Разговор:Митарства

Последњи коментар: Гибаничар, пре 5 година у теми "Митарстава нема у православној догматици"

Објективност

уреди

Изненађује ме колико је овај текст не само далеко од енциклопедијског чланка, него и колико смело агитовање представља. Владика Порфирије је јавно у емисији Агапе изјавио да не верује у митарства. То што веронаука још увек не даје очекиван ефекат, што Црква јасно и аргументовано не реагује на слободу у интерпретацији вере у народу или што није рашчистила неке појмове сама са собом је проблем Цркве. Овде нас не занимају црквене дилеме, него шта заиста Црква учи, а евентуално и шта су реална народна веровања. А чињеница је да митарства нису догматско учење. Питати било ког богослова. А врхунац је овде називање Серафима Роуза светим. То би заиста био почетак једног новог доба у Православљу, да Црква крене и хомосексуалце да проглашава за свеце. Miodrag (разговор) 03:26, 16. децембар 2010. (CET)Одговори

Тачно је да текст није енциклопедијски, али када би се неко потрудио он би се могао јасно средити. Овако је стварно непрегледно и мало је јасних енциклопедијских одредница. Митарства свакако да треба да буду поменута, не могу се она избјећи, а црквено учење оставимо Цркви. То је црквена ствар и ми нисмо надлежни за то да одлучујемо да ли Црква у потпуности то прихвата или не, каква су лична мишљења владика о томе, итд. Што се тиче Серафима Роуза, ако је негдје означен као светац, то се лако да исправити на отац Серафим и готова ствар. А како Црква канонизује светитеље такође требамо оставити Цркви. --Жељко Тодоровић (разговор) 20:51, 16. децембар 2010. (CET) с. р.Одговори
На основу твог одговора ми се чини да се нисмо разумели. Ја сам наравно за то да се митарства помену. Ја сам наравно за то да се овде пише оно што је објективно. Ради се о томе да ово: "Црква Православна учи да свака крштена душа после смрти мора проћи кроз 20 митарстава" није истина. Е то је проблем, који се лако разрешава консултацијом било ког богослова. Што значи да је поменуту реченицу неко измислио, да је то нечија произвољна тврдња. Да се ради о некој другој тематици, да је у питању естрада или уметност, па да некако разумемо да неко пише онако како му је воља или да мало импровизује. Али Црква постоји ради спасења душа. Ту не сме да се уноси забуна. А у народу забуна већ постоји, по црквама и манастирима стоје штандови са књигама које говоре о митарствима. Ја имам књижицу Св. Владике Николаја Велимировића "Да ли душа постоји" у којој он говори о митарствима. Теоретски, ја бих могао да је наведем као референцу у овом чланку. Али бих због објективности онда морао да наведем и да митарства нису део догматике, него фолклора. А ко ће да се упушта у то, па још више и на овом месту уноси забуне или да исправља криве Дрине. Као што си рекао, оставимо Цркви да се сналази, наше је овде само да објективно извештавамо. А чињеница је да када би неко након што прочита овај чланак отишао до Богословије, тамо би му рекли да је погрешно информисан.Miodrag (разговор) 18:56, 18. децембар 2010. (CET)Одговори

Комплетна ревизија текста

уреди

Одељак "Свети Оци о митарствима" бришем, јер је преобиман и овде неприкладан, треба му наћи право место, можда на Викиизворнику? На http://www.molitvenik.in.rs нисам нашао помињање митарстава, помиње се поднебесје, као и у Библији, али нигде нема наговештаја да се душа успиње кроз та поднебесја, тј. да се ту уопште ради о митарствима. Уколико постоји потреба, могу се додати "Молитве у којима се помињу митарства", али са везама ка молитвенику, да се лако може наћи и потврдити да се ту ради баш о митарствима.--Miodrag (разговор) 23:09, 14. август 2014. (CEST)Одговори

"Митарстава нема у православној догматици"

уреди

Свети Јустин Ћелијски - Догматика Православне Цркве, ІII ТОМ, поглавље: Есхатологија - Посебни суд

„По свему што они благовесте ο томе, види се јасно да душу човекову, по њеном изласку из тела, сусрећу бестелесни духови, и свети Анђели и зли дуси, и прате је на путу кроз разна судска подручја, на којима она полаже рачун ο васцелом животу свом на земљи: ο свима својим мислима, осећањима, жељама, речима, поступцима, делима, на основу којих се њој додељује удео у загробном животу и свету.
Много је светопредањских сведочанстава ο томе. Споменућемо само нека од њих. Митарства су нека врста царинарница, на које наилазе душе умрлих људи улазећи ка престолу Небеског Судије. ... Овај назив хришћански писци су употребили и назвали митарствима она места у ваздуху између земље и неба, на којима зли дуси задржавају душе покојника при њиховом узлазу ка Престолу Господњем, истражују њихове грехе, старајући се да их окриве за све могуће грехе, и на тај начин низведу у ад.”

Књига Догматика Православне Цркве (3 тома) постоји свугде на интернету па ово може да се провери лако. Књига са могућношћу претраге. Архимандрит Јустин Поповић је био доктор теологије и професор баш Догматике на Београдском универзитету, а канонизован је за светитеља 2013-те чини ми се. Његова Догматика је издање Епархије Ваљевске и Манастира Ћелије а продаје се у Задужбини манастира Хиландара у Београду.

Такође постоје друге Догматике где се исто наводи учење о митарствима позивајући се на свете оце, највише 4. века. Постоје Догматике и из првих векова које о томе говоре, чини ми се од Светог Атанасије Великог. Потрудићу се и наћићу о томе.

Ову глупост коју је неко написао потхитно избрисати и ставити лепо референцу да има у догматици.

Протојереј Михаил Помазански (1888-1988), професор богословије, Рус - књига Православно догматско богословље

„Пут душе после изласка из тела обично се назива «митарствима». Поводом сликовитих описа митарстава Моковски митрополит Макарије у «Православном догматском богословљу» примећује: «Потребно је ипак непоколебљиво имати на уму поуку коју је Анђео дао преподобном Макарију Александријском, чим је почео да говори о митарствима: 'земаљске ствари овде сматрај за веома бледу представу небеских' – митарства треба да се приказују у што духовнијем смислу, који се скрива под више или мање матреријалним, антропоморфним цртама».”

Свети Антоније Велики (4. век) - књига Догматичко богословље Православне Католичанске Источне Цркве (гл. 341)

„Часни суд Божији над душама, по њиховом разлучењу од тела, започиње, по учењу православне цркве, мучењем на местима званим митарства, кроз која се оне успињу од земље у пратњи Анђела, проходе ваздушно пространство, где их зли духови задржавају и показују све грехе које су починили у животу.”

--   ГИБАНИЧАР   разговор 14:10, 19. јануар 2019. (CET)Одговори

Врати ме на страницу „Митарства”.