Разговор:Нино Белов/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Provjera

Da li je neko provjerio ovaj tekst? Trebalo bi provjeriti svaku rečenicu. --В и к и в и н др е ц и 22:58, 23. фебруар 2011. (CET)

Ја сам превео са енг википедије ово. А нзм зашто је преименовано у Нин, а оно Белов уклоњено. Немогуће је да се човјек звао Нин--Dante88 (разговор) 01:11, 24. фебруар 2011. (CET)

U svim pa i u en.viki je tako i u literaturi on jeste sin Belusa po mitu ali mu nije ime Belov- i ako je po grčkim mitovima sin Bela i mislim da je sa pravom preimenovano od Bokice--Vcesnak (разговор) 01:15, 24. фебруар 2011. (CET)

Добро, ај то белов, али мислим да ово "Нин" не може никако да стоји. Ако је Нинус, онда је на нашки Нино, као милион примјерака, шта сад Енеус треба да се зове "Ене" а не Енеј? Дај немој да се зезате са тиме. На много мјеста сам прочитао то име, па чак и у Божанственој Комедији од Дантеа:

"Семирамис је она, повјест вели наслиједи Нина кому бјеше љуби султани су у њену земљу сјели"

Ово је чак хрватски превод.--Dante88 (разговор) 01:20, 24. фебруар 2011. (CET)

Објашњење?

По свим семантичким правилима, по до садашњој пракси превођења имена, име овог истинитог/митског владара не може да стоји "Нин". Потребан је један самогласник на крају имена, да ли ће бити Нино, Нина, Нину, небитно...али овако не може да стоји. Ако остане овако и ја ћу да прошетам страницама грчко римских јунака па имена да им скапам само брисајући посљедњи оригинални слог "ус" или "ос".--85.94.96.93 (разговор) 14:53, 24. фебруар 2011. (CET)

Da neces mozda i rimskog cara Titusa Flaviusa Vespasianusa prekrstiti u Tito po toj tvoj tzv praksi? Guglao sam malo i nasao sam da se ovaj covek poznat kao Nin. -- Bojan  Razgovor  14:57, 24. фебруар 2011. (CET)

Извини, али анонимни је у праву, донекле. То је због генитива, а о томе се учи на часовима грчког и латинског. Осим тога, прилагођавање грчких и латинских имена нашем језику не подлеже истим правилима. Код грчких имена се вади генитивна основа и од тога се кроји српска транскрипција (нпр. ном. је Ἄρτεμις а ген. Ἀρτέμιδος → код нас је Артемида), а код Римљана се оно us или одсече, или замени са нашим -је. Нпр. Claudius је Клаудије, а Titus је Тит.--Ἐπαμεινώνδας (разговор) 18:39, 24. фебруар 2011. (CET)

Не, њега ћу превести као "Тит Флави Веспасиан", тако би се превело кад би уѕели праксу превођења Нинуса.--Dante88 (разговор) 15:04, 24. фебруар 2011. (CET)

Обрати пажњу на други део мог одговоора. Нисам ништа преводио, нашао сам негде. Ако се Нино користи код не-Деретићеваца, може. У супротном, губиш време. -- Bojan  Razgovor  15:08, 24. фебруар 2011. (CET)

Не тражим ја да га преведеш као Деретић, и нзм зашто се одмах хваташ Деретића кад причаш са мном. Ко је помињао Деретића? Ово није ОК да шта год ја предложим ви беспровјерно одбацујете само зато што се неке моје тезе поклапају са Деретићем, па чак и немале везе са темом. Ако преводимо имена прилагођавајући их нашем језику, као што је то до сад увјек био случак (Енеус - Енеј, и милијарду других) онда и овдје морамо да додамо неки самогласник на крају имена, Не мора Нино, стави Нина, или Нину. Сигуран сам да је правилније.--Dante88 (разговор) 15:17, 24. фебруар 2011. (CET)

To što ti predlažeš je originalno istraživanje. Ako ga je neki priznati istoričar preveo ili da je ustaljeno kao Nino, može. Ali da ti kažeš može Nina, Ninu, ne. -- Bojan  Razgovor  15:24, 24. фебруар 2011. (CET)

Slike uklonjene, dat linkЕво Што се тиче пуног назива, ово сам извукао из "An Universal History From The Earliest Account of Time", издато у Лондону у 64 Тома. Мислим даје овај извор довољно поуздан што се тиче пуног назива овог владара.--Dante88 (разговор) 15:48, 24. фебруар 2011. (CET)

Ali imas i ovo. Ali opet je sve to irelevantno, pricas o engleskom, a ne znam zasto. -- Bojan  Razgovor  17:16, 24. фебруар 2011. (CET)

Не знам зашто си уклонио оне слике, то је доказни материјал за ову тему. Поготово зато што је у питању скуп кињига које су написане 1760тих година. Пун назив овог владара, на латинском и грчком се изговара Нинус Белус, то је једна необорива чињеница. У задње вријеме га само пишу Нинус, да би се изгубила та, ај да не кажем српска, нека буде словенска ријеч, Белус. Замисли само дио Светог писма (стари завјет) који се назива "Изород", то грци преводе "Генезис", а на њивовом језику то значи Постање, Настајање, Изрод. Изород је оригинално тако написан, значи то је оригинална ријеч из старог завјета. Међутим видиш некоме смета та ријеч. За Неброда да не причамо, и за Бака. Тај линк што си ми дао, то је само име града који је Нинус наводно основао. И ту пише само Нинус, зато што нема потребе на сваком мјесту да му пишу име у цјелости. Исто за нпр Гај Јулије Цезар, пар пута се помене право име, али даље у продужетку текста само се каже типа: Цезар ово, Цезар оно....То ти тобро знаш али не желиш да схватиш. Ја апелујем да се име овог владара напише у пуном облику јер је тако правилније, или напишите Нинус Белус, или Нин Бел (како сте сад кренули) ал ово друго мсм да везе са мозгом нема. Друже, дао сам ти извор из књига на којима се темељи читава данашња историја, ако у тој књизи пише комплетно име, Нинус Белус, е па не можемо га данас мијењат и окретат како то нама/некоме одговара.Мислим да је услов испуњен што се тиче извора, нашао сам ти извор, изволи сад, молим те, промијени назив. Стално причате дај изворе, дај изворе, ето ти сад извор.--Dante88 (разговор) 17:41, 24. фебруар 2011. (CET)

Данте, имаш донекле право. Остала господо, погледајте молим вас у Речник грчке и римске митлогије од Драгослава Срејовића и Александрине Цермановић на страници 290 и видећете да пише не Нин, већ Нино (Νίνος). Преправите то, молим вас, јер ће да вам се смеју господа иконографи и култисти са свих факултета у Србији.--Ἐπαμεινώνδας (разговор) 18:04, 24. фебруар 2011. (CET)

Ако неко нема тај речник, а кладим се да га нема, па ви изволите навратити мало на ову страницу, па се уверите да ја не причам којешта.--Ἐπαμεινώνδας (разговор) 18:09, 24. фебруар 2011. (CET)

Иначе, овај цитат потражите:

У Сарду је био владар Кандаул, потомак Алкеја, једног од Хераклових синова, кога су Хелени називали Мирсил. Агрон, син Нинов, унук Белов и праунук Алкејев, постао је први од Хераклида краљ у Сарду, док је Кандаул, син Мирсов, био по реду последњи. Владари те земље пре Агрона били су потомци Лида, сина Атисова, по коме је и цео народ добио име Лиђани, а раније су се звали Меонци. Од ових су, на основу једне изјаве пророчишта, добили власт Хераклиди, који воде порекло од Јарданове робиње и Херакла. Владали су за време двадесет и два поколења; пет стотина и пет година прелазила је власт с оца на сина, све до Кандаула, сина Мирсова.

--Ἐπαμεινώνδας (разговор) 18:09, 24. фебруар 2011. (CET)

„ Речник грчке и римске митлогије од Драгослава Срејовића и Александрине Цермановић на страници 290 пише Нино (Νίνος) ”

Потребно је да напишеш Име дјела, Име аутора, Издавач, Мјесто и Година издања, стр. 290, те да ово додаш у изворе.

Треба овако да изгледа:

• Речник грчке и римске митлогије, Драгослав Срејовић и Александрина Цермановић, Издавач, Мјесто и Година издања, стр. 290 --БаШ-ЧелиК (разговор) 18:18, 24. фебруар 2011. (CET)

У међувремену је додато све што би отклонило евентуално неповерење. Осим тога, имаш везу, те је можеш наћи у било којој библиотеци у Србији, ако ти је толико стало да провериш да ли сам се преварио.--Ἐπαμεινώνδας (разговор) 18:22, 24. фебруар 2011. (CET)

Апсолутно ти вјерујем. Вјеровао бих и без литературе. Једини разлог због кога сам предложио да се наведе литература је чисто техничке природе. То је био заправо и једини разлог мога јављања. --БаШ-ЧелиК (разговор) 18:44, 24. фебруар 2011. (CET)

Извини, ;) лоше сам схватио, ових дана и нисам баш најбоље, али биће боље, у то верујем.--Ἐπαμεινώνδας (разговор) 18:59, 24. фебруар 2011. (CET)

Slike sam zamenio linkom. Ovo je sve ostalo offtopic ili razjasnjeno gore, ali hajde. Iako se Gaius Iulius Ceasar, Marcus Vipsanius Agripa tako pise na latinskom, mi ne pisemo tako vec Gaj Julije Cezar, Marko Vipsanije Agripa jer je tako ukorenjeno na srpskom. Eto, ako Srejovic koristi Nino, ok. to je jedino sto sam zeleo da cujem, a ne predavanje kako transkribujemo rimske i grcke nazive. -- Bojan  Razgovor  18:12, 24. фебруар 2011. (CET)

Посљедњим постом нисам хтио да ти кажем да напишеш Нино, већ да додаш Бел, али ушао је у разговор овај учен човјек који је дао изворе и за ријеч Нино. А сад значи треба да напишемо назив Нино Бел? Или треба да тражимо изворе да се Белус на српском изговара Бело, или Белов?--Dante88 (разговор) 18:16, 24. фебруар 2011. (CET)

Ја не знам одакле то Ninus, кад је он, по овој господи Грцима, Νίνος (Nínos). Пазите, молим вас, када нешто преводите са енглеског. Обавезно се консултујте са нашом литературом, ма шта мислили о њој.--Ἐπαμεινώνδας (разговор) 18:30, 24. фебруар 2011. (CET)

Ето, сложили смо се око прве ријечи у имену, значи Нино. А шта ћемо са другом, Бел, Бело, или Белов? Мислим да је најпоштеније да пише Нино Бело.--Dante88 (разговор) 19:00, 24. фебруар 2011. (CET)

Ako nema pouzdanih izvora onda drugu riječ ne treba dodavati. --В и к и в и н др е ц и 19:05, 24. фебруар 2011. (CET)

Ада човјече има поузданих извора, прије сам га навео и додао слике, а имаш горе линк, Бојан је слике претворио у линк--Dante88 (разговор) 19:10, 24. фебруар 2011. (CET)

И за то постоји решење. Иначе, господа Грци почев још од Микене, па на овамо имају веома интересантан начин означавања ко је чији. Нпр. тако би пуно име мог омиљеног хероја било Epameinondas toŭ Polymnis, што кад бисмо прилагодили нашем језику значи »Епаминонда, син Полимнијев«, илити »Епаминонда Полимнијев«. Оно toŭ означава у ствари генитив, син тога и тога. Е тако бисмо могли ставити »Нино Белов«, или »Нино, син Белов«. Више о овоме видети у: Џон Чедвик, Микенски свет, Београд 1980, 104.--Ἐπαμεινώνδας (разговор) 19:14, 24. фебруар 2011. (CET)

Ево извора за потпун назив, Нинус Белус. У дјелу "A Universal history, from the earliest account of time. Compiled from original authors; and illustrated with maps, cuts, notes, &c. With a general index to the whole" издатом у Лондону између 1747. и 1768. године, у 65 томова, у првом тому, на страницама 282, 338 и 339, за име овог владара узима се пун назив, "Нинус Белус".--Dante88 (разговор) 19:19, 24. фебруар 2011. (CET)

Лепо је то што си навео, али нама пре свега треба српска транскрипција, док би нам енглеска тешко дошла, јер кад би мењали кроз патеже Нинус Белус то би било тешко за нас којима је српски матерњи. Енглезе баш брига, јер они немају тај проблем.--Ἐπαμεινώνδας (разговор) 19:26, 24. фебруар 2011. (CET)

Друже, видиш ли да овдје није питање како ће да се транскриптује "Белус", већ да ли ће уопште да се нађе у имену, ја сам овиме горе само дао извор да и то "Белус", мора стојати у имену. А сад како ће се превести то остављам на тебе да даш неке упуте пошто си видим много стручнији што се тиче грчког језика.--Dante88 (разговор) 19:29, 24. фебруар 2011. (CET)

Већ сам рекао, погледај један од мојих коментара изнад. У речнику не пише ништа поводом тога, али можда не би било лоше навести, али то је у ствари латинизиран облик грчког имена (стога поред старогрчког назива додај и латински), што није ни чудно, јер и сам знаш да су Римљани господарили читавим Средоземљем и долазили у додир с Грцима.--Ἐπαμεινώνδας (разговор) 19:34, 24. фебруар 2011. (CET)

Не смијем ја овдје ништа да додам. Шта год ја да додам то ће бити обрисано. Оно што си ти ставио "Нино Белов", ја сам првобитно овај чланак тако и назвао, него га обрисаше и преименоваше. Како се ради сад промјена имена чланка? Јел мора да се избрише прво?--Dante88 (разговор) 19:43, 24. фебруар 2011. (CET)

Ја ти пре свега саветујем да за почетак користиш литературу на српском. О мењању имена ће се побринути наше колеге, без бриге буди. Слободно стави у оној загради поред „старогрчки: Νίνος“ и „латински: Belus“, само их раздвоји знаком »;«. Но, претпостављам да у твом крају, ма одакле да си, постоји барем једна библиотека у којој можеш да се учланиш, или си већ учлањен. То би било добро из разлога што ти наша литература делује много убедљивије од било које литературе на страном језику, јер увек при превођењу дође до грешке која је каткада и катастрофална, односно мења смисао речи па добијемо дезинформацију. Не кажем да твој превод не ваља (баш сад гледам и видим да је без разлога стављен онај шаблон да не достаје извор), већ имам утисак да на њега неки из заједнице гледају на њега са сумњом, што и није чудно, јер си новајлија и мисле да верујеш у све оно што пише Деретић, о ком имају не баш најлепше мишљење, али авај. Ма шта год рекли за њега, опет је тај лик био на часовима латинског и грчког, кад зна како да се транскрибују грчки и латински називи. Но, наумио сам да одем у библиотеку и узмем Диодора са Сицилије. Лепо је што си навео у чланку да преко њега сазнајемо о овом лику, јер је заиста тако. У његовом делу Историјска библиотека у другој књизи под 1 и даље, па све до 20 има по свему судећи оно што нама треба да бисмо проширили овај чланак.--Ἐπαμεινώνδας (разговор) 20:05, 24. фебруар 2011. (CET)

Ма има у мом крају библиотека колико хоћеш, ја иначе живим у Београду. А не желим некако да читам из наших књига, поготово не писце који су писали у комунистичком времену. Имам само један проблем приликом свега тога, а то је да ја студирам Софтверско Инжењерство, па сам мало ускраћен са временом. Није Деретић у мени пробудио сумњу у савремену историју већ се то код мене развија још од како сам на часу историје чуо како смо се ми Срби доселили из мочваре неке у Русији на Балкану, а друга реченица је била да су прави потомци Илира Шиптари. Е са тиме ја нисам могао да се помирим, па сам често скретао са свог животног опредељења (Инжењер) и почео да читам историјске књиге. Деретић колико сам ја видио ево годинама држи предавања и остале активности, а ја сам за њега чуо тек прије неколико мјесеци. Он је за мене само потврда више у сумњу савремене историје. Далеко од тога да ми је идол или тако нешто.--Dante88 (разговор) 20:13, 24. фебруар 2011. (CET)

Е, имаш Народну библиотеку, та је најбоља у земљи, чини ми се (нека ме исправи неко ако грешим). Ја сам учлањен у Матицу српску, тамо има доста књига, али и у Градској библиотеци у Новом Саду из које такође има много тога за шта никада нисам знао да постоји на нашем језику. Но. немам ни ја баш времена на претек, па сам често у неприлици и нисам у стању да урадим све до краја, јер поред свега имам и обавеза, пре свега око факса. Али, нађе се ту и која паралела између онога што радим на факсу и онога што пишем на Википедији, што у мом случају није лоше. Не кажем да си ниси позван да сарађујеш у домену историје или лингвистике, али бих ти препоручио да прво потражиш мишљење неког историчара или лингвисте, јер он зна како најбоље поступати када дође до проблема какви су ови. Ја те могу упутити на литературу на српском, ако те баш занима нешто из овог домена, а ти да одеш једном до Народне или неке друге библиотеке, и да нађеш тај и тај део за који сам ја сазнао да постоји и да га на свој начин изложиш овде.--Ἐπαμεινώνδας (разговор) 20:31, 24. фебруар 2011. (CET)

Ако је Народна Библиотека оно поред Храма Светог Саве, ја сам од ње удаљен 50 метара ваздушне линије. Ај реци ми у којојим књигама могу наћи све о овоме, али да нису новојих аутора ако је могуће.--Dante88 (разговор) 20:38, 24. фебруар 2011. (CET)

Има једна књига, баш коју сам ја наумио да узмем да видим шта могу наћи у њој, али можеш и ти да је узмеш јер није згорег да видиш превод једног античког писца званог Диодор, који потиче са Сицилије. То ти је ова књига COBISS.SR 103576332. Кад се учланиш, добићеш папирић на којем ћеш исписати основне податке, ту ти је најважнија сигнатура, а то ти је оно МАГ II 458045. Верујем да је принцип исти као и код Матице. Кад добијеш књигу, окрени на последњу страну и тамо је вероватно индекс личних и географских имена. Ако ту има нешто о овом лику, вероватно је наведено у том индексу.--Ἐπαμεινώνδας (разговор) 20:59, 24. фебруар 2011. (CET)

 АУТОР................... : Диодор - аутор
 ОДГОВОРНОСТ............. : Рицл, Маријана - аутор додатног текста -

преводилац

 НАСЛОВ.................. : Историјска библиотека. Књ. 17-22 :

Александар Велики и његови наследници

 ИМПРЕСУМ................ : Нови Сад : Матица Српска, 1998
 ФИЗИЧКИ ОПИС............ : 479 стр., [4] стр. с географ. картама ; 20

cm

 ЗБИРКА.................. : (Античка књижевност)
 ISBN.................... : 86-363-0548-9

--Ἐπαμεινώνδας (разговор) 21:04, 24. фебруар 2011. (CET)

Е, шта је овдје назив књиге? :) а онај линк горе не ради...--Dante88 (разговор) 21:13, 24. фебруар 2011. (CET)

Е то ти је кад сам себи компликујем живот. (Ја и ова техника, два света!) Наслов ти је »Историјска библиотека« од Диодора са Сицилије, а превела га је Маријана Рицл, а остало је мање битно, уписује се на реверс чисто ради реда (Нови Сад, 1998). Обавезно попуни сигнатуру, која је МАГ II 458045.--Ἐπαμεινώνδας (разговор) 21:19, 24. фебруар 2011. (CET)

Не стигох раније да се јавим по овој занимљивој теми. Лепо што је Епамининда лепо све објаснио око транскрипције античких имена, само је проблем што се код нас обично транскрипција грчких и римских имена не врши скрупулозно, а примера има колико хоћеш.

Него, да се Данте не разочара, проф. Рицл је превела свега четири Диодорове књиге и то оне које се баве Филипом и Александром и првим периодом дијадоха, пошто је Диодор посебно важан извор за хеленистичко раздобље (које иначе оскудева у великим наративним изворима). Можда ће се разочарати када примети да Александар, бар код Диодора, као ни код Плутарха или Аријана, нема презиме Карановић.--ClaudiusGothicus (разговор) 08:44, 25. фебруар 2011. (CET)

Добро, де, Клаудије, немој тако. У праву си, донекле, али имај мало обзира, јер... јасно је и мени да Историјска библиотека није до краја преведена, али шта нас кошта ако колега Данте оде у Народну библиотеку и погледа шта кажу антички писци, у првом реду Диодор, а потом сви остали које је он наводио? Ове дискусије не би ни било да је неко од нас имао ту или можда још неку другу књигу која је прихватљивија од било које књиге на енглеском језику. Жао је мени што смо окупирани енглеским преводима, али то није ни чудно јер су Енглези почели да се баве Тукидидом и Херодотом онда када су наши дедови били присиљени да беже од Турака и Шваба. Било шта од тога да нам допадне руку (па макар и та позајмица на 15 дана), ја то налазим за сјајним и мислим да би то требали узети у обзир тиме што би дотичном Википедијанцу изјавили захвалност. Само на тај начин ћемо омогућити да наша литература дође до изражаја, јер, како видим, има и таквих Википедијанаца који сумњају у радове наших историчара и само из разлога што никада нису дошли у контакт с њима.--Ἐπαμεινώνδας (разговор) 12:31, 25. фебруар 2011. (CET)

Nisu došli uglavno zato što ih nisu ni tražili, Herodot, Tukidid, Tacit, Svetonije, Prokopijeva "Tajna istorija", Amijan Marcelin, delovi Diodora i Tita Livija su dostupni na srpskom/srpskohrvatskom/hrvatskosrpskom i sl. Korisnik Dante je u nekoliko navrata demonstrirao svoje nepoznavanje srpske istoriografije, počevši od Ćorovića o kome je svašta lupetao iako je Ćorović i to u više dela dostupan u bibliotekama i on line (pa čak i u nekim kiosk izdanjima). A i moram ga upozoriti da je, za razliku od Ćorovića, Srejović stvarao u doba komunizma kada je stekao akademska znanja i zvanja. Ali zato je čovek expert za starosrBsku istoriju koje pišu razni mašinci, pravnici, spisateljice, ekonomisti, sve renesansne ličnosti. Zbog toga mi sad moramo da raspetljavamo razne mitske vladare ovde (jedva čekam tkz Serba Makaridova), a Dante se još nije izjasnio po pitanju obima Dušanovog carstva...jer za to postoji prost razlog-čovek ne može da smisli Seobu Slovena, ili ilirsku teoriju o poreklu Albanaca ili da Dušanovo carstvo nije obuhvatalo i Bosnu.--ClaudiusGothicus (разговор) 13:55, 25. фебруар 2011. (CET)

ClaudiusGothicus, замолио бих те ако можеш да се суздржиш од коментара на рачун других корисника и потезања другуих тема. --БаШ-ЧелиК (разговор) 14:26, 25. фебруар 2011. (CET)

Ау, господо, ако овако наставите, ја нећу извући живу главу из целе ове приче, уколико се сâм не спакујем и емигрирам на неки други чланак, или поново не повучем у се, попут Црнориска Храброг... Него, дајте, молим вас, оставите то за разговор на другим чланцима. Овде се наиме ради о томе да смо дошли на м р т в у т а ч к у. Ја ту нешто као блебећем о грчком, а видим да ме нит‘ ко слуша, нит‘ ко узима за озбиљно. Исти сам ко моја професорица археологије кад прича о туцању камена у старијем каменом добу. Моја је намера била навести правилну транскрипцију са старогрчког, и њу сам свима изнео на видело. А на заједници је да одлучи шта ће да метне уз Нину. Што се мене тиче, можете му дати презиме и Беловић (или пак Нико Белић), али ја не примам одговорност уколико избије још једна жешћа расправа. Иначе, сваког викенда ме има у библиотеци, где по ваздан нешто читам и пишем до бескраја, к‘о Црноризац Храбри. И иде ми на живце кад видим шта се ту цитира, и врло ме боли кад видим како од мене, и поред труда који улажем, траже још и још, да им наводим којекакве лиценце у које се не разумеју, и које овамо у реалном животу прекрше по сто пута. И шта сад није јасно? Држим у рукама Правопис српскога језика. Треба ли да наведем ту страницу где пише како се транскрибују грчка и латинска имена?--Ἐπαμεινώνδας (разговор) 14:12, 25. фебруар 2011. (CET)

Није да те нико не слуша. Не слушају те само они којима не одговара да се владар назове Нино. Ако је у том речнику преведен од стране признатог историчара као Нино, онда ће тако и да буде. Затим ако је његово пуно име (на латинском, преузето од грчког) Нинус Белус, онда и ово Белус мора да стоји у називу, па га преводите како хоћете. За извјесног Клаудија немам коментар. Што се тиче превода античких писаца, и ја добро знам да их на српском нема у довољном броју. Него нико ми није рекао шта се дешава кад се нпр два призната историчара не слажу око нечега? И да ли су Херодот и Диодор признати историчари?--Dante88 (разговор) 15:00, 25. фебруар 2011. (CET)

Е то ти је друга ствар. Тиме се бави критика извора. На нама је само да излажемо чињенице без да их коментаришемо. То можемо једино у случају ако узмемо неку пропратну литературу од некога ко је за то специјалиста за старе изворе. Нпр. Милош Ђурић је класичан пример таквог.--Ἐπαμεινώνδας (разговор) 16:47, 25. фебруар 2011. (CET)

А што се тиче прве реченице мислим да је погрешна. За Херодота, а поготово за Диодора он није митски оснивач Асирског царства, већ стварни, а митски је у односну на савремену науку. Тако да би то можда требало написати у том облику?--Dante88 (разговор) 16:00, 26. фебруар 2011. (CET)

Владар се зове Нинос или Нин, а град који је основао је Нинива, а не Нинава.--Drazetad (разговор) 16:14, 26. фебруар 2011. (CET)

Браво шампионе, еурека. Ај сад полако почни од почетка да читаш разговор па се онда јави.--Dante88 (разговор) 16:44, 26. фебруар 2011. (CET)

Обично онај ко је крив тај се правда. Овако је исправно без читања и мудријашких књига. Неман намеру да се свађам. Једино си у праву да сам шампион. Нећу се јављати.--Drazetad (разговор) 17:11, 26. фебруар 2011. (CET)

Дођеш нам овдје и изјавиш нешто без икаквог извора.--Dante88 (разговор) 18:14, 26. фебруар 2011. (CET)

Дражо, није Нин(ос), него је Нино, а о томе смо већ продискутовали и одржали мали час грчког језика. Осим тога, тако у Речнику и пише, тако да о томе више нећемо. Данте, у Речнику пише да је митски, али стоји то што ти кажеш, јер су Грци у доба Херодота с тешком муком распознавали шта је митско а шта не. Постоје читаве генеалогије које су написали логографи, тј. они који су претходили Херодоту и на чије се радове он угледао. О њима нам сведочи Тукидид, син Олоров. Али то ја само тако наводим да не буде овај „прича напамет“. Нажалост, нисам обратио пажњу на ону књигу на коју сам те усмерио, јер тек сад сам се сетио да је она преведена тек од 17. књиге до 22., што ће рећи да доста тога што нама треба фали. У недостатку тога, послужићемо се енглеским преводом, што и није нека грешка, с обзиром да имаш гомилу тога што уопште није преведено на српски па смо опет живи.--Ἐπαμεινώνδας (разговор) 18:58, 26. фебруар 2011. (CET)

Dražetat je u pravu da nije Ninava već Niniva ja sam to ispravljao već jedan put a neko to uporno vraća --Vcesnak (разговор) 19:10, 26. фебруар 2011. (CET)

За то ништа нисам рекао, јер то стоји, али за Нин(ос)а се вара ако је мислио да је то исправно.--Ἐπαμεινώνδας (разговор) 19:19, 26. фебруар 2011. (CET)

Ја нисам дирао то за Ниниву, мсм да је то свеједно, али опет, ближе српском језику је Нинава...значи, Нинов Град, Нинава, град на Морави, Морава. Да се он зове "Нини", онда би могло "Нинива", можда гријешим, а и онако не замјерам како год да стоји.--Dante88 (разговор) 20:52, 26. фебруар 2011. (CET)

Семирамида

Поштовање свима са Википедије. Желео сам да вас нешто приупитам, пошто цела ова прича са овим Нином Беловим ремети историјске факте. А питање је просто, зар Семирамида није жена Набукодоносора Другог? SrdjanTodorov93 (разговор) 11:16, 17. јул 2013. (CEST)