Разговор:Однос обима и пречника круга/Архива 1
 | Ово је архива прошлих расправа. Не мењајте садржај ове странице. Ако желите започети нову расправу или обновити стару, урадите то на тренутној страници за разговор. |
| Архива 1 | Архива 2 |
Уводни пасус
Пошто сматрам да уводни пасус треба да садржи пар реченица које ђак мора знати када га питају о теми ИКС, предлажем да у овом случају уводни чланак буде следећи
Однос обима и пречника круга је константа величина, што значи да постоји сразмера која не зависи од величине круга. Ова чињеница се исказује другачије и тврдњом да је обим круга сразмеран пречнику. Константу сразмере ми данас обележавамо са π. Још од времена античких цивилизација су се у практичним рачунима користиле неке приближне вредности. У Старом Египту се користила приближна вредност 256/81, а у Вавилону 25/8 мада без намере да се схвати суштина или одреди законитост тог односа. Архимед је први описао поступак како се ова величина израчунава и сместио је у опсег између 22/7 и 223/71, али га није никако обележио нити дао другачију симболику. Овом односу је име дао Вилијам Џоунс 1706. године - грчко слово пи. Данас се више не користе геометријске већ аналитичке методе за израчунавање овог броја.
Открићем нееуклидских геометрија се као последица доказало да у таквим просторима важи следеће: обим круга није сразмеран пречнику.
Нови уводни пасус
Нова верзија је ту. Мешавина старе и предлога. Оставио сам увод са тек назначеним закључком да "...обим круга није сразмеран пречнику", просто зато што многи који познају математику (нпр. инжењери) о томе не размишљају, нити је то превише битно. Ипак, на крају целог прилога треба додати тачно решење овог древног проблема јер, можда, Википедију читају и научници.