Разговор:Плес/Архива 1

Архива 1

Архива 2

Први поднаслов

Плес (од старосл. плесати, готског плинсјан) односи се на облик израза путем телесних покрета који могу бити ритмички шаблонизовани или импровизовани и обично су праћени музиком. Плес, као друштвена и културна појава, може представљати врсту уметности, вид дружења (социјализације), духовни, церемонијални, магијски, литургијски ритуал, вид забаве (нпр. позоришне) или његова сврха може бити једноставно естетска.

Реч плес се, такође односи и на методе невербалне комуникације људи или животиња, на покрет неживих објеката и на одређене музичке форме и стилове. Плесни покрети могу бити без неке посебне симболике или могу имати гестовну симболику као умногим азијским плесовима. Плес мозе да изражава идеју, емоцију или дочарава догађај или причу.

Дефиниције тога шта чини плес зависе од социјалних, културних, естетских, уметничких и моралних начела и иду од функционалног покрета (као у народним, фолклорним играма) до виртуозних техника као што је балет.

Активност коју здраворазумски схватамо као плес, у ствари, има бројне форме и јавља се у бројним социолошким контекстима. Плес као облик уметничког израза прихваћен је од стране мањег дела друштва, било учесника или посматрача. Као такав, може се чинити да он обитава унутар оквира традиције високе културе. Али, ствари нису баш тако једноставне, јер чак и његове класичне или традиционалне форме задиру у домен популарног (масовног) извођењима у великим и популарним просторима. Чак и савремен и модеран плес који је мање познат широј публици чини покушаје да се ослободи свог авангардног статуса и премешта се из малобројних плесних догађаја у комерцијалне театре.

Посматрајући из другог угла, плес се, такође, може наћи у бројним формама у оним продуктима масовне културе који су традиционално сматрани за “лаку забаву”, као што су: музички театри, филмови и телевизија

Један од главних проблема при анализирању плеса из социолошке перспективе је његова невербална природа. Док уметничко дело може постојати независно од самог уметника, плес и његов извођач се не могу раздвајати. Разлог за овај став се налази у чињеници да је тело примарни инструмент и средство изражавања у плесу.

Порекло и историја плеса

Плес не оставља јасне идентификујуће физичке артефакте као што су алати од камена, прибор за лов или цртежи у пећинама. Тешко је дефинистин тренутак када је плес постао део људске културе. Постоји дуга традиција по којој се сматра да је плес једна од најстаријих, ако не, и најстарија уметност. Сматра се да је настао пре говора и пре других уметности и његов настанак се везује за праисторију и време пре настанка првих цивилизација. Плес се сматра есенцијалном компонентом примитивних култура, света инспирисаног страхом и незнањем који су њихови припадници покушавали да контролишу магијом и ритуалима чији је саставни део био и сам плес. Као изражајна уметност плес је представјао прву симболичку активност.

Поред магијских и ритуалних обреда, једна од најранијих структуралних употреба плеса могло је бити извођење и приповедање митова. Пре појаве писма, плес је био један од начина преношења ових прича са једне на другу генерацију.

Такође, још једна од раних употреба плеса могло је представљати улазак у екстатицно стање транса у ритуалима лечења. Плес се и дан данас користи у ове сврхе у многим културама широм планете – од бразилских кишних шума до пустиње Калахари.

Археологија проналази трагове плеса из праисторијског доба као сто су цртежи из египатских гробница (око 3300 година пре нове ере) и Индије.

Плесови са Шри Ланке вуку корене из митских времена абориџанског јингјанг пара и „yakkas“-а (ђавола). По Синхалези легенди, Кандиан плесови стари су око 2500 година и воде порекло из магичног ритуала који је скинуо зле чини са зачараног краља..

Једни од првих облика плеса, као сто је плес за призивање кисе, постојали су у многим културама од старих Египћана до цивилизације Маја и народа са Балканског полуострва код којих се одржао до XX века.

Многи савремени плесови изведени су из историјских, традиционалних, церемонијалних и етничких плесова.

Плес и музика

Многи рани облици музике и плеса су осмишљавани и извођени заједно. Овакав заједнички развој се наставио дуги низ година кроз плесно-музичке форме као што су: џиг, валцер, танго, диско, салса, електроника и хип-хоп. Неки музички правци имају своју паралелну плесну форму (барокни плес и барокна музика), док су се други развијали посебно (класична музика и класични балет).

Иако музика обично прати плес, он се мозе изводити и самостално или имати тј. стварати сопствену пратњу као сто је случај са степовањем. Плес кога прати музика може се, али и не мора, изводити у ритму са музиком, у зависности од стила. За плес који се изводи без музичке пратње каже се да се изводи у сопственом ритму.

Прекопирано са стране. Ко жели, нек сређује. --ФилиП ^_^ 21:02, 8. март 2009. (CET)

Покварене спољашње повезнице

Током неколико аутоматски провера, бот је пронашао покварене спољашње повезнице. Молимо вас проверите да ли је повезница добра, поправите је или је уклоните!

• http://lodev.wesleyan.edu/wespress/acceleratedmotion/primary_sources/texts/ecologiesofbeauty/anthro_ballet.pdf
  • In Плес on 2017-08-14 02:54:36, Socket Error: 'A connection attempt failed because the connected party did not properly respond after a period of time, or established connection failed because connected host has failed to respond'
  • In Плес on 2017-08-15 02:19:01, Socket Error: 'A connection attempt failed because the connected party did not properly respond after a period of time, or established connection failed because connected host has failed to respond'
  • In Плес on 2017-08-16 02:23:28, Socket Error: 'A connection attempt failed because the connected party did not properly respond after a period of time, or established connection failed because connected host has failed to respond'
  • In Плес on 2017-11-23 04:21:49, Socket Error: 'A connection attempt failed because the connected party did not properly respond after a period of time, or established connection failed because connected host has failed to respond'

--Autobot (разговор) 05:22, 23. новембар 2017. (CET)