да се означи где је Даљ јер је свима познато да је то данашња Хрватска; Даљ са 4.000 становника је један од најпознатијих градова... ОК, схватио сам и уважам твоје мишљење. Јесмо ли се договорили? Шта треба још да урадим? Да те подржавам и када ниси у праву заиста не могу, али ево један изузетак (кад за све постоји изузетак, може и за ово). — Обсусер✉ 22:11, 26. јануар 2016. (CET)

Кутијице служе да би се у њима издвојили најосновнији детаљи о теми о којој се пише и не би требало да буду претрпане подацима јер онда губе смисао. И зашто имамо ИПА запис Миланковићевог имена и презимена? Мислим која је поента истог? --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:10, 26. јануар 2016. (CET)

Ова кутијица је баш сиромашна наспрам неких о биографијама (нпр. политичара), далеко од тога да је претрпана — свега 10 поља.

IPA запис се може уклонити ако нисте за то, али ја бих да га се задржи зато што је једноставно корисна информација више. Како хоћете. — Обсусер✉ 21:33, 26. јануар 2016. (CET)

Како говорнику српског језика може да користи ИПА запис српског имена и презимена? Да нас научи како да изговоримо име Милутин Миланковић???? --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 21:45, 26. јануар 2016. (CET)

Па не говорнику српског језика већ неког другог, који је даљи од српског. Може неко ко говори словеначки или енглески доћи да чита чланак, а игром случаја веома лоше познаје изговор иако је у стању да схвати суштину шта пише. Тада је неминовно да барем зна правилно изговорити име особе, српског научника, ако не све остало. IPA запис је међународни тако да не видим разлог зашто га и ми не бисмо користили осим ако ти или неко мислите да је дословно тачно оно Вуково „читај како пише” (знамо да није дословно јер улогу игра и нагласак, и положај гласова и слова и хиљаде других ствари).

Рекао сам, избаци ако заиста мислиш да је толико штетно по чланак то што се налази IPA запис, али узми у обзир повезаност Миланковића са Немачком, САД, Француском, а поготово истичем и подвлачим Мађарском. Очито је зашто. — Обсусер✉ 22:11, 26. јануар 2016. (CET)

У том случају предлажем и да се дода запис на пинјину за случај да неки Кинез није сигуран како се изговара то име. Ало бре, ово је чланак на српском језику, ИПА запис служи као помоћза изговор са страних језика...... --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 22:17, 26. јануар 2016. (CET)

IPA запис је међународни и користи се ако ниси знао и у српском језику и у кинеском (може се кинески изговор представити IPA симболима). Уклони ако желиш, није спорно јер не знам — ето, није толико корисно као ово горе што би било, али... ОК. — Обсусер✉ 22:42, 26. јануар 2016. (CET)

Da li se koristi u srpskom jeziku da se njime zapisuju srpska imena? Neš verovat ali mi imamo slova i to sa sistemom jedno slovo jedan glas... znam haos --ΝικόλαςΜπ. (разговор) 23:12, 26. јануар 2016. (CET)

Није увек једно слово — један глас (дз). — Обсусер✉ 00:00, 27. јануар 2016. (CET)

Поглавље Изабрана дела нема потребе да се налази у чланку јер се ради о насловима које је објавила једна издавачка кућа, односно Завод за уџбенике 1977. приликом обележавања годишњице. А, поред осталог, већ се спомињу у тексту. Такође, у поглављу Занимљивости се наводе појединости који се налазе у чланку.--Свифт (разговор) 10:00, 29. јануар 2016. (CET)

Овде се налази одлична књига у пдф формату из 99. године под насловом Миланковић јуче, данас, сутра. Када је будем прочитао (биће то за 10-так дана јер сада немам времена) искористићу је за наш чланак.--Свифт (разговор) 17:28, 29. јануар 2016. (CET)

Предлажем да се уместо портрета из кутијице стави фотографија из 1924. године. Зашто да стоји портрет кад већ постоји фотографија. Тако сам урадио раније и у чланку о Јовану Цвијићу. --Милан Јовановић (разговор) 00:15, 31. јануар 2016. (CET)

Добра идеја.--Свифт (разговор) 08:27, 31. јануар 2016. (CET)

Не видим разлог зашто би у оној табели, доле где је назив последњег патента, а на тадашњем називу језика, било потребно да се *преводи* на српски...то је потпуно непотребно, плеоназам...то је исто као кад би ове нпр. чланке о народим херојима који су писани на литератури на *српскохрватском* *преводили* сад на српски...јасно је да је реч о једном истом језику..--ANTI_PRO92 (разговор) 04:28, 8. фебруар 2016. (CET)